Sektor za vanredne situacije, Operativni centar 112 Kikinda će, po standardnoj proceduri, u sredu, 4. decembra, u 12 sati, obaviti proveru ispravnosti sirena za uzbunjivanje, emitovanjem znaka „prestanak opasnosti“.
Igor Crnogorac
Decembar je, i ove godine, Mesec čarolije u Dečijem pozorištu „Lane“. Svake nedelje igraće se predstave sa prazničnom temom, i to u dva termina, od 17 i od 19 sati.
Ansambl Dečijeg pozorišta vredno radi i na pripremi premijere „Novogodišnjeg kviza“, po tekstu Nikoline Đukanović, dramaturga Srpskog narodnog pozorišta. Režija je kolektivna, a u predstavi igraju: Tamara Tanackov, Tanja Dimić, Miloš Vujić i Deda Mraz. Kompozitor je Svetlana Ceca Milić, kostimograf Miloš Vujić, a scenograf Milan Vujić. Premijera je zakazana za 29. decembar.
Sledeće nedelje, 8. decembra, na repertoaru će biti „Deda Mrazovi pomoćnici“, a „Čarobna kapa Deda Mraza“ i „Novogodišnji ukras“ igraće se 15. odnosno 22. decembra.
I ovog decembra u „Lanetu“ su se potrudili da prazničnom raspoloženju doprinesu pretvarajući svoje dvorište u nestvarnu novogodišnju čaroliju, a renoviran prostor Pozorišta ima i foto-studio u kojem će mališani moći da se fotografišu sa Deda Mrazom i patuljcima.
Dečiji doček Nove godine i Deda Mraza biće organizovan na trgu 31. decembra, od 11.30. Novogodišnja žurka u „Lanetu“, sa Dečijim horom „Čuperak“, zakazana je za 14 sati.
U „Lanetu“, i za ovaj praznik, imaju ponudu da, u dogovoru s roditeljima, paketiće deci donese Deda Mraz lično.
S. V. O.
(Foto: Dečije pozorište „Lane”)
Nostalgična komedija „Ljubavno pismo“ pobedila je na sinoć završenom četvrtom „Publikum“-u u Kuli. U jakoj konkurenciji profesionalnih teatara iz Zrenjanina, Vršca, Kruševca i beogradskog „Madlenianuma“, kikindski ansambl oduševio je kulsku publiku koja je i žiri takmičarskog programa, i sa ocenom 4,77, poneo titulu festivalskog pobednika.
– Mislim da smo, i ovim uspehom, dokazali da se vrednost umetnosti ne meri utrošenom količinom novca, nego ljubavlju i talentom koja se u nju uloži – kaže glumac, Branislav Knežević, podsećajući da je predstava nastala u periodu kada Narodno pozorište nije imalo novca za novu premijeru.
Na njegovu inicijativu i u dogovoru sa Draganom Ostojićem koji je odabrao tekst i potpisao režiju, izbor kostima i muzike, kao i uz entuzijazam glumaca koji su rekvizite i kostime donosili od kuće i sami ih kupovali, nastala je predstava koja je premijerno izvedena decembra 2022. godine. „Ljubavno pismo“ na svakom izvođenju izaziva sjajne reakcije publike među kojom već ima i svoje stalne gledaoce. Ovaj kvalitet prepoznat je i na festivalskom nastupu u prepunoj sali kulskog pozorišta.
– Znao sam da ćemo biti najbolji, osetio sam to – kaže Knežević. – Reakcija gledalaca u Kuli bila je sjajna, aplauz smo dobijali posle svake scene, a često i na otvorenoj sceni. Najbolja reakcija bila je na pesmu koju izvodim, „Druže Tito, mi ti se kunemo“. Bilo je opšte oduševljenje u toku cele predstave i zato sam i verovao da će ocena biti visoka.
Pored Kneževića, u predstavi igraju: Ružica Nedin, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus. Tekst su napisali Zoran Bačić i Zlatan Fazlagić, a video produkciju u komadu potpisali su Milorad Karadžin, Vladimir Sretenović i Dušan Ljuboja.
Sjajan glumački ansambl u komediji s pevanjem, a u pitanju je jugoslovenski evergrin, ovu predstavu donosi s lakoćom i radošću. Na sceni kikindskog pozorišta igraće se 20. decembra.
