Др Бранимир Несторовић и Александар Павић напустили су покрет “МИ – Глас из народа”, саопштио је тај покрет.
“У току процеса преображаја Покрета МИ – Глас из народа дошло је до извесних неспоразума унутар руководства, групи од седам оснивача, и Др Бранимир Несторовић и Александар Павић су јуче, 20. фебруара 2024. године, демонстративно напустили Покрет МИ – Глас из народа”, саопштено је на сајту покрета.
Како се наводи, “у сенци неспоразума и инсинуација против неких од оснивача” др Бранимир Несторовић је ултимативно тражио да он буде председник те странке иако је било договорено да се остане при изворном принципу колективног руководства које чини седам оснивача.
На гласању тај ултиматум др Несторовића није добио подршку већине оснивача и он је потом демонстративно напустио Покрет, а за њим и Александар Павић.
“Покрет, међутим, наставља са планираним радом и преображајем у политичку странку. Њиме ће руководити Веће Покрета које чини пет оснивача, Синиша Љепојевић проф. др Митар Ковач, проф. др Јован Јањић, Бранко Павловић и Драган Станојевић, према томе, у раду Покрета све остаје по старом и планирани циљеви се остварују”, наводи се у саопштењу.
Овчарско-кабларска клисура својим природним лепотама и споменичким вредностима привлачи пажњу вековима!
У феноменалном погледу са Овчара и Каблара овог викенда уживају планинари „Кинђе”.
Наиме, они су овог викенда испењали планинске врхове Овчар и Каблар, а боравећи на терену Овчарско- кабларске клисуре, посетили су неколико манастира, као и Испосницу Савине воде.
Испосница Савине Воде налази се високо у брду изнад Овчар Бање. Капела је новијег датума из средине XX века, а према легенди у пећини је неко време боравио и Свети Сава.
Овчарско – кабларска клисура позната је и као Српска Света гора, на којој се налази још 10 манастира и једна црква.
Конзервативни покрет „Наши“ излепио је центар Београда плакатима подршке Александру Лукашенку председнику Белорусије. На плакатима се налазе његов лик и натпис „Србија је уз Лукашенка“.
Председник Лукашенко је осведочени пријатељ Србије, чија је подршка била од великог значаја током НАТО агресије на СРЈ 1999. године, када је посетио Београд и дао несебичну подршку и охрабрење српском народу.
Конзервативни покрет „Наши“ пред предстојеће парламентарне изборе у Белорусији који су заказани за 25. фебруар 2024. даје пуну подршку председнику Александру Лукашенку који води независну и друштвено оријентисану политику, и пружа солидарност белоруском народу који трпе страховите притиске са запада само зато што штите свој суверенитет и интегритет и не желе да им запад насилно поставља власт преко политичких структура којима је ментор, а против изборне воље народа Белорусије и основних демократских начела.
Демократију коју сервира запад на својој кожи дан данас осећа српски народ и она не доноси ништа добро осим уништења суверенитета и економског разарања сваке слободне државе и народа попут Срба и Белоруса.
Такође обавештавамо да ће 25. фебруара у 12 часова бити одржана и конференција за штампу „Солидарност са Белорусијом“ у Прес Центру УНС – (Kнез Михаилова бр. 6/III, Београд)
Министарство одбране позива младе да се пријаве на конкурс за упис у војне школе који је отворен до 31. марта 2024. године.
Овогодишњим конкурсом предвиђен је упис 185 будућих кадета Војне академије, 25 кадета Медицинског факултета Војномедицинске академије, 110 ученика Војне гимназије – од којих 80 за Општи, 20 за Ваздухопловни смер, пет за пријем у други и пет за пријем у трећи разред Општег смера и 75 ученика Средње стручне војне школе „1300 каплара“.
Војна академија у предстојећој школској 2024/2025. години нуди основне академске студије на смеровима Копнена војска, Војно ваздухопловство, Војноелектронско инжењерство, Војномашинско инжењерство, Технолошко инжењерство материјала и заштите, Војносаобраћајно инжењерство и Економија одбране.
Фото: Министарство одбране
За статус ученика Војне гимназије и Средње стручне војне школе „1300 каплара” у Београду право пријављивања имају дечаци и девојчице рођени 2008. године или касније, односно 2007. године или касније за упис у други и 2006. године или касније за упис у трећи разред Војне гимназије.
