Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Tribina: Od učenika Ekonomske škole do uspešnog stručnjaka

Igor Crnogorac November 9, 2022

U Ekonomsko-trgovinskoj školi u ponedeljak je, posle dve godine pauze zbog pandemije, održana tribina pod nazivom „Od učenika Ekonomske škole do uspešnog stručnjaka“. Za maturante smera komercijalista, tribinu su organizovali profesori ekonomske grupe predmeta, Dubravka Varađanin i Stanislav Zavišin.

Stručne tribine u ovoj školi organizuju se kako bi se učenici upoznali sa izazovima i prilikama u našem privrednom okruženju. Svoja iskustva o trendovima u ekonomiji preneli su gosti, nekadašnji učenici Škole, Dijana Rackov, profesor matematike, zaposlena kao stariji
revizor u Kompaniji A1 u Beogradu, i Tomislav Jovanović, diplomirani ekonomista, menadžer u DOO „Promedia“ u Kikindi.

Gosti su govorili o svojim motivima da upišu Ekonomsko-trgovinsku školu i zaključili da je to bio pravi izbor jer im je obezbedio dobru osnovu za dalje školovanje, karijeru i budućnost, uopšte. Istakli su da je veoma važno imati ekonomsku, odnosno finansijsku pismenost.

Preporuka bivših učenika maturantima je da treba da studiraju, ukoliko imaju ambicija i materijalnih mogućnosti, kao i da je veoma važno da se kontinuirano usavršavaju, da volontiraju u preduzećima i organizacijama, kako bi stekli iskustvo koje će im pomoći prilikom zapošljavanja. Takođe je predstavljeno kako treba da izgleda savremeni CV i kako se pripremiti za razgovor za posao.

I ova tribina upriličena je kako bi đaci lakše sagledali svoje razvojne mogućnosti i pronašli sopstvene puteve ka uspehu, kažu u Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kikindi.

Zašto Jovanovića ima najviše i da li će popis pokazati da neka prezimena više ne postoje

Igor Crnogorac November 9, 2022

Rezultati popisa pokazaće, između ostalog, i koja su srpska prezimena najzastupljenija, ali i koja nestaju jer nema potomaka u tim porodicama.

Kada su u pitanju najčešća prezimena, statistika se, verovatno, neće znatno promeniti. Rezultati sa prošlog popisa pokazuju da deset najčešćih prezimena nosi preko 700 hiljada stanovnika Srbije. Prezime Jovanović je najzastupljenije i ima ga više od 120 hiljada građana.

Najčešća prezimena u Srbiji su patronimska, nastala po imenu oca, kaže Branko Todorović, sekretar Društva srpskih rodoslovaca “Poreklo”.

“Po zastupljenosti to su Jovanović, Petrović, Nikolić, Marković, Đorđević, Stojanović, Ilić, Stanković…”, navodi on.

Srpska prezimena su, najčešće, nastajala po imenu oca, ali postoje i drugi slučajevi, kada su nastajala po majci, zanimanju ili karakternoj osobini.

“Prezimena su nastajala po imenu majke uglavnom kada se otac nije znao ili je dete vanbračno. Matronimska prezimena su, na primer: Marić, Rosić, Daničić. Prezimena nastala po zanimanju su Kovačević, Popović, Vojniković. Mogu nastati i po nekoj karakternoj ili fizičkoj osobini pojedinca. Potomci slabovidog čoveka bi se u prošlosti prezivali Ćorović”, objašnjava on.

Učestalost određenih prezimena je direktna posledica političke odluke u Kneževini Srbiji.

“Kneževina Srbija je, do 1851. godine imala praksu, nasleđenu iz turskog perioda, da se prezimena menjaju iz generacije u generaciju. Onda je knez Aleksandar Karađorđević te godine doneo naredbu kojom je ustanovio stalna prezimena kod stanovništva Kneževine Srbije. To je značilo da se prezimena više ne mogu menjati iz generacije u generaciju i tada ljudi uzimaju prezime po najstarijem živom pretku iz porodice. Veliki broj stanovnika na tom prostoru, gde je najveća koncentracija srpskog stanovništva, uzeo je prezimena po dedovima. U to vreme je najčešće ime bilo Jovan ili Petar i tako se u jednom trenutku desilo da je mnoštvo ljudi ponelo prezime Jovanović, Petrović, Đorđević. Daljom progresijom, do današnjih dana, oni su izdominirali u odnosu na neka druga, ređa prezimena”, kaže Todorović.