R. K.
(Foto: Kulturni centar Kula)
Centralnog dana „Sovembra”, dok je na trgu radila „Sova-patrola“, u sali „Partizana“ svoje radove prikazali su, na izložbi „Moja vizura – sova ušara“ učenici osnovnih i srednjih škola.
Sove različitih veličina i boja, u različitim i izuzetno kreativnim umetničkim izrazima, đaci su izložili na svojim štandovima.
Ovde je održano i finale kviza znanja „Svet sova ušara“ koji je pripremio nastavnik geografije Miroslav Grujić. Gradonačelnik Mladen Bogdan posetio je izložbu i otvorio finale kviza.
– Imamo čime da se pohvalimo, i po tome smo zaista jedinstveni. Šaljemo lepu sliku u svet, a posle toga svet dolazi kod nas da uživa u posmatranju sova i u našem gradu – rekao je gradonačelnik.
U nadmetanju u znanju o sovama učestvovale su ekipe šestog razreda osam osnovnih škola sa teritorije grada. Prvoplasirana je bila ekipa : OŠ “Ivo Lola Ribar” iz Novih Kozaraca – Milan Mrkelja, Nevena Adamović i Nemanja Rastović, sa nastavnicom biologije, Danijelom Trtić, dok su tek nešto manje znanja i sreće imali đaci iz škole „Vuk Karadžić“ koji su osvojili drugo mesto. Trećeplasirani su bili učenici OŠ “Sveti Sava”, dok je ekipa škole “Jovan Popović”, u finalu zauzela četvrtu poziciju.
S. V. O.
Na kraju „Sovembra“, programa Turističke organizacije posvećenog malim ušarama, u mesecu kada ove ptice stižu u svoje zimovalište na trgu, kreće „Sova-patrola“ osnovaca. Uz pomoć stručnjaka iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, obiđe se svako stablo i ustanovi broj jedinki.
U prvom brojanju sova ove sezone učestvovao je i Jovan Stepančev.
– Naučio sam kako treba negovati sove i da ih ne treba plašiti. Treba da smo zahvalni što su u našem gradu – rekao je Jovan.
Milica Veskov dodaje da su naučili kako treba zaštititi sove i da joj se mnogo svidela „Sova-patrola“.
– Jako mi je interesantno sve – rekao je Miroslav Vasiljević. – Mislim da su sove lepe i da ulepšavaju grad.
Fenomen boravka ove divlje i zaštićene vrste ptica u Kikindi prati se već dve decenije, podsetila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Grada.
– Naš trg je specifičan jer sove ovde ne provode samo zimu, nego se i gnezde čitave godine. Njihov broj varira i mi ćemo to pratiti sve do kraja februara. Trg je zaštićen kao zimovalište sova utina, što znači da se vodi računa o tome da nema naglih zvučnih i svetlosnih efekata u blizini stabala na kojima je broj jedinki najveći – istakla je Miroslava Narančić i podsetila da je najviše sova, čak 734 jedinke, izbrojano 2009. godine.
Đacima u „Sova-patroli“ i ove godine je u brojanju pomagao Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
– Radili smo sa dve grupe, ukupno je bilo oko 50 učenika. Deca su lepo vaspitana, odlično pripremljena i vrlo motivisana. Izbrojali smo 208 jedinki, što je više nego prethodnih godina. Zima je vrlo blaga i dosta sova je raspršeno po gradu, pa očekujemo da će njihov broj da raste do januara – rekao je Ružić i podsetio da sove pomažu u poljoprivredi jer uništavaju glodare. Takođe je apelovao na poljoprivrednike da vode računa o tome na koji način koriste pesticide, posebno otrove za glodare.
– Moramo i čuvati drveće i saditi drvorede jer prinosi opadaju na golim oranicama i nema ni biodiverziteta, moramo da se urazumimo – istakao je Ružić. – Želim da pohvalim grad Kikindu koji je, prethodnih godina, puno radio na proširenju programa sadnje šumskih pojaseva i drvoreda uz puteve i duž linija na njivama.
Samo Društvo, takođe, uz pomoć Kompanije „Jafa“, u Kikindi postavlja gnezda za sove, vetruške i druge ptice koje se hrane glodarima. Do sada je postavljeno deset gnezda, a akcija će se nastaviti i narednih godina.
