Jelena Trifunović, autor sa Kikindski portal

Uroš Petrović, pisac i koautor NTC sistema učenja: Živimo u vremenu sa najvećim mogućnostima

Jelena Trifunović April 15, 2024

Jubilarna 50. Pesnička štafeta koju organizuje zrenjaninska Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, ove godine ugostiće multudisciplinarnog umetnika Uroša Petrovića. Ova manifestacija traje od 8. do 19 aprila. Tom, prilikom biće objavljen Zbornik- presek radova dosadašnjih gostiju-pesnika sa prethodnih manifestacija, čiji je priređivač upravo Petrović.

Ovaj svestrani stvaralac, književnik, vizuelni umetnik, autor kvizova i didaktičkih društvenih igara, zagonetač i mnogo toga još, u poslednje vreme se oglasio nizom knjiga za decu u kojima su mališani aktivni umetnici i učesnici u dopisivanju knjiga- „domaštari”. Taj koncept interakcije stvaraoca i čitaoca Petrović neguje i u nastupima uživo, kao i u edukativnim medijskim radionicama za odrasle koje povremeno drži.

Tokom Pesničke štafete, ovaj stvaralac obići će više od 50 škola u srednjem i severnom Banatu i Bačkoj, a gost bašaidske škole „1. oktobar” biće 18. aprila.

Tada će se učenici, mladi pesnici, predstaviti svojim radovima gostu književniku, koji će im zadati nekoliko „glavolomki” i usput odabrati najuspelije dečije radove.

Vi ste nepresušni izvor ideja i ne odustajete od zamisli da ih putem mas-medija plasirate, ne samo kroz elektronske medije, nego i kroz knjige, koje su manje interesantan medij nego TV ili internet?

– Pa i nisu. Ja volim da inspirišem ljude da razmišljaju, pogotovo najmlađe, a knjiga nudi više vatrometa u glavi nego kad je veći broj čula zadovoljen. Kada se čita knjiga – mora da se zamišlja i predeo, kako sve to izgleda, da se zamišljaju mirisi, okolina, a kad se nešto više dâ, kao što je recimo film ili fotografija, manje se lampica popali. Postoji to da jedna slika vredi kao hiljadu reči, ali ako posmatramo strukturu mozga i i način na koji se razmišlja i promišlja ispostavlja se da je ponekad manje u stvari više. Dakle, ako se pruži detetu nešto manje, a da on mora da obavi više toga, više smo uradili za njega. Ali svakako volim da se bavim i fotografijom. Čak sam napisao i neke scenarije za filmove i za jednu seriju, ali ono što radim u knjigama, na radionicama i stonim društvenim igrama koje sam napravio, jeste da činim drugima ono što bih voleo da drugi čine meni – a to je da me inspirišu na razmišljanje, na nove ideje, na neko novo stvaranje.

Osnovna ideja je, dakle, interaktivnost, da i deca daju svoj doprinos, a vi ste tu u svojstvu inicijatora?

– Da. Kad držim predavanje, držim čak i za odrasle, za menadžere recimo, uvek im govorim: ne mogu vas ja za vreme radionica od sat ili sat i po naučiti mnogo toga, ali mogu da vam ubacim klicu da se to kasnije pretvori u vatromet kroz vaše interesovanje. Kroz nešto što će vas voditi i čini mi se da je najveća vrednost koju možeš da daš nekom – nadahnuće.

Dom za domišljatu decu

Po vašem delu „Peti leptir” snimljen je i vrlo zapažen film. Da li je u planu još neki film po vašem sinopsisu?

– Napisao sam scenario za jednu seriju od koje će verovatno biti snimljen i film. Zove se „Dom za domišljatu decu”, a takođe sam sarađivao na scenariju, to jest na priči za film „Tajna zmajeve družine”. „Peti leptir” je ostao jedini 3D film u našoj kinematografiji i taj osećaj kada vidiš da tvoje likove oživljavaju glumci kao što su Marko Nikolić, Miša Janketić, Petar Božović, Tanja Bošković, Ljuba Bandović, jednostavno je neopisiv.

S obzirom na to da ste multumedijalni umetnik, možete li da izdvojite vama najdraži medij?