Na osnovu samog prezimena nije moguće ustanoviti poreklo pojedinca. Međutim, u mnogim primerima, poreklo je sasvim jasno.

„Ko nosi prezime Hercegovac, za tu osobu se može reći da je njegov predak verovatno bio poreklom iz Hercegovine, ili Erdeljan, da je poreklom iz Erdelja, ili Pečujlija, koji je iz Pečuja poreklom. Postoje i prezimena sa geografskim nazivima, naročito u Mađarskoj, još od 16. veka. Prema popisima, imate često prezime Horvat, Bošnjak, Rac, i ta prezimena određuju i geografsko poreklo ljudi koji ih nose – Horvat da je čovek došao sa prostora Hrvatske, Bošnjak sa prostora Bosne, Rac sa prostora Raške ili Srbije”, kaže on.

“Na ovom popisu stanovništva verovatno će se videti i da će neka prezimena nestati, ako ih je nosio mali broj osoba. Iščeznuće jer se broj stanovnika naše zemlje smanjuje. Neka retka prezimena gde imate jednu porodicu ili mali broj njih koji ga nose, moguće je da će se ugasiti i da ih više neće biti“ – objašnjava Todorović, a prenosi „Sputnik“.

Prema nekim izvorima, srpska prezimena koja su gotovo sasvim iščezla su: Gale, Golo, Prerad, Pedala, Peš, Rotula, Ćuk, Ekmečija, Margeta, Skavela, Karišik, Zubac, a najzastupljenija su bila u Bosni.

Munimagarac je iščezlo srpsko prezime iz Dalmacije i najjužnijih delova Like, koje je u 18. veku evidentirano u više sela. Zajedno sa prezimenima Munikravić, Munižaba, Munivrana i Munikoza, verovatno je nastalo od stare reči “munuti” (udariti, ošinuti). Prezime Munimagarac sasvim sigurno nije postojalo u 20. veku, a najverovatnije je iščezlo sredinom 19. veka.

Uhapšen osumnjičeni za nelegalnu prodaju ogrevnog drveta

Igor Crnogorac November 9, 2022

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi uhapsili su M. V. (1993) iz Čoke, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela nedozvoljena trgovina i prikrivanje.

Policija je u njegovom dvorištu pronašla oko 150 kubnih metara ogrevnog drveta koje je, kako se sumnja, nameravao da proda iako nema potrebne dozvole za bavljenje trgovinom.

Takođe, M. V. se sumnjiči da je drvo nabavio od osoba za koje je znao da su ih bespravno sekle. Policija je jednog od njih, šezdesetdvogodišnjeg muškarca, zatekla sa motornom testerom u šumi pored Tise.

Protiv šezdesetdvogodišnjaka biće podneta krivična prijava Tužilaštvu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo šumska krađa,

M. V. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Kikindi.

Prožimanje umetnosti – Trio violina „Anime“

Igor Crnogorac November 8, 2022

Kulturni centar je, pod pokroviteljstvom SOKOJ-a, Kikinđanima priredio izuzetan i retko viđen muzički događaj. Koncert dela savremenih kompozitora, sa namenski pisanim sonatama, izvele su umetnice iz Novog Sada i Beograda, Trio violina „Anime“.

„Refleksija uživo“ naziv je kompakt diska i koncerata kojim ga promovišu tri umetnice iz Novog Sada i Beograda: Dušica Mladenović, Mina Mladenović i Marina Popović.

