Сектор за ванредне ситуације, Оперативни центар 112 Кикинда ће, по стандардној процедури, у среду, 4. децембра, у 12 сати, обавити проверу исправности сирена за узбуњивање, емитовањем знака „престанак опасности“.
Igor Crnogorac
Децембар је, и ове године, Месец чаролије у Дечијем позоришту „Лане“. Сваке недеље играће се представе са празничном темом, и то у два термина, од 17 и од 19 сати.
Ансамбл Дечијег позоришта вредно ради и на припреми премијере „Новогодишњег квиза“, по тексту Николине Ђукановић, драматурга Српског народног позоришта. Режија је колективна, а у представи играју: Тамара Танацков, Тања Димић, Милош Вујић и Деда Мраз. Композитор је Светлана Цеца Милић, костимограф Милош Вујић, а сценограф Милан Вујић. Премијера је заказана за 29. децембар.
Следеће недеље, 8. децембра, на репертоару ће бити „Деда Мразови помоћници“, а „Чаробна капа Деда Мраза“ и „Новогодишњи украс“ играће се 15. односно 22. децембра.
И овог децембра у „Ланету“ су се потрудили да празничном расположењу допринесу претварајући своје двориште у нестварну новогодишњу чаролију, а реновиран простор Позоришта има и фото-студио у којем ће малишани моћи да се фотографишу са Деда Мразом и патуљцима.
Дечији дочек Нове године и Деда Мраза биће организован на тргу 31. децембра, од 11.30. Новогодишња журка у „Ланету“, са Дечијим хором „Чуперак“, заказана је за 14 сати.
У „Ланету“, и за овај празник, имају понуду да, у договору с родитељима, пакетиће деци донесе Деда Мраз лично.
С. В. О.
(Фото: Дечије позориште „Лане”)
Носталгична комедија „Љубавно писмо“ победила је на синоћ завршеном четвртом „Публикум“-у у Кули. У јакој конкуренцији професионалних театара из Зрењанина, Вршца, Крушевца и београдског „Мадленианума“, кикиндски ансамбл одушевио је кулску публику која je и жири такмичарског програма, и са оценом 4,77, понео титулу фестивалског победника.
– Мислим да смо, и овим успехом, доказали да се вредност уметности не мери утрошеном количином новца, него љубављу и талентом која се у њу уложи – каже глумац, Бранислав Кнежевић, подсећајући да је представа настала у периоду када Народно позориште није имало новца за нову премијеру.
На његову иницијативу и у договору са Драганом Остојићем који је одабрао текст и потписао режију, избор костима и музике, као и уз ентузијазам глумаца који су реквизите и костиме доносили од куће и сами их куповали, настала је представа која је премијерно изведена децембра 2022. године. „Љубавно писмо“ на сваком извођењу изазива сјајне реакције публике међу којом већ има и своје сталне гледаоце. Овај квалитет препознат је и на фестивалском наступу у препуној сали кулског позоришта.
– Знао сам да ћемо бити најбољи, осетио сам то – каже Кнежевић. – Реакција гледалаца у Кули била је сјајна, аплауз смо добијали после сваке сцене, а често и на отвореној сцени. Најбоља реакција била је на песму коју изводим, „Друже Тито, ми ти се кунемо“. Било је опште одушевљење у току целе представе и зато сам и веровао да ће оцена бити висока.
Поред Кнежевића, у представи играју: Ружица Недин, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Анђела Киковић, Владимир Максимовић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус. Текст су написали Зоран Бачић и Златан Фазлагић, а видео продукцију у комаду потписали су Милорад Караџин, Владимир Сретеновић и Душан Љубоја.
Сјајан глумачки ансамбл у комедији с певањем, а у питању је југословенски евергрин, ову представу доноси с лакоћом и радошћу. На сцени кикиндског позоришта играће се 20. децембра.
Р. К.
(Фото: Културни центар Кула)
Централног дана „Совембра”, док је на тргу радила „Сова-патрола“, у сали „Партизана“ своје радове приказали су, на изложби „Моја визура – сова ушара“ ученици основних и средњих школа.
Сове различитих величина и боја, у различитим и изузетно креативним уметничким изразима, ђаци су изложили на својим штандовима.
Овде је одржано и финале квиза знања „Свет сова ушара“ који је припремио наставник географије Мирослав Грујић. Градоначелник Младен Богдан посетио је изложбу и отворио финале квиза.
– Имамо чиме да се похвалимо, и по томе смо заиста јединствени. Шаљемо лепу слику у свет, а после тога свет долази код нас да ужива у посматрању сова и у нашем граду – рекао је градоначелник.
У надметању у знању о совама учествовале су екипе шестог разреда осам основних школа са територије града. Првопласирана је била екипа : ОШ “Иво Лола Рибар” из Нових Козараца – Милан Мркеља, Невена Адамовић и Немања Растовић, са наставницом биологије, Данијелом Тртић, док су тек нешто мање знања и среће имали ђаци из школе „Вук Караџић“ који су освојили друго место. Трећепласирани су били ученици ОШ “Свети Сава”, док је екипа школе “Јован Поповић”, у финалу заузела четврту позицију.
