Zbog planiranih radova na vodozahvatu u ponedeljak 10. februara, bez vode će biti meštani Banatskog Velikog Sela od 8 do 16 časova, saopšteno je iz JP „Kikinda“.
Za sve informacije dostupan je telefon Pozivnog centra ovog preduzeća: 062 88 44 888.
Igor Crnogorac
Članovi Lovačkog udruženja „Fazan” u Novim Kozarcima organizuju akciju sadnje šume u ovom mestu.
– Na našu inicijativu, od Grada dobijamo oko hiljadu sadnica bagrema i jasena koje ćemo zasaditi na obodu sela, u blizini jezera Strelište, na mestu koje lovci zovu „Perino jezero“. Pozvana su sva udruženja i meštani da se odazovu i učestvuju u akciji koja će se održati u toku ovog vikenda, u subotu i u nedelju – kaže predsednik Lovačkog udruženja, Marko Ćulibrk.
Sutra (subota) skup je u 8 sati u Lovačkom domu, odakle će se ići na lokaciju na kojoj će biti posađene sadnice i na kojoj su, kako navodi Ćulibrk, već pripremljene rupe.
Prošle godine akcija sadnje bila je održana na imanju Lisović u ovom mestu.
S. V. O.
Preliminarne rang-liste za upućivanje penzionera na banjsku rehabilitaciju biće objavljene u sredu, 5. marta na oglasnim tablama udruženja penzionera, Direkcije Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), Pokrajinskog fonda i filijala Fonda PIO.
Oglasom Fonda PIO predviđeno je da od 6. marta, pa u narednih pet radnih dana, dakle do 12. marta, penzioneri koji imaju primedbe na ovu listu mogu da ulože prigovor.
Komisija ima rok od pet dana da razmotri podnete prigovore, a konačne rang-liste biće objavljene 18. marta.
Na banjski oporavak će biti upućeno 22.100 penzionera, koji će moći da biraju između 26 banja, među kojima su, od ove godine, i Mataruška i Bogutovačka banja.
Očekuje se da prvi penzioneri na rehabilitaciju budu upućeni u aprilu.
(Izvor: RTV)
Svaka reč učiteljice Marije Dragin, rođene Albulov, obojena je toplinom, mudrošću i posvećenošću. Decenije rada sa decom su uspomene koje prepričava sa sjajem u očima i snažnom emocijom. Njeni đaci – ili, kako ih ona zove, „moja deca“ – predložili su da joj se u decembru dodeli Nagrada Grada “za život posvećen obrazovanju”. Ta deca, sada odrasli ljudi, sakupila su potpise – više od stotinu njih – i osigurala da njihova učiteljica dobije zasluženo priznanje.
– Bila sam presrećna kada su mi javili. Jedna učenica mi je poslala poruku: “Čestitam na nagradi, ali nijedna nagrada nije dostojna Vas, Vi ste naš dar”. Tada sam pomislila – da li igde u svetu postoji baka koja prima ovakvo priznanje? – kaže učiteljica Marija. – U kontaktu sam sa svojom decom. Iz svake generacije imam one koji mi se javljaju i obaveštavaju me – rodilo im se dete, unuče, traže recept, dođu da im sastavim neki dokument.
„Tebi, veličanstveno đače“
Učiteljica Marija je, po odlasku u penziju, za svu svoju decu, napisala knjigu „Čitanje detinjstva“ – razredna nastava u uspomenama koju su, kao stručno-pedagoško delo, odobrili Matica srpska i Pedagoški fakultet u Somboru.
– Inspiracija za knjigu su moja deca. Knjiga govori o našim druženjima, o tome kako treba da vide, čuju i osete prirodu i život. Sa njima je sve to lako i prijatno jer su ona najprefinjenija i najčistija bića. To se urezalo u njihovo pamćenje i oni to sada prenose na svoje porodice. Napisala sam im da bih volela da postanu dobri ljudi, ali da u duši ostanu deca. Nema čistijeg stvorenja od deteta.
