Jelena Trifunović, аутор са Кикиндски портал

Урош Петровић, писац и коаутор НТЦ система учења: Живимо у времену са највећим могућностима

Jelena Trifunović April 15, 2024

Јубиларна 50. Песничка штафета коју организује зрењанинска Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин”, ове године угостиће мултудисциплинарног уметника Уроша Петровића. Ова манифестација траје од 8. до 19 априла. Том, приликом биће објављен Зборник- пресек радова досадашњих гостију-песника са претходних манифестација, чији је приређивач управо Петровић.

Овај свестрани стваралац, књижевник, визуелни уметник, аутор квизова и дидактичких друштвених игара, загонетач и много тога још, у последње време се огласио низом књига за децу у којима су малишани активни уметници и учесници у дописивању књига- „домаштари”. Тај концепт интеракције ствараоца и читаоца Петровић негује и у наступима уживо, као и у едукативним медијским радионицама за одрасле које повремено држи.

Током Песничке штафете, овај стваралац обићи ће више од 50 школа у средњем и северном Банату и Бачкој, а гост башаидске школе „1. октобар” биће 18. априла.

Тада ће се ученици, млади песници, представити својим радовима госту књижевнику, који ће им задати неколико „главоломки” и успут одабрати најуспелије дечије радове.

Ви сте непресушни извор идеја и не одустајете од замисли да их путем мас-медија пласирате, не само кроз електронске медије, него и кроз књиге, које су мање интересантан медиј него ТВ или интернет?

– Па и нису. Ја волим да инспиришем људе да размишљају, поготово најмлађе, а књига нуди више ватромета у глави него кад је већи број чула задовољен. Када се чита књига – мора да се замишља и предео, како све то изгледа, да се замишљају мириси, околина, а кад се нешто више дâ, као што је рецимо филм или фотографија, мање се лампица попали. Постоји то да једна слика вреди као хиљаду речи, али ако посматрамо структуру мозга и и начин на који се размишља и промишља испоставља се да је понекад мање у ствари више. Дакле, ако се пружи детету нешто мање, а да он мора да обави више тога, више смо урадили за њега. Али свакако волим да се бавим и фотографијом. Чак сам написао и неке сценарије за филмове и за једну серију, али оно што радим у књигама, на радионицама и стоним друштвеним играма које сам направио, јесте да чиним другима оно што бих волео да други чине мени – а то је да ме инспиришу на размишљање, на нове идеје, на неко ново стварање.

Основна идеја је, дакле, интерактивност, да и деца дају свој допринос, а ви сте ту у својству иницијатора?

– Да. Кад држим предавање, држим чак и за одрасле, за менаџере рецимо, увек им говорим: не могу вас ја за време радионица од сат или сат и по научити много тога, али могу да вам убацим клицу да се то касније претвори у ватромет кроз ваше интересовање. Кроз нешто што ће вас водити и чини ми се да је највећа вредност коју можеш да даш неком – надахнуће.

Дом за домишљату децу

По вашем делу „Пети лептир” снимљен је и врло запажен филм. Да ли је у плану још неки филм по вашем синопсису?

– Написао сам сценарио за једну серију од које ће вероватно бити снимљен и филм. Зове се „Дом за домишљату децу”, а такође сам сарађивао на сценарију, то јест на причи за филм „Тајна змајеве дружине”. „Пети лептир” је остао једини 3Д филм у нашој кинематографији и тај осећај када видиш да твоје ликове оживљавају глумци као што су Марко Николић, Миша Јанкетић, Петар Божовић, Тања Бошковић, Љуба Бандовић, једноставно је неописив.

С обзиром на то да сте мултумедијални уметник, можете ли да издвојите вама најдражи медиј?

