Jelena Trifunović

418660796_3568274756755044_5261730751678613765_н

Пројекат „Ледено језеро” превазишао је сва наша очекивања, каже за КИКИНДСКИ директор Спортског центра „Језеро” Дејан Пудар потпкрепљујући такву оцену бројкама.

– Клизалиште је посетило преко 7000 људи за месец дана. Очекивали смо да ће овај пројекат изазвати позитивне реакције и да ће бити добро посећено, али ово што се дешавало током кикиндског бајковитог „Леденог језера” превазишло је сва наша очекивања. Једини негативан коментар је био да би клизалиште требало да буде веће, што јасно значи да је „Ледено Језеро” постигло оно што нам је и био циљ, а то је задовољство свих корисника и осмеси наших најмлађих суграђана- искрен је Пудар.

Најављује да наредне зиме планирају много више садржаја, али и пространију ледену површину.

– Осим суграђана, на клизање су долазили мештани околних села, као и гости из Сенте, Аде, Новог Бечеја, Српске Црње, Чоке, Зрењанина… Током новогодишњих празника смо угостили и људе из нашег града који живе и раде у иностранству. Њихови коментари такође су позитивни. Све то потврђује да је  Кикинди недостајао један овакав садржај, како наша деца не би морала да иду у друге градове на клизање и како би се опламенила зимска туристичка понуда Града. Била је ово права „Зимска бајка” у Кикинди- закључује наш саговорник.

Клизалиште је радило сваког радног дана од 16 до 21, а викендом од 16 до 22 часа, од 9. децембра до 15. јануара.

Сезона је протекла у најбољем реду, није било ни једне повреде на клизалишту,  нити је било потребе да интервенише спасилачка служба.

– Желим да се захвалим  колегиницама и колегама из СЦ „Језеро”. Њихов посвећен рад допринео је да прву клизалишну сезону окончамо на наше заједничко задовољство. Без њих то не би било могуће- додаје Пудар.

                                                                                                  

417253200_1808222559630600_4893664597774197071_н

Данас је почела подела позива за упис ђака првака по територијалној припадности основним школама, а родитељи ће позиве добијати преко предшколске установе. Од 1. до 15. фебруара моћи ће да дођу у школу која је одређена према усвојеној скупштинској одлуци, да поднесу све потребне податке за упис и тада ће се договорити тестирање и све остало што је потребно за упис.

Нова одлука о рејонизацији школа донеће више бенефита, указује чланица Градског већа за образовање и културу Валентина Мицковски.

– Одлука о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Града Кикинде донета је прошлог месеца на седници градске скупштине ради равномерније расподеле ђака. У локалној самоуправи закључили смо да ће то бити позитивна промена, желели смо фер приступ што се тиче школа, ђака и локалне заједнице. Један од бенефита је то што ће неке школе бити растерећеније, а прваци равномерније распоређени по школама- истакла је Мицковски.

Идеја је била да поставимо фер услове, добијемо уједначен број ђака по одељењима, квалитетније услове за рад наставника и спречимо вештачко стварање технолошких вишкова у школама, оцењује Тихомир Фаркаш, председник Актива директора школа.

– Морам да истакнем да су све школе у граду од Министарства просвете оцењене највишим оценама. Формирана је комисија на нивоу града, именована од стране градоначелника, састављена од директора градских основних школа, ту су представници струке, представник интерресорне комисије, педагог, правник и представник локалне самоуправе. Имали смо низ састанака након којих смо дали предлог скупштини са распоредом улица. Пратићемо ситуацију на терену и према њој кориговати одлуку. Настојаћемо да и у наредном периоду ученицима буде што ближе школа и да имамо што равномернији распоред ђака по школама- напомиње Фаркаш.

У случају да се ђак уписује у другу школу од оне која је одређена предметном одлуком, родитељ се обраћа тој школи до 1. фебруара. Жељеној школи написаће молбу која ће бити прослеђена комисији за упис првака.

– Све оправдане разлоге ћемо уважити и гледати да родитељима и ученицима изађемо у сусрет- додао је Фаркаш.

