najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U kikindskom Narodnom pozorištu, u prvom februarskom terminu, četvrtog, na repertoaru će biti „Laža i paralaža“.
Naredno izvođenje biće premijera predstave „Kosmaj All Inclusive” koju, po tekstu Vladimira Đorđevića, režira Marko Misirača i koja je zakazana za petak, 21. februar. Prva repriza na repertoaru je u utorak, 25. februara
U petak, 28. februara, igraće se „Savršen partner“.
Predstave počinju u 20 sati.
Prva repriza predstave “Gledam vas iz Beča” zakazana je za sutra, 29. januar, od 18.30 u Galeriji Nova Narodnog muzeja. Autori su Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, i saradnica Muzeja, Gordana Perunović Fijat u ulozi carice Marije Terezije.
Muzejski teatar deo je pratećeg programa izložbe „Okrug zlatnog lava” kojom se obeležava 250 godina od osnivanja Velikokikindskog dištrikta.
Ulazak je besplatan.
Narodna biblioteka „Jovan Popović“ iz Kikinde raspisala je, dvadeset prvi put, nagradni literarni konkurs „Đura Đukanov“. Nagrada se, po propozicijama, dodeljuje za najbolju prvu zbirku priča autora mlađeg od trideset pet godina pisanu na srpskom jeziku, pod uslovom da rukopis prethodno nije bio objavljivan u celosti ili u delovima. Nagrada podrazumeva štampanje knjige džepnog formata, u tvrdom povezu i tiražu od 350 primeraka.
Rok za dostavljanje rukopisa je 30. jun 2025. godine. Rukopise je potrebno dostaviti isključivo u elektronskom formatu, na sledeću adresu: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs, s naznakom „Za literarni konkurs Đura Đukanov“.
Rukopisi moraju da budu potpisani punim imenom i prezimenom, te da sadrže informacije o godini rođenja, adresi stanovanja, broju telefona i mejl adresi; rukopisi koji ne sadrže sve neophodne podatke ili su poslati u neodgovarajućem formatu, neće biti uvršteni u konkurenciju.
U žiriju za dodelu nagrade „Đura Đukanov“ su Alen Bešić, Igor Cvijanović i Branislav Živanović.
Odluku o pobedniku žiri će doneti najkasnije 1. septembra 2025. godine.
Nagrada će laureatu biti zvanično uručena u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi 19. januara 2026. godine, na dan rođenja Đure Đukanova, značajnog banatskog pisca, godinu dana po raspisivanju konkursa.
Predstava „Oblaci – Dušan Vasiljev“ koja je bila zakazana za večeras, otkazuje se zbog bolesti glumca, saopštilo je Narodno pozorište Kikinda.
U narednom terminu, u petak od 20 sati igraće se komedija „Ljubavno pismo“.
U organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine i Grada, uz brojne nastupe i dodelu nagrada najboljim učesnicima likovnog i literarnog konkursa, u Kikindi je i ove godine, na Savindan, održana Svetosavska akademija.
Svečanost, koja je okupila veliki broj građana, predstavnika Gradske uprave, sveštenstva i učenika, održana je u Narodnom pozorištu, a prisutnima se obratio arhijerejski namesnik, protojerej Boban Petrović, koji je blagosiljao skup. On je istakao značaj Svetog Save za srpsku crkvu, prosvetu i narod, naglasivši da svetosavlje nije samo sećanje, već i svakodnevni način života.
– Sveti Sava je svojim životom pokazao kako pretvarati neprijatelje u prijatelje i kako nemoguće pretvoriti u moguće – rekao je Petrović. – Obeležavanje ovog praznika u školama, gde su osvećeni slavski kolači, značajna je potvrda onoga što Sveti Sava danas za nas predstavlja.
Gradonačelnik Mladen Bogdan je naglasio da je Grad Kikinda suorganizator i pokrovitelj ove svečanosti, s ciljem da se pokaže značaj jedinstva i zajedničkog delovanja.
– Ova svečanost nije samo dan sećanja na Svetog Savu, već i poziv na očuvanje tradicije i zajedništva. Rastko Nemanjić nas je svojim životom usmerio ka očuvanju tih vrednosti. Želimo svima da prenesemo poruku da treba zajednički da delujemo, da imamo jedinstvo i sabornost u ovim izazovnim vremenima i da jedino tako možemo da prebrodimo prepreke koje su pred nama, da to treba da nam bude osnovni pravac delovanja kako bismo sačuvali tradiciju i veru – rekao je Bogdan.
U programu koji je usledio, besedio je otac Slobodan Divljakov. Prisutni su uživali i u nastupima horova “Attendite!”, “Sveti Josif Temišvarski”, Dečijeg hora “Sveti Jovan Šangajski”, Ženske pevačke grupe ADZNM “Gusle” i recitatora.