U knjizi je i Učiteljska zakletva koju je sama napisala i u kojoj, između ostalog, piše: „Obavezujem se da ću, kao učitelj prosvete i života, otvarati dušu deteta za lepotu i dobrotu… Deliću osmehe za pravu ljubav koja nastaje kao ljubav na ljubav… Tebi, veličanstveno đače!“.
Četiri decenije posvećenosti
Dočekuje me na kapiji: „Moramo prvo da se izgrlimo. Ja uvek tako počinjem“. Radosna, draga.
– Kada sam otišla u penziju, 2001. godine, pozvala sam sve moje đake na proslavu u Hotelu „Narvik“. Moj sin je odmah rekao: “Mama, to je utopija, da sakupiš 10 generacija, više od 300 učenika”. Danima sam listala Matične knjige, obavestila sam sve koje sam našla i rekla im da pronađu ostale. I došli su, sa svih strana, iz inostranstva, bilo je odsutno samo njih 19. Najmlađi su bili završili prvi razred, a najstariji su imali 46 godina. Poželela sam da održim još jedan čas, da ih vidim sve. Možete li da zamislite, tačno 298 đaka? Sedeli su po generacijama. Nekako sam pronašla ono staro školsko zvono što je kao klepetuša i tako je počeo čas, kao te prve godine moje karijere, 1964. Donela sam i pravi dnevnik koji sam nazvala „Dnevnik ljubavi“, u njemu su sva moja deca. Onda sam ih prozvala – prvi đak je bio Azap Dragan, a poslednji Naumović Denis. Rekla sam im: “Deco, trideset sedam godina sam ja popunjavala rubrike, ove noći dnevnik je vaš”. I svako je napisao posvetu. Taj dnevnik je uvek pored mene.
I dok se priseća prvih dana u učionici i priča o tome kako je, kao dvadesetogodišnjakinja, stala pred razred sa 43 đaka, lista svoj dnevnik uspomena, po ko zna koji put.
“Bili su u školi i kad nemaju nastavu”
– Čim sam završila Učiteljsku školu u Vršcu dobila sam posao u školi „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima. Tamo sam radila 14 godina, zatim u školi „Feješ Klara“, i dve godine u Školi za obrazovanje odraslih pri Radničkom univerzitetu, ukupno 37 godina za katedrom. Moj suprug Nikola bio je nastavnik, takođe u Novim Kozarcima, tamo smo se upoznali. Moj sin je prosvetar, i snaha, i unuka, više od sto godina je naša porodica u prosvetarskoj struci, eto koliko smo svi posvećeni deci. Ali svega ovoga ne bi bilo, da nije bilo mog supruga. Ja sam bila jako tiha i stidljiva. On je to prepoznao i on je iznedrio ove moje osobine. Mnogo znači to s kim živite – zaključuje. – Kada pomislim na 1964. i na 2001. godinu, kada sam otišla u penziju, to ne može da se uporedi. Prosvetni radnici su ranije bili mnogo više poštovani. I čim roditelj da svoje dete učitelju u ruke, mogao je da bude siguran da učitelj neće pogrešiti. Nažalost, u našim nastavnim planovima nema puno vaspitnih zadataka. A ja sam na tome mnogo radila, naročito na stvaranju kolektiva, jer jedino tako je sve rešivo.
Deca su prepoznavala ovu posvećenost – bila su uz nju i van nastave.
– Moja deca su volela da dolaze u školu. Kada imam dopunski čas, dođu i oni kojima to nije potrebno. Kažu: „Mi ćemo sedeti nazad dok vi radite, nećemo smetati“. I ja sam brinula o njima. Kada smo bili na Zlatiboru, kupila sam teglu borovog meda. I ujutru, kad ustanu, još u pidžamicama stanu u red sa plastičnim kašičicama, prilaze jedan po jedan i kao laščići otvaraju usta. Tu sliku nikada neću zaboraviti. Na Zlatibor sam nosila i aparat za „bakin kolač“ – uvek sam imala jedan kofer sa stvarima za decu i jedan manji, za sebe i supruga koji je išao sa nama. I onda svi pravimo kolače. Decu samo treba zainteresovati, onda su mirna i sve će da urade.
