najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Današnjoj akciji dobrovoljnog davanja krvi u kikindskom Crvenom krstu odazvala su se 73 sugrađana, od kojih je 60 dalo krv, a 13 to nije moglo da učini iz medicinskih razloga.
Među davaocima je bilo 20 žena i sedmoro građana koji su prvi put darovali dragocenu tečnost, navode u Crvenom krstu Kikinda.
Još jedna prilika za ovaj humani gest ovog meseca će biti u četvrtak, 20. februara. Martovske akcije planirane su za 3, 20. i 31.
(Foto: Crveni krst Kikinda)
Učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ ponovo su nas obradovali sjajnim uspesima. Na juče održanom takmičenju „Nojman – u potrazi za mladim talentima kroz izradu programskih proizvoda“ u Boljaji gimnaziji u Senti, Miloš Grebec i Filip Grujić zauzeli su drugo, odnosno treće mesto u jakoj konkurenciji šezdesetak takmičara iz cele Vojvodine. Miloš je, sa svojim radom „Angelus 2.0“ nastupio u kategoriji korisničkih aplikacija, dok se Filip takmičio u kategoriji računarskih igrica, sa svojim proizvodom „Run with life“.
– Oni su, prethodno, poslali svoje radove i na takmičenje su pozvani jer su zadovoljili kriterijume da ih i predstave pred komisijom u kojoj je bio i jedan predstavnik iz Seksarda u Mađarskoj, gde se, krajem marta, održava finale. Zahvaljujući ovom uspehu, očekujemo da će naši đaci i biti pozvani na nastup na ovom značajnom međunarodnom nadmetanju – kaže profesorica Jasmina Almaši, koja je, uz profesora Milana Živića, bila mentorka Filipu i Milošu.
Miloš Grebec je maturant na smeru „elektrotehničar informacionih tehnologija“, dok je Filip Grujić treći razred na smeru „vozač motornih vozila“, ali se bavi programiranjem i usavršava svoje znanje iz te oblasti i na ovaj način.
Takmičenje „Nojman“ posvećeno je mađarsko-američkom matematičaru, inženjeru i fizičaru Janošu Nojmanu, koji se smatra pionirom u primeni teorije operatora u kvantnoj mehanici. Bio je ključna figura u razvijanju teorije igara, ćelijskih automata i kompjutera.
Na kvalifikacijama u Senti đaci Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ sa uspehom nastupaju svake godine.
S. V. O.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teže, a jedna lakše telesne povrede. U ovim nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 11 hiljada dinara.
Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog nepostupanja po saobraćajnom znaku.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 22 učesnika u saobraćaju i izdato je 176 prekršajnih naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno 15 vozača, od kojih je troje zadržano u trajanju do 12 sati, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila u organizmu.
Takođe, otkriveno je 20 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 94 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 69 ostalih prekršaja.
Centar za društvenu stabilnost predstavlja dokumentarni serijal “(DE)BLOKADA” koji rasvetljava ključne društvene i političke događaje u Srbiji, počevši od protesta koji su usledili nakon ubistva u OŠ “Vladislav Ribnikar”, kao i selima Dubona i Malo Orašje, pa sve do tragičnog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Istraživači Centra osetili su potrebu da u teškim društvenim i političkim okolnostima u Srbiji daju doprinos istini tako što će hronologijom događaja u prethodne dve godine pokušati da daju odgovor na mnoga pitanja.
Serijal u produkciji Centra je podeljen na dve epizode. Fokus prve usmeren je na istorijat studentskih protesta, zločine u vračarskoj osnovnoj školi i mladenovačkim selima, a zatim i političkim protestima koji su doveli do održavanja vanrednih parlamentarnih i lokalnih izbora. Paralelno sa lokalnim izborima koji su održani juna meseca 2024. godine, stvaraju se pojedine grupe za pritisak u vidu nevladinih organizacija, koje igraju značajnu ulogu u seriji protesta tokom 2024. godine, a što ćete imati prilike da vidite u prvoj epizodi serijala.