С. В. О.
На крају „Совембра“, програма Туристичке организације посвећеног малим ушарама, у месецу када ове птице стижу у своје зимовалиште на тргу, креће „Сова-патрола“ основаца. Уз помоћ стручњака из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, обиђе се свако стабло и установи број јединки.
У првом бројању сова ове сезоне учествовао је и Јован Степанчев.
– Научио сам како треба неговати сове и да их не треба плашити. Треба да смо захвални што су у нашем граду – рекао је Јован.
Милица Весков додаје да су научили како треба заштитити сове и да јој се много свидела „Сова-патрола“.
– Јако ми је интересантно све – рекао је Мирослав Васиљевић. – Мислим да су сове лепе и да улепшавају град.
Феномен боравка ове дивље и заштићене врсте птица у Кикинди прати се већ две деценије, подсетила је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Града.
– Наш трг је специфичан јер сове овде не проводе само зиму, него се и гнезде читаве године. Њихов број варира и ми ћемо то пратити све до краја фебруара. Трг је заштићен као зимовалиште сова утина, што значи да се води рачуна о томе да нема наглих звучних и светлосних ефеката у близини стабала на којима је број јединки највећи – истакла је Мирослава Наранчић и подсетила да је највише сова, чак 734 јединке, избројано 2009. године.
Ђацима у „Сова-патроли“ и ове године је у бројању помагао Милан Ружић, извршни директор Друштва за заштиту и проучавање птица Србије
– Радили смо са две групе, укупно је било око 50 ученика. Деца су лепо васпитана, одлично припремљена и врло мотивисана. Избројали смо 208 јединки, што је више него претходних година. Зима је врло блага и доста сова је распршено по граду, па очекујемо да ће њихов број да расте до јануара – рекао је Ружић и подсетио да сове помажу у пољопривреди јер уништавају глодаре. Такође је апеловао на пољопривреднике да воде рачуна о томе на који начин користе пестициде, посебно отрове за глодаре.
– Морамо и чувати дрвеће и садити дрвореде јер приноси опадају на голим ораницама и нема ни биодиверзитета, морамо да се уразумимо – истакао је Ружић. – Желим да похвалим град Кикинду који је, претходних година, пуно радио на проширењу програма садње шумских појасева и дрвореда уз путеве и дуж линија на њивама.
Само Друштво, такође, уз помоћ Компаније „Јафа“, у Кикинди поставља гнезда за сове, ветрушке и друге птице које се хране глодарима. До сада је постављено десет гнезда, а акција ће се наставити и наредних година.
С. В. О.
Предавање за родитеље и запослене у васпитању и образовању на тему „Вртић и школа будућности из угла неуронаука“ одржаће у суботу, 30. новембра, у Високој школи струковних студија за образовање васпитача, др Ранко Рајовић, шеф Катедре за неуронауке у васпитању и образовању Педагошког факултета у Копру.
Почетак предавања је у 11.30 сати.
Најновија, десета књига кикиндског историчара и директора Историјског архива Срђана Сивчева „Мађарске, немачке и јеврејске добротворне женске задруге у Великој Кикинди од 1873. до 1945. године“ представљена је вечерас у Народној библиотеци “Јован Поповић”. Циљеви деловања организација жена, у току готово осам деценија обухваћених овим историографским делом, нису се много мењали, рекао је аутор. Увек је то било обезбеђивање сваке врсте помоћи – у виду хране, одеће, обуће и новца сиромашној деци и грађанима, свима који су били у потреби у одређеним друштвеним околностима.
– Ова тема расветљена је први пут, ни на једном месту не налазимо на запис о задругама које су оставиле траг на пољу женског деловања и биле су пречица и пут у укључивање жена у јавни грађански живот. Помогле су великом броју људи и ово је омаж њиховим чланицама. Иако су у свом имену носиле националне одреднице и превасходно помагале својим сународницима, сарађивале су и са другим хуманитарним организацијама и заједно помагале сиромашним слојевима становништва, без обзира на националну припадност – објашњава Сивчев. – У књизи имамо документован рад Јеврејске женске задруге, Задруге „Хуманитас“ коју су чиниле Немице и Мађарице, Римокатоличког добротворног женског удружења.
Књига за базу има архивску грађу кикиндског Историјског архива и Архива Војводине, али највише информација пронађено је у штампи, рекао је рецензент, историчар Драгољуб Мандић, члан Матице српске и Омладинског одбора oве институције.
– Књига се уклапа у токове историографије последњих деценија који отварају теме као што су историја приватног живота, обичног човека, жена, националних мањина и локалне историје, а аутор је, у овом делу, захватио више тих тема. Рад наведених организација пратио је главне токове свих политичких збивања. Књига је значајна студија случаја која ће послужити историчарима и велики је допринос проучавању ове теме. Из ње сазнајемо да се Кикинда не разликује од великих градова када је у питању рад женских хуманитарних организација. Мени је најзанимљивије у којој мери су се политичка збивања рефлектовала на рад ових организација, па су, тако, мађарске и немачке задруге у време Аустроугарске биле привилеговане, а Краљевина Југославија им је, као држава помирења, омогућила да и даље нормално раде, али у мањем обиму, јер више нису биле привилеговане – навео је Мандић.
