Jelena Trifunović

СТЕПА-ФОТОГРАФИЈА-(2)

Професор на високој школи за образовање васпитача др Милорад Степанов представљао је нашу земљу на престижној изложби Wорлд Арт Еxпо у Сеулу. Дела којима се представио су „Плави канал”, „Вртлог” и „Панонска бара”. „Плави канал” је рађен у комбинованој техници, и то дело је је једно од оних  – како се наводи у образложењу селектора, Удружења ликовних уметника Србије – које на најбољи начин представља овдашњу културу и одговара пропозицијама изложбе, а то су поспешивање тржишта за савремене форме уметничких дела на интернационалном нивоу. Степанов је протеклих година излагао у престижним галеријама у нашој земљи, у Нишу, Новом Саду, Београду, Шапцу, и – како сам наводи – у питању је активна, али и пробрана изложбена делатност.

Једну такву изложбу ће ускоро моћи да виде и Кикинђани. У оквиру обележавања седам деценија овдашње Високе васпитачке школе, као и дводеценијског стажа професора Степанова у овој установи, кикиндски Народни музеј ће на лето представити нека од његових дела. Иначе, своје слободно време професор Степанов проводи у природи, у атару и на оближњим водотоковима, где се не бави само риболовом, који му је омиљени хоби, већ и осликава банатске призоре.

Шетње и вожње бициклом по атару, као и каналски риболов су Вам чести мотиви. Рекло би се да сте Вашим сликама равнице свесно удахнули валере и текстуру. Може ли се подвући јасна граница шта је од тих елемената архетипски моменат, а шта формални  и избор условљен Вашим ликовним образовањем?

– Готово свакодневно сам, како то и објављујем на друштвеним мрежама, тамо-амо по кикиндском атару, у вожњи до изгледних места за риболов. У последње две-три године моји изласци су више природњачко – сликарски,  напослетку и риболовачки.  Дакле, пуно шетње. Најчешће рибу тражим, пецам (али и враћам назад у воду). Уједно је то и начин који ме је напослетку и определио за мушичарски риболов, не толико типичан за равничарске воде. Када су у питању препознатљиви ликовни елементи у мојим радовима, чини ми се да некако сликарски” и цртам, линије групишем или разређујем, интензивирам мање или више такву групу у површину, отуда ваљда и поменута текстура. Наравно, за ово последње (текстуру) битан је и избор подлоге, која је потребно да буде „провоцирајућа”. Некада је то случајно пронађени отпадни картон или платно, а често наменски фабрички структуиране производене подлоге за потребе уметничког изражавања. Архетипски је мотив. То је у већини случајева равница у којој сам рођен, одрастао, и у којој професионално и надаље живим и стварам. Наравно да формално образовање има значајну улогу, али ипак оно није увек пресудно. Моје „визуелно мишљење” (Рудолф Арнхајм) везано је за поменути „архетипни” простор равнице као и њене феноменолошке појавности. Равница је индуковала облике и ритмове које носим у себи као и у својој, надам се препознатљивој, ликовној артикулацији.

Имате две магистратуре. Магистрирали сте, а потом 2013. и докторирали на сликарству, а пре тога 1994. магистрирали на реустаурацији штафелајног сликарства. Једно време сте се бавили и рестаурацијом, али ипак сте највише окренути сликарству. Да ли је природно за уметника да жели да се самостално изрази, а не да иде трагом претходника, као што је то било док сте се бавили рестаурацијом?

– Магистрирао сам на Факултету ликовних уметности у Београду, 1991. године у класи проф. Војислава Тодорића. Такође на сликарском одсеку на основним, у то време петогодишњим студијама, од јуна до октобра сваке године у време школског распуста обавезно сам одлазио „на терен” у својству сарадника Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и био део екипе познатог сликара и рестауратора Радомана Гашића, која је тада радила у континуитету на заштити и конзервацији неких од наших најзначајнијих средњовековних споменика попут цркве у Ариљу, Дечанима, манастиру Благовештења Рудничког, а 1994. године сам магистрирао са темом: „Чишћење премаза и наноса са слика на дрвету из нашег културног наслеђа”, код родоначелника наше савремене конзервације и рестаурације проф. Милорада Медића а на Факултету примењене уметности у Београду и Народном музеју у Београду где сам кратко и радио. Сликарски рад никад нисам запуштао, дакле ни у време интензивнијег рестаураторског рада. Овде мислим нарочито на  свакодневно цртање и бележење, својеврсних погледа „изнутра”, које сам практиковао чак и на седницама Стручно-научног већа у Високој школи у којој радим последњих двадесетак година. Мишљења сам да и најсамосвојнији уметници носе неки траг прошлости, претходника, јер сматрам да ништа не почиње само од нас (моја слободна парафраза Карла Густава Јунга и  поставке „колективно несвесног”!).

