Predstavnici Fondacije „Dajana Paunović“ boravili su danas u Kikindi. Na temu socijalne politike sa njima su, u Gradskoj kući, sastanak održali gradonačelnik, Nikola Lukač, i njegova zamenica, Dijana Jakšić Kiurski. U oblasti socijalne i populacione politike, Grad izdvaja značajna sredstava iz budžeta za sprovođenje mera kojima se osnažuje porodica, ekonomski osnažuju žene i pospešuje rađanje, rečeno je na sastanku.
”Kikinda je ušla u program ‘Tri plus’, a uveli smo i novu meru, izdvajanje sredstava za vantelesnu oplodnju. Možemo da se pohvalimo da smo u ovoj godini dobili Povelju kao jedna od najboljih lokalnih samouprava u sprovođenju mera populacione politike. Razgovarali smo i o organizovanju edukacija za decu i roditelje, kako bi život u našem gradu bio što kvalitetniji”, rekao je gradonačelnik.
Fondacija “Dajana Paunović” ima za cilj afirmaciju i ekonomsko osnaživanje žena, podsticanje preduzetništva i promociju jednakih mogućnosti. Prioritet su i finansijska pomoć lokalnim sredinama i izmena zakonske regulative.
”Posetili smo već tridesetak lokalnih samouprava, od kojih se svaka suočava sa specifičnim problemima. Najveći problem sa populacionom politikom imamo u većim centrima, ali i to je rešivo, samo moramo pristupiti problemu adekvatno i težiti ka održivim strateškim rešenjima”, izjavila je predsednica Fondacije, Dajana Paunović.
Predsednik Upravnog odbora Fondacije, Marko Matić istakao je neophodnost tačnog određivanja ciljnih grupa.
”To treba da uradimo na terenu i u tome je važna uloga lokalne samouprave jer su uslovi specifični u svakoj sredini. Lokalne zajednice su te koje formulišu i kreiraju svoje projekte, a mi se zalažemo za to da država obezbedi značajnija sredstva u narednom periodu”.
Radni sastanci organizuju se kako bi se što lakše i brže sprovodila strategija za još uspešniju populacionu politiku, zaključeno je na sastanku.
”Dugujemo veliku zahvalnost kikindskom Rotari klubu jer svojim akcijama redovno sledi svoju misiju. Ovo tumačimo kao veliku pomoć našem obrazovnom sistemu i kvalitetu nastave. Vidimo da je donacija potpuno prilagođena današnjim trendovima koji će, u svakom slučaju, deci pomoći da unaprede svoju informatičku i digitalnu pismenost. Živimo u svetu razvoja informacionih tehnologija, budućnost se oslanja na digitalizaziju poslovnih proseca i na novac koji dolazi iz sfere informacionih tehnologija. Naša zemlja takođe se nalazi na putu digitalne transformacije. Mislim da je prostor za napredak neograničen, pre svega za mlade ljude, koji su se oprobali u svetu računarstva”, istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
”Tada smo donirali 600 računara i na taj način smo animirali i druge kompanije da pomognu. Zatim smo, zajedno sa Fondacijom B92, poklonili robote, a prošle godine smo donirali dronove za učenje programskih jezika“, rekao je Vladimir Matić, past guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore i čarter predsednik Rotari kluba Beograd – Čukarica.
U kikindskom Narodnom pozorištu sezona će početi u utorak, 4. oktobra. Predstave će se igrati svakog utorka i petka, a prvi termin rezervisan je za „Pidžamu za šestoro“. Ovaj vodvilj ponovo će biti na repertoaru 25. oktobra.
Upravo ta njihova igra jednog dana će izazvati opštu pometnju, koja će dovesti do antiterorističke intervencije, policijskog ispitivanja, gubitka državnog kredita i smene vlasti. Njih dvojica, naravno, ništa ne znaju, a komični i neverovatni događaji nižu se jedan za drugim“, navodi se u najavi predstave „Siroti mali hrčki“, čije igranje je zakazano za petak, 7. oktobar.
„Smrt čoveka na Balkanu“ u opisu ima i dramu i komediju. Posle istoimenog filma, pisac Miroslav Momčilović ovaj tekst je prvi put na pozorišne daske postavio upravo u Kikindi. Premijera je odigrana 2017. godine. Na velikoj sceni Pozorišta, na repertoaru je u utorak, 11. oktobra.
Za petak, 14, najavljeno je i prvo gostovanje ove sezone. Sa predstavom „Suze su OK“, dolaze: Tanja Bošković, Rade Marjanović, Milan Caci Mihailović i Petar Mihailović. Melodrama Mirjane Bobić Mojsilović u režiji Milana Karadžića odigrana je više od 200 puta, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Zvezdara teatra. Junakinja komada je Marija, koja je sanjala da bude operska pevačica, ali je karijeru završila u horu Radio Beograda. Ovo je priča o njenim snovima i razočaranjima, o ljubavi i patnji.
Umetnici iz Novog Sada, prvak opere Srpskog narodnog pozorišta, tenor Aleksandar Saša Petrović i sopran, Senka Nedeljković, gostovaće sa muzičkim performansom, izborom najlepših hitova i pop klasika, u utorak, 18. oktobra.