Druga epizoda koja je posvećena tragediji na Železničkoj stanici u Novom Sadu, odgovornosti za pad nadstrešnice i društveno-političkim posledicama koje su usledile, pokušava da odgovori na pitanja poput: ko su faktori koji usmeravaju građanske i studentske proteste, kakva je njihova metodologija, koji su zahtevi studentskih protesta i kakav je odgovor na sve to države i resornih ministarstava, kao i koji to činioci na tragedijama pokušavaju da ostvare svoje političke i druge interese.
Prvu epizodu “(DE)BLOKADE” možete pogledati na JuTjub kanalu Centra za društvenu stabilnost u ponedeljak 3. februara u 18 časova.
(Izvor: nsuzivo.rs)
Zbog planiranih radova na mreži, u utorak, 4. februara, od 9 do 12 sati, bez struje će ostati potrošači u Kikindi, u ulici Mihajla Pupina, u delu od Jovana Jovanovića Zmaja do Njegoševe ulice.
U ustanovi knjige, Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, došlo je do promene na direktorskoj poziciji. Na rukovodećem mestu, u statusu vršioca dužnosti, odnedavno je Dunja Brkin Trifunović, diplomirani filolog, dugogodišnja urednica kulturnog programa u Biblioteci. Pored toga što je osmislila i sprovodi mnogobrojne aktivnosti, od kojih je u državi apsolutno jedinstven konkurs za „BOOK Trailer“ (trejler za knjigu), kontinuirano radi sa decom i dizajnira plakate, ona je i autorka naučnog rada pod nazivom „Metalingvistička svest kod dece predškolskog uzrasta“.
Pitali smo je kako je doživela prelazak na poziciju v. d. direktora biblioteke.
– Prelazak na poziciju direktorke za mene predstavlja veliku čast, ali i odgovornost. Nakon 13 godina rada u biblioteci, tokom kojih sam imala priliku da se bavim raznovrsnim kulturnim programima, ovaj korak doživljavam kao prirodan nastavak mog profesionalnog puta. S obzirom na to da dobro poznajem tim i rad biblioteke, smatram da mogu doprineti njenom daljem razvoju.
Koje su Vaše prve ideje i planovi za unapređenje rada biblioteke u narednom periodu?
– U narednom periodu, fokus će biti na unapređenju postojećih aktivnosti i uvođenju novih programa za različite generacije. Planiramo da ponovimo uspešan letnji kamp za decu, koji je prošle godine izazvao veliko interesovanje i oduševljenje. Unapređenje digitalnih usluga će svakako biti na listi prioriteta. Posebno smo posvećeni tome da programe održavamo i u našim ograncima na selima, čime doprinosimo kulturnom razvoju i dostupnosti knjiga u manjim zajednicama. Povodom 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, organizovaćemo niz manifestacija, uključujući izložbe, predavanja i publikacije, kako bismo proslavili ovaj važan jubilej i dodatno povezali našu biblioteku sa širom zajednicom.
Kako ocenjujete navike čitalaca danas, u poređenju s onima kada ste započeli rad u biblioteci? Da li su digitalne tehnologije promenile odnos prema čitanju i kako se prilagođavate tim promenama?
– Navike čitalaca su se značajno promenile. Na promenu su uticale korona i upravo razvoj digitalnih tehnologija zbog čega su čitaoci više orijentisani na brže i lako dostupne informacije. Ipak, primećujem da se ljudi i dalje rado vraćaju knjigama, posebno kada im se pruži prilika da uživaju u specifičnom doživljaju čitanja. Nil Gejmen je rekao da nam Google može dati milion odgovora, a onaj pravi – bibliotekar. I upravo ta stručnost i ljubaznost, te spremnost da uvek pomognu i pronađu pravu informaciju ili knjigu, prednost je bibliotekara u odnosu na tehnologiju. Biblioteka se prilagođava ovim promenama prateći potrebe svojih korisnika i lokalne zajednice. Takođe, edukujemo naše članove o korišćenju digitalnih alata za pristup znanju.
Kako motivisati mlade da više posećuju biblioteku i razvijaju ljubav prema knjigama? Da li, pored postojeći programa za mlađu populaciju, postoji neki poseban projekat ili inicijativa koje želite da pokrenete?