Градске основне школе у школској 2024/25 години уписаће 322 првака што је четрдесетак више него прошле године. Распоред подручја према школама можете погледати овде.

 

 

лукац

Стратешки размишљамо о будућности града, а улагањем у свим сегментима желимо да учинимо Кикинду квалитетнијим, модернијим и лепшим местом за живот и рад, у чему имамо снажну подршку Републике и Покрајине, каже градоначелник Лукач

Много је повода за први овогодишњи интервју са првим човеком града Николом Лукачем. Са каквим плановима, амбицијама и жељама се ушло у Нову 2024. годину? Шта показује резиме године за нама, пуне изазова- познатих, али и непланираних?

Који су то наредни кораци како би Кикинда постала боље место за живот? Колико је важан ослонац несумњива подршка Покрајине и Републике? Да ли ћемо у овој години добити хигијенски исправну пијаћу воду и први ритејл парк? О свим овим темама, градоначелник је говорио за градски информативни недељник КОМУНА.

Када се осврнете на 2023. годину, шта је генерална оцена протеклих дешавања и резултата?

– Иза нас је врло изазовна и турбулентна година, поносан сам на све што смо успели да урадимо као тим који води град, а уз огромну подршку републичке Владе и константну помоћ и разумевање Покрајинске владе. Уз свесрдну подршку свих наших представника у Републици и Покрајини успели смо да превазиђемо изазове које смо имали у току 2023. године. Ту мислим на блокаду рачуна града и значајне пројекте које реализујемо- неке од њих успешно приводимо крају- од фабрике воде и замене водоводних цеви, атмосферске канализације, реконструкције болнице где се завршава прва фаза, потом реконструкцију путне инфраструктуре од Кикинде ка Руском Селу и ка Башаиду где се гради кружни ток. То су велики пројекти које не можемо сами да реализујемо. Брза саобраћајница Сомбор- Кикинда је од стратешког значаја, то је национални пројекат за који можда и нисмо свесни колико ће нам бенефита донети. Подићи ће наше инвестиционе потенцијале, учинити да Кикинда постане транзит. „Осмех Војводине” значајно ће утицати и на циљ којем тежимо- а то је останак и повратак људи у Кикинду. На нама је да у наредном периоду припремимо све што је потребно како би радови отпочели и од Кикинде ка Сомбору.

Раније је најављено да ће на пролеће ове године почети са радом постројење за прераду пијаће воде? Како се развија тај пројекат?

– Коначно, после више деценија добићемо квалитет воде какав грађани и заслужују. Фабрика воде је при крају. Конкретно, кренуће тестирање постројења, у марту и априлу биће пуштена вода у водоводне цеви где ће се обавити тестирање кроз водоводну мрежу. Инжењери и комплетан стручни тим тестираће квалитет воде у циљу финог подешавања параметара и у априлу треба да добијемо жељени квалитет воде. У мају, извођач радова заједно са консултантима за технологију, треба Граду да преда на управљање постројење. Предстоји нам и наставак реконструкције водоводне мреже како у граду, тако и у селима.

Из покрајинске касе је обезбеђено финансирање изградње прва четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде у селима. Када ће почети радови?

– Пред крај прошле године завршена је јавна набавка за изградњу мини постројења за пречишћавање пијаће воде у Мокрину, Накову, Иђошу и Банатском Великом Селу. У току је увођење извођача у посао и у овој години почеће изградња тих мини постројења. Настављамо даље, да завршимо пројекте за осталих пет села и да у овој години аплицирамо  за изградњу преосталих постројења како бисмо у наредне две, три године на целој територији Града Кикинде имали здраву пијаћу воду.

Читаоци нам често шаљу питања о будућем ритејл парку. Хоће ли се обистинити најава да буде отворен у овој години?

– Било је више заинтересованих инвеститора за изградњу ритејл парка у Микронасељу. Потписали смо уговор и уређење на делу плаца је почело. Мало се каснило због одређених процедура. У фебруару ће почети интензивно изградња. Ритејл парк ће током године бити завршен. Тај део града биће уређен, а значајно је и то што ће између 50 и 100 суграђана добити посао. Планирамо и да улицу Михајла Пупина, заједно са инвеститором уредимо. Нови садржаји  допринеће и бољем квалитету живота.