– Тешко бих могао да се одлучим, зато што мислим да су то као жице на гитари. Ако се једна активира, она је некако недовољна. Више волим акорде, лепше звуче. Волим када се преплићу, онда је најбоље. Волим да користим и нову технологију. Нисам противник нове технологије, само мислим да је превелики број људи користи само да буду пуки конзументи туђе креативности. Кад радим са младим људима кажем: искористите тај налет технологије, тај развој да, на пример, сами са својим телефоном снимите филм или направите нешто што до јуче није постојало. Као и многе друге ствари на планети земљи, та зачуђујуће развијена нова технологија је одличан сарадник на стварању, али веома лош господар времена.

Подкасти- дружење са изабранима

Да се вратимо на део вашег излагања где сте апострофирали да сваки човек може да сними свој филм. Откуд та енормна популарност подкаста који су у бити статични, а данашњи конзумент тражи сталну сензацију и брзу промену кадра?

– Ево ја морам опет да поновим нешто са чим се не слаже велики број људи: ја мислим да живимо у најбољим временима, то јест временима са најбољим, највећим могућностима. Подкаст је нешто што нам је омогућило да се подружимо са изабраним, паметним људима кад год пожелимо. Дакле, колико је драгоцено да са неким ко је начитан, образован, попричаш само, а овде имаш прилику да кад год пожелиш, са ким год хоћеш макар чујеш шта има да каже и увек нешто можеш да научиш. Недавно сам баш разговарао са својим пријатељем Александром Гајшеком о професору Владети Јеротићу и колико је његових трагова остало на Јутјубу, подкастима и осталим емисијама. приметио сам да је захваљујући тој технологији, иако нас је он нажалост напустио, уз све те снимке које можемо да пустимо кад год пожелимо, много више и даље присутан него што би то било пре само неколико деценија.

Немања Савић

Јованов о плану опозиције: Ултиматум, бојкот, па хаос на улицама

Jelena Trifunović April 8, 2024

Пре него што је председница Скупштине Србије Ана Брнабић расписала београдске изборе за јун, у републичком парламенту одржане су консултације о изборним условима и препорукама ОДИХР-а. У овим консултацијама учествовали су представници и власти и опозиције, али договор није постигнут.

За „Дневник” је о току преговора и разлозима неслагања говорио шеф посланичке групе „Александар Вучић- Србија не сме да стане“ Миленко Јованов.

Ви сте директни учесник преговора власти и опозиције о изборним условима. Какви су Вам утисци након тих састанака?

Мучни. Дошли смо два дана на разговоре у Скупштини, да бисмо разговарали о важним питањима за наше друштво, али смо вољом опозиционих странака окупљених око Драгана Ђиласа и Милоша Јовановића постали део игроказа и параван за одлуку о бојкоту избора, која је донета много раније.

Рекли сте да је опозиција са своје три тачке поставила ултиматум власти, да неће изаћи на изборе уколико се они не испуне. Да ли су то онда заиста и били преговори?

Не бих говорио о преговорима, већ о разговорима, дијалогу, бар је то била идеја, али нема ни разговора ни преговора ако у старту кажете: „или ћете прихватити све наше захтеве, или ми одустајемо од разговора“. То је онда ултиматум. Ваљда поента разговора и јесте да супротстављене стране нађу нека компромисна решења. Да имамо исте погледе и ставове, не би ни било потребе за дијалогом ове врсте. Е, сад, ми смо на компромисе пристајали и прихватали их, а они не. Прво смо прихватили да, фактички, уместо о препорукама ОДИХР-а, разговарамо о њихова три захтева. Затим смо од три захтева одмах прихватили два – да се формира комисија сачињена од политичких представника и цивилног сектора која би испитивала бирачки списак и да се разговара о раду јавних сервиса РТС и РТВ. Остало је само да се дефинише шта мисле под извршним овлашћењима за ту комисију и на мој захтев је проширено да се разговара и са представницима Н1 и Нове С, јер имају медијски утицај у Београду, а о кршењу правила извештавања ове две телевизије говори и извештај ОДИХР-а. Чак смо и за трећи захтев, који нисмо могли да прихватимо, јер би представљао опасан преседан, понудили компромис, који је могућ, изводљив и законит, али они очигледно нису дошли да постижу компромисе, него да испоставе ултиматум и да прекину разговоре, ако било које слово ултиматума не буде прихваћено.