Књига је двојезична, али је превођењу претходила обрада грађе из Архива која је била у рукопису. Преводилац овог дела, Кристина Ембер, виши библиотекар у Народној библиотеци „Јован Поповић“, имала је захтеван посао у два смера.
– Архивска документа, писана архаичним језиком, прво је требало превести на српски, а затим, после договора да књига буде двојезична, поново на мађарски, али данашњи, књижевни језик – рекла је Кристина Ембер. – Најзанимљивија ми је била кореспонденција између власти и жена које су тражиле могућности да дођу до донација, која је била на веома високом нивоу у обраћању и ословљавању. Било ми је велико задовољство да се вратим у то време.
Рад женских задруга о којима је писао Сивчев, заустављен је 1946. године, одлуком тадашње власти. После овог дела, аутор најављује и књигу о српским женским добротворним задругама за које, каже, постоји обимна архивска основа. Издавач представљене књиге је Историјски архив у Кикинди.
С. В. О.
Божићни пост је један од четири вишедневна црквена поста. У православљу је други по дужини трајања, иза Васкршњег поста, а по строгости поста, блажи је од Васкршњег и Великогоспојинског.
Траје 40 дана, од 28. новембра до Божића, 7. јануара. Подразумева уздржавање од масне хране, али и од лоших дела и злих мисли.
У српској православној цркви су правила Божићног поста таква да се понедељком, средом и петком пости на води (храна се припрема без уља), уторком и четвртком је дозвољено уље, што се назива постом на уљу.
Још блажи вид поста, у којем је дозвољено јести рибу и морске плодове је суботом и недељом. Последњих седам дана поста постоје мање разлике у правилу, па је пост нешто строжи: понедељак, среда и петак су на води, а уторак, четвртак, субота и недеља на уљу и викендом се не једе риба. Како је Бадњи дан последњи дан поста, риба се не једе ни тог дана.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете о исхрани у току поста
Посна храна, спремљена на води или на мало уља, лакше се вари од масне, зачињене хране, али многи, због таквог начина припреме хране и избора намирница, немају након оброка осећај ситости. Тада се врло често повећава унос хлеба, тестенине, џема, коштуњавог и сувог воћа и пост може да се заврши чак са неколико килограма вишка. Да би се спречило да до тога дође, оброци морају бити редовни, умерени и разноврсни, поручују из „Батута“.
За доручак се могу јести овсене, ражане, спелтине пахуљице, каша од полбе, овсени гриз, просо, уз додатак бадема, воћа и цимета.
Јабуке, мандарине, поморанџе, са високим садржајем влакана и витамина Ц, уз мању количину орашастих плодова, могу да чине ужину у току дана.
Поврће можемо гриловати или испећи у рерни са мало маслиновог уља и зачинима или направити салату уз рибу или црни хлеб. У салате или пахуљице можемо додати семенке бундеве које због свог садржаја витамина, минерала, влакана и антиоксиданаса, имају значајну хранљиву вредност.
За време поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром на то да у исхрани нису заступљени месо, млеко и млечни производи. Два до три пута недељно требало би јести рибу, махунарке као што су пасуљ, сочиво, леблебије које можемо уносити у комбинацији са житарицама.
Извор калцијума су сусам, који можемо додати салатама или пахуљицама, туњевина, лосос, овсене пахуљице. Код конзумације такозваних биљних млека треба водити рачуна и о количини шећера коју могу да садрже, наводи се у упутствима Саветовалишта за исхрану Института за јавно здравље Србије.
Народни музеј представиће своје ново издање, књигу „Округ златног лава” која је реализована у склопу обележавања 250 година од оснивања Великокикиндског дистрикта. Аутори књиге су историчари Владимир Дудић и Драган Белеслић из Историјског архива и, из Народног музеја, Владислав Вујин који је и уредник ове публикације.
Промоција ће се одржати у петак, 29. новембра, од 18 сати у Галерији Нова, односно у простору истоимене изложбе.
Влада Србије усвојила је Предлог закона о измени Закона о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО), којим је предвиђено да се пензије убудуће усклађују месец дана раније, односно почев од примања за децембар текуће године, уместо од чека за јануар наредне. Тиме ће бити омогућено да пензионерима увећана пензија буде исплаћена већ у јануару наредне године.
На овај начин промењена је ранија пракса, када је повишица стизала уз јануарски чек, односно у фебруару.
Тако ће најниже пензије за запослене бити око 25.000 динара, а из категорије пољопривредника око 19.600.
Просечна пензија за јануар 2024. године ће износити око 45.700 динара. Пензије од 60.000 ће, након усклађивања од 5,5 и 14,6 одсто, износити 72.542 динара, а пензије од 100.000 – 120.903 динара.
(Извор:24sedam)