Dve decenije kasnije oni otkrivaju ishode tajnih ratnih veza u koje su upleteni i: logoraš Srbin, jedna Nemica, nemački vojnik, ruska omladinka, ruski oslobodilac i jedna Banaćanka. Ova predstava kikindskog Pozorišta, čija je premijera bila pre dve godine, na repertoaru će biti u petak, 21. oktobra, na velikoj sceni.
”Važno je da ne dođemo u stiuaciju da se stihijski razviju neki izvori, kao što je sad jako popularno ulagati u solarne panele. U tom slučaju, može da se desi da imamo suviše energije koju ne možemo da apsorbujemo u sistem. Iz tog razloga mora da se radi planski, da se odrede tačne količine koje mogu da budu prihvaćene”, objasnio je profesor Kulić.
Građani koji odluče da postanu kupci-proizvođači, prestaju da zavise od tržišta električne energije, ostvaruju uštedu i prihod, i doprinose zaštiti životne sredine, izjavio je Til Bajmajer, vođa ovog projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.
”Kao predstavnici lokalne samouprave svojim prisustvom želeli smo da pokažemo koliko je važna saradnja Grada Kikinde i kikindskog namesništva Srpske pravoslavne crkve. To je osnova na kojoj počivamo i crkva je jedna od najvažnijih institucija našeg društva, kao čuvar tradicije i jedinstva srpskog naroda. Gradska vlast želi da im pruži podršku i da u budućnosti unapredi ovu saradnju”, istakao je Bogdan.
Na dan Svetog Josifa Temišvarskog, u sredu, 28. septembra, slava će biti obeležena svetom molitvom i liturgijom. U pravoslavlju, Sveti Josif smatran je svetiteljem i čudotvorcem još za života na zemlji. Kao mitropolit, Sveti Josif je razvio široku pastirsku delatnost: putovao je po eparhiji, rukopolagao sveštenike, propovedao i poučavao. Kod turskih vlasti, čiji je jezik znao, zauzimao se za svoju pastvu i za hrišćanski narod.
„Desa eko kesa“, nova, lutkarska predstava Dečijeg pozorišta ”Lane”, premijerno je izvedena u nedelju. Komad je rađen po tekstu Sanje Petkov i Aleksandra Maletina, glumaca Dečijeg pozorišta.
Dečija publika, ali i roditelji, s pažnjom su pratili ovu edukativnu predstavu koja je, u potpunosti, autorsko delo ansambla „Laneta“. Glumci-animatori su: Zorana Zarić, Milan Vujić, Aleksandar Krulj i Aleksandar Maletin. Lutke su izradili Milan Vujić i Predrag Popović, songove je napisala saradnica Pozorišta, Svetlana Milić, a scenografiju potpisuje Filip Bajlo. Veliku pomoć i podršku u pripremi predstave omogućio je Grad Kikinda.
”Grad nastavlja da ulaže u podizanje ekološke svesti sugrađana. Pored obeležavanja ekološki značajnih datuma, podizanja školskih šuma, promovisanja vožnje bicikala i njihove nabavke, rešili smo da, i na ovaj način, podižemo ekološku svest najmađih”, objasnio je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.
Na području Grada danas funkcioniše devet dobrovoljnih vatrogasnih društava. Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine, podsetio je da je, zbog novog zakona, određeni broj članova već završio obuke i preglede i da je u planu da se, do kraja 2024. godine, sva društva u Vojvodini preregistruju, kako bi imala vatrogasnu jedinicu treće kategorije.
Gosti manifestacije bili su gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski i članica Gradskog veća, Ramona Tot.
„Takmičenje je veoma interesantno jer se gomboce prave na različite načine i od različitog materijala, iako su najpoznatije sa šljivama. Na teritoriji našeg grada sve je više gastronomskih festivala, oseća se potreba za seoskim turizmom, a cilj je da ovakvih manifestacija bude što više i da budu što masovnije”, dodao je Talpai.
”Mi smo livnica aluminijuma, a potreba za delovima od ovog materijala u automobilskoj industriji raste na svetskom nivou. To su jako dobre vesti za Kikindu i naše zaposlene zato što ćemo, sa porastom potreba, otvarati i nova radna mesta. Upravo razvijamo projekte za velike kompanije, ‘Micubiši’, ‘Porše’ i ‘Audi’, za koje bi trebalo, upravo u Kikindi, da radimo livenje, mašinsku obradu i montažu. Sledeće godine nas očekuje proslava 20 godina rada naše kompanije u gradu. Smatram da smo dokazali da smo stabilan partner lokalnoj zajednici”, rekao je Marmoa.
”Mi spadamo u red sredina sa najmanjim procentom pošumljenosti i svaka aktivnost radi smanjenja tog neslavnog rezultata, od velikog je značaja. U privredi će se, ne samo na globalnom nivou, već i kod nas, dogoditi tranzicija ekonomije, koja će napraviti veliki zaokret ka zelenoj ekonomiji. Već sada, mnogi veliki dobavljači, pogotovu u automobilskoj industriji, zahtevaju određene sertifikate. Energetska zavisnost je globalni problem i neminovno je da okretanje ka zelenoj ekonomiji uskoro osete i naši privrednici”, objasnio je Tanackov.