Зашто је трећи захтев неприхватљив?

Зато што би његово испуњење представљало кршење Устава и закона. Видите, они су нама великодушно понудили да бирамо – или да кршимо Устав и закон и померимо изборе за Скупштину града Београда, или да кршимо Устав и закон и одлуком Скупштине Србије превремено скратимо мандате градоначелницима и председницима општина у преко сто локалних самоуправа. Са друге стране, једном тако направљен преседан могао би да доведе до несагледивих последица у будућности. Али смо ми и у овом случају тражили компромис. Рекли смо у реду, ово како сте хтели не можемо, али можемо нешто друго. Међутим, они нису покушавали да постигну компромис и ту је кључно размимоилажење.

Ко, према Вашем мишљењу, међу опозицијом води главну реч? Да ли можете да претпоставите чија је идеја била да се практично постави ултиматум власти? Ђиласова?

Највише је говорио Радомир Лазовић, али мислим да главну реч воде други, јер је Лазовићу Мариника Тепић одбрусила на крају састанка да, ако хоће да прича о препорукама ОДИХР-а, може сам да дође на те разговоре. Са друге стране, управо је она и прекинула разговоре, а и пре тога је стално претила како они могу и да оду, да се врате на фабричка подешавања – то ваљда значи да буду ненормални и насилни, претила разбијеним главама и слично… А не знам чија је идеја да се иде са ултиматумом, али видим да тај део опозиције већ дванаест година не уме конструктивно да наступи.

Шта опозиција добија таквим својим понашањем?

Мислим да желе радикализацију политичке сцене, хаос на улицама, насиље и слично. Такође мислим да је то сада свима јасно и да за то понашање немају ничију подршку.

Да ли се опозицији уопште иде на београдске изборе?

Не. Па видите и сами да не знају шта ће са тим изборима. Прво су тражили понављање избора одмах. Онда су тражили да избори не буду 28. априла. После тога су рекли да не може ни јун, него јесен. Сад одједном може јун. Немају они никаква начела, ни идеје. Они од случаја до случаја доносе одлукје и онда се уплету као пиле у кучине у сопствене контрадикторности. Добили су истраживања за која и сами кажу да дају коалицији око СНС дају предност од десет процентних поена.

Тема састанака биле су препоруке ОДХР-а. Да ли то значи да је опозиција практично одустала од разговора о препорукама ОДХР? И какве могу бити последице тог њиховог чина у очима политичара из ЕУ?

Фактички да, јер ни у једном тренутку они о томе нису причали. Конкретно, у среду уопште, а у понедељак смо прошли само пет препорука, али су они после сваке поново враћали причу на своје захтеве.

Шта мислите да ће бити наредни корак опозиције?

Не знам и не занима ме. Ми ћемо наставити да се трудимо да водимо дијалог, да реализујемо препоруке ОДИХР-а и унапређујемо наш изборни процес. То је добро за наше друштво и неће нас зауставити неразумним и инфантилним понашањем. Ко жели да седне за сто и понуди своја решења и предлоге, добродошао је. Ко не жели, његова одлука.

Малу Данку ударили аутомобилом радници комуналног предузећа, па сакрили тело на депонију

Jelena Trifunović April 4, 2024

Потрага за двогодишњом Данком Илић добила је, нажалост, трагичан исход.

Двојица осумњичених да су одговорни за смрт мале, која је нестала у Бањском пољу, су радници ЈКП “Водовод” из Бора, из села Злот. Према незваничним сазнањима медија, они су службеним аутомобилом фиат панда усмртили девојчицу, а потом њено тело сакрили на дивљој депонији уз Старобањски пут код Бора.

Истрага криминалистичке полиције указује да се све одиграло 26. марта око 13.52 часова, седам минута након што је, према пријави мајке, девојчица нестала.

С.Ј. се на терет ставља да није прилагодио брзину кретања возила стању и условима на путу услед чега је предњим десним делом возила ударио у девојчицу и усмртио је, наводи извор из истраге, преносе медији.