Nije to sve što je učiteljica svojoj deci nosila na “školu u prirodi” i na izlete. Kako bi bila sigurna da će na suncu baš svi biti zaštićeni, sa svojom sestrom je sašila šeširiće za sve njih – zelene za dečake, narandžaste za devojčice.
– Šile smo ih od onog platna za prozore – kaže. – A da bi svi imali i svoje torbice, i to sam im sašila, i izvezla. Čuvala sam ih za svaku svoju generaciju.
Kako su je prozvali Majka Tereza
– Bilo je to jedne godine kada je trebalo da idemo na Zlatibor, u „Školu u prirodi“. U razredu mi je jedna trećina đaka bila siromašna i njihovi roditelji su se izjasnili da ne mogu da plate. Otišla sam kod direktora i rekla mu da ni ja ne idem. Predložila sam mu da traži pare, recimo od fabrike „Toza Marković“, tada je to bila jaka firma. On kaže: „Marija, dajem ti zeleno svetlo“. I ja napišem molbu i svi odemo na Zlatibor. Direktor me je prozvao Majka Tereza – smeška se učiteljica prisećajući se ovog, kao i svih događaja, do detalja. – Čuda smo stvarali.
Kao i uspomene. Od prvog dana, od prvog do poslednjeg đaka.
– Svaki put kada dobijem prvi razred, na početku godine ja im odsečem pramenčić kosice i zalepim u svoju svesku. Svako moje dete imalo je svoju stranicu na kojoj su beleške o njemu. Pratila sam njihov napredak do četvrtog razreda, a posle su mi neke njihove razredne starešine tražile da vide te beleške. To je moj imenik kakav nema niko na svetu – samo okrenem stranicu i vidim ime i lik deteta. Svakog od njih.
I majkom svih đaka
– Imala sam jednu devojčicu u selu, primetila sam da ima problema sa vidom, ali otac je bio alkoholičar, loša je bila situacija u porodici. Svakog dana sam je vodila u Kikindu na lečenje, i uspela sam da joj spasim vid. Udala se, rodila troje dece, i mnogo godina kasnije, došla je kod mene, tada sam već radila u gradu, kaže, hoće svoju najstariju devojčicu da upiše kod mene. Učila sam joj i treće dete. A zamislite, šta bi bilo da joj niko nije pomogao? Kako bi bila srećna, kako bi ostavila trag?
Za jednog svog dečaka koji je, takođe, mogao da ostane bez vida i kojeg nisu vodili kod lekara, našla je vezu u Očnoj klinici u Beogradu, odakle je njena majka. Danas samo nosi naočare, radi u livnici, kaže.
Nisu deca nikada kriva
– Pitali ste me da li postoji razlika između seoske i gradske dece. Čini mi se da su gradska deca više razmažena, ali nisu ona kriva za to, nego roditelji. Nikada deca nisu kriva. Prvih godina u školi imali smo tučanu peć u učionici, pa do kraja nastave nema dovoljno drva, mi otvorimo vratanca, i onda iskaču varnice. To je bila takva radost! A zamislite danas – dete mora da ima nekakav poseban telefon, neku marku. U stvari je malo potrebno, jako je malo potrebno, da deca budu srećna.
Roditeljima sam znala da kažem da nije uvek važno da dete bude odličan đak, ili najbolji. Mnogo je važnije da u njih usadimo lepe ljudske osobine i vrline. Jako je važno da dete zna da zaplače nad tuđom nesrećom ili tugom. Ili da se raduje sa drugom. Ili da podeli užinu. Pa čak i da šapne. Neki roditelji su me pitali zašto to dozvoljavam. Pa znate, ako dete vidi da njegov drug ne zna, a potrebna mu je možda samo jedna reč ili slovo, treba da mu da podršku. I onda ja to „ne vidim“. Neka je šapnuo!