– Posebno smo ponosni na naš konkurs „BOOK Trailer“, koji je jedinstven u zemlji i uspešno spaja književnost i savremene medije. Planiramo dodatno unapređenje ovog projekta kroz tematske radionice i edukacije, kako bismo inspirisali još veći broj mladih da se uključe u promociju knjiga na kreativan način. Povodom obeležavanja 180 godina od osnivanja srpske čitaonice, planiramo niz manifestacija, uključujući svečanu akademiju, izložbe i publikacije koje će osvetliti njen značaj u istoriji kulture. Verujem da je ključ u stvaranju prostora koji će mladima biti zanimljiv i inspirativan. Nažalost, naša biblioteka nema izdvojeno Omladinsko odeljenje i to jeste jedan veliki problem. Nadamo se da ćemo pronaći rešenje i za to. Do tada planiramo organizaciju tematskih radionica, gejming turnira povezanih sa književnošću i interaktivnih predavanja sa piscima koji im mogu približiti knjige na moderan način.
Koji su izazovi s kojima se biblioteka suočava u pogledu nabavke novih naslova i održavanja postojećeg fonda? Šta biste izdvojili kao najvredniji deo bibliotečkog fonda, kako se on čuva i promoviše?
– Glavni izazovi su ograničen budžet, prostor i rast cena knjiga. Takođe, potrebno je održavati ravnotežu između savremenih naslova i klasične literature, što često zahteva pažljivo planiranje nabavki. Najvredniji deo našeg fonda su retke i stare knjige, koje se pažljivo čuvaju u specijalizovanim uslovima. Njih promovišemo kroz izložbe, digitalne prezentacije i publikacije.
Pored razvijene saradnje sa školama, kako vidite ulogu biblioteke u zajednici danas i u društvenom razvoju?
– Biblioteka ima odličnu saradnju sa školama, što se ogleda u organizaciji književnih kvizova, edukativnih predavanja i zajedničkih projekata za promociju čitanja među mladima. Naravno, uvek ima prostora za unapređenje i to je nešto čemu uvek stremimo. Na to nas obavezuje naša istorija i godine postojanja. Pored toga, organizujemo promocije knjiga, konkurse za neobjavljene rukopise i pružamo prostor lokalnim piscima za rad i prezentaciju. Biblioteka danas nije samo mesto za knjige već i centar kulturnog i društvenog života, posebno u našim selima. Ona može doprineti razvoju zajednice kroz promociju celoživotnog obrazovanja, kulture i povezivanja ljudi.
Kakvi naslovi se najčešće pozajmljuju iz biblioteke i kog uzrasta su vam najbrojniji članovi?
– Najčešće se pozajmljuju savremeni romani, klasici i stručna literatura, posebno iz oblasti psihologije i popularne nauke. Mlađi čitaoci pozajmljuju lektire, i tu su veoma savesni, zatim čitaju dela iz savremene književnosti za decu. Takođe su popularne enciklopedije. Najbrojniji članovi su deca, učenici osnovnih škola, i penzioneri.
Šta lično najviše volite da čitate i koji autori su na Vas ostavili najjači utisak?
– Ovo je teško pitanje. Odličnih knjiga je mnogo, a vremena uvek nedovoljno. Nabrajanje bi potrajalo, ali potrudiću se da izdvojim samo nekoliko. Kao roditelj i moderator mnogih radionica za decu čitam dosta dečje literature. Srpska književnost ima odličnu dečju književnost. Pored toga, volim da čitam Borhesa, Delila, Dovlatova, Hesea, Pavića, Kafku…
Šta biste poručili građanima koji retko ili nikada ne posećuju biblioteku?
– Poručujem im da biblioteka nije samo prostor za čitanje, već i mesto susreta, inspiracije i razvoja. Pozivamo sve da dođu, da otkriju knjige koje će ih obogatiti, da učestvuju u našim programima, radionicama i događajima koji su osmišljeni za sve uzraste. Knjiga je most između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, a naša biblioteka je mesto gde ti mostovi postaju dostižni za svakog građanina.