Полиција из Бора јуче је на место нестанка довела службене псе који су поново претраживали терен.

Данка Илић је убијена, ухапшене две особе

Jelena Trifunović April 4, 2024

Председник Србије Александар Вучић рекао је данас да је мала Данка Илић убијена и да су два лица која су признала да су ово дело учинила ухапшена.

“Имамо лоше вести из Бора, Данка Илић је убијена. Полиција је ухапсила два лица која су извршила убиство Данке и, колико сам схватио, оба лица су признала убиство”, рекао је Вучић на ванредној седници Владе Србије.

Он је додао да их полиција одводи до места где се оставили тело детета.

“Хвала полицији на великом труди и на ангажману”, додао је он.

Невероватно какви монструми постоје

Председник Србије Александар Вучић позвао је МУП, на седници владе у Палати Србија, да што пре дају информације јавности у Србији у вези са убиством мале Данке илић и додао да је невероватно какви све монструми постоје.

“Још једном да изразим захвалност полицији – видите да дате што пре сва неопходна објашњења свим људима у Србији око мале Данке. Сви људи су ужасно бринули и то показује негде да нисмо изгубили душу да људи имају срце и снагу и да засузе, што показује да смо још негде људи”, рекао је Вучић.

Казао је да су се, према ономе што је добио од МУП-а, ствари завршиле најгорим исходом. Вучић је захвалио још једном полицији на ангажману у Бору.

“Цела прича је невероватна и какви монструми постоје”, додао је Вучић.

Извор: Танјуг, РТС

„Љубавно писмо” пред зрењанинском публиком: Овације и магарећи кашаљ

Jelena Trifunović April 3, 2024

Да се може направити врхунска комедија у властитој продукцији доказало је кикиндско позориште, а у то су уверили и Зрењанинце, на недавном гостовању.

Кикинђани, добро знају овај драмски комад, а овог пута и посетиоци у препуној великој сали зрењанинског театра „Тоша Јовановић” уверили су се да кикиндско Народно позориште има с чиме и пред најпробирљивију публику. Са укусном сценографијом и бравурозном глумом, „Љубавно писмо” је разгалило егзалтирану публику из града на Бегеју, а сами глумци су на крају доживели овације.

Подсетимо, поменути комад говори о менталитету, породици, комшијама и уопште промашеним животима. Настао је по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, а режију потписује маестрални Драган Остојић. У подели су Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Јована Берић. С обзиром на то да је у овој драми с„ певањем, без пуцања” о менталитету и породици доста промашених ликова, сам редитељ укратко подвлачи да ова представа пружа неку врсту утехе да када изађете са представе кажете себи: „Није мој живот ни тако лош”.

Зрењанинци су те вечери могли да виде читаву лепезу ликова – од жовијалних до фрустрираних и да се добро и забаве и замисле. Владимир Максимовић, актер ове представе и чест гост Зрењанина игра лик Момчила.

– Момчило је, како је сам писац рекао, морон. Уз помоћ редитеља Драгана Остојића и свих колега, мислим да сам успео да направим добар лик, једног дечка који је изгубљен у тражењу самог себе. Он жели да одрасте и да буде озбиљан, али га његов IQ кочи у свему томе и било ми је задовољство да радим ову улогу зато што је ово један од оних текстова у којима, што се више „откачите” и што се више препустите тој игри и чаролији театра – то је улога боља – каже Максимовић.

Његовог оца Оливера тумачи Михаило Лаптошевић.

– Оливер је и Момчилов отац и Јагодин муж, а уз то и неуспели љубавник своје куме Франсоаз. Неуспели је и отац и муж. Волео би да је бар мало мушко. Његово „софистицирано” биће заробљено је у културној пустињи која га окружује. Да будемо искрени – он тој пустињи апсолутно и припада – каже Лаптошевић.

Анђела Киковић тумачи лепу и младу девојку Лепосаву која први пут доживљава чулну љубав, а потреба за њеном слободом се коси са њеним крутим васпитањем.