Први део селекције обухвата психолошку и медицинско-здравствену процену. У другом делу селекције, који се реализује са кандидатима који су успешно прошли први део селекције, кандидати подлежу провери физичке способности и провери знања из математике и српског језика. Током процеса селекције обавља се и безбедносна провера кандидата.
За време школовања ученицима су обезбеђени смештај и исхрана, уџбеници и школски прибор, одећа и обућа (униформа), здравствена заштита и новчана примања у складу с прописом којим су уређени услови, начин остваривања и висина новчаних примања у Министарству одбране Србије.
Jедна је од најупосленијих глумица у кикиндском Народном позоришту. Oд свих представа које су тренутно на репертоару, млада Анђела Киковић није у подели само за две. У свим осталим је на сцени. Пуна је речи хвале, не само за ансамбл, већ и за овдашњу театарску публику. Поред кикиндског, ангажована је и у низу улога у престоничким позориштима, највише у „Славији“ у којој је и започела своју глумачку каријеру. Од малих ногу је била окренута глуми, њеним стопама иде и млађа сестра Каја, а и предак им је један овдашњи славни глумац.
Њен лични и глумачки развој водио је преко четири топонима који почињу на слово К. О свему томе и много чему другом што је младу Анђелу Киковић профилисало као глумицу, говорила је за наш лист.
У Народном позоришту Кикинда сте се обрели тако што је била аудиција за улогу Јелице у „Лажи и паралажи” код редитеља Стевана Бодроже и онда сте се, уз колегу Алексу Марковића, јавили и добили сте улогу. После те представе је кренуо ваш глумачки ангажман у Кикинди?
– Позориште и редитељ Стеван Бодрожа су одлучили да направе аудицију за улогу Јелице у комаду „Лажа и паралажа” Јована Стерије Поповића. На позив колеге Михаила Лаптошевића, члана ансамбла, са којим играм и представу у позоришту „Славија”, дошла сам на аудицију. Добила сам улогу и уговор на одређено време. После те представе уследило је „ускакање” у представу „Пиџама за шесторо” у режији Оље Ђорђевић и рад на новим представама: „Па се видимо у сну” у режији Николе Завишића, „Љубавно писмо” у режији Драгана Остојића, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже. Увек се радујем новим изазовима и улогама у НП Кикинда.
Љубавно писмо- Фото: В. Сретеновић
Што се тиче кикиндског позоришта, данас сте такорећи носилац репертоара. Не играте само у „Ковачима” и „Џеповима пуним камења”, у свим другим представама сте на сцени. Како је радити у кикиндском позоришту и уопште какву имате интеракцију са колегама и публиком?
– Кикиндско позориште јако волим, то је моја друга кућа. У кикиндском позоришту ми је пружена прилика да се развијам и растем као глумица и као биће, и бескрајно сам захвална на шанси која ми је пружена. Као и у „Славији”, и овде имам срећу да радим са одличним, инспиративним и вредним колегама. За две године имала сам прилику да радим са целим ансамблом. Сви ми јако поштујемо и волимо кикиндску публику, јер је искрена, подржавајућа и културна. И наравно, пуно нам је срце када видимо да је сала пуна људи, што се, нажалост, не дешава увек. Ипак, комуникација са публиком, њене конструктивне критике и позитивне реакције нам дају ветар у леђа да и поред свих потешкоћа, са којима се као једна институција културе у Србији суочавамо, наставимо даље да стварамо, негујемо праве вредности и служимо уметности, са вером да ће се потешкоће превазићи и да ће наш рад бити препознат и подржан.
Да се дотакнемо и ваших студентских дана. Дипломирали сте у класи Драгане Варагић, професорке оригиналне методике и уметничке поетике. Ваше колеге глумци кажу да су глумци са њене класе потпуно необични, другачије профилисани и да су врло инспиративни. Какво је ваше искуство у вези са методиком професорице Варагић?
– Поред класичних метода које се раде у Европи, попут Станиславског, Михаила Чехова, Гротовског, ми смо са њом радили и методе које се изучавају на Западу, као што су нпр. дивајзинг, Шекспир, на начин који се то ради у Енглеској, Стратфорду, тако да мислим да ми имамо прилично јединствену мешавину традиционалне школе и модерних техника са Запада.
Фото: В. Сретеновић
И ваша сестра је одабрала глумачки позив. Да ли потичете из уметничке породице, и тај порив вам је пренео неко од предака или су то једноставно били ваши избори?