Има ли још инвеститора заинтересованих да послују у нашем граду?

– Нама јесте циљ да у наредном периоду пронађемо квалитетне, поуздане и одговорне инвеститоре који нуде можда и плаћеније послове, у чему нам такође треба помоћ наших представника у републици и покрајини, као и републичке и покрајинске Владе. Желимо да упослимо што већи број суграђана, и покушамо да неке вратимо да раде и живе овде. Имамо  инвеститоре који су заинтересовани за изградњу у Микронасељу. На углу Светосавске и Партизанске, купљено је неколико парцела како би један инвеститор проширио свој продајни ланац. Настојаћемо и да привучемо улагаче за станоградњу. Такође, промоцији града доприносе и дешавања у области културе и туризма. Број ноћења у прошлој години порастао је у односу на 2022. годину за неколико хиљада. Посетиоци који дођу да се упознају са лепотама нашег града, радо се и враћају овде. Како је Хотел „Нарвик” претворен у руину, тражимо инвеститоре за изградњу новог хотела јер нас садашњи смештајни капацитети ограничавају да одређене манифестације организујемо на вишем нивоу, а то и као седиште округа заслужујемо.

Сведоци смо да су капацитети вртића у Кикинди постали тесни. Како ћете решити то питање?

– По постојећим правилницима, нема довољно места да сви заинтересовани родитељи упишу децу, па ћемо размотрити изградњу новог или доградњу постојећег вртића. Дефинисаћемо локацију и израдити пројекат, а потом конкурисати за суфинансирање како бисмо омогућили да се сва деца упишу у вртиће. Повећава се број новорођене деце, што нас радује. Настављамо улагања у вртиће у граду и селима, као и у школске објекте. Након што смо од покрајине добили 150 милиона динара за реконструкцију школе „Фејеш Клара”, у наредном периоду следи припрема документације за реконструкције зграде Гимназије. Интензивно ћемо настојати да са државом и покрајином обезбедимо потребна средства.

Шта су још приоритети по питању инфраструктурних улагања?

– То је наредна фаза реконструкције болнице, изградња фекалне канализације у насељима Стрелиште и Железнички нови ред, потом радови на атмосферској канализацији у сливу Моравске улице за шта је део новца опредељен из покрајине, а део из градског буџета. Како је и најављено, Диспанзер за жене добиће адекватан простор, а уследиће и изградња новог Центра за социјални рад. Када је реч о путној инфраструктури у граду и селима, урађено је на десетине улица, а много је још преостало. Плански је да, заједно са грађанима и Саветима месних заједница, одредимо приоритете. За велике саобраћајнице аплицираћемо за суфинансирање. У сваком селу желимо да подигнемо квалитет живота, почев од комуналне инфраструктуре па до улагања у спорт, КУД-ове, домове културе, школе, вртиће, игралишта, паркове, стадионе…

И ова година је изборна, у мају или јуну следе локални избори у Кикинди. Шта ће бити ваша порука грађанима?

– Хвала грађанима на подршци на претходним изборима у Републици и Покрајини. Показали су да политика Александра Вучића и СНС ужива подршку и да су суграђани препознали борбу за бољу сутрашњицу. Показатељ тога су и рад и резултати у Кикинди у протеклих 11 година, те сам сигуран да ће континуитет напретка бити препознат како бисмо завршили капиталне пројекте, и реализовали бројне друге који ће унапредити квалитет живота суграђана.

За разлику од неких политичара које функција неретко удаљи од тзв обичног народа, ви сте у сталном контакту са суграђанима. Због чега вам се најчешће обраћају?

– Важна нам је добра комуникација са суграђанима у којој чујемо бројне сугестије, предлоге, замерке и критике. То нам је и путоказ да преусмеравамо приоритете. Поносан сам на то јер мој тим и ја константно ослушкујемо потребе, проблеме, жеље и усмеравамо нашу стратегију и програм.

ЗА ОСТАНАК И ПОВРАТАК СУГРАЂАНА

За пет до десет година, Кикинда ће изгледати другачије, лепше, модерније, али уз нашу обавезу и посвећеност да чувамо историју, архитектуру, мултикултуралност, истакао је Лукач.