Дакле, много је неостварених ликова у овом комаду, а међу њима и старији водник у пензији Воја Солдатовић, кога тумачи Бранислав Кнежевић.

– Колико је Воја способан и успешан види се из тога што до пензије није догурао ни до чина заставника. Неуспешан у послу, неуспешан и у животу. Има млађу жену која се швалера с венчаним кумом и ћерку коју је одгајао као сина војника, неуспешно наравно. Међутим, он себе види сасвим другачије: као успешног и надмоћног на свим пољима, па и у покушају његове прељубе.

Јована Берић игра Ружицу, студенткињу и подстанарку код породице Солдатовић. Уједно је и Лепосавина најбоља пријатељица и потајно је заљубљена у Момчила. Међутим, када схвати да јој је љубав неузвраћена, покушава да споји своју симпатију са својом најбољом другарицом и ту прави заплет у који буду умешане обе породице.

Гордана Раушки и Ружица Ненин бриљанто су одиграле своје роле и бравурозним глумачким средствима употпуниле одличну поделу. У појединим деловима представе, нарочито сегментима с певањем, доживеле су овације.Свему треба додати и изванредно кадриране снимљене сегменте које повремено можемо видети у склопу комада. Речју, изванредно режирана представа, а томе сведоче и реакције зрењанинске публике, која се и аплаузима и смехом одазивала на велики део ове двочасовне представе-спектакла.

Објективно говорећи, у зрењанинском, као и у другим театрима, нису све представе подједнако ни успешне ни гледане. „Љубавно писмо” би засигурно било у самом врху гледаности да је којим случајем постављенo у продукцији зрењанинског театра. Тамошња публика је (као и кикиндска) позоришно едукована и не воли шмирање, него „глумачки проширено тело”, како би то назвао чувени критичар Ранко Мунитић.

Мајсторство кикиндских глумаца препознала је публика у Зрењанину. О својим искуствима с колегама из града на Бегеју Владимир Максимовић каже:

-Имао сам прилику да се упознам са зрењанинском публиком када сам играо представу „Небески одред”. Зрењанински театар јако волим и увек се радујем доласку. Дођем и кад Зрењанинци спремају неку представу, да играм карте са својим пријатељима који су тамо запослени. Студирао сам са Дејаном Карлечиком и Стефаном Јуанином. Милан Колак ми је један од најбољих пријатеља – каже Влада, док се Михаило Лаптошевић надовезује:

-Моја искуства са зрењанинском публиком су из позиције исте те публике. Гледао сам, још од факултета, доста представа у Зрењанину. Сваку коју сам гледао публика је прихватила раширених руку. Радујем се што је и наше „Љубавно писмо” зрењанинска публика тако прихватила – сумира Михајло.

Јовани Берић је ово било друго гостовање у средњем Банату:

– Било ми је прелепо и одушевила ме је публика и њена отвореност и гостопримљивост. Веома задовољна како је протекло гостовање је и Анђела Киковић која истиче да је и сам рад на овој представи био јако узбудљив и забаван.

Додуше, општи утисак је мало покварио нечији упоран и суви тзв. „велики” (ранијим генерацијама познат и као магарећи) кашаљ из публике за време трајања представе, међутим то је опште место у театру који је још давних дана кроз виц описао легендарни драматург Југословенског драмског позоришта Драгослав Андрић: „Пацијент: Докторе, кашљем! Доктор: Па, што сте дошли код мене? Пацијент: А где је требало да идем? Доктор: Па, у позориште!”

КАД ИГРА МИНИСТАРКА

Од многобројних представа које су на репертоару зрењанинског театра, убедљиво најбољи одзив код публике имају комади који се раде по текстовима домаћих аутора. Врло гледана је представа „Шта ће бити са свима нама” Бориса Лијешевића, а најгледанија је „Госпођа министарка” по Нушићевом класику, за коју карте плану већ у првих сат времена продаје. Главну улогу, Живку министарку, игра бивша чланица кикиндског театра Јелена Шнеблић Живковић.