– Моја сестра, Каја Банићевић, је сада на трећој години глуме. Она је ишла на глуму још од детињства у Котору, а и њен деда-стриц је наш чувени и велики господин глумац Петар Банићевић, тако да је тај дар она вероватно наследила од њега. У четвртој години средње школе отишла сам на размену студената у Америку, у Канзас, и због бржег и бољег прилагођавања заједници, узела сам у школи глуму као предмет (код њих је то предмет, као код нас српски, математика, биологија). Ту сам открила своју до тада незнану велику љубав према глуми, као и чаролију те уметности, тако да су студије глуме биле природна последица те љубави.
Глумите доста и у Позоришту „Славија” и Установи културе „Пароброд”, шта можете рећи о представама у којима сте ангажовани?
– У „Славији”, где сам започела своју каријеру, играла сам у седам представа. Четири су тренутно на репертоару, три комедије, „Кревет за шесторо”, „Улови мужа” и „Лопуже” и драма „Кирија”. Представе имају изузетан одзив публике, увек се играју на карту више. Имам срећу да сарађујем са дивним колегама. У УК „Пароброд” играм представу „Тајне жена”, са колегиницама са класе. Представу играмо већ трећу сезону и она је наш ауторски рад.
Шта бисте још додали везано за Кикинду, њене становнике и уопште ритам града?
– Кикинда, дом људи широког осмеха и још ширег гостопримства. Дом Мике Антића, Душана Васиљева, Јована Ћирилова, дом најлепше улице у Европи. Гнездо сова утина, мамутице Кике и лудаја. Власник Тере, Бландаша, Старог језера, дудоваче као и најлепше супе на свету. Мислим да није потребно ништа више додати.
ДОМ ЈЕ ТАМО ГДЕ МОЖЕТЕ ДА ИЗРАСТЕТЕ У НАЈБОЉУ ВЕРЗИЈУ СЕБЕ
У вашој глумачкој каријери и у вашем личном развоју намећу се топоними који почињу на слово К. Рођена сте Краљевчанка, у Котору сте завршили основну и средњу школу, у Кикинди сте запослени. Може ли се повући нека паралела између црногорског југа и севера Баната, односно морске и панонске климе, наравно преко вашег родног Краљева?
– За својих тридесет година, као што сте и напоменули, пуно сам се селила и свакако су ови градови оставили велики траг у мени. Кључно, што бих извукла из свог досадашњег животног искуства је да је дом тамо где су добри људи који вас прихватају и где можете да израстете у најбољу верзију себе и да поделите своје дарове и дате себе као биће; да будете ту за друге и да се радујете животу и будете захвални на свему што вам је дато. Тада клима и географија нису толико битне. А што се тиче слова К, презивам се Киковић, рођена сам у Краљеву, одрасла у Котору, живела сам и у Канзасу у Америци, сада радим у Кикинди, па је шала, али сумњам и случајност да имам среће са градовима на К. Живим у Београду, и он је свакако значајан, јер сам одмалена долазила због својих пријатеља. Видећемо шта ће још живот да донесе.
Председник Србије Александар Вучић поручио је вечерас, на церемонији доделе одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије, да данас обележавамо два најважнија догађаја у оснивању српске државе и да су управо људи оно што их спаја, а без чијег жара и жртве ништа не би било могуће.
“Данас, 40 дана после Божића, ми славимо Сретење, најважнији датум у верском, политичком, културном и историјском календару Србије. За нас је Сретење црвено слово. Много тога смо започели, направили, завршили на Сретење. Најгласнија и најјаснија порука још из Марићевића јаруге била је да се глоба давати не може, нити трпети зулум и неправда. И борба против зулума и неправде”, истакао је Вучић у обраћању на свечаности у Председништву Србије.
Председник је рекао да обележавамо два најважнија догађаја у оснивању модерне српске државе, први је ослободилачка револуција, а други је организација и уређење државе.
“При том су један и други тесно повезани, зависе један од другог, условљавају се међусобно. Али ћу данас, пре него што вам уручим признања, да укажем на ону по мени најважнију везу међу њима. Та веза су људи, они који су имали снаге да оба велика посла изнесу, па и по цену сопствене жртве. Они чији су снови били толико велики, да су морали бити остварени”, рекао је Вучић.
Истакао је да Србија данас није ништа друго него одсјај оне ватре која је у њима горала.