– Са фабриком воде добићемо бољи квалитет живота, са брзом саобраћајницом нове инвестиције, са реконструкцијом болнице виши ниво здравствених услуга, са ритејл парком нове садржаје. Стратешки гледамо шта је то све што је потребно за останак и за повратак људи у Кикинду и да  инвеститори долазе да отварају нове погоне и нове садржаје за грађане, не само Кикинде, већ за цео овај регион. Настављамо улагања у спорт, културу, подршку младима. Сваке године Град даје неколико стотина стипендија. Настојимо и да домаћим предузетницима изађемо у сусрет како би запослили што више суграђана. Када имате добре сараднике и квалитетне идеје преточене у пројекте, уз подршку политике председника Вучића, односно републике и покрајине, сигуран сам да ћемо визију Кикинде као модернијег, лепшег и бољег града за живот, за коју се боримо, и остварити- истиче градоначелник.

 

 

борко
Борко Стефановић, високи функционер ССП Драгана Ђиласа, тврди да опозиција није имала контроле на изборима, а пре само месец дана хвалили се да их свуда имају по три!
– Наша листа није имала контролоре ни у једном селу у околини Пирота и тамо смо добили нула гласова – рекао је Стефановић.

Ипак, пре нешто више од месец дана Борко је причао нешто сасвим друго:

– Србија против насиља имаће 25.000 контролора на 8.300 бирачких места – славодобитно је тада изјавио Стефановић.

Подсетимо, на изборима 17. децембра је било 8.273 бирачких места, тако да су имали у просеку по три контролора за свако бирачко место у Србији, осим уколико нису тада слагали када су се хвалили бројем контролора. Оно што је сигурно, или су слагали тада, или су слагали сада. Видимо да су Ђиласовци посвађани са сопственим мислима и да исте особе дају изјаве које су међусобно супротстављене једна другој.

24седам

Коју год локацију да је Ђилас таргетирао као адресу на којој су тзв. фантомски бирачи, испоставило се касније да Ђиласов опис није одговарао истини, пише портал 24седам.рс.
Наиме, новинарка Информера Катарина Одаловић отишла је на адресу Делиградска улица број 28, за коју Драган Ђилас тврди да се на њој налазе “фантомски бирачи”!

Како Ђилас истиче и промовише на сав глас, на овој адреси, као и у Кнеза Милоша 28 на Савском венцу, налази се велики број “фантомских бирача”. Ђилас је устврдио да је у Делиградској уписан 201 лажни бирач.

На поменутој адреси, за коју Ђилас тврди да поседује 201 фантомског бирача, у бирачком списку нема уписаних људи!

На овој адреси, као у Улици кнеза Милоша 28, налазе се просторије Јавног комуналног предузећа “Водовод и канализација”.

О обмањивању јавности огласио се и в.д. директор овог предузећа Радомир Вујадин.

– Као што сте и сами рекли и сами сте се уверили да се налазимо испред пословне зграде у Делиградској број 28. У Улици Кнеза Милоша још од 70их година се налази Водовод и канализација, и одговорно тврдим како на овој адреси тако и на свим адресама нашег предузећа не постоји ни један бирач – рекао је Вујадин и додао:

–  Недељама слушам злураде и дезинформације које имају за циљ да наштете угледу нашем предузећу. Овде се од 2003. године налази наш простор и наше канцеларије. Никада нису били пријављени људи на овој адреси и невероватно је докле те злураде и тврдње могу да иду. Запослени и ја не можемо да схватимо зашто се свесно иде са тим лажним информацијама када је све ово проверљиво! Уверили сте се у бирачком списку, тако и овде кад сте дошли, тако да као в.д. директор твдим да овде нема бирача.

24седам

 

миленко јованов 5

Републичка изборна комисија саопштила је коначне резултате парламентарних избора. У Скупштину Србије улази 10 изборних листа,  а највећи број мандата- 129 припао је листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане”.

