најчитанији портал Севернобанатског округа
У кикиндском Народном позоришту, у првом фебруарском термину, четвртог, на репертоару ће бити „Лажа и паралажа“.
Наредно извођење биће премијера представе „Космај Алл Инцлусиве” коју, по тексту Владимира Ђорђевића, режира Марко Мисирача и која је заказана за петак, 21. фебруар. Прва реприза на репертоару је у уторак, 25. фебруара
У петак, 28. фебруара, играће се „Савршен партнер“.
Представе почињу у 20 сати.
Прва реприза представе “Гледам вас из Беча” заказана је за сутра, 29. јануар, од 18.30 у Галерији Нова Народног музеја. Аутори су Драган Киурски, виши музејски педагог, и сарадница Музеја, Гордана Перуновић Фијат у улози царице Марије Терезије.
Музејски театар део је пратећег програма изложбе „Округ златног лава” којом се обележава 250 година од оснивања Великокикиндског диштрикта.
Улазак је бесплатан.
Народна библиотека „Јован Поповић“ из Кикинде расписала је, двадесет први пут, наградни литерарни конкурс „Ђура Ђуканов“. Награда се, по пропозицијама, додељује за најбољу прву збирку прича аутора млађег од тридесет пет година писану на српском језику, под условом да рукопис претходно није био објављиван у целости или у деловима. Награда подразумева штампање књиге џепног формата, у тврдом повезу и тиражу од 350 примерака.
Рок за достављање рукописа је 30. јун 2025. године. Рукописе је потребно доставити искључиво у електронском формату, на следећу адресу: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs, с назнаком „За литерарни конкурс Ђура Ђуканов“.
Рукописи морају да буду потписани пуним именом и презименом, те да садрже информације о години рођења, адреси становања, броју телефона и мејл адреси; рукописи који не садрже све неопходне податке или су послати у неодговарајућем формату, неће бити уврштени у конкуренцију.
У жирију за доделу награде „Ђура Ђуканов“ су Ален Бешић, Игор Цвијановић и Бранислав Живановић.
Одлуку о победнику жири ће донети најкасније 1. септембра 2025. године.
Награда ће лауреату бити званично уручена у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди 19. јануара 2026. године, на дан рођења Ђуре Ђуканова, значајног банатског писца, годину дана по расписивању конкурса.
Представа „Облаци – Душан Васиљев“ која је била заказана за вечерас, отказује се због болести глумца, саопштило је Народно позориште Кикинда.
У наредном термину, у петак од 20 сати играће се комедија „Љубавно писмо“.
У организацији Српске православне црквене општине и Града, уз бројне наступе и доделу награда најбољим учесницима ликовног и литерарног конкурса, у Кикинди је и ове године, на Савиндан, одржана Светосавска академија.
Свечаност, која је окупила велики број грађана, представника Градске управе, свештенства и ученика, одржана је у Народном позоришту, а присутнима се обратио архијерејски намесник, протојереј Бобан Петровић, који је благосиљао скуп. Он је истакао значај Светог Саве за српску цркву, просвету и народ, нагласивши да светосавље није само сећање, већ и свакодневни начин живота.
– Свети Сава је својим животом показао како претварати непријатеље у пријатеље и како немогуће претворити у могуће – рекао је Петровић. – Обележавање овог празника у школама, где су освећени славски колачи, значајна је потврда онога што Свети Сава данас за нас представља.
Градоначелник Младен Богдан је нагласио да је Град Кикинда суорганизатор и покровитељ ове свечаности, с циљем да се покаже значај јединства и заједничког деловања.
– Ова свечаност није само дан сећања на Светог Саву, већ и позив на очување традиције и заједништва. Растко Немањић нас је својим животом усмерио ка очувању тих вредности. Желимо свима да пренесемо поруку да треба заједнички да делујемо, да имамо јединство и саборност у овим изазовним временима и да једино тако можемо да пребродимо препреке које су пред нама, да то треба да нам буде основни правац деловања како бисмо сачували традицију и веру – рекао је Богдан.