Kreativnost, maštovitost, entuzijazam i potpuna posvećenost samo su neke od već prepoznatih osobina nove direktorice koje je apsolutno preporučuju za dalje unapređenje rada ove ustanove na zadovoljstvo ne samo čitalaca, nego i svih sugrađana, od najranijeg uzrasta. Verujemo da će joj okolnosti to i omogućavati, u suprotnom Dunja Brkin Trifunović, sasvim sigurno, stvoriće ih sama.
S. V. O.
Penzioneri u Srbiji uskoro će dobiti svoje januarske penzije, a isplata će se vršiti u fazama, u zavisnosti od kategorije korisnika i načina primanja sredstava.
Prvi na redu su samostalni delatnici, kojima će penzije biti uplaćene u utorak, 4. februara. Slede poljoprivredni i vojni penzioneri, dok će najbrojnija grupa iz kategorije zaposlenih, svoje isplate primiti u ponedeljak i utorak, 10. i 11. februara.
Penzioneri koji sredstva primaju preko tekućih računa dobiće novac na dan isplate, dok će oni koji penzije primaju na kućne adrese ili na šalterima pošta dobiti uplate dan kasnije. Tako će samostalni delatnici svoje penzije moći da podignu 4. februara, poljoprivredni i vojni penzioneri 5. februara, dok će bivši zaposleni dobiti sredstva 10. februara na račune, odnosno 11. februara ukoliko ih primaju putem pošte. Isplata za penzionere iz republika bivše SFRJ predviđena je za 11. februar, saopšteno je iz PIO Fonda.
Kako bi se izbegle gužve, penzionerima se savetuje da koriste elektronske i bankarske usluge za podizanje novca, a oni koji penzije primaju na kućnu adresu treba da budu strpljivi, jer distribucija zavisi od dinamike rada poštanskih službi.
Svi koji žele i mogu da daruju krv, priliku da to učine imaju u ponedeljak, 3. februara, u Crvenom krstu, u Nemanjinoj 4. Akcija se organizuje od 8.30 do 13 sati. Naredna prilika za ovaj humani čin biće u četvrtak, 20. februara.
Iz Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ u Iđošu pozivaju vinare da pošalju uzorke svojih vina za učešće na manifestaciji „Dani vina“ koja će se, 15. februara, održati jubilarni, 25. put.
Prijavljivanje i prikupljanje uzoraka biće moguće u Domu kulture u sredu, 5. februara, od 14 do 20, i u četvrtak, 6. februara, od 12 do 18 sati. Uzorke je moguće i poslati poštom, na adresu Mesna zajednica, Svetosavska 20, 23323 Iđoš.
Organizatori podsećaju da uzorci treba da budu u bocama od jedne litre (2 boce) ili od 0,75 litara (3 boce) i biće razvrstani u četiri kategorije: belo, roze, „šiler“ i crveno vino. Predaju se i ocenjuju samo mlada vina (iz 2024. godine). Na jednoj flaši treba da bude etiketa sa podacima proizvođača: imenom, prezimenom, adresom stanovanja, godinom proizvodnje vina, sortom grožđa i brojem telefona, dok ostale flaše treba da ostanu neobeležene.
Kotizacija po jednom uzorku je 600 dinara i broj nije ograničen. Dostupni brojevi telefona za informacije su: 069 544 80 32 i 065 46 90 152.
Program „Dana vina“ koji se održavaju pod pokroviteljstvom Grada, počinju u 12 sati, u Domu kulture u ovom mestu.
S. V. O.
Iz kompanije FCC obaveštavaju korisnike svojih usluga da reklamacije primaju sredom, na istoj adresi, u zgradi u Generala Drapšina 20, od 16 do 20 sati.
Reklamacija se može i poslati mejlom, na adresu reklamacije@fcc-group.rs (obavezno napisati naslov/predmet mejla), i u pisanoj formi, na adresu: Bulevar Kralja Aleksandra 79, 11120 Beograd. Uz reklamaciju, neophodno je da korisnik napiše i svoju adresu i broj telefona i, ukoliko je pravno lice, i naziv firme i PIB.
Kompanija FCC će odgovor dostaviti u pisanoj formi, u roku od osam dana od prijema reklamacije.
(Foto: FCC)