Црнобарска слатина и ендемска биљка тврдолисница су честе на Вашим сликама. Колико себе сматрате завичајним, а колико сликаром општих мотива?

-У питању је Лиммониум Гмелини, једна је од типичних слатинских али и медитернаских врста која је део мог „кофера сећања” а данас и подсећања, колико о специфичности одрастања на црнобарском салашу, поред поменуте слатине код бабе и деде по мајчиној страни, током летњих и зимских ферија, толико и о мом истраживачком делу докторског уметничког пројекта, финализованог успешном одбраном, 2013. на Факултету ликовних уметности у Београду, код ментора проф. Јована Сивачког. Назив уметничког пројекта (изложбе) и пратеће писане тезе је „Слатина као проблемско сагледавање места улоге и значаја боје и хроматских односа у сликању пејсажа равнице”.

Осликавали сте и рибље конзерве, поново их насељавали рибама, какву симболику носе ти радови?

– Одувек сам волео микросветове како у сопственим детињим играма, тако и у уметничком стварању које је, бар по мом мишљењу, неопходно да поседује елементе „игре” (сетите се Џозефа Корнела или средњовековних минијатуриста). Понекад, када пређе у рутину, то сад видим, мали формат и спутава „сликарски замах” и потпунији стваралачки израз. Зато се данас често „ширим” према тренутним продукцијским могућностима на веће формате, наравно тек када имам шта да (по)кажем, у смислу „гласности”. Последњи циклус слика настао је управо на лицу или наличју, одбачених и расходованих старих платна и паноа, пронађених у остави ВШССОВ-а. Конзерве су уједно као и стара одбачена и руинирана платна, један вид сопственог приступа „рециклажи”, отприлике: за мање смећа, а више инвенције, нове употребе, надградње, најпре оне ауторске, креативне и уметничке.

Кад од тих одбачених паноа правите нова уметничка дела, да ли су то одјеци рестаураторства у вашој поетици?

-Не, то је чак можда и један „отпор” рестаураторству, отприлике као некакво „анти-рестаураторство” у подсвести, дакле чин стварања који „ослобађа” учено и научено, а опет га као и својеврсну реинтерпретацију и памти. Тако је ваљда, одувек са односом савремено – традиционално – модерно.

Бавите се педагошким радом већ две деценије на нашој Високој васпитачкој школи. Колико су данашњи студенти заинтересовани за ликовну уметност с обзиром на то да живимо у ери мултимедија и савремених технологија?

– По службеној дужности, етици и наставним садржајима моја улога је да их чујем, подстичем, оснажујем на слободно и критичко мишљење и подржим колико знам и умем. Моја процена је да су мало заинтересовани, али увек у свакој генерацији има изузетака. Негде смо погрешили у методици свеукупног васпитања и образовања када је у питању (нарочито савремена) уметност.

О Вашем стваралаштву снимане су документарне емисије. Може ли се доживети ликовна уметност у потпуности путем екрана или је непосредни контакт пресудан у добијању комплетне слике о неком делу и уметнику?

– За неколико телевизијских редитеља и новинара је из неког разлога мој рад био изазован: Горана Ковачића из Београда, Срђана Арсенијевића из Новог Сада, Слободана Новаковића из Београда, Сретена Киурског из Кикинде… Екран (телевизијски, компјутера, телефона) је по мом мишљењу, само могући увод у ликовно дело и претпостављену даљу комуникацију и рецепцију, која није увек обавезна. Непосредан контакт, бар за мене, је неопходан и првенствен, веома личан чин и тек у таквим ситуацијама доживљај је потпун.