У програму који је уследио, беседио је отац Слободан Дивљаков. Присутни су уживали и у наступима хорова “Аттендите!”, “Свети Јосиф Темишварски”, Дечијег хора “Свети Јован Шангајски”, Женске певачке групе АДЗНМ “Гусле” и рецитатора.
На крају програма, уручене су награде у неколико узрасних категорија на ликовном и литерарном конкурсу посвећеном Светом Сави.
Ликовни конкурс за тему је имао “Свети Сава у народним причама”, признања је добило шесторо ученика.
Прва награда: Милијана Јованов, ОШ “Миливој Оморац”, Иђош;
друга награда: Сара Фелбаб, ОШ “Ђура Јакшић”, Филип Нађалин, ОШ “Свети Сава”, Маја Савин, ССШ “Милош Црњански” и Виктор Варга, Техничка школа “Михајло Пупин”;
трећа награда: Хана Матијевић, ССШ “Милош Црњански”.
На литерарном конкурсу, у категорији прозних радова, награђени су:
првим местом – Теа Саванов, ОШ “Ђура Јакшић”, Софија Рељин, Техничка школа “Михајло Пупин”;
другим местом – Марина Стојадиновић, ССШ “Милош Црњански”;
трећим местом – Мирослава Голић, ССШ “Милош Црњански” и Катарина Голић, Техничка школа “Михајло Пупин”.
У категорији поетских радова, награде су заслужиле Сташа Шугић, ОШ “Миливој Оморац”, Иђош, и Маја Савин, ССШ “Милош Црњански”.
Светосавска академија у Кикинди подсећање је на важност очувања традиције и јединства. Такође је потврђено опредељење заједнице да чува вредности светосавља и да настави да их преноси новим генерацијама.
С. В. О.
У Основној школи „Свети Сава“ данас је било свечано. Традиционално, на посебној празничној академији, најбољим ученицима осмог разреда, онима који су се истакли и служе на понос школе, уручене су светосавске плакете.
– На свечаној академији додељујемо признања ђацима који су имали одличан успех са просеком 5,00 од првог разреда и постизали су изванредне успехе и у наставним и у ваннаставним активностима. За њих, сваке године, припремимо и билборд, они су понос наше школе – рекла је директорица, Гордана Рацков.
Ове године највише признање Школе добили су: Марко Клачак, Мила Пејчић, Лена Перић, Тодор Поповић, Милош Рељин, Миња Бабић, Ива Вуловић, Алекса Томић, Миљана Томић и Мајда Хелдрих.
Милош Рељин каже да је поносан и да се већ определио за област у којој ће наставити школовање.
– Највише волим природне науке. Планирам да упишем Техничку школу „Михајло Пупин“, смер техничар информационих технологија, а затим и Електротехнички факултет – рекао је Милош.
Његова другарица из разреда, Лена Перић, испричала нам је да је била решена да оствари резултате који би је довели до оваквог успеха.
– Трудила сам се и зато сам и очекивала да ћу добити плакету – признаје Лена. – Такмичила сам се у разним предметима, највише из математике и енглеског са којим сам стигла до републичког нивоа. Уписаћу природно-математички смер у Гимназији. За факултет још нисам сигурна, размишљам о архитектури и математици.
Плакете и књиге најбољима уручене су након приредбе коју су припремили млађи ученици и којој су присуствовали наставници и родитељи. Добитници су, затим, са вероучитељем, јерејем Мирославом Бубалом, резали славски колач. На крају школске године свакоме од њих биће уручено још једно признање – Вукова диплома.
Додела плакета „Свети Сава“, као чин захвалности онима који су уложили више труда и прославили школу, установљена је 1995. године. Данас ОШ “Свети Сава” похађа више од 500 ђака.
С. В. О.