Na kraju programa, uručene su nagrade u nekoliko uzrasnih kategorija na likovnom i literarnom konkursu posvećenom Svetom Savi.
Likovni konkurs za temu je imao “Sveti Sava u narodnim pričama”, priznanja je dobilo šestoro učenika.
Prva nagrada: Milijana Jovanov, OŠ “Milivoj Omorac”, Iđoš;
druga nagrada: Sara Felbab, OŠ “Đura Jakšić”, Filip Nađalin, OŠ “Sveti Sava”, Maja Savin, SSŠ “Miloš Crnjanski” i Viktor Varga, Tehnička škola “Mihajlo Pupin”;
treća nagrada: Hana Matijević, SSŠ “Miloš Crnjanski”.
Na literarnom konkursu, u kategoriji proznih radova, nagrađeni su:
prvim mestom – Tea Savanov, OŠ “Đura Jakšić”, Sofija Reljin, Tehnička škola “Mihajlo Pupin”;
drugim mestom – Marina Stojadinović, SSŠ “Miloš Crnjanski”;
trećim mestom – Miroslava Golić, SSŠ “Miloš Crnjanski” i Katarina Golić, Tehnička škola “Mihajlo Pupin”.
U kategoriji poetskih radova, nagrade su zaslužile Staša Šugić, OŠ “Milivoj Omorac”, Iđoš, i Maja Savin, SSŠ “Miloš Crnjanski”.
Svetosavska akademija u Kikindi podsećanje je na važnost očuvanja tradicije i jedinstva. Takođe je potvrđeno opredeljenje zajednice da čuva vrednosti svetosavlja i da nastavi da ih prenosi novim generacijama.
S. V. O.
U Osnovnoj školi „Sveti Sava“ danas je bilo svečano. Tradicionalno, na posebnoj prazničnoj akademiji, najboljim učenicima osmog razreda, onima koji su se istakli i služe na ponos škole, uručene su svetosavske plakete.
– Na svečanoj akademiji dodeljujemo priznanja đacima koji su imali odličan uspeh sa prosekom 5,00 od prvog razreda i postizali su izvanredne uspehe i u nastavnim i u vannastavnim aktivnostima. Za njih, svake godine, pripremimo i bilbord, oni su ponos naše škole – rekla je direktorica, Gordana Rackov.
Ove godine najviše priznanje Škole dobili su: Marko Klačak, Mila Pejčić, Lena Perić, Todor Popović, Miloš Reljin, Minja Babić, Iva Vulović, Aleksa Tomić, Miljana Tomić i Majda Heldrih.
Miloš Reljin kaže da je ponosan i da se već opredelio za oblast u kojoj će nastaviti školovanje.
– Najviše volim prirodne nauke. Planiram da upišem Tehničku školu „Mihajlo Pupin“, smer tehničar informacionih tehnologija, a zatim i Elektrotehnički fakultet – rekao je Miloš.
Njegova drugarica iz razreda, Lena Perić, ispričala nam je da je bila rešena da ostvari rezultate koji bi je doveli do ovakvog uspeha.
– Trudila sam se i zato sam i očekivala da ću dobiti plaketu – priznaje Lena. – Takmičila sam se u raznim predmetima, najviše iz matematike i engleskog sa kojim sam stigla do republičkog nivoa. Upisaću prirodno-matematički smer u Gimnaziji. Za fakultet još nisam sigurna, razmišljam o arhitekturi i matematici.
Plakete i knjige najboljima uručene su nakon priredbe koju su pripremili mlađi učenici i kojoj su prisustvovali nastavnici i roditelji. Dobitnici su, zatim, sa veroučiteljem, jerejem Miroslavom Bubalom, rezali slavski kolač. Na kraju školske godine svakome od njih biće uručeno još jedno priznanje – Vukova diploma.
Dodela plaketa „Sveti Sava“, kao čin zahvalnosti onima koji su uložili više truda i proslavili školu, ustanovljena je 1995. godine. Danas OŠ “Sveti Sava” pohađa više od 500 đaka.
S. V. O.
Slava Sveti Sava, obeležena je jutros u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin“, u znak sećanja na prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača školstva, srpske crkve i državnosti. Na početku priredbe u školskoj sali izvedena je svetosavska himna, a zatim i recitali, dramski prikazi i pesme.
Sve prisutne pozdravila je direktorica škole Slavica Lazić.
Proslavi je prisustvovao protojerej Boban Petrović koji je rezao slavski kolač i, čestitajući slavu, uputio poruku đacima i zaposlenima.
