Svih 300 učenika učestvovalo je u programu proslave Dana škole u Osnovnoj školi „1. oktobar“ u Bašaidu. Učenici nižih razreda nadmetali su se na poligonu, dok su, za starije osnovce, organizovani kviz i fudbalska utakmicu.
Direktor, Mirko Vlajkov, podsetio je da će ova ustanova sledeće godine obeležiti značajan jubilej: “Školstvo u Bašaidu datira još od 1777. godine, od nastanka sela, dok Osnovna škola postoji od 1973, tako da ćemo, naredne godine, obeležiti značajan jubilej, 50 godina postojanja“.
U ime lokalne samouprave, proslavi je prisustvovao Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.
“Lokalna samouprava uvek je pomagala bašaidskoj školi. Rekonstruisan je krov, obnovljeno je sedam sanitarnih čvorova, a zamenjene su i vodovodne cevi. Takođe, ugrađeni su nova led rasveta i video nadzor. Zamenjen je i kotao, čime će se ostvariti velika ušteda. Grad će i ubuduće ulagati u ovu obrazovnu ustanovu“, rekao je Tasovac.
Dan škole ove godine je obeležen dan ranije. Prvi oktobar je i Dan sela – na ovaj datum Bašaid je oslobođen u Drugom svetskom ratu.
“Već naziv koncerta me je veoma zainteresovao, podsetio me je na najlepši mogući način spajanja svih naroda muzikom i kulturom. Grad Kikinda će i u narednom periodu pripremiti bogat program prilagođen ukusima svih naših sugrađana“, rekla je Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje.
“Izvele smo dela kompozitora i sa ovih prostora, publiku smo uspele da uputimo u ono što već duže vreme radimo, a obezbedili smo joj i prevod kako bi u potpunosti uživala i imala uvid u kompozicije na stranom jeziku“, izjavila je, posle koncerta, Agota Vitkai Kučera, inače profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu.
“Neophodno je da imamo više koncerata, koncipiranih upravo na ovakav način jer smo mi multinacionalna sredina, a srećom imamo i kompozitore koji su predstavnici nacionalnih zajednica. Pokazali smo publici na koji nas to način Srbija spaja kroz muziku“.
Fondacija „Dajana Paunović“ ima za cilj afirmaciju i ekonomsko osnaživanje žena, podsticanje preduzetništva i promociju jednakih mogućnosti. Prioritet su i finansijska pomoć lokalnim sredinama i izmena zakonske regulative.
“To treba da uradimo na terenu i u tome je važna uloga lokalne samouprave jer su uslovi specifični u svakoj sredini. Lokalne zajednice su te koje formulišu i kreiraju svoje projekte, a mi se zalažemo za to da država obezbedi značajnija sredstva u narednom periodu“.
“Dugujemo veliku zahvalnost kikindskom Rotari klubu jer svojim akcijama redovno sledi svoju misiju. Ovo tumačimo kao veliku pomoć našem obrazovnom sistemu i kvalitetu nastave. Vidimo da je donacija potpuno prilagođena današnjim trendovima koji će, u svakom slučaju, deci pomoći da unaprede svoju informatičku i digitalnu pismenost. Živimo u svetu razvoja informacionih tehnologija, budućnost se oslanja na digitalizaziju poslovnih proseca i na novac koji dolazi iz sfere informacionih tehnologija. Naša zemlja takođe se nalazi na putu digitalne transformacije. Mislim da je prostor za napredak neograničen, pre svega za mlade ljude, koji su se oprobali u svetu računarstva“, istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
“Tada smo donirali 600 računara i na taj način smo animirali i druge kompanije da pomognu. Zatim smo, zajedno sa Fondacijom B92, poklonili robote, a prošle godine smo donirali dronove za učenje programskih jezika“, rekao je Vladimir Matić, past guverner Rotari Distrikta Srbije i Crne Gore i čarter predsednik Rotari kluba Beograd – Čukarica.
U kikindskom Narodnom pozorištu sezona će početi u utorak, 4. oktobra. Predstave će se igrati svakog utorka i petka, a prvi termin rezervisan je za „Pidžamu za šestoro“. Ovaj vodvilj ponovo će biti na repertoaru 25. oktobra.
Upravo ta njihova igra jednog dana će izazvati opštu pometnju, koja će dovesti do antiterorističke intervencije, policijskog ispitivanja, gubitka državnog kredita i smene vlasti. Njih dvojica, naravno, ništa ne znaju, a komični i neverovatni događaji nižu se jedan za drugim“, navodi se u najavi predstave „Siroti mali hrčki“, čije igranje je zakazano za petak, 7. oktobar.
„Smrt čoveka na Balkanu“ u opisu ima i dramu i komediju. Posle istoimenog filma, pisac Miroslav Momčilović ovaj tekst je prvi put na pozorišne daske postavio upravo u Kikindi. Premijera je odigrana 2017. godine. Na velikoj sceni Pozorišta, na repertoaru je u utorak, 11. oktobra.
Za petak, 14, najavljeno je i prvo gostovanje ove sezone. Sa predstavom „Suze su OK“, dolaze: Tanja Bošković, Rade Marjanović, Milan Caci Mihailović i Petar Mihailović. Melodrama Mirjane Bobić Mojsilović u režiji Milana Karadžića odigrana je više od 200 puta, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu i Zvezdara teatra. Junakinja komada je Marija, koja je sanjala da bude operska pevačica, ali je karijeru završila u horu Radio Beograda. Ovo je priča o njenim snovima i razočaranjima, o ljubavi i patnji.
Umetnici iz Novog Sada, prvak opere Srpskog narodnog pozorišta, tenor Aleksandar Saša Petrović i sopran, Senka Nedeljković, gostovaće sa muzičkim performansom, izborom najlepših hitova i pop klasika, u utorak, 18. oktobra.
Dve decenije kasnije oni otkrivaju ishode tajnih ratnih veza u koje su upleteni i: logoraš Srbin, jedna Nemica, nemački vojnik, ruska omladinka, ruski oslobodilac i jedna Banaćanka. Ova predstava kikindskog Pozorišta, čija je premijera bila pre dve godine, na repertoaru će biti u petak, 21. oktobra, na velikoj sceni.
“Važno je da ne dođemo u stiuaciju da se stihijski razviju neki izvori, kao što je sad jako popularno ulagati u solarne panele. U tom slučaju, može da se desi da imamo suviše energije koju ne možemo da apsorbujemo u sistem. Iz tog razloga mora da se radi planski, da se odrede tačne količine koje mogu da budu prihvaćene“, objasnio je profesor Kulić.
Građani koji odluče da postanu kupci-proizvođači, prestaju da zavise od tržišta električne energije, ostvaruju uštedu i prihod, i doprinose zaštiti životne sredine, izjavio je Til Bajmajer, vođa ovog projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju.
“Kao predstavnici lokalne samouprave svojim prisustvom želeli smo da pokažemo koliko je važna saradnja Grada Kikinde i kikindskog namesništva Srpske pravoslavne crkve. To je osnova na kojoj počivamo i crkva je jedna od najvažnijih institucija našeg društva, kao čuvar tradicije i jedinstva srpskog naroda. Gradska vlast želi da im pruži podršku i da u budućnosti unapredi ovu saradnju“, istakao je Bogdan.
Na dan Svetog Josifa Temišvarskog, u sredu, 28. septembra, slava će biti obeležena svetom molitvom i liturgijom. U pravoslavlju, Sveti Josif smatran je svetiteljem i čudotvorcem još za života na zemlji. Kao mitropolit, Sveti Josif je razvio široku pastirsku delatnost: putovao je po eparhiji, rukopolagao sveštenike, propovedao i poučavao. Kod turskih vlasti, čiji je jezik znao, zauzimao se za svoju pastvu i za hrišćanski narod.
„Desa eko kesa“, nova, lutkarska predstava Dečijeg pozorišta “Lane“, premijerno je izvedena u nedelju. Komad je rađen po tekstu Sanje Petkov i Aleksandra Maletina, glumaca Dečijeg pozorišta.
Dečija publika, ali i roditelji, s pažnjom su pratili ovu edukativnu predstavu koja je, u potpunosti, autorsko delo ansambla „Laneta“. Glumci-animatori su: Zorana Zarić, Milan Vujić, Aleksandar Krulj i Aleksandar Maletin. Lutke su izradili Milan Vujić i Predrag Popović, songove je napisala saradnica Pozorišta, Svetlana Milić, a scenografiju potpisuje Filip Bajlo. Veliku pomoć i podršku u pripremi predstave omogućio je Grad Kikinda.
“Grad nastavlja da ulaže u podizanje ekološke svesti sugrađana. Pored obeležavanja ekološki značajnih datuma, podizanja školskih šuma, promovisanja vožnje bicikala i njihove nabavke, rešili smo da, i na ovaj način, podižemo ekološku svest najmađih“, objasnio je Stevan Iličić, član Gradskog veća zadužen za ekologiju.
Na području Grada danas funkcioniše devet dobrovoljnih vatrogasnih društava. Siniša Šavija, predsednik Vatrogasnog saveza Vojvodine, podsetio je da je, zbog novog zakona, određeni broj članova već završio obuke i preglede i da je u planu da se, do kraja 2024. godine, sva društva u Vojvodini preregistruju, kako bi imala vatrogasnu jedinicu treće kategorije.