Немања Савић

Пред турнеју групе ROY: Хипици с румунске границе

Jelena Trifunović April 2, 2024

Музика из хипи ере још има својих присталица. То доказују и посећене свирке ентузијаста из Банатског Великог Села, групе Roy. Према њиховим речима – позива за свирке им не мањка, а тако ће бити и током лета. Већ 6. априла Roy ће наступити у „Lion Pub” у Зрењанину.

Као бенд они су настали у злокобној години короне. Тад су још „гулили“ основношколске скамије у родном Великом Селу. Од тад нису само сазрели као људи, већ и музички. Окупио их је мултуинструменталиста Милан Вашалић, мада би прецизније било рећи да их је окупила љубав према хипи музици и култури. Данас је Милан „само“ бубњар у бенду, а млађима је препустио главну реч. Они су и визуелно и музички разиграни, усвирани и аранжмански шарени, речју: „flower-power“ екипа. Састав поред поменутог Милана, чине његов син Вид на гитари, потом басиста Стефан Полић (сви из Банатског Великог Села) и певачица из Кикинде Андријана Зобеница, која је тек незнатно старија од поменутог гитарског двојца и таман с довољно животног искуства да се окуша и као текстописац кад су у питању ауторске ствари.

Многи се питају зашто су баш тај назив одабрали за име бенда. По једнима име потиче од асоцијације на пчелињи рој и вредноћу и посвећеност коју имају, по другима име је референца на Роја Орбисона. Они се на то само загонетно смешкају и додају да им је као претежно цовер, то јест репродуктивном бенду, репертоар заснован углавном на оном што се назива златна ера хипи културе, а то су Џенис Џоплин, Џими Пејџ, Џо Галагер, Џим Морисон и остали из те ескадриле. Кад се погледа колико су посећени наступи овог састава, а имали су их неколико десетина, стиче се утисак да је у питању права ренесанса хипи културе, не само кроз вибрације које емитују са „стејџа“, већ и по „трансу“ у који пада публика већ након првих тактова добро знаних хитова с краја шездесетих и почетка седамдесетих.

Део репертоара Roy-а је наравно и Хендрикс. Овај леворуки виртуоз је, знано је, свирао гитару и зубима, а и момци из Roy-а „гризу“ за своју идеју. Као део опште поп културе добро је позната и фотографија Хендрикса у облаку дима, међутим, он је после прешао на нешто јаче надражаје и убрзо, због вишка радозналости, као што је познато, с гитаре прешао да свира харфу у вечним ловиштима. А то је, нажалост и злехуда судбина доброг дела те хипи генерације. Али, кад се говори о музичким утицајима који су оставили аутори из те ере, њихов опус је – каже оснивач Roy-а Милан Вашалић – непресушан. То је, подвлачи, врело из кога ће се напајати још много генерација.

Дакле, централно упориште овог севернобанатског састава су битници, речју, учесници „Вудстока“ и њихова музичка заоставштина. Концерти овог севернобанатског састава, уз све поменуто, често су обојени хипи иконографијом, па није ретка појава да се за наступе и обредно исцртавају по лицу. Иако млади, већ су имали „гаже“ чак и у Немачкој у једном престижном берлинском клубу.

Већ је речено да они нису само cover тј. репродуктивни бенд. Имају и неколико својих нумера, а за песму „When you walk“, чији су аутори Вид Вашалић и Андријана Зобеница, пре неколико година снимљем је и видео спот, а недавно и још један. Исти ауторски тандем потписује и нову ауторску нумеру „Shadows in the night“.

За ово лето имају већ уговорен велики број свирки, а паралелно раде и на властитом материјалу.

Н. Савић

Због израде прикључка за ритејл парк: Повремено без воде у делу Змај Јовине и Михајла Пупина

Jelena Trifunović April 2, 2024

Према последњим информацијама са терена, одељење одржавања и изградње мреже ЈП “Кикинда” је на терену и раде на изради прикључка за нови ритејл парк у Кикинди.