“Наставак природан и велик, оних чежњи које су они имали. Историја је ту веома јасна. Све ми можемо да замислимо, све да до танчина испланирамо, израчунамо, али без људи, без тог жара који само у њима може да постоји, без њихове спремности, снаге, вере, ни један посао не може да буде не само завршен, него ни започет на прави начин”, нагласио је Вучић.
Вучић рекао је да Карађорђе Петровић и устаници који су се на Сретење 1804. године окупили у Марићевића јарузи нису само заслужни “вечни очеви ове државе и ове нације, него и најбољи пример огромне вере и моћи”.
“Први српски устанак и Сретењски устав резултати су дуготрајних историјских процеса, током којих је у силне несреће, раслојавања и расељавања један народ успео да преживи и да сачува и развије дух из којег се рађа најбољи људски револуционарни материјал”, рекао је Вучић.
Сретење, односно 15-ти фебруар, у нововековној српској историји један је од најзначајнијих датума. Дан државности Републике Србије обележава се 15. и 16. фебруара у знак сећања на два преломна историјска догађаја, подизање Првог српског устанка 1804. и потписивање Сретењског устава 1835. године
На Сретење Србија обележава и Дан уставности и Дан војске, указује у разговору за „Комуну” историчар Срђан Сивчев и подсећа да је овај датум слављен још у Краљевини Србији, али не у оваквом формату.
– Сретење се славило до 1914. односно 1918. године, до формирања заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Био је обележаван као један од најзначајнијих датума за српску историју. Када је створена Краљевина СХС више се не прича о Сретењу, значају овог датума за српски народ, све је усмерено ка југословенству, заједничким цртама које су спајале српски, хрватски и словеначки народ, да би након Другог светског рата и успостављања комунистичке власти у ФНРЈ и каснијој СФРЈ, тек тада овај датум био скрајнут- наводи Сивчев.
Срби су подигли устанак против Турака на Сретење 1804. године и то је почетак борбе за српску државу. На његовим основама грађена је будућа слобода Србије. Са друге стране, Сретењски устав донет 1835. био је изузетно либералан и демократски за то време. Његов творац Димитрије Давидовић, дипломата и политичар, израдио га је по узору на француски и белгијски устав. То је први Устав у Србији и један од првих у Европи који је установио поделу власти на законодавну, извршну и судску, што представља темељ сваке демократије.
Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство. Поређења ради у Хабзбуршкој монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, а у Русији до 1861.године.
– Србија је овим уставом постала једна од првих држава у Европи у којој је законски укинут феудализам. У Србији није било више крупних велепоседника баш из тог разлога јер није дошло до акумулације капитала. Сељак је можда имао мањи комад земље, али је био слободан. Читав тај период од 1804. до 1835 назван је српска револуција, а тај термин је сковао немачки историчар Леополд фон Ранке подвлачећи паралелу од оружане борбе па до борбе у мирнодопским условима- за економску, политичку, културну аутономију. Сретењски устав је био на снази свега 55 дана, првенствено због противљења великих сила- Турске, Аустрије и Русије, њихових унутрашњих неприлика и уређења, због чега су се прибојавале таквог правног акта. Иако је био кратког века, одређене његове тековине су преживеле као што су Скупштина, Државни савет, додуше са мањим ингеренцијама. Такође, и када је наредни устав ступио на снагу, феудализам више никада није враћен- истиче наш саговорник.
Скупштинском одлуком је 2001. године Сретење проглашено за Дан државности и обележава се од 2002. године.
– Датум је установљен у атмосфери отклона од југословенске и комунистичке прошлости и рекао бих да је мудро изабран јер симболизује јединство. Сажима у себи патриотску, слободарску, демократску и социјалну ноту. То потврђује и чињеница да у јавности није било полемика о томе да ли је добро изабран датум, јер заиста има уједињујући карактер, на понос је и левичарима и десничарима- закључује Сивчев.
Председник Вучић честитао Дан државности
Председник Србије Александар Вучић честитао је грађанима Србије Дан државности – Сретење.
„Срећан Дан државности. Живела Србија!”, написао је Вучић на Инстаграму.
Централна манифестација у Орашцу
У Орашцу је почела централна државна церемонија поводом Дана државности Србије коју предводи потпредседник Владе Србије и министар одбране, као изасланик председника Републике, Милош Вучевић.
Српски национални авио-превозник Ер Србија расписао је конкурс за запошљавање нових чланица и чланова кабинске посаде за своју базу у Београду.