Слава Свети Сава, обележена је јутрос у Основној школи „Жарко Зрењанин“, у знак сећања на првог српског архиепископа, утемељивача школства, српске цркве и државности. На почетку приредбе у школској сали изведена је светосавска химна, а затим и рецитали, драмски прикази и песме.
Све присутне поздравила је директорица школе Славица Лазић.
Прослави је присуствовао протојереј Бобан Петровић који је резао славски колач и, честитајући славу, упутио поруку ђацима и запосленима.
– Рад, љубав, слога и заједништво су оно што нам је данас потребно. Трудите се да разумете шта за нас значи Свети Сава на којег треба да се угледамо и да живимо као светосавска деца. И пре њега било је светитеља, први је био Свети Јован Владимир који је живео 200 година пре Светог Саве, али мало људи зна за њега јер је Свети Сава био утемељивач новог духа свог христоликог народа и своје цркве. Децо, научите једну песмицу о Светом Сави, по свом избору, како би његов дух наставио да живи – истакао је протојереј Петровић и позвао присутне на Светосавску академију која ће бити одржана вечерас од 18 сати у Народном позоришту.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодило се пет саобраћајних незгода у којима су три особе задобиле лакше телесне повреде.
У незгодама је настала материјална штета у износу од 450.000 динара. Саобраћајне незгоде догодиле су се због: радње возилом – 3, неуступања првенства пролаза – 1 и неприлагођене брзине – 1.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 13 учесника у саобраћају и издата су 164 прекршајна налога.
Истовремено, из саобраћаја су, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључена четири возача, од којих је један задржан у трајању до 12 сати, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.
Такође, откривено је 35 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 75 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 65 осталих прекршаја, наводи се у саопштењу из Полицијске управе Кикинда.
Дан Светог Саве, слава Српске православне цркве и школска слава обележава се у знак сећања на једну од највећих личности српске историје, просветитеља, првог српског архиепископа, утемељивача српске цркве, државности и школства.
У његову част широм Србије, региона и света сваке године организују се прославе и академије при црквама, манастирима, школама и клубовима. Свети Сава је утемељитељ аутокефалне, самосталне, српске архиепископије, и прави творац култа династије Немањић, што је донело велику добробит његовом народу и земљи.
Ове године обележава се и 850 година од његовог рођења. Растко, у монаштву Сава, рођен је око 1175, као најмлађе дете, трећи син, Ане и Стефана Немање, родоначелника династије Немањић.
Као петнаестогодишњак, што је по стандардима средњег века, значило да је мушкарац који је досегао зрелост, добио је на управу област Хум, којом је претходно управљао његов стриц Мирослав. Са седамнаест година се запутио на Свету Гору где се замонашио у манастиру Свети Пантелејмон. Као монах био је оличење подвижништва, толико да је изазивао извесну забринутост.
Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар (1198-1199), први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србији је 1202. године дошло до рата за власт између синова жупана Стефана Немање. После измирења, 1204. године, велики жупан Стефан Првовенчани и кнез Вукан позвали су Саву да их потпуно измири и он се вратио у Србију почетком 1208. године.
Истовремено се бавио просветитељским радом, настојећи приближити својим сународницима основе верске и световне поуке, да би се 1217. вратио на Свету гору. Године 1219. Сава И Српски је убедио Васељенског патријарха и никејског цара да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије. Васељенски патријарх Манојло И Цариградски у Никеји је именовао Саву И за првог архиепископа Србије. Сава је остао архиепископ све до 1233. године, да би га тада заменио његов ученик Арсеније И Сремац.
Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1235. Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав И.
Сава је оставио више писаних дела, био је један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су „Житије Светог Симеона“, „Карејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.
Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као Дан просвете.
Савин култ у народу био је јак. После једног устанка Срба против Османског царства, турски заповедник Синан-паша је наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару, вероватно 1594. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве, сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.
Заслуге Светог Саве, како на пољу духовности и устројства Цркве, тако и на пољу правног нормирања или државности Срба, немају премца.