Повремено ће без воде бити потрошачи у Змај Јовиној – од Михајла Пупина до Партизанске и Михајла Пупина од Змај Јовине до Угљеше Терзина у временском интервалу од 10 до 14 часова.

Уколико временски услови не дозволе да се заврши комплетан посао данас, радови ће се одложити за сутра.

ЈП „Кикинда” захваљује на стрпљењу и разумевању.

(ВИДЕО) Хуманитарна организација Срби за Србе: За нову кућу породице Тот-Докић из Мокрина

Jelena Trifunović April 1, 2024

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић из Мокрина обезбеди нови дом.

Како наводе у ХО Срби за Србе, ова организација постоји од 2005. године и до сада је помогла више од 3.300 породица са више од 15.500 малишана.

Јурке и жмурке, неке су од игара које воле Дуња (2), Михајло (1), Андријана и Марко (5), Снежана (7) и Милош (8). Међутим, осмеси ове дивне дечице остају у сенци тешког живота. У сенци одрастања у старој кући пуној пукотина!

Породица Тот-Докић живи у рубном делу Мокрина. Кућу у којој живе фактички чине омања кухиња и једна соба у којој спава њих осморо. Њих осморо, како кажу, „уменга се” у три кревета!

„Никад нисам размишљала да ћу тако рано да се удам. Тешки услови и судбина су ме натерали, па сам напустила школу и посветила се мајчинству. Нажалост, ни овде није баш сјајно. Кућа нам је огроман проблем, а највише се бојим да влага не остави последице на здравље моје деце”, прича Весна која са својих двадесет и нешто година већ има шесторо деце.

Малишани су јако лепо васпитани, доброта им просто исијава са лица и види се да се о њима марљиво брине, без обзира на околности. На кућу им се наслања штала у којој имају девет крава.

„Живимо од продаје млека, тако да гладни нисмо. Волимо то да радимо, како Ненад и ја, тако и деца. Он, наравно, често иде и у надницу. Јако је вредан, чак и за неки мањи динар увек иде да би наша деца имала. На социјалну помоћ и дечији додатак немамо права јер имамо регистровано пољопривредно газдинство и прелазимо неки цензус, без обзира што имамо шесторо деце и што је кућа таква каква је. Можда бисмо добили помоћ да седимо скрштених руку”, разочарано је истакла Весна.

Купатило немају, па се купају у кориту водом загрејаном на шпорету. По двоје „одједаред”. Неки прозори су им попуцали, па их крпе најлонима, а немају ни сва врата у кући.

„Што се тиче хигијене, ту нема не могу или болесна сам. Деца морају сваки дан да су окупана и да су чисти и сређени за школу. И рођендане увек славимо, али, нажалост, ови старији још нису звали другаре из школе. Нису ми рекли разлог, али мислим да је због куће”, додала је Весна.

Док смо водили разговор о кући и њиховом животу, приметили смо да деца воле и да цртају. На питање шта највише, добили смо упечатљив и нимало зачуђујућ одговор – „куће”!

„Највише волим да цртам куће. Видео сам једну лепу жуту, па их зато увек бојим жутом бојом. Волео бих да имам такву. Имамо и мало играчака, највише бих волео да добијем хеликоптер”, испричао нам је осмогодишњи Милош који нам је признао и да уме да им буде хладно зими.

Упитали смо и седмогодишњу Снежану шта би највише желела:

„Ја сам Снежана, ђак првак. Волела бих да имам розе собу и розе барбику!”

Одгајати децу у оваквим условима сигурно није лако. Иако се Весна и Ненад заиста труде да им обезбеде основно, потребна им је подршка.

„Боримо се колико можемо. Свако дете има неку своју жељу коју се трудимо да им испунимо, а некад и не можемо. Најстарији син и ћерка би да имају своје собе, да им мој супруг и ја више не досађивамо. То је и моја највећа жеља, немам нити једну другу. Само да имају своје собе, да могу да позову другаре, да могу да се играју и да не преживљавају све оно што сам ја, даће Бог. Молим све добре људе који су у могућности ако желе да помогну да испуним жељу деци мојој, а и мени самој!”