S. V. O.
Predavanje za roditelje i zaposlene u vaspitanju i obrazovanju na temu „Vrtić i škola budućnosti iz ugla neuronauka“ održaće u subotu, 30. novembra, u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, dr Ranko Rajović, šef Katedre za neuronauke u vaspitanju i obrazovanju Pedagoškog fakulteta u Kopru.
Početak predavanja je u 11.30 sati.
Najnovija, deseta knjiga kikindskog istoričara i direktora Istorijskog arhiva Srđana Sivčeva „Mađarske, nemačke i jevrejske dobrotvorne ženske zadruge u Velikoj Kikindi od 1873. do 1945. godine“ predstavljena je večeras u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović”. Ciljevi delovanja organizacija žena, u toku gotovo osam decenija obuhvaćenih ovim istoriografskim delom, nisu se mnogo menjali, rekao je autor. Uvek je to bilo obezbeđivanje svake vrste pomoći – u vidu hrane, odeće, obuće i novca siromašnoj deci i građanima, svima koji su bili u potrebi u određenim društvenim okolnostima.
– Ova tema rasvetljena je prvi put, ni na jednom mestu ne nalazimo na zapis o zadrugama koje su ostavile trag na polju ženskog delovanja i bile su prečica i put u uključivanje žena u javni građanski život. Pomogle su velikom broju ljudi i ovo je omaž njihovim članicama. Iako su u svom imenu nosile nacionalne odrednice i prevashodno pomagale svojim sunarodnicima, sarađivale su i sa drugim humanitarnim organizacijama i zajedno pomagale siromašnim slojevima stanovništva, bez obzira na nacionalnu pripadnost – objašnjava Sivčev. – U knjizi imamo dokumentovan rad Jevrejske ženske zadruge, Zadruge „Humanitas“ koju su činile Nemice i Mađarice, Rimokatoličkog dobrotvornog ženskog udruženja.
Knjiga za bazu ima arhivsku građu kikindskog Istorijskog arhiva i Arhiva Vojvodine, ali najviše informacija pronađeno je u štampi, rekao je recenzent, istoričar Dragoljub Mandić, član Matice srpske i Omladinskog odbora ove institucije.
– Knjiga se uklapa u tokove istoriografije poslednjih decenija koji otvaraju teme kao što su istorija privatnog života, običnog čoveka, žena, nacionalnih manjina i lokalne istorije, a autor je, u ovom delu, zahvatio više tih tema. Rad navedenih organizacija pratio je glavne tokove svih političkih zbivanja. Knjiga je značajna studija slučaja koja će poslužiti istoričarima i veliki je doprinos proučavanju ove teme. Iz nje saznajemo da se Kikinda ne razlikuje od velikih gradova kada je u pitanju rad ženskih humanitarnih organizacija. Meni je najzanimljivije u kojoj meri su se politička zbivanja reflektovala na rad ovih organizacija, pa su, tako, mađarske i nemačke zadruge u vreme Austrougarske bile privilegovane, a Kraljevina Jugoslavija im je, kao država pomirenja, omogućila da i dalje normalno rade, ali u manjem obimu, jer više nisu bile privilegovane – naveo je Mandić.
Knjiga je dvojezična, ali je prevođenju prethodila obrada građe iz Arhiva koja je bila u rukopisu. Prevodilac ovog dela, Kristina Ember, viši bibliotekar u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, imala je zahtevan posao u dva smera.
– Arhivska dokumenta, pisana arhaičnim jezikom, prvo je trebalo prevesti na srpski, a zatim, posle dogovora da knjiga bude dvojezična, ponovo na mađarski, ali današnji, književni jezik – rekla je Kristina Ember. – Najzanimljivija mi je bila korespondencija između vlasti i žena koje su tražile mogućnosti da dođu do donacija, koja je bila na veoma visokom nivou u obraćanju i oslovljavanju. Bilo mi je veliko zadovoljstvo da se vratim u to vreme.
Rad ženskih zadruga o kojima je pisao Sivčev, zaustavljen je 1946. godine, odlukom tadašnje vlasti. Posle ovog dela, autor najavljuje i knjigu o srpskim ženskim dobrotvornim zadrugama za koje, kaže, postoji obimna arhivska osnova. Izdavač predstavljene knjige je Istorijski arhiv u Kikindi.