– Proces traje 15 godina, a započela ga je Dušica Mladenović kada je osnovala trio violina – kaže Mina Mladenović. – Kada je trio iscrpeo sav repertoar za nestandardni sastav, pitala je kompozitore da napišu dela za njih. Između ostalih, odazvali su se srpski kompozitor, akademik Dejan Despić, i kompozitor iz Irske, Ijan Vilson. Dušica je, zatim, dobila ideju da oba kompozitora napišu sonate za isti instrumentalni sastav – za solo violonu i za trio, kako bi njihova dela mogla da se uporede. Tako smo dobili veoma zanimljiv repertoar u kojem mogu da se uporede dve umetničke poetike autora koji pripadaju različitim generacijama i podnebljima.

Brojna publika u Kulturnom centru imala je priliku da sluša Despićeve Sonatu za solo violinu, op. 85, u izvođenju Dušice Mladenović i Sonatinu V-A-S-N za tri violine, op. 185, i dela irskog kompozitora Ijana Vilsona: Sonatu baladu i kompoziciju pod nazivom „1927“ u toku koje se emituju animacije slika nemačko-švajcarskog slikara Pola Klea, za svaki stav po jedna kojom je autor bio inspirisan.

CD „Refleksija uživo“ izdao je, 2019. godine, beogradski „Metropolis“. Pre pandemije, Trio „Anime“ uspeo je da ga promoviše samo u Irskoj, a sada je u toku i koncertna turneja po gradovima Srbije.

U „Školi otvorenog srca“ svečano obeležene 72 godine rada: Kad je škola dom

Igor Crnogorac November 8, 2022

Bilo je danas i svečano i emotivno u školi „Vuk Karadžić“. Nagrađeni su najuspešniji učenici i u penziju je ispraćena dugogodišnja direktorica, Olivera Lazić.

Na priredbi u fiskulturnoj sali đaci su prikazali svoje talente u inscenacijama iz života Vuka Karadžića i prikazu narodnih običaja, a nastupili su i hor i muzičke sekcije Škole.

– Danas je centralni dan, inače Dan škole obeležavamo čitave sedmice – sutra je sportski dan, ugostićemo učenike drugih osnovnih škola, a u četvrtak imamo maskenbal za niže i igranku za više razrede. Inače, cele nedelje đaci prikupljaju hranu kao pomoć ugroženim sugrađanima – rekao je direktor, Ivan Pantelić.

Na svečanosti su nagrađeni đak generacije, Bogdan Dejanović, i sportista generacije, Tadija Stanišić. Uručena su i priznanja iz fonda „Velinka Tešin”, za najbolje rezultate iz srpskog jezika i književnosti. Knjige su dobili: Marijana Milanov, Justina Marković, Bogdan Dejanović, Bogdan Zavišin i Dorotea Borenović.

Bogdan Dejanović, sada učenik društveno-jezičkog smera u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, dvostruki je laureat za školsku 2021/2022. godinu.

– Mislim da sam nagrade zaslužio uspesima na takmičenjima iz istorije i književnosti, a pre svega jer sam imao dobar odnos prema drugovima i nastavnicima. Znanje iz osnovne doprinelo je i mom boljem startu u srednjoj školi – kaže Bogdan.

Proslavi su prisustvovali i direktori drugih škola, penzioneri kolektiva i gradski čelnici: gradonačelnik Nikola Lukač, Valentina Mickovski, u Gradskom veću zadužena za kulturu i obrazovanje, i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za socijalnu zaštitu.

– Za mene je uvek emotivno kada dođem u ovu školu jer smo je pohađali i ja i članovi moje porodice. Siguran sam da će novi direktor, utabanim stazama, sa izuzetnom decom i odličnim nastavnim kadrom, omogućiti još bolje uslove za sticanje znanja. Deci poručujem da „kradu“ znanje, da se druže, kako bi sa lepim uspomenama na svoju osnovnu školu postizali uspehe u budućnosti – rekao je gradonačelnik Lukač.

Posebno emotivni trenuci bili su prilikom prikazivanja filma o sada već bivšoj direktorici, Oliveri Lazić, koja je putem uspeha Školu vodila dve decenije.