Има ли по Вама Кикинда квалитетне изложбене просторе и шта би по том питању евентуално могло да се унапреди?

-По мом мишљењу, изложбених простора никад доста. Има их али нису довољно посећени. Остаје питање за упослене у галеријама, али и потенцијалну публику: зашто?

Немања Савић

 

 

прваци-упис

Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић изјавила је да је све спремно за упис ђака у први разред основне школе, а да се очекује да ће ове године 65.000 малишана постати ђаци прваци.

Начелница педијатрије Дома Здравља Савски Венац, Марија Голубовић рекла је за Танјуг да су у току и систематски прегледи како би се утврдило да ли су деца спремна за полазак у први разред.

Систематски преглед је у ствари преглед детета да се види да ли је здраво и да ли је спремно за полазак у први разред. То обухвата преглед педијатра, лабораторијске анализе, заједно са урином, преглед специјалисте од оториноларинголога, офталмолога, стоматолога, физијатра и логопеда, навела је Голубовић.

Истиче да је пожељно да се деца ревакцинишу пре поласка у школу, како би била заштићена и да би се, како каже, подигла колективна свест о заштити појединца и околине у којој ће дете боравити.

Вакцине које су обавезне и које су деца већ примила су четворовалентна вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља и дечје парализе и тровалентна вакцина, то је ММР, против малих богиња, заушки и рубеоле, навела је Голубовић.

Она каже да су систематски прегледи деце почели од средине јануара и да су прегледана деца, углавном спремна за полазак у школу.

Педијатар прати свако дете од раног узраста, од када дођу на прву месечну контролу и сходно томе прати се тај раст и развој. Уколико у том периоду дете има потешкоће у савладавању неких основних свакодневних вештина шаље се дефектологу, а ако има потешкоће у говору, шаље се логопеду, тако да када дође време за полазак у школу, ми већ знамо да ли има неке потешкоће, објаснила је Голубовић.

Додала је да, уколико се утврди да дете има оправдане потешкоће, упис у први разред се може одложити, о чему одлучује посебна комисија.

калајѕиц-ф-780x520

Ђиласовци очигледно желе да уведу анархију у нашу земљу и покрену спиралу свеопштег насиља мислећи да ће тај метеж искористити да лакше дођу на власт.

Давор Калајџић, бивши дипломата, а сада истакнути опозиционар и симпатизер листе коју предводи тајкун Драган Ђилас, поносно је јавно признао да је урадио оно што је законом строго забрањено – фактички је киднаповао активисте СНС, назвавши тај свој сраман чин актом ,,грађанског хапшења“. Не само да је то урадио, већ је и јавно позвао своје истомишљенике да масовно почну да раде исто, чиме је фактички позвао на насиље, хаос и анархију.

– Да, извршили смо грађанско хапшење, једноставно смо их задржали да не могу да изађу више из зграде. Појавила се та нека вождовачка екипа, тај крем вождовачки, који је иначе ту био на терену, сада видимо и у осталим зградама. И онда је то била згодна прилика да и њима не дозволимо, када су ушли већ унутра, да им не дозволимо даље нигде да иду – казао је Калајџић и позвао грађане да се угледају на њих.

Овим се наставио опасан тренд линчовања људи само на основу другачијег политичког опредељења. Ђиласовци очигледно желе да уведу анархију у нашу земљу и покрену спиралу свеопштег насиља мислећи да ће тај метеж искористити да лакше дођу на власт.

Ово је само још један у низу напада на активисте СНС. Никола Ристић, плаћеник Дојче Велеа напао је и прогањао активисткињу Српске напредне странке (СНС) на Бановом Брду, Јелену Милосављевић, док је активисткиња СНС Славица Вујачић нападнута 12. марта у центру Београда, на Теразијама. само због тога што је носила ранац са натписом „Александар Вучић“. Видимо до каквих страшних последица може довести кампања мржње коју форсирају ђиласовци, а они су буквално на све спремни да би се дочепали власти.

Извор: 24седам

Дјилас

Хоће да се удружи и са Тадићем који га је назвао фашистом! Тајкун Драган Ђилас сваког дана све више тоне у својим лажима, међутим, сада је превазишао и сам себе.