– Teško bih mogao da se odlučim, zato što mislim da su to kao žice na gitari. Ako se jedna aktivira, ona je nekako nedovoljna. Više volim akorde, lepše zvuče. Volim kada se prepliću, onda je najbolje. Volim da koristim i novu tehnologiju. Nisam protivnik nove tehnologije, samo mislim da je preveliki broj ljudi koristi samo da budu puki konzumenti tuđe kreativnosti. Kad radim sa mladim ljudima kažem: iskoristite taj nalet tehnologije, taj razvoj da, na primer, sami sa svojim telefonom snimite film ili napravite nešto što do juče nije postojalo. Kao i mnoge druge stvari na planeti zemlji, ta začuđujuće razvijena nova tehnologija je odličan saradnik na stvaranju, ali veoma loš gospodar vremena.

Podkasti- druženje sa izabranima

Da se vratimo na deo vašeg izlaganja gde ste apostrofirali da svaki čovek može da snimi svoj film. Otkud ta enormna popularnost podkasta koji su u biti statični, a današnji konzument traži stalnu senzaciju i brzu promenu kadra?

– Evo ja moram opet da ponovim nešto sa čim se ne slaže veliki broj ljudi: ja mislim da živimo u najboljim vremenima, to jest vremenima sa najboljim, najvećim mogućnostima. Podkast je nešto što nam je omogućilo da se podružimo sa izabranim, pametnim ljudima kad god poželimo. Dakle, koliko je dragoceno da sa nekim ko je načitan, obrazovan, popričaš samo, a ovde imaš priliku da kad god poželiš, sa kim god hoćeš makar čuješ šta ima da kaže i uvek nešto možeš da naučiš. Nedavno sam baš razgovarao sa svojim prijateljem Aleksandrom Gajšekom o profesoru Vladeti Jerotiću i koliko je njegovih tragova ostalo na Jutjubu, podkastima i ostalim emisijama. primetio sam da je zahvaljujući toj tehnologiji, iako nas je on nažalost napustio, uz sve te snimke koje možemo da pustimo kad god poželimo, mnogo više i dalje prisutan nego što bi to bilo pre samo nekoliko decenija.

Nemanja Savić

Jovanov o planu opozicije: Ultimatum, bojkot, pa haos na ulicama

Jelena Trifunović April 8, 2024

Pre nego što je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić raspisala beogradske izbore za jun, u republičkom parlamentu održane su konsultacije o izbornim uslovima i preporukama ODIHR-a. U ovim konsultacijama učestvovali su predstavnici i vlasti i opozicije, ali dogovor nije postignut.

Za „Dnevnik” je o toku pregovora i razlozima neslaganja govorio šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić- Srbija ne sme da stane“ Milenko Jovanov.

Vi ste direktni učesnik pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Kakvi su Vam utisci nakon tih sastanaka?

Mučni. Došli smo dva dana na razgovore u Skupštini, da bismo razgovarali o važnim pitanjima za naše društvo, ali smo voljom opozicionih stranaka okupljenih oko Dragana Đilasa i Miloša Jovanovića postali deo igrokaza i paravan za odluku o bojkotu izbora, koja je doneta mnogo ranije.

Rekli ste da je opozicija sa svoje tri tačke postavila ultimatum vlasti, da neće izaći na izbore ukoliko se oni ne ispune. Da li su to onda zaista i bili pregovori?

Ne bih govorio o pregovorima, već o razgovorima, dijalogu, bar je to bila ideja, ali nema ni razgovora ni pregovora ako u startu kažete: „ili ćete prihvatiti sve naše zahteve, ili mi odustajemo od razgovora“. To je onda ultimatum. Valjda poenta razgovora i jeste da suprotstavljene strane nađu neka kompromisna rešenja. Da imamo iste poglede i stavove, ne bi ni bilo potrebe za dijalogom ove vrste. E, sad, mi smo na kompromise pristajali i prihvatali ih, a oni ne. Prvo smo prihvatili da, faktički, umesto o preporukama ODIHR-a, razgovaramo o njihova tri zahteva. Zatim smo od tri zahteva odmah prihvatili dva – da se formira komisija sačinjena od političkih predstavnika i civilnog sektora koja bi ispitivala birački spisak i da se razgovara o radu javnih servisa RTS i RTV. Ostalo je samo da se definiše šta misle pod izvršnim ovlašćenjima za tu komisiju i na moj zahtev je prošireno da se razgovara i sa predstavnicima N1 i Nove S, jer imaju medijski uticaj u Beogradu, a o kršenju pravila izveštavanja ove dve televizije govori i izveštaj ODIHR-a. Čak smo i za treći zahtev, koji nismo mogli da prihvatimo, jer bi predstavljao opasan presedan, ponudili kompromis, koji je moguć, izvodljiv i zakonit, ali oni očigledno nisu došli da postižu kompromise, nego da ispostave ultimatum i da prekinu razgovore, ako bilo koje slovo ultimatuma ne bude prihvaćeno.