Кандидат те листе и шеф посланичке групе СНС у протеклом сазиву, Кикинђанин Миленко Јованов поново ће ући у редове највишег представничког тела што је било и очекивано с обзиром на високо 15. место на поменутој изборној листи.

На осталим „пролазним” местима за републички парламент нема Кикинђана.

Подсетимо, листу „Ивица Дачић – премијер Србије” у парламенту ће представљати 18 посланика, а листу коалиције НАДА као и листу  Бранимира Несторовића “Ми – глас из народа”по 13.

У парламент улази и пет мањинских листа. СВМ ће бити заступљен са шест места у парламенту, по два ће имати листа Усаме Зукорлић – Уједињени за правду и СДА Санџака – др Сулејман Угљанин, док је Руска странка освојила један посланички мандат, као и  листа политичка борба Албанаца се наставља – Шаип Камбери.

вауцери

Јутрошња слика испред главне поште у улици Генерала Драпшина, али и поштанских испостава у Микронасељу и у Услужном центру Градске управе сведочи о великом интересовању суграђана за поделу ваучера за субвенционисани одмор у Србији.

Пријава за ваучере почела је данас, а грађани са којима смо причали похваљују ову акцију државе као и то што је вредност ваучера дуплирана са 5.000 на 10.000 динара.

Ове године је и повећан лимит за запослене који имају право на ваучере, у висини зараде до 80.000 динара.

Тренутно је пријављено преко 4.000 објеката на различитим дестинацима у Србији у којима грађани могу искористити 100.000 туристичких ваучера.

Подсетимо, право на ваучере имају сви пензионери, незапослени, корисници права на додатак за помоћ и негу другог лица, војни инвалиди, носиоци пољопривредног газдинства, студенти, лица старија од 65 година која не остварују право на пензију и запослени са примањима нижим од 80.000 динара.

 

 

рибоцувари
Контролама риболовних подручја којима управља ЈВП „Воде Војводине”, током новогодишњих и божићних празника, од рибокрадица је заплењено 11 километара нелегално постављених мрежа, односно 341 комад забрањеног алата.
Поред тога, криволовцима је одузето и 8 чамаца, а поднето је 7 пријава за недозвољен риболов.
Акције контроле спроведене су у сарадњи са припадницима МУП-а Србије на подручјима Дунава, Хидросистема Дунав-Тиса-Дунав и заштићених паркова природе.
Рибочуварска служба ЈВП „Воде Војводине”, у чијој су надлежности поменуте риболовне воде и заштићена подручја, празничним данима радила је појачаним интензитетом са циљем спречавања криволова и наношења штете рибљем фонду.
Ово је била још једна у низу акција које је Рибочуварска служба успешно реализовала захваљујући савременој опреми у Мониторниг центру помоћу које се у сваком тренутку прати стање на риболовним подручјима којима предузеће газдује.
Фото: фејсбук Воде Војводине
Еwywф5цWYААзд45

Адам Гросман, Петер Книес и Петер Бартл била су тројица припадника немачке пољске полиције којима се 24. августа 1941. године изгубио сваки траг, након што су кренули у великокикиндски атар. Немачке полицијске власти утврдиће „напорним и дуготрајним настојањима“ да су, возећи се својим бициклима на путу Велика Кикинда-Башаид, наишли на припаднике драгутиновачког партизанског одреда који су их убили и закопали у оближњем кукурузишту.  Њихови лешеви пронађени су последњег дана 1941. године. Уследиће сурова освета.

Трећег јануара 1942. године у парку поред Соколане у центру Кикинде, прво је организована погребна свечаност за побијене Немце, а потом јавно стрељање у дворишту Курије. Због убиства тројице немачких пољочувара, погубљена су деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре, међу којима је био и командант Одреда Лазар Пајић.

На великим црвеним плакатима, грађанство је обавештено о стрељању „комунистичких злотвора“. Шесторица су били партизани, а тројица су оптужени да су им помагали и пружали склониште. Како би додатно застрашили становништво,  беживотна тела родољуба окачили су на вешала испред православне цркве где су висила 24 сата.

У поподневним сатима, у затвор Курије, враћен је транспорт кикиндских затвореника са Бањице. Разлога за радост због повратка, убрзо ће се испоставити, није било. Стрељање припадника драгутиновачког одреда било је само увод у још свирепији злочин.