На конкурс се могу пријавити држављани Републике Србије који у тренутку подношења пријаве имају навршених 18 година, најмање диплому средње школе и течно говоре и пишу енглески језик. Знање других страних језика сматраће се предност.
Ако желите да радите на 11.000 метара надморске висине, имаћете прилику да се пријавите у четири града у Србији:
Чачак: 23.02. у периоду од 10 до 18 часова.
Гарни Хотел Авенy Чачак, Стоје Тошића 12Г
Нови Сад: 27.02. у периоду од 10 до 18 часова.
Президент Хотел, Футошка 109, Нови Сад
Крагујевац: 29.02. у периоду од 10 до 18 часова.
Хотел Крагујевац, Краља Петра I 18
Ниш: 01.03. у периоду од 10 до 18 часова.
Амбасадор Хотел, Трг Краља Милана 4
Пријаве су отворене до 24 часа пре тестирања.
Најуспешнији кандидати спремни да на посао крећу из матичне базе Ер Србије у Београду имаће прилику за запослење.
Ер Србија разматра могућност да у наредном периоду слична тестирања обави и у појединим градовима у државама у региону, с обзиром на то да и ван граница Србије постоји велико интересовање за рад у српској националној авио-компанији.
Више детаља о огласима и формулар за пријаву на конкурс можете пронаћи на интернет страницама Air Serbia.
– Претходна година била је једна од најуспешнијих за националну авио-компанију од како је основана пре скоро 97 година. Поверење нам је указало 4,19 милиона путника, покренули смо 23 нове дестинације, оснажили и подмладили флоту, појачали наш тим са више стотина нових колегиница и колега, промовисали 23 нова капетана. Веома смо поносни на остварено, али уједно и свесни да је авио-индустрија сложен систем у којем успех зависи од бројних фактора. Наше је опредељење да у свакодневном раду будемо оријентисани на оно што од нас зависи, о чему сведоче и јануарски резултати. Превезавши преко 50 хиљада путника више него у истом месецу 2023. године, показали смо да увек може још боље. Надамо се да ће се тај добар тренд наставити и током наредних месеци,” рекао је Јиржи Марек, генерални директор српске националне авио-компаније.
Најпопуларније дестинације у мрежи Ер Србије, у јануару 2024. године, када је реч о Западној Европи, биле су Цирих, Париз, Беч, Милано и Рим. У региону то су Подгорица и Тиват, док су у широј евромедитеранској зони најтраженији летови били до Истанбула, Барселоне и Атине.
Председник Одбора за спољне послове немачког Бундестага Михаел Рот најоштрије је ударио по председнику Србије Александру Вучићу, окрививши га за транспарент и руске заставе којима су махали навијачи Црвене звезде.
– Међу бројним руским заставама, којима су махали навијачи ФК Црвена звезда Београд, налазио се огроман плакат: „Срби+Руси браћа“. ЕУ и САД треба коначно да схвати да фудбалске хулигане, антизападне таблоиде + ТВ станице не контролише Русија, већ сам Вучић – написао је он на платформи Икс.
Рот, који је иначе пајтос вође листе “Насиљем против Србије” Драгана Ђиласа и Маринике Тепић, на овај начин разјаснио је због чега је заправо донета резолуција Европског парламента о изборима у Србији.
Наиме, разлог је што председник Србије Александар Вучић једини у Европи није увео санкције Русији и није забранио Србима да воле Русију, а Рот је својом објавом практично поручио: Вучићу то никада нећемо опростити, зато ударамо на њега свим средствима!
Представници града Кикинде, установа из система социјалне и здравствене заштите, образовања, полиције, правосуђа, невладиних организација и медија потписали су данас локални Међусекторски протокол о сарадњи на превенцији и заштити деце од насиља, злостављања и занемаривања.
Протокол има улогу да јасно дефинише одговорности свих институција у процесу превенције и интервенције у случајевима насиља, уједно упознаје сваки сектор с надлежностима другог сектора, са оним шта насиље јесте и одређује координацију рада установа када до насиља дође.
На овај начин се очекује да ће протокол допринети остваривању права детета на потпуну заштиту од насиља, занемаривања и злостављања у локалној зајединици, речено је на овом састанку.
Право на заштиту од свих облика насиља представља основно право сваког детета, а утврђено је Конвенцијом о правима детета и низом међународних уговора у области заштите људских права које је Република Србија ратификовала.