– Prvi put sam danas u zgradu ušla sa pozivnicom – kaže direktorica u penziji. – Srećna sam što vidim sva draga lica ljudi sa kojima sam sarađivala. U osnovi našeg uspeha bio je dobar odnos sa kolegama. Imali smo veoma dobru saradnju, uvek smo bili vrlo jedinstven kolektiv. I naša mnogobrojna druženja bila su korisna, na njima smo dobijali ideje za rad i u tome su bili naša pokretačka snaga i uspeh.

Olivera Lazić je novom direktoru „Škole otvorenog srca“ poželela uspeh i da ga u poslu vodi ljubav.

Istorijat škole

Osnovna škola „Vuk Karadžić”, jedna od najstarijih u Kikindi, osnovana je 1950. godine, kao jedna od četiri osmoletke i nosila je naziv Osmoletka br. 2. Na samom početku imala je sedam razreda: četvorogodišnju školu i tri razreda Pune kikindske gimnazije. Već 1952. u njoj je bilo svih osam razreda i preimenovana je u Osmoletku ,,Vuk Karadžić“.

U tom periodu Škola je imala i dva odeljenja zabavišta, kombinovano odeljenje na Poljoprivrednom kombinatu „Banat“, a njen prostor koristila je i Škola za učenike u privredi. Škola se nalazi u zgradi koja je sagrađena 1890. godine i u potpunosti je prilagođena nastavnom procesu.

Nova pesnička manifestacija – Veče sećanja na Nikolu Vasića Topolovačkog

Igor Crnogorac November 7, 2022

Veče sećanja na Nikolu Vasića Topolovačkog, osnivača Književnog kluba „Duško Trifunović“ u Kikindi, pesnika i slikara, okupilo je, u Kulturnom centru, poštovaoce njegovog dela. Uspostavljajući novu tradiciju, pesnici će se svake godine okupljati na rođendan prijatelja, kaže predsednik Kluba, Miodrag Brkin.

– Nikola Vasić Topolovački ostavio je neizbrisiv trag u umetnosti – svoju poeziju i likovne radove. Čuvamo ga od zaborava i zato smo odlučili da svake godine dodelimo plakete za umetnički rad.

Nova pesnička manifestacija ustanovljena je na inicijativu Nemanje Savića, novinara i književnika iz Zrenjanina, prijatelja Topolovačkog. Savić je i jedan od dobitnika prve plakete manifestacije.

– Dela ostaju da svedoče o njegovom umetničkom stvaralaštvu, a mi svedočimo o tome kakav je Nikola bio čovek – velikodušan i veliki prijatelj. Izuzetna mi je čast što sam prvi slavodobitnik ovog velikog priznanja – kaže Savić.

Saviću je pripala plaketa kao članu podružnice Kluba za područje Zrenjanina, Žitišta i Ravnog Topolovca, rodnog mesta Nikole Vasića. Druga ravnopravna nagrađena je Snežana Tomin, pesnikinja iz Kikinde.

– Priznjanje mi je veoma važno kao potvrda vrednosti mog rada i da bih mogla da nastavim da pišem. Nikola je bio moj mentor i prijatelj, zajedno smo osnovali Klub, mnogo mi je pomogao na mojim počecima. Bila sam na čelu Kluba posle njega i tada sam mu još obećala da ću održati njegov rad i da ćemo trajati – kaže Snežana Tomin.

Nikola Vasić rođen je 1956. godine u Ravnom Topolovcu. Dugo godina živeo je u Kikindi u kojoj se i afirmisao kao pesnik i slikar. Objavio je devet knjiga poezije kojom je slikao rodnu ravnicu. Poslednja je zbirka „Bezmerni dokaz“. Bio je i glavni i odgovorni urednik književnih novina „Naša reč“, pokrenuo je Književni maraton u Kikindi i Zbornik radova posvećen Dušku Trifunoviću.

Da njegovo delo traje pokazalo se i na Večeri sećanja koje je okupilo brojnu publiku. Članovi Kluba govorili su njegovu i svoju poeziju, a izloženi su i likovni radovi Topolovačkog.