– Rad, ljubav, sloga i zajedništvo su ono što nam je danas potrebno. Trudite se da razumete šta za nas znači Sveti Sava na kojeg treba da se ugledamo i da živimo kao svetosavska deca. I pre njega bilo je svetitelja, prvi je bio Sveti Jovan Vladimir koji je živeo 200 godina pre Svetog Save, ali malo ljudi zna za njega jer je Sveti Sava bio utemeljivač novog duha svog hristolikog naroda i svoje crkve. Deco, naučite jednu pesmicu o Svetom Savi, po svom izboru, kako bi njegov duh nastavio da živi – istakao je protojerej Petrović i pozvao prisutne na Svetosavsku akademiju koja će biti održana večeras od 18 sati u Narodnom pozorištu.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lakše telesne povrede.
U nezgodama je nastala materijalna šteta u iznosu od 450.000 dinara. Saobraćajne nezgode dogodile su se zbog: radnje vozilom – 3, neustupanja prvenstva prolaza – 1 i neprilagođene brzine – 1.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 13 učesnika u saobraćaju i izdata su 164 prekršajna naloga.
Istovremeno, iz saobraćaja su, zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključena četiri vozača, od kojih je jedan zadržan u trajanju do 12 sati, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,2 promila, odnosno imali su nedozvoljene psihoaktivne supstance.
Takođe, otkriveno je 35 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 75 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 65 ostalih prekršaja, navodi se u saopštenju iz Policijske uprave Kikinda.
Dan Svetog Save, slava Srpske pravoslavne crkve i školska slava obeležava se u znak sećanja na jednu od najvećih ličnosti srpske istorije, prosvetitelja, prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske crkve, državnosti i školstva.
U njegovu čast širom Srbije, regiona i sveta svake godine organizuju se proslave i akademije pri crkvama, manastirima, školama i klubovima. Sveti Sava je utemeljitelj autokefalne, samostalne, srpske arhiepiskopije, i pravi tvorac kulta dinastije Nemanjić, što je donelo veliku dobrobit njegovom narodu i zemlji.
Ove godine obeležava se i 850 godina od njegovog rođenja. Rastko, u monaštvu Sava, rođen je oko 1175, kao najmlađe dete, treći sin, Ane i Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić.
Kao petnaestogodišnjak, što je po standardima srednjeg veka, značilo da je muškarac koji je dosegao zrelost, dobio je na upravu oblast Hum, kojom je prethodno upravljao njegov stric Miroslav. Sa sedamnaest godina se zaputio na Svetu Goru gde se zamonašio u manastiru Sveti Pantelejmon. Kao monah bio je oličenje podvižništva, toliko da je izazivao izvesnu zabrinutost.
Kasnije je sa svojim ocem, koji se zamonašio i dobio ime Simeon, podigao manastir Hilandar (1198-1199), prvi i jedini srpski manastir na Svetoj gori.
U Srbiji je 1202. godine došlo do rata za vlast između sinova župana Stefana Nemanje. Posle izmirenja, 1204. godine, veliki župan Stefan Prvovenčani i knez Vukan pozvali su Savu da ih potpuno izmiri i on se vratio u Srbiju početkom 1208. godine.
Istovremeno se bavio prosvetiteljskim radom, nastojeći približiti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke, da bi se 1217. vratio na Svetu goru. Godine 1219. Sava I Srpski je ubedio Vaseljenskog patrijarha i nikejskog cara da odobre autokefalnost (samostalnost) srpske crkve sa statusom arhiepiskopije. Vaseljenski patrijarh Manojlo I Carigradski u Nikeji je imenovao Savu I za prvog arhiepiskopa Srbije. Sava je ostao arhiepiskop sve do 1233. godine, da bi ga tada zamenio njegov učenik Arsenije I Sremac.
Dva puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa drugog od tih hodočašća u Svetu zemlju, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu 14. januara 1235. Njegove mošti je u manastir Mileševu preneo njegov nećak, kralj Stefan Vladislav I.
Sava je ostavio više pisanih dela, bio je jedan od značajnijih pisaca i pravnika iz srednjeg veka kod Srba. Njegova najznačajnija pisana dela su „Žitije Svetog Simeona“, „Karejski tipik“, „Hilandarski tipik“ i „Studenički tipik“, kao i „Zakonopravilo“.
Obrazujući buduće službenike pravoslavne crkve stekao je velike zasluge za razvoj školstva i prosvete kod Srba u srednjem veku. U Srbiji i Republici Srpskoj se dan njegove smrti (27. januar po novom kalendaru) obeležava kao Dan prosvete.
Savin kult u narodu bio je jak. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-paša je naredio da se spale mošti Svetog Save na Vračaru, verovatno 1594. Na mestu gde se misli da je bila dignuta lomača da uništi poslednje ostatke Svetog Save, sazidan je Hram Svetog Save, najveća pravoslavna bogomolja kod Srba.
Zasluge Svetog Save, kako na polju duhovnosti i ustrojstva Crkve, tako i na polju pravnog normiranja ili državnosti Srba, nemaju premca.