Наредба о одмаздама предвиђала је да за једног убијеног немачког војника, следи смртна казна за 50 до 100 комуниста. Паул Бадер, војни заповедник, 22. децембра издаје заповест по којој ће за једног убијеног Немца бити стрељано 50, а за рањеног 25 партизана.

Како стрељање 3. јануара није било у складу са заповешћу о одмаздама, за ново јавно стрељање одабран је трећи дан православног Божића. Одсек јавне безбедности забранио је да се црквена звона оглашавају од 9 до 11. јануара како се звоњава не би протумачила као пошта стрељаним родољубима.

Да је на помолу масакр, злослутно су најавила вешала подигнута испред Курије осмог јануара. Деветог јануара појавили су се плакати Управног одсека Подбанског звања о стрељањима која ће уследити истог дана у Кикинди, Мокрину, Аранђелову, Драгутинову и Петровграду. Жртве су 150 грађана српске и ромске националности, заробљени у рацијама током јесени 1941. године: партизани, њихови симпатизери, али и слободарски опредељени људи који нису желели да прихвате немачку окупацију. На плакату су исписана имена са кратким описом „кривице“: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, сакупљање и преношење оружја, курирска служба за партизане, скривање илегалаца…

Крвава драма у дворишту Курије почела је у 10 часова. Пред стрељачки вод од 50 полицајаца, извођени су у групама од по десет- 25-годишњи студент права, 21-годишњи кројачки помоћник, 56-годишња домаћица, 47-годишњи баштован, 36-годишњи пољопривредник… Извршење злочина праћено је аплаузима и повицима из гледалишта. Кроз отворене прозоре Курије, војници, полицајци и цивили посматрали су стрељање, а неки од њих као полицијски комесар Антон Вебер повели су и своју децу. Побијено је 30 антифашиста-  21 Кикинђанин и 9 Мокринчана. Пошто су жртве 24 сата висиле на вешалима, мобилисани Роми однели су их колима иза католичког гробља код железничке станице и закопали у заједничку раку.

У свом извештају, срески начелник др Е. Кусинг навео је да су се стрељани „јуначки држали“. Док је прва група викала опроштајне речи својим укућанима и рођацима, друга и трећа су „клицале Совјетској Русији и слично“.

Тог деветог јануара 1942, фашисти су стрељали по 30 родољуба у Кикинди, Мокрину, Петровграду, Аранђелову и Драгутинову. У Банатском Аранђелову, за разлику од других места, жртвама је било дозвољено да напишу опроштајна писма.

Обележавање 9. јануара

Полагањем венаца и комеморативним скупом испред „зида плача” у дворишту Курије, данас се обележава 82 године од свирепог злочина и одаје пошта страдалим жртвама.

бадњак

Други дан Божића посвећен је Сабору пресвете Богородице, а у народним веровањима сабирању добрих дела и мирењу. Обичај је да се тог дана одлази код пријатеља, кумова, комшија, дочекују се гости.

Назива се и Божји или Средњи дан, и проводи се свечано, у знаку солидарности, милосрђа, пријатељства.

Према веровању, ко вам се данас нађе на кућном прагу, никако га не треба да га вратити, него на најбољи начин угостити. У Војводини се по традицији прежу коњи, врани и бели.

Понегде се задржао обичај коледа. Група маскираних младића обилази куће, певају коледарске песме, желећи домаћинству здравље и напредак. У неким крајевима, млади у насељу, порти или на раскршћима играју у колу, док други на тркама, на окићеним коњима, „вијају” Божић.

Православни верници Божић славе пуна три дана и сваки има своје име. Први дан најрадоснијег празника православаца је Божић, други је Божји дан, посвећен Богородици, а трећи Стевандан када се слави Свети архиђакон и првомученик Стефан, кога бројне породице празнују као крсну славу.

По обичајном календару, та три дана кућа се не чисти, поготово не метлом.

Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара. Не пости се до Крстовдана. При сусрету људи се поздрављају традиционалним божићним поздравом, рукују се и љубе.