S. V. O.
Turistička organizacija Grada u subotu, 8. februara organizuje Februarski bazar. Na gradskom trgu svoje proizvode će, kao i uvek, ponuditi mali proizvođači, zanatlije i članovi udruženja iz Kikinde i okoline. Bazar će trajati od 10 do 16 sati.
Od 1. februara važiće nove, veće osnovice dnevne novčane naknade za nezaposlene kao i najviši i najniži iznos ove naknade, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).
Kako je navedeno na sajtu NSZ-a, nova osnovica dnevne novčane naknade biće 1.467, 50 dinara, dok će najniži mesečni iznos novčane naknade iznositi 32.858 dinara, a najviši 76.169 dinara.
Do sada je osnovica dnevne novčane naknade bila 1.407 dinara, a najniži i najviši mesečni iznos novčane naknade 31.503 i 73.029 dinara.
NSZ ističe da su novi iznosi, shodno Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, usklađeni sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024. godini koji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 104,3.
Pravo na novčanu naknadu imaju nezaposleni koji ostanu bez posla, ili im prestane socijalno osiguranje, a bili su obavezno osigurani za slučaj nezaposlenosti najmanje godinu dana neprekidno, ili sa prekidima u poslednjih godinu i po dana.
Ovu privremenu finansijsku pomoć koja se isplaćuje za slučaj nezaposlenosti, u Srbiji je prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u decembru, koji je poslednji statistički obrađen, primilo je 27.321 nezaposlenih.
Tokom februara, povodom obeležavanja Dana državnosti, očekuju nas tri neradna dana. To su 15. 16. i 17. februar, odnosno subota, nedelja i ponedeljak. Ovaj državni praznik ove godine je “pao” tako da slobodni dani mogu da se spoje sa vikendom.
Ove godine računica je takva zbog odluke Vlade da, ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije „padne“ u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.
(Izvor: “Dnevnik”)
Osnovni iznos dečjeg dodatka koji se isplaćuje roditeljima i starateljima po detetu od 1. januara ove godine je 4.299,63 dinara, a za samohrane roditelje i staratelje je za 30 odsto veći i iznosi 5.589,5 dinara.
Dečji dodatak za roditelje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i za decu koja ostvaruju dodatak za pomoć i negu drugog lica, ovaj dodatak je od januara 6.449,45 dinara ili za 50 odsto veći od osnovnog iznosa, dok je za dete koje ispunjava uslove za povećanje po više osnova, taj dodatak 7.739,33 dinara, što je 80 odsto više od osnovnog iznosa.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju donelo je rešenje da se od 1. januara 2025. primenjuju i novi cenzusi za ostvarivanje prava na ovu vrstu socijalne pomoći, odnosno odredilo je nove granice prihoda po članu porodice.
Da bi porodica ostvarila pravo na dečji dodatak, njen prosečan mesečni prihod po članu domaćinstva u prethodna tri meseca ne sme prelaziti 12.898,88 dinara, preciznije to je osnovni cenzus za ostvarivanje prava na dečji dodatak.
Za samohrane roditelje ta granica prihoda je 16.768,55 dinara, a za samohrane roditelje kao i za staratelje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, pod uslovom da dete ne koristi usluge smeštaja granica je 15.478,60 dinara.
Cenzusi za ostvarivanje prava na dečji dodatak i iznos dečjeg dodatka usklađuju se 1. januara i 1. jula, počev od 2019. godine, na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Srbije u prethodnih šest meseci, a njihove nominalne iznose utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.
(Izvor: RTV)
Akreditovani program stručnog usavršavanja pod nazivom „Pomozimo detetu da prevlada depresiju“ realizovan je za zaposlene u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ u Kikindi. Cilj tribine bio je da se vaspitači upoznaju sa karakteristikama dečije depresije, njenim uzrocima, simptomima i mogućnostima prevazilaženja.
Autor i voditelj tribine bila je psiholog Branka Grahovac, koja je tribinu započela testom samoprocene simptoma depresije kod samih učesnika-vaspitača.
– Test ne dijagnostikuje depresiju, već ukazuje na simptome na koje treba obratiti pažnju i, takođe, služi za samoanalizu. To je bio osnov za diskusiju kroz niz pitanja o prepoznavanju i reagovanju na ponašanja koja mogu da ukazuju na depresiju – objasnila je.
Ona je naglasila da depresija može biti prisutna kod predškolske dece, ali da se simptomi često preklapaju sa drugim stanjima.
– Manje od jedan odsto dece ovog uzrasta zaista razvije depresiju, ali je važno da se prepoznaju simptomi koji mogu da prerastu u depresiju u kasnijem uzrastu – navela je i predstavila simptome u ovom, ranom uzrastu, među kojima su emocionalni poremećaji, anksioznost, povećanje agresije, poremećaj koncentracije, pasivnost, nestabilnost i nemir, hiperaktivnost, izolacija i različite somatske tegobe poput bolova u stomaku.
Dodala je da se depresija može manifestovati i kod beba: prestanak dobijanja na težini, problemi sa jelom i spavanjem, dete često plače, vrišti, izostanak psihomotornog razvoja, nedostatak interesovanja za dešavanja u okolini, odsustvo komunikacije.
– Simptomi depresije kod adolescenata uključuju probleme sa apetitom, poteškoće sa spavanjem, lošije ocene u školi, teškoće u komunikaciji, pad interesovanja za hobije i druženje, gubitak energije, manjak samopouzdanja i razmišljanje o smrti. Depresiju kod adolescenata je teže prepoznati jer su promene raspoloženja česte u tom uzrastu – napomenula je.
Posebna pažnja posvećena je faktorima rizika i zaštitnim faktorima mentalnog zdravlja kod dece. Prema rečima predavača, ključnu ulogu u prevenciji imaju roditeljska podrška, otvorena komunikacija, podsticanje samopouzdanja i zdrave navike.
– Važno je uključiti se u život deteta, pokazati mu naklonost, izdvojiti vreme za razgovor, ali i izbeći preteranu kontrolu kako bismo podstakli njegovu nezavisnost. Utvrđivanje porodičnih pravila takođe je bitno, kao i promovisanje zdravih navika, smanjenje konflikata u domaćem okruženju, izbegavanje negativnih reakcija na ponašanje deteta, pomoć u prepoznavanju emocija i konstruktivnom rešavanju sukoba – poručila je Branka Grahovac i navela zaštitne faktore.
– To su roditeljska briga za dete, samopouzdanje, samopoštovanje, socijalne veštine, efikasne strategije suočavanja sa stresom, vera i religioznost.
Tribina je realizovana u saradnji sa Centrom za stručno usavršavanje, a zbog velikog interesovanja, održana je u sali Visoke škole strukovnih studija.
S. V. O.
Rok za plaćanje poreza na imovinu za prvi kvartal 2025. godine za fizička i pravna lica i preduzetnike ističe u petak, 14. februara.
Građani treba da uplate akontaciju koja je jednaka iznosu poreza za četvrti odnosno poslednji kvartal prošle godine. Novim rešenjem za porez organa jedinice lokalne samouprave koji poreskim obveznicima treba da bude dostavljen, ukoliko se utvrdi veći iznos obaveze nego što je plaćena akontacija, razliku je potrebno uplatiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Prema Zakonu o porezima na imovinu, porez na imovinu se plaća tromesečno, u roku od 45 dana od početka tromesečja. Prva rata se uplaćuje do 14. februara, druga do 15. maja, treća do 14. avgusta, a četvrta do 14. novembra. Kamata za kašnjenje iznosi 16,5 odsto.
Osim zatezne kamate, poreski obveznici mogu da budu i prekršajno kažnjeni za neplaćanje svojih obaveza, a sankcija za taj prekršaj je 5.000 dinara za fizička lica.
Plaćanje poreza na imovinu je zakonska obaveza svih građana koji na svoje ime imaju upisanu nekretninu ili zemlju, a visina godišnjeg poreza zavisi od veličine imanja i iznosa stope poreza na imovinu koju određuje svaka lokalna samouprava u Srbiji, prenosi Tanjug.
(Izvor: “Politika”)