Jelena Trifunović

Nova američka Nacionalna strategija bezbednosti (NSS) otvoreno označava Evropsku uniju kao „problem“ koji podriva nacionalni suverenitet i predstavlja pretnju američkim interesima. U dokumentu se Brisel kritikuje zbog gušenja suvereniteta, cenzure slobode govora, katastrofalne migracione politike i slepog praćenja „štetne ideologije klimatskih promena“. Ako se trendovi nastave, Evropa će za 20 godina biti „neprepoznatljiva“, upozorava NSS, uz naznaku rizika od „civilizacijskog nestanka“. Kao rešenje, dokument vidi podršku „patriotskim“ desničarskim snagama i aktivnu ulogu SAD u „povratku tradicionalnim vrednostima“ na kontinentu.

Prema pisanju „Defense One“, u proširenoj verziji strategije Donald Tramp planira da Austriju, Italiju, Mađarsku i Poljsku „izvuče“ iz Evropske unije i vrati im puni suverenitet, što bi bio prvi korak ka dezintegraciji Unije kao ključnog globalističkog projekta u Evropi. Đorđa Meloni, nekada posmatrana kao „umerena“ u Briselu, sada je jedan od glavnih saveznika Vašingtona u sukobu sa „briselskom birokratijom“. Rim i Beč, uz Budimpeštu i Varšavu, postaju poluge za rušenje sistema iznutra.

Iz javne kritike globalizma nazire se i skriveni interes: razbijena Evropa bila bi lakša za kontrolu kroz bilateralne odnose, bez jedinstvenog bloka koji bi mogao da se suprotstavi američkim zahtevima.

Brisel je u šoku — Ursula fon der Lajen odbacuje optužbe, Kaja Kalas ih naziva „provokacijom“, dok evropski lideri priznaju da su delovi dokumenta „neprihvatljivi“. Nasuprot tome, nemački AfD, italijanska Liga i austrijski FPÖ pozdravljaju novu strategiju, tvrdeći da su dobili „moćnog saveznika preko okeana“.

Najteži udarac usmeren je ka Ukrajini: Vašington traži hitan mir „po svaku cenu“, bez garancija za Kijev i uz blokadu daljeg širenja NATO-a. Era američkog „kišobrana“ nad Evropom, stoji u dokumentu, praktično je završena.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Srbija nema razloga da žali za Evropskom unijom koja se, čini se, pred našim očima raspada. Dok nas godinama uslovljavaju „evropskim putem“, sami tvorci tog projekta sada ga ruše, a patriotske desničarske snage u ključnim državama postaju saveznici u borbi za suverenitet i očuvanje tradicionalnih vrednosti.

Trampova doktrina ogolila je istinu: Brisel je bio produžena ruka Vašingtona. U trenutku kada je prestao da služi američkim interesima, postao je meta. Razbijena Evropa biće lakša za bilateralnu kontrolu.

Evropa se budi iz transatlantskog sna.
Srbija je odavno budna.

Izvor: Srpski ugao

Kada je 20. avgusta 2018. godine petnaestogodišnja Greta Tunberg sela ispred švedskog parlamenta sa natpisom na kartonu „Školski štrajk za klimu“, niko nije slutio da će iz jedne neugledne devojčice sa pletenicama nastati najveći globalni omladinski pokret posle 1968. godine. Danas „Petkom za budućnost“ (Fridays for future) postoji u preko 190 zemalja i organizovao je štrajkove sa više od četrnaest miliona učesnika, a Greta je postala ikona – proizvod pažljivo režirane kampanje, piše portal Srpski ugao.

Pokret je od samog početka bio radikalan – neto-nulte emisije do 2030. godine, sa krajnjim rokom do 2035. godine, trenutno ukidanje fosilnih goriva, „slušanje nauke“ po meri IPCC-a i aktivističkih krugova iz Potsdama. Finansijsku pozadinu čine fondacije „Open Society“, „Rockefeller“, „Rockefeller Brothers Fund“, „European Climate Foundation“ i nemačke zelene fondacije. Kritičari to nazivaju „astro-terfing“ – veštački pokret sa pravim travnjakom stranog novca.

U Srbiju je pokret stigao januara 2019. godine. Vrhunac je bio 27. septembra te godine kada je, uz ogromnu podršku medija i stranih ambasada, na ulice Beograda izašlo šest do sedam hiljada ljudi, od kojih je većina bila radoznala publika, a tek nekoliko stotina aktivista bliskih ovom pokretu i srodnim NVO. Šest godina kasnije slika je bitno drugačija – srpski ogranak danas broji oko 50 povremeno aktivnih pristalica, uglavnom studenata i srednjoškolaca iz većih gradova. Protesti se svode na desetak do pedesetak ljudi sa transparentima na engleskom jeziku, a građani uglavnom ni ne znaju šta je tema ovih sporadičnih pojava.

Parole su iste kao na Zapadu – trenutna dekarbonizacija, gašenje termoelektrana, zelena tranzicija po svaku cenu, ali se retko pominje da bi zatvaranje uglja bez alternative dovelo do nestanka struje i gubitka desetina hiljada radnih mesta. Iza srpskog ogranka stoje poznati donatori: „WWF Adria“, „Heinrich Böll Stiftung“, „RES fondacija“, britanska i nemačka ambasada.

Posebno je simptomatičan preokret 2022. i 2023. godine kada su pojedini aktivisti Fridays for future – Srbija javno osudili eksploataciju litijuma u Jadarskoj dolini, koju su kao ekološki podobnu u nekim zemljama podržali, što dalje svedoči o zloupotrebi ideje u političke svrhe.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Od „spontanog“ bunta mladih do profesionalne NVO mašinerije u zelenoj boji – to je put kojim je „Petkom za budućnost“ prošao za samo šest godina. U Srbiji je taj put posebno vidljiv: od sedam hiljada neupućenih građana na ulici do pedesetak ekscentrika sa transparentima.

Izvor: Srpski ugao