Хуманитарна организација Срби за Србе позвала је донаторе широм света да се прикључе њиховој новој великој акцији с циљем да се породици Тот-Докић обезбеди кућа.

– Наша пажња и подршка потребнији су им сада више него икад јер су недавно трагичним случајем остали без седмог детета, бебе Миле- истичу из ове организације.

На овом линку погледајте како можете донирати средства за породицу Тот-Докић.

Извор: Хуманитарна организација Срби за Србе

Марини Воденичар награда за најбољу глумицу на Данима комедије у Бијељини

Jelena Trifunović March 30, 2024

Да су дванаесторо глумаца који су „на плати“ у кикиндском Народном позоришту, чиста есенција квалитета, говори и податак да врло често добију неку од престижних глумачких награду. То је овог пута пошло за руком глумици нашег театра Марини Воденичар на Данима комедије у Бијељини.

У конкуренцији глумаца из Народног позоришта Републике Српске, Звездара театра, Градског позоришта „Семберија“ и београдског Театра „Вук“, Марина Воденичар је заблистала у представи „Боинг боинг“ Театра на брду и разгалила тамошње љубитеље позоришта. Стога је потпуно заслужено Марина проглашена за најбољу глумицу овог фестивала.

Када је реч о представи која је Марини донела награду, у питању је комад француског писца Марка Камолетија и то је уједно један од најизвођенијих водвиља свих времена. Режирао га је Предраг Стојменовић 2012. године.

– Ова представа је имала своју премијеру у Звездара театру и ми је 12 година касније играмо скоро у оригиналној подели: Радован Вујовић, Виктор Савић, Нада Мацанковић, Борка Томовић, Јелисавета Орашанин, Андријана Оливерић и ја. После короне играмо је у Театру на брду и даље веома успешно, а и гостујемо с њом широм Србије и свуда наилазимо на добре реакције. Ја играм служавку код свог послодавца кога игра Радован Вујовић. Он има три веренице, три стјуардесе од којих, наравно ниједна не зна за ову другу и он живи троструки живот, међутим, све се компликује када му у госте дође његов пријатељ са села и када се због временских непогода те три веренице нађу у исто време на истом месту. То је комедија забуне, комедија ситуације, веома динамична и духовита. Све се дешава у Паризу шездесетих година и ми је играмо у оригиналној поставци. Ова представа је настала из ентузијазма и жеље за радом и из те добре енергије која међу нама влада, (јер смо ми сви из представе скоро генерација) настала је и добра и успешна представа- каже Марина.

Подсетимо да је ова глумица имала паузу због породиљског одсуства, а у мају ће се у великом стилу поново поклонити кикиндској публици, када буде премијера комада „Савршени партнер“ у режији Тијане Васић, у којој Марина Воденичар игра насловну улогу. Текст је писао Миро Гавран, а поред Марине у подели су и Владимир Максимовић и Мина Стојковић. Премијера ова мелодраме с примесама комедије уследиће на Малој сцени 17. маја.

Н. Савић

Покрајина подржава младе у руралним подручјима

Jelena Trifunović March 30, 2024

Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство објавио је конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима у Војводини у 2024. години, за чију реализацију је предвиђено укупно 200 милиона динара.

Конкурс је отворен до 26. априла, а износ бесповратних средстава који се додељује по једној пријави је од 500.000 до 1,5 милиона динара.

Како је наведено, бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 90 одсто од укупно прихватљивих трошкова инвестиције, а приликом обрачуна узима се вредност инвестиције без пореза на додату вредност (ПДВ).

Циљ конкурса је демографска обнова руралних подручја Војводине ради подстицања останка младих у руралним подручјима, односно њиховог повратка из градова.

Предмет конкурса је подршка новим генерацијама младих пољопривредних произвођача, њиховом развоју и унапређивању кроз подстицање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава, наведено је у саопштењу.

Танјуг