Наиме, он би да ступи у коалицију са Дверима и ДСС-ом, а некада их је називао „екстремистима који нас вуку у рат“ и са Тадићем који га је назвао фашистом!

Драган Ђилас гостујући на Инсајдер ТВ рекао је: „Један од начина како да се промени власт у Београду јесте једна јединствена листа за Београд у којој би били и ДСС, и Тадић и Двери!“

24седам

 

снс-зена
Једна активисткиња СНС нападнута је данас, 12. марта, у самом центру Београда, на Теразијама.

Како она тврди, нападнута је јер је носила ранац са натписом „Александар Вучић“.

Након напада, она је превезена колима Хитне помоћи у Ургентни центар како би се констатовале повреде.

Ово је други напад у кратком временском периоду.

Никола Ристић, плаћеник Дојче Велеа претходно је психички терорисао и прогањао активисткињу СНС на Бановом брду.

Он је малтретирао жену која је обилазила чланове своје странке и сигурне гласове СНС. Обилажење сопственог чланства и гласача је потпуно легитимно у свакој нормалној земљи, а Ристић је бахато дао себи за право да је омета у томе, вређа, узнемирава.

Врхунац шиканирања је био када је Ристић викао тако да покуша да призове и друге људе у линч и покушавао је јавно да осрамоти уплашену жену пред пролазницима.

И, док неки својим активизмом покушавају нешто да ураде, има и оних других деструктивних, који би само да руше и све да обесмисле.

Извор: 24седам

шахисти-1

Окружно такмичење у шаху одржано у ОШ „Свети Сава” окупило је 113 основаца из Кикинде, Башаида, Аде, Сенте, Чоке, Остојићева, Падеја, Новог Кнежевца и Торњоша.

На Републичко такмичење које ће бити одржано 6. и 7. априла у Београду пласирало се осам дечака и осам девојчица:

Први разред- Урош Чавић и Сања Бирдић

Други разред- Мирослав Зиков и Милена Мирић

Трећи разред- Јован Глишин и Хелена Смиљанић

Четврти разред- Алекса Ђомпарин и Лара Кочиш

Пети разред- Михајло Ракин и Анастасија Зарић

Шести разред- Ђорђе Мијин и Хана Смиљанић

Седми разред- Кристоф Кинцес и Софиа Бурани

Осми разред- Жарко Глишин и Ана Војводић.

У екипном такмичењу је учествовало шест школа, а прво место и пласман на републичко такмичење остварили су домаћини, екипа ОШ „Свети Сава”. Друго место је припало школи „Петефи Шандор” из Сенте, треће школи „Јован Поповић” из Чоке, четврто ОШ „Ђура Јакшић”, пето ОШ „Темеркењ Иштван” из Торњоша, а шесто „1. Октобру” из Башаида.

Медаље и пехаре обезбедила је кикиндска фирма „Тале ПВЦ”.

У организацији надметања младих шахиста учествовали су наставник физичког и здравственог васпитања Борис Кнежевић, потом у име Шаховског савеза Србије, наставник у пензији Чедомир Шормаз, и тренер и судија из Шаховског клуба „Раднички” Горан Глишин.

Ј. Ц.

 

 

 

миленко јованов 5

Уочи наставка конститутивне седнице, у Скупштини Србије формирано је 16 посланичких група, а највећу групу „Александар Вучић – Србија не сме да стане” која броји 113 посланика, поново ће предводити Кикинђанин, народни посланик Миленко Јованов.

На месту заменице шефа посланичке групе СНС-а биће Марина Рагуш.

Јованов је и у протеклом мандату Народне скупштине био шеф посланичке групе СНС, а уједно и убедљиво најактивнији народни посланик, са највећим бројем обраћања у Скупштини.

фцц

Компанија ФЦЦ упутила је обавештење корисницима- предузетницима и правним лицима како могу да остваре попуст од 28 одсто.