S. V. O.
Božićni post je jedan od četiri višednevna crkvena posta. U pravoslavlju je drugi po dužini trajanja, iza Vaskršnjeg posta, a po strogosti posta, blaži je od Vaskršnjeg i Velikogospojinskog.
Traje 40 dana, od 28. novembra do Božića, 7. januara. Podrazumeva uzdržavanje od masne hrane, ali i od loših dela i zlih misli.
U srpskoj pravoslavnoj crkvi su pravila Božićnog posta takva da se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi (hrana se priprema bez ulja), utorkom i četvrtkom je dozvoljeno ulje, što se naziva postom na ulju.
Još blaži vid posta, u kojem je dozvoljeno jesti ribu i morske plodove je subotom i nedeljom. Poslednjih sedam dana posta postoje manje razlike u pravilu, pa je post nešto stroži: ponedeljak, sreda i petak su na vodi, a utorak, četvrtak, subota i nedelja na ulju i vikendom se ne jede riba. Kako je Badnji dan poslednji dan posta, riba se ne jede ni tog dana.
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je savete o ishrani u toku posta
Posna hrana, spremljena na vodi ili na malo ulja, lakše se vari od masne, začinjene hrane, ali mnogi, zbog takvog načina pripreme hrane i izbora namirnica, nemaju nakon obroka osećaj sitosti. Tada se vrlo često povećava unos hleba, testenine, džema, koštunjavog i suvog voća i post može da se završi čak sa nekoliko kilograma viška. Da bi se sprečilo da do toga dođe, obroci moraju biti redovni, umereni i raznovrsni, poručuju iz „Batuta“.
Za doručak se mogu jesti ovsene, ražane, speltine pahuljice, kaša od polbe, ovseni griz, proso, uz dodatak badema, voća i cimeta.
Jabuke, mandarine, pomorandže, sa visokim sadržajem vlakana i vitamina C, uz manju količinu orašastih plodova, mogu da čine užinu u toku dana.
Povrće možemo grilovati ili ispeći u rerni sa malo maslinovog ulja i začinima ili napraviti salatu uz ribu ili crni hleb. U salate ili pahuljice možemo dodati semenke bundeve koje zbog svog sadržaja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa, imaju značajnu hranljivu vrednost.
Za vreme posta treba voditi računa o unosu proteina i kalcijuma s obzirom na to da u ishrani nisu zastupljeni meso, mleko i mlečni proizvodi. Dva do tri puta nedeljno trebalo bi jesti ribu, mahunarke kao što su pasulj, sočivo, leblebije koje možemo unositi u kombinaciji sa žitaricama.
Izvor kalcijuma su susam, koji možemo dodati salatama ili pahuljicama, tunjevina, losos, ovsene pahuljice. Kod konzumacije takozvanih biljnih mleka treba voditi računa i o količini šećera koju mogu da sadrže, navodi se u uputstvima Savetovališta za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije.
Narodni muzej predstaviće svoje novo izdanje, knjigu „Okrug zlatnog lava” koja je realizovana u sklopu obeležavanja 250 godina od osnivanja Velikokikindskog distrikta. Autori knjige su istoričari Vladimir Dudić i Dragan Beleslić iz Istorijskog arhiva i, iz Narodnog muzeja, Vladislav Vujin koji je i urednik ove publikacije.
Promocija će se održati u petak, 29. novembra, od 18 sati u Galeriji Nova, odnosno u prostoru istoimene izložbe.
Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (PIO), kojim je predviđeno da se penzije ubuduće usklađuju mesec dana ranije, odnosno počev od primanja za decembar tekuće godine, umesto od čeka za januar naredne. Time će biti omogućeno da penzionerima uvećana penzija bude isplaćena već u januaru naredne godine.
Na ovaj način promenjena je ranija praksa, kada je povišica stizala uz januarski ček, odnosno u februaru.
Tako će najniže penzije za zaposlene biti oko 25.000 dinara, a iz kategorije poljoprivrednika oko 19.600.
Prosečna penzija za januar 2024. godine će iznositi oko 45.700 dinara. Penzije od 60.000 će, nakon usklađivanja od 5,5 i 14,6 odsto, iznositi 72.542 dinara, a penzije od 100.000 – 120.903 dinara.
(Izvor:24sedam)