Zašto je treći zahtev neprihvatljiv?

Zato što bi njegovo ispunjenje predstavljalo kršenje Ustava i zakona. Vidite, oni su nama velikodušno ponudili da biramo – ili da kršimo Ustav i zakon i pomerimo izbore za Skupštinu grada Beograda, ili da kršimo Ustav i zakon i odlukom Skupštine Srbije prevremeno skratimo mandate gradonačelnicima i predsednicima opština u preko sto lokalnih samouprava. Sa druge strane, jednom tako napravljen presedan mogao bi da dovede do nesagledivih posledica u budućnosti. Ali smo mi i u ovom slučaju tražili kompromis. Rekli smo u redu, ovo kako ste hteli ne možemo, ali možemo nešto drugo. Međutim, oni nisu pokušavali da postignu kompromis i tu je ključno razmimoilaženje.

Ko, prema Vašem mišljenju, među opozicijom vodi glavnu reč? Da li možete da pretpostavite čija je ideja bila da se praktično postavi ultimatum vlasti? Đilasova?

Najviše je govorio Radomir Lazović, ali mislim da glavnu reč vode drugi, jer je Lazoviću Marinika Tepić odbrusila na kraju sastanka da, ako hoće da priča o preporukama ODIHR-a, može sam da dođe na te razgovore. Sa druge strane, upravo je ona i prekinula razgovore, a i pre toga je stalno pretila kako oni mogu i da odu, da se vrate na fabrička podešavanja – to valjda znači da budu nenormalni i nasilni, pretila razbijenim glavama i slično… A ne znam čija je ideja da se ide sa ultimatumom, ali vidim da taj deo opozicije već dvanaest godina ne ume konstruktivno da nastupi.

Šta opozicija dobija takvim svojim ponašanjem?

Mislim da žele radikalizaciju političke scene, haos na ulicama, nasilje i slično. Takođe mislim da je to sada svima jasno i da za to ponašanje nemaju ničiju podršku.

Da li se opoziciji uopšte ide na beogradske izbore?

Ne. Pa vidite i sami da ne znaju šta će sa tim izborima. Prvo su tražili ponavljanje izbora odmah. Onda su tražili da izbori ne budu 28. aprila. Posle toga su rekli da ne može ni jun, nego jesen. Sad odjednom može jun. Nemaju oni nikakva načela, ni ideje. Oni od slučaja do slučaja donose odlukje i onda se upletu kao pile u kučine u sopstvene kontradiktornosti. Dobili su istraživanja za koja i sami kažu da daju koaliciji oko SNS daju prednost od deset procentnih poena.

Tema sastanaka bile su preporuke ODHR-a. Da li to znači da je opozicija praktično odustala od razgovora o preporukama ODHR? I kakve mogu biti posledice tog njihovog čina u očima političara iz EU?

Faktički da, jer ni u jednom trenutku oni o tome nisu pričali. Konkretno, u sredu uopšte, a u ponedeljak smo prošli samo pet preporuka, ali su oni posle svake ponovo vraćali priču na svoje zahteve.

Šta mislite da će biti naredni korak opozicije?

Ne znam i ne zanima me. Mi ćemo nastaviti da se trudimo da vodimo dijalog, da realizujemo preporuke ODIHR-a i unapređujemo naš izborni proces. To je dobro za naše društvo i neće nas zaustaviti nerazumnim i infantilnim ponašanjem. Ko želi da sedne za sto i ponudi svoja rešenja i predloge, dobrodošao je. Ko ne želi, njegova odluka.

Malu Danku udarili automobilom radnici komunalnog preduzeća, pa sakrili telo na deponiju

Jelena Trifunović April 4, 2024

Potraga za dvogodišnjom Dankom Ilić dobila je, nažalost, tragičan ishod.

Dvojica osumnjičenih da su odgovorni za smrt male, koja je nestala u Banjskom polju, su radnici JKP “Vodovod” iz Bora, iz sela Zlot. Prema nezvaničnim saznanjima medija, oni su službenim automobilom fiat panda usmrtili devojčicu, a potom njeno telo sakrili na divljoj deponiji uz Starobanjski put kod Bora.

Istraga kriminalističke policije ukazuje da se sve odigralo 26. marta oko 13.52 časova, sedam minuta nakon što je, prema prijavi majke, devojčica nestala.

S.J. se na teret stavlja da nije prilagodio brzinu kretanja vozila stanju i uslovima na putu usled čega je prednjim desnim delom vozila udario u devojčicu i usmrtio je, navodi izvor iz istrage, prenose mediji.

Policija iz Bora juče je na mesto nestanka dovela službene pse koji su ponovo pretraživali teren.

Danka Ilić je ubijena, uhapšene dve osobe

Jelena Trifunović April 4, 2024

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je mala Danka Ilić ubijena i da su dva lica koja su priznala da su ovo delo učinila uhapšena.

“Imamo loše vesti iz Bora, Danka Ilić je ubijena. Policija je uhapsila dva lica koja su izvršila ubistvo Danke i, koliko sam shvatio, oba lica su priznala ubistvo”, rekao je Vučić na vanrednoj sednici Vlade Srbije.

On je dodao da ih policija odvodi do mesta gde se ostavili telo deteta.

“Hvala policiji na velikom trudi i na angažmanu”, dodao je on.

Neverovatno kakvi monstrumi postoje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je MUP, na sednici vlade u Palati Srbija, da što pre daju informacije javnosti u Srbiji u vezi sa ubistvom male Danke ilić i dodao da je neverovatno kakvi sve monstrumi postoje.

“Još jednom da izrazim zahvalnost policiji – vidite da date što pre sva neophodna objašnjenja svim ljudima u Srbiji oko male Danke. Svi ljudi su užasno brinuli i to pokazuje negde da nismo izgubili dušu da ljudi imaju srce i snagu i da zasuze, što pokazuje da smo još negde ljudi”, rekao je Vučić.

Kazao je da su se, prema onome što je dobio od MUP-a, stvari završile najgorim ishodom. Vučić je zahvalio još jednom policiji na angažmanu u Boru.

“Cela priča je neverovatna i kakvi monstrumi postoje”, dodao je Vučić.

Izvor: Tanjug, RTS

„Ljubavno pismo” pred zrenjaninskom publikom: Ovacije i magareći kašalj

Jelena Trifunović April 3, 2024

Da se može napraviti vrhunska komedija u vlastitoj produkciji dokazalo je kikindsko pozorište, a u to su uverili i Zrenjanince, na nedavnom gostovanju.

Kikinđani, dobro znaju ovaj dramski komad, a ovog puta i posetioci u prepunoj velikoj sali zrenjaninskog teatra „Toša Jovanović” uverili su se da kikindsko Narodno pozorište ima s čime i pred najprobirljiviju publiku. Sa ukusnom scenografijom i bravuroznom glumom, „Ljubavno pismo” je razgalilo egzaltiranu publiku iz grada na Begeju, a sami glumci su na kraju doživeli ovacije.

Podsetimo, pomenuti komad govori o mentalitetu, porodici, komšijama i uopšte promašenim životima. Nastao je po tekstu Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, a režiju potpisuje maestralni Dragan Ostojić. U podeli su Branislav Knežević, Branislav Čubrilo, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Ružica Nedin, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović i Jovana Berić. S obzirom na to da je u ovoj drami s„ pevanjem, bez pucanja” o mentalitetu i porodici dosta promašenih likova, sam reditelj ukratko podvlači da ova predstava pruža neku vrstu utehe da kada izađete sa predstave kažete sebi: „Nije moj život ni tako loš”.

Zrenjaninci su te večeri mogli da vide čitavu lepezu likova – od žovijalnih do frustriranih i da se dobro i zabave i zamisle. Vladimir Maksimović, akter ove predstave i čest gost Zrenjanina igra lik Momčila.

– Momčilo je, kako je sam pisac rekao, moron. Uz pomoć reditelja Dragana Ostojića i svih kolega, mislim da sam uspeo da napravim dobar lik, jednog dečka koji je izgubljen u traženju samog sebe. On želi da odraste i da bude ozbiljan, ali ga njegov IQ koči u svemu tome i bilo mi je zadovoljstvo da radim ovu ulogu zato što je ovo jedan od onih tekstova u kojima, što se više „otkačite” i što se više prepustite toj igri i čaroliji teatra – to je uloga bolja – kaže Maksimović.

Njegovog oca Olivera tumači Mihailo Laptošević.

– Oliver je i Momčilov otac i Jagodin muž, a uz to i neuspeli ljubavnik svoje kume Fransoaz. Neuspeli je i otac i muž. Voleo bi da je bar malo muško. Njegovo „sofisticirano” biće zarobljeno je u kulturnoj pustinji koja ga okružuje. Da budemo iskreni – on toj pustinji apsolutno i pripada – kaže Laptošević.

Anđela Kiković tumači lepu i mladu devojku Leposavu koja prvi put doživljava čulnu ljubav, a potreba za njenom slobodom se kosi sa njenim krutim vaspitanjem.

Dakle, mnogo je neostvarenih likova u ovom komadu, a među njima i stariji vodnik u penziji Voja Soldatović, koga tumači Branislav Knežević.

– Koliko je Voja sposoban i uspešan vidi se iz toga što do penzije nije dogurao ni do čina zastavnika. Neuspešan u poslu, neuspešan i u životu. Ima mlađu ženu koja se švalera s venčanim kumom i ćerku koju je odgajao kao sina vojnika, neuspešno naravno. Međutim, on sebe vidi sasvim drugačije: kao uspešnog i nadmoćnog na svim poljima, pa i u pokušaju njegove preljube.

Jovana Berić igra Ružicu, studentkinju i podstanarku kod porodice Soldatović. Ujedno je i Leposavina najbolja prijateljica i potajno je zaljubljena u Momčila. Međutim, kada shvati da joj je ljubav neuzvraćena, pokušava da spoji svoju simpatiju sa svojom najboljom drugaricom i tu pravi zaplet u koji budu umešane obe porodice.

Gordana Rauški i Ružica Nenin briljanto su odigrale svoje role i bravuroznim glumačkim sredstvima upotpunile odličnu podelu. U pojedinim delovima predstave, naročito segmentima s pevanjem, doživele su ovacije.Svemu treba dodati i izvanredno kadrirane snimljene segmente koje povremeno možemo videti u sklopu komada. Rečju, izvanredno režirana predstava, a tome svedoče i reakcije zrenjaninske publike, koja se i aplauzima i smehom odazivala na veliki deo ove dvočasovne predstave-spektakla.

Objektivno govoreći, u zrenjaninskom, kao i u drugim teatrima, nisu sve predstave podjednako ni uspešne ni gledane. „Ljubavno pismo” bi zasigurno bilo u samom vrhu gledanosti da je kojim slučajem postavljeno u produkciji zrenjaninskog teatra. Tamošnja publika je (kao i kikindska) pozorišno edukovana i ne voli šmiranje, nego „glumački prošireno telo”, kako bi to nazvao čuveni kritičar Ranko Munitić.

Majstorstvo kikindskih glumaca prepoznala je publika u Zrenjaninu. O svojim iskustvima s kolegama iz grada na Begeju Vladimir Maksimović kaže:

-Imao sam priliku da se upoznam sa zrenjaninskom publikom kada sam igrao predstavu „Nebeski odred”. Zrenjaninski teatar jako volim i uvek se radujem dolasku. Dođem i kad Zrenjaninci spremaju neku predstavu, da igram karte sa svojim prijateljima koji su tamo zaposleni. Studirao sam sa Dejanom Karlečikom i Stefanom Juaninom. Milan Kolak mi je jedan od najboljih prijatelja – kaže Vlada, dok se Mihailo Laptošević nadovezuje:

-Moja iskustva sa zrenjaninskom publikom su iz pozicije iste te publike. Gledao sam, još od fakulteta, dosta predstava u Zrenjaninu. Svaku koju sam gledao publika je prihvatila raširenih ruku. Radujem se što je i naše „Ljubavno pismo” zrenjaninska publika tako prihvatila – sumira Mihajlo.

Jovani Berić je ovo bilo drugo gostovanje u srednjem Banatu:

– Bilo mi je prelepo i oduševila me je publika i njena otvorenost i gostoprimljivost. Veoma zadovoljna kako je proteklo gostovanje je i Anđela Kiković koja ističe da je i sam rad na ovoj predstavi bio jako uzbudljiv i zabavan.

Doduše, opšti utisak je malo pokvario nečiji uporan i suvi tzv. „veliki” (ranijim generacijama poznat i kao magareći) kašalj iz publike za vreme trajanja predstave, međutim to je opšte mesto u teatru koji je još davnih dana kroz vic opisao legendarni dramaturg Jugoslovenskog dramskog pozorišta Dragoslav Andrić: „Pacijent: Doktore, kašljem! Doktor: Pa, što ste došli kod mene? Pacijent: A gde je trebalo da idem? Doktor: Pa, u pozorište!”

KAD IGRA MINISTARKA

Od mnogobrojnih predstava koje su na repertoaru zrenjaninskog teatra, ubedljivo najbolji odziv kod publike imaju komadi koji se rade po tekstovima domaćih autora. Vrlo gledana je predstava „Šta će biti sa svima nama” Borisa Liješevića, a najgledanija je „Gospođa ministarka” po Nušićevom klasiku, za koju karte planu već u prvih sat vremena prodaje. Glavnu ulogu, Živku ministarku, igra bivša članica kikindskog teatra Jelena Šneblić Živković.

Nemanja Savić

Pred turneju grupe ROY: Hipici s rumunske granice

Jelena Trifunović April 2, 2024

Muzika iz hipi ere još ima svojih pristalica. To dokazuju i posećene svirke entuzijasta iz Banatskog Velikog Sela, grupe Roy. Prema njihovim rečima – poziva za svirke im ne manjka, a tako će biti i tokom leta. Već 6. aprila Roy će nastupiti u „Lion Pub” u Zrenjaninu.

Kao bend oni su nastali u zlokobnoj godini korone. Tad su još „gulili“ osnovnoškolske skamije u rodnom Velikom Selu. Od tad nisu samo sazreli kao ljudi, već i muzički. Okupio ih je multuinstrumentalista Milan Vašalić, mada bi preciznije bilo reći da ih je okupila ljubav prema hipi muzici i kulturi. Danas je Milan „samo“ bubnjar u bendu, a mlađima je prepustio glavnu reč. Oni su i vizuelno i muzički razigrani, usvirani i aranžmanski šareni, rečju: „flower-power“ ekipa. Sastav pored pomenutog Milana, čine njegov sin Vid na gitari, potom basista Stefan Polić (svi iz Banatskog Velikog Sela) i pevačica iz Kikinde Andrijana Zobenica, koja je tek neznatno starija od pomenutog gitarskog dvojca i taman s dovoljno životnog iskustva da se okuša i kao tekstopisac kad su u pitanju autorske stvari.

Mnogi se pitaju zašto su baš taj naziv odabrali za ime benda. Po jednima ime potiče od asocijacije na pčelinji roj i vrednoću i posvećenost koju imaju, po drugima ime je referenca na Roja Orbisona. Oni se na to samo zagonetno smeškaju i dodaju da im je kao pretežno cover, to jest reproduktivnom bendu, repertoar zasnovan uglavnom na onom što se naziva zlatna era hipi kulture, a to su Dženis Džoplin, Džimi Pejdž, Džo Galager, Džim Morison i ostali iz te eskadrile. Kad se pogleda koliko su posećeni nastupi ovog sastava, a imali su ih nekoliko desetina, stiče se utisak da je u pitanju prava renesansa hipi kulture, ne samo kroz vibracije koje emituju sa „stejdža“, već i po „transu“ u koji pada publika već nakon prvih taktova dobro znanih hitova s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih.

Deo repertoara Roy-a je naravno i Hendriks. Ovaj levoruki virtuoz je, znano je, svirao gitaru i zubima, a i momci iz Roy-a „grizu“ za svoju ideju. Kao deo opšte pop kulture dobro je poznata i fotografija Hendriksa u oblaku dima, međutim, on je posle prešao na nešto jače nadražaje i ubrzo, zbog viška radoznalosti, kao što je poznato, s gitare prešao da svira harfu u večnim lovištima. A to je, nažalost i zlehuda sudbina dobrog dela te hipi generacije. Ali, kad se govori o muzičkim uticajima koji su ostavili autori iz te ere, njihov opus je – kaže osnivač Roy-a Milan Vašalić – nepresušan. To je, podvlači, vrelo iz koga će se napajati još mnogo generacija.

Dakle, centralno uporište ovog severnobanatskog sastava su bitnici, rečju, učesnici „Vudstoka“ i njihova muzička zaostavština. Koncerti ovog severnobanatskog sastava, uz sve pomenuto, često su obojeni hipi ikonografijom, pa nije retka pojava da se za nastupe i obredno iscrtavaju po licu. Iako mladi, već su imali „gaže“ čak i u Nemačkoj u jednom prestižnom berlinskom klubu.

Već je rečeno da oni nisu samo cover tj. reproduktivni bend. Imaju i nekoliko svojih numera, a za pesmu „When you walk“, čiji su autori Vid Vašalić i Andrijana Zobenica, pre nekoliko godina snimljem je i video spot, a nedavno i još jedan. Isti autorski tandem potpisuje i novu autorsku numeru „Shadows in the night“.

Za ovo leto imaju već ugovoren veliki broj svirki, a paralelno rade i na vlastitom materijalu.

N. Savić

Zbog izrade priključka za ritejl park: Povremeno bez vode u delu Zmaj Jovine i Mihajla Pupina

Jelena Trifunović April 2, 2024

Prema poslednjim informacijama sa terena, odeljenje održavanja i izgradnje mreže JP “Kikinda” je na terenu i rade na izradi priključka za novi ritejl park u Kikindi.

Povremeno će bez vode biti potrošači u Zmaj Jovinoj – od Mihajla Pupina do Partizanske i Mihajla Pupina od Zmaj Jovine do Uglješe Terzina u vremenskom intervalu od 10 do 14 časova.

Ukoliko vremenski uslovi ne dozvole da se završi kompletan posao danas, radovi će se odložiti za sutra.

JP „Kikinda” zahvaljuje na strpljenju i razumevanju.

(VIDEO) Humanitarna organizacija Srbi za Srbe: Za novu kuću porodice Tot-Dokić iz Mokrina

Jelena Trifunović April 1, 2024

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić iz Mokrina obezbedi novi dom.

Kako navode u HO Srbi za Srbe, ova organizacija postoji od 2005. godine i do sada je pomogla više od 3.300 porodica sa više od 15.500 mališana.

Jurke i žmurke, neke su od igara koje vole Dunja (2), Mihajlo (1), Andrijana i Marko (5), Snežana (7) i Miloš (8). Međutim, osmesi ove divne dečice ostaju u senci teškog života. U senci odrastanja u staroj kući punoj pukotina!

Porodica Tot-Dokić živi u rubnom delu Mokrina. Kuću u kojoj žive faktički čine omanja kuhinja i jedna soba u kojoj spava njih osmoro. Njih osmoro, kako kažu, „umenga se” u tri kreveta!

„Nikad nisam razmišljala da ću tako rano da se udam. Teški uslovi i sudbina su me naterali, pa sam napustila školu i posvetila se majčinstvu. Nažalost, ni ovde nije baš sjajno. Kuća nam je ogroman problem, a najviše se bojim da vlaga ne ostavi posledice na zdravlje moje dece”, priča Vesna koja sa svojih dvadeset i nešto godina već ima šestoro dece.

Mališani su jako lepo vaspitani, dobrota im prosto isijava sa lica i vidi se da se o njima marljivo brine, bez obzira na okolnosti. Na kuću im se naslanja štala u kojoj imaju devet krava.

„Živimo od prodaje mleka, tako da gladni nismo. Volimo to da radimo, kako Nenad i ja, tako i deca. On, naravno, često ide i u nadnicu. Jako je vredan, čak i za neki manji dinar uvek ide da bi naša deca imala. Na socijalnu pomoć i dečiji dodatak nemamo prava jer imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo i prelazimo neki cenzus, bez obzira što imamo šestoro dece i što je kuća takva kakva je. Možda bismo dobili pomoć da sedimo skrštenih ruku”, razočarano je istakla Vesna.

Kupatilo nemaju, pa se kupaju u koritu vodom zagrejanom na šporetu. Po dvoje „odjedared”. Neki prozori su im popucali, pa ih krpe najlonima, a nemaju ni sva vrata u kući.

„Što se tiče higijene, tu nema ne mogu ili bolesna sam. Deca moraju svaki dan da su okupana i da su čisti i sređeni za školu. I rođendane uvek slavimo, ali, nažalost, ovi stariji još nisu zvali drugare iz škole. Nisu mi rekli razlog, ali mislim da je zbog kuće”, dodala je Vesna.

Dok smo vodili razgovor o kući i njihovom životu, primetili smo da deca vole i da crtaju. Na pitanje šta najviše, dobili smo upečatljiv i nimalo začuđujuć odgovor – „kuće”!

„Najviše volim da crtam kuće. Video sam jednu lepu žutu, pa ih zato uvek bojim žutom bojom. Voleo bih da imam takvu. Imamo i malo igračaka, najviše bih voleo da dobijem helikopter”, ispričao nam je osmogodišnji Miloš koji nam je priznao i da ume da im bude hladno zimi.

Upitali smo i sedmogodišnju Snežanu šta bi najviše želela:

„Ja sam Snežana, đak prvak. Volela bih da imam roze sobu i roze barbiku!”

Odgajati decu u ovakvim uslovima sigurno nije lako. Iako se Vesna i Nenad zaista trude da im obezbede osnovno, potrebna im je podrška.

„Borimo se koliko možemo. Svako dete ima neku svoju želju koju se trudimo da im ispunimo, a nekad i ne možemo. Najstariji sin i ćerka bi da imaju svoje sobe, da im moj suprug i ja više ne dosađivamo. To je i moja najveća želja, nemam niti jednu drugu. Samo da imaju svoje sobe, da mogu da pozovu drugare, da mogu da se igraju i da ne preživljavaju sve ono što sam ja, daće Bog. Molim sve dobre ljude koji su u mogućnosti ako žele da pomognu da ispunim želju deci mojoj, a i meni samoj!”

Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pozvala je donatore širom sveta da se priključe njihovoj novoj velikoj akciji s ciljem da se porodici Tot-Dokić obezbedi kuća.

– Naša pažnja i podrška potrebniji su im sada više nego ikad jer su nedavno tragičnim slučajem ostali bez sedmog deteta, bebe Mile- ističu iz ove organizacije.

Na ovom linku pogledajte kako možete donirati sredstva za porodicu Tot-Dokić.

Izvor: Humanitarna organizacija Srbi za Srbe

Marini Vodeničar nagrada za najbolju glumicu na Danima komedije u Bijeljini

Jelena Trifunović March 30, 2024

Da su dvanaestoro glumaca koji su „na plati“ u kikindskom Narodnom pozorištu, čista esencija kvaliteta, govori i podatak da vrlo često dobiju neku od prestižnih glumačkih nagradu. To je ovog puta pošlo za rukom glumici našeg teatra Marini Vodeničar na Danima komedije u Bijeljini.

U konkurenciji glumaca iz Narodnog pozorišta Republike Srpske, Zvezdara teatra, Gradskog pozorišta „Semberija“ i beogradskog Teatra „Vuk“, Marina Vodeničar je zablistala u predstavi „Boing boing“ Teatra na brdu i razgalila tamošnje ljubitelje pozorišta. Stoga je potpuno zasluženo Marina proglašena za najbolju glumicu ovog festivala.

Kada je reč o predstavi koja je Marini donela nagradu, u pitanju je komad francuskog pisca Marka Kamoletija i to je ujedno jedan od najizvođenijih vodvilja svih vremena. Režirao ga je Predrag Stojmenović 2012. godine.

– Ova predstava je imala svoju premijeru u Zvezdara teatru i mi je 12 godina kasnije igramo skoro u originalnoj podeli: Radovan Vujović, Viktor Savić, Nada Macanković, Borka Tomović, Jelisaveta Orašanin, Andrijana Oliverić i ja. Posle korone igramo je u Teatru na brdu i dalje veoma uspešno, a i gostujemo s njom širom Srbije i svuda nailazimo na dobre reakcije. Ja igram služavku kod svog poslodavca koga igra Radovan Vujović. On ima tri verenice, tri stjuardese od kojih, naravno nijedna ne zna za ovu drugu i on živi trostruki život, međutim, sve se komplikuje kada mu u goste dođe njegov prijatelj sa sela i kada se zbog vremenskih nepogoda te tri verenice nađu u isto vreme na istom mestu. To je komedija zabune, komedija situacije, veoma dinamična i duhovita. Sve se dešava u Parizu šezdesetih godina i mi je igramo u originalnoj postavci. Ova predstava je nastala iz entuzijazma i želje za radom i iz te dobre energije koja među nama vlada, (jer smo mi svi iz predstave skoro generacija) nastala je i dobra i uspešna predstava- kaže Marina.

Podsetimo da je ova glumica imala pauzu zbog porodiljskog odsustva, a u maju će se u velikom stilu ponovo pokloniti kikindskoj publici, kada bude premijera komada „Savršeni partner“ u režiji Tijane Vasić, u kojoj Marina Vodeničar igra naslovnu ulogu. Tekst je pisao Miro Gavran, a pored Marine u podeli su i Vladimir Maksimović i Mina Stojković. Premijera ova melodrame s primesama komedije uslediće na Maloj sceni 17. maja.

N. Savić

Pokrajina podržava mlade u ruralnim područjima

Jelena Trifunović March 30, 2024

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima u Vojvodini u 2024. godini, za čiju realizaciju je predviđeno ukupno 200 miliona dinara.

Konkurs je otvoren do 26. aprila, a iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi je od 500.000 do 1,5 miliona dinara.

Kako je navedeno, bespovratna sredstva za podršku investicija po konkursu utvrđuju se u iznosu do 90 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije, a prilikom obračuna uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Cilj konkursa je demografska obnova ruralnih područja Vojvodine radi podsticanja ostanka mladih u ruralnim područjima, odnosno njihovog povratka iz gradova.

Predmet konkursa je podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, njihovom razvoju i unapređivanju kroz podsticanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, navedeno je u saopštenju.

Tanjug