Како наводе, Споразумом за одобравање попуста на обрачунате цене по м2 и паушалу за редовне услуге сакупљања комуналног отпада за предузетнике и остала правна лица са подручја града Кикинде на основу важећег Ценовника од 01.01.2024. године,  потписаним од стране представника Града Кикинде и привредног друштва ФЦЦ Кикинда, дефинисано је да је ФЦЦ Кикинда одређеним предузетницима и осталим правним лицима који испуњавају критеријуме за одобравање попуста аутоматски одобрио попуст на цене за редовне услуге сакупљања отпада, а који важи све док испуњавају услове за одобравање попуста или ће им накнадно одобрити попуст уколико доставе одговарајућу документацију и испуњавају следеће  услове:

Подношење рекламација могуће лично суботом

Привредно друштво ФЦЦ Кикинда је наведеним Споразумом додатно одобрио попусте на важеће цене за редовне услуге сакупљања отпада за предузетнике и остала правна лица са подручја града Кикинде, при чему један попуст искључује други, односно не могу бити истовремено одобрена два попуста.

Попуст од 28 одсто на паушални износ односно на обрачунату цену по м2 могу остварити предузетници и остала правна лица који регистровану делатност обављају у пословном простору од 36-50 м2 и преко 50 м2 под условом да:

• у наредна три месеца, односно до 01.06.2024. године приступе закључивању Уговора о преузимању амбалажног отпада као секундарних сировина – папира, пластике, стакла, картона и сл. са привредним друштвом ФЦЦ Кикинда,
• рачуне за услуге сакупљања отпада плаћају редовно.


Предузетницима и осталим правним лицима којима је ФЦЦ унапред одобрио попуст, исти ће бити аутоматски укинут у случају да:
• у наредна три месеца не приступе закључивању Уговора о преузимању амбалажног отпада као секундарних сировина – папира, пластике, стакла, картона и сл. са привредним друштвом ФЦЦ Кикинда
• нередовно плаћају рачуне за услуге сакупљања отпада.

Предузетници и остала правна лица који регистровану делатност обављају у пословном простору од 36-50 м2 плаћају паушалну цену и предузетници и остала правна лица који регистровану делатност обављају у пословном простору преко 50м2 плаћају обрачунату цену по м2, попуст могу остварити уколико задовоље горе наведене услове и доставе следећу документацију:
1. Решења или уверења Катастра непокретности о површини објекта иии
2. Пореско решење на коме је евидентирана површина објекта.

висибаба

Протекли фебруар у Србији био је најтоплији у историји мерења и најсушнији у последње 74 године, објавио је Републички хидрометеоролошки завод.

Томе су допринели временски системи који су доносили топао ваздух са југа и подизали температуру, чинећи фебруар чак 6,3 степена топлијим у односу на референтни период 1991- 2020, преноси РТС.

Највеће одступање од нормале забележено је у Кикинди и Београду, где је било 7,4 степена топлије.

Највиша температура од 22,8 степени измерена је 6. фебруара у Зајечару.

рибокрадице

Током претходна два месеца, рибочувари ЈВП „Воде Војводине“ су приликом редовних и ванредних контрола делова рибарских подручја Срем, Банат и Бачка, који су под ингеренцијом тог предузећа, пронашли и запленили више од 15.000 метара мрежа коришћених у незаконитом риболову, десетак самоловних алата и шест гумених чамаца.

Поднето је 10 прекршајних пријава против лица затечених у нелегалном риболову, док је против два лица, која су приликом рибокрађе користила електроапарат, поднета кривична пријава од стране МУП-а.

Пријаве су поднете и против лица која су у једној од скорашњих акција Рибочуварске службе, на Кикиндском каналу између Кикинде и Новог Милошева, бежећи са лица места за собом оставили комплетан риболовни алат и аутомобил препун украдене рибе.

Ефикасном акцијом припадника Полицијске управе Зрењанин, станице Нови Бечеј, а на основу достављених података од стране рибочувара, починиоци су пронађени и приведени надлежним органима. Против њих ће бити поднета кривична пријава за незаконит риболов, као и пријава за фалсификовање исправа пред надлежним тужилаштвом.

ЈВП „Воде Војводине“ саопштило је да се придружује поднесеној кривичној пријави, а биће поднет и одштетни захтев за накнаду штете нанету рибљем фонду.

(фото: ЈВП Воде Војводине)

error: Content is protected !!