Музика из хипи ере још има својих присталица. То доказују и посећене свирке ентузијаста из Банатског Великог Села, групе Роy. Према њиховим речима – позива за свирке им не мањка, а тако ће бити и током лета. Већ 6. априла Роy ће наступити у „Лион Пуб” у Зрењанину.

Као бенд они су настали у злокобној години короне. Тад су још „гулили“ основношколске скамије у родном Великом Селу. Од тад нису само сазрели као људи, већ и музички. Окупио их је мултуинструменталиста Милан Вашалић, мада би прецизније било рећи да их је окупила љубав према хипи музици и култури. Данас је Милан „само“ бубњар у бенду, а млађима је препустио главну реч. Они су и визуелно и музички разиграни, усвирани и аранжмански шарени, речју: „флоwер-поwер“ екипа. Састав поред поменутог Милана, чине његов син Вид на гитари, потом басиста Стефан Полић (сви из Банатског Великог Села) и певачица из Кикинде Андријана Зобеница, која је тек незнатно старија од поменутог гитарског двојца и таман с довољно животног искуства да се окуша и као текстописац кад су у питању ауторске ствари.

Многи се питају зашто су баш тај назив одабрали за име бенда. По једнима име потиче од асоцијације на пчелињи рој и вредноћу и посвећеност коју имају, по другима име је референца на Роја Орбисона. Они се на то само загонетно смешкају и додају да им је као претежно цовер, то јест репродуктивном бенду, репертоар заснован углавном на оном што се назива златна ера хипи културе, а то су Џенис Џоплин, Џими Пејџ, Џо Галагер, Џим Морисон и остали из те ескадриле. Кад се погледа колико су посећени наступи овог састава, а имали су их неколико десетина, стиче се утисак да је у питању права ренесанса хипи културе, не само кроз вибрације које емитују са „стејџа“, већ и по „трансу“ у који пада публика већ након првих тактова добро знаних хитова с краја шездесетих и почетка седамдесетих.

Део репертоара Роy-а је наравно и Хендрикс. Овај леворуки виртуоз је, знано је, свирао гитару и зубима, а и момци из Роy-а „гризу“ за своју идеју. Као део опште поп културе добро је позната и фотографија Хендрикса у облаку дима, међутим, он је после прешао на нешто јаче надражаје и убрзо, због вишка радозналости, као што је познато, с гитаре прешао да свира харфу у вечним ловиштима. А то је, нажалост и злехуда судбина доброг дела те хипи генерације. Али, кад се говори о музичким утицајима који су оставили аутори из те ере, њихов опус је – каже оснивач Роy-а Милан Вашалић – непресушан. То је, подвлачи, врело из кога ће се напајати још много генерација.

Дакле, централно упориште овог севернобанатског састава су битници, речју, учесници „Вудстока“ и њихова музичка заоставштина. Концерти овог севернобанатског састава, уз све поменуто, често су обојени хипи иконографијом, па није ретка појава да се за наступе и обредно исцртавају по лицу. Иако млади, већ су имали „гаже“ чак и у Немачкој у једном престижном берлинском клубу.

Већ је речено да они нису само цовер тј. репродуктивни бенд. Имају и неколико својих нумера, а за песму „Wхен yоу wалк“, чији су аутори Вид Вашалић и Андријана Зобеница, пре неколико година снимљем је и видео спот, а недавно и још један. Исти ауторски тандем потписује и нову ауторску нумеру „Схадоwс ин тхе нигхт“.

За ово лето имају већ уговорен велики број свирки, а паралелно раде и на властитом материјалу.

Н. Савић