– Inicijativu za održavanje pesničke Večeri sećanja, u Kulturnom centru prihvatili smo sa zadovoljstvom. Nikola Vasić je bio zaposlen nekoliko godina u ovoj ustanovi, naša je dužnost da ga se sećamo na ovaj način, kao divnog kolegu, umetnika i čoveka – kaže Tanja Nožica, zamenica direktora Kulturnog centra.

Književni klub „Duško Trifunović“ ima petnaestak članova. Redovno organizuju pesničke večeri, posete i gostovanja sa pobratimskim klubovima. U Klubu kažu da rado primaju nove članove, sve čija lepa reč nalazi svoj umetnički put.

Mitrovdan

Igor Crnogorac November 7, 2022

Pravoslavni vernici sutra obeležavaju Mitrovdan, praznik posvećen Dimitriju Solunskom, antičkom zapovedniku Soluna koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Mitrovdan je na petom mestu na listi najvećih srpskih slava.

Veruje se da, uoči Mitrovdana i Đurđevdana, treba svako da je kod svoje kuće, inače će preko cele godine noćivati po tuđim kućama. Ovaj dan poznat je i po tome što su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili i ponovo se sastali o Đurđevdanu – „Mitrovdanak, hajdučki rastanak, Đurđevdanak, hajdučki sastanak“.

Veruje se da nas, ako je na Mitrovdan oblačno, čeka topla zima. Ukoliko je vedro, zima će biti oštra.

Zavičajne priče profesora Vuce

Igor Crnogorac November 7, 2022

Predanja starijih mogu da budu poučna i zanimljiva, ali i dobar putokaz novim generacijama, smatra poznati kikindski profesor fizike, doktor nauka Petar Vuca. Upravo to mu je i bio motiv da, u svojim penzionerskim danima, izda knjigu pod nazivom „Priče u selu Nadanićima“. Nadanići su selo kod Gacka gde je autor rođen i u kojem je završio osnovnu školu. U Gacku zatim pohađa gimnaziju, odlazi u Novi Sad na studije i, kao profesor fizike, stiže u Kikindu, u kojoj živi i danas.

Pored brojnih stručnih radova, dr Vuca posebno je ponosan na svoju knjigu „Sunčani časovnici Vojvodine“, koja je imala tri izdanja. Poslednja, knjiga zavičajnih priča, nastala je, kaže, spontano. To je zbirka anegdota koje je, braći i njemu, kada dođu u selo na odmor sa studija, prenosio otac Vukota.

– Njegove priče bile su nam zabavne jer su govorile o ljudima i događajima iz prošlosti. Moj otac je bio izuzetno načitan, bistrog uma sve do smrti, a ja sam ih sve zapamtio. Bilo bi mi žao da se ta sećanja zagube, zato sam ih stavio na papir.

Radove je prvo poslao svojim kolegama, koji su ga podržali. Zatim je tri njegove pripovetke objavio časopis za književnost „Nova zora“, što je dr Vucu obradovalo i ohrabrilo da nastavi da piše i da objavi knjigu.

– Priče se dopadaju i ljudima iz mog kraja i ljudima ovde. Posebno mi je drago što će ostati za neke nove generacije, da znaju ko je u Gacku, u mom selu, Nadanićima, pisao, beležio anegdote o tome kako su se ljudi lečili, kada su stigli prvi gramofon i prvi magnetofon u selo, zašto je vir dobio ime jedne devojke, kako se kosilo kosom, toga danas više nema – kaže dr Vuca. – Vidim da, sve češće, moji vršnjaci zapisuju događaje iz svojih mesta jer nema više ljudi koji mogu da ih ispričaju. Smatrao sam da treba da ih zapišem u znak zahvalnosti roditeljima i mom selu.

Zbirka „Priče u selu Nadanićima“ sadrži dvadestak pripovedaka: „Moba“, „Ban“, „Nisam nešto dobar“, „Ko Miro iz obojka“, „Momačka moć“, samo su neke od njih. Iako napisane kao anegdote, veoma su poučne za mlade naraštaje, smatra dr Vuca.

– One govore o načinu života, o dobrim komšijskim odnosima, o tome kako su mladi doživljavali i odnosili se prema novim stvarima. U mom selu bio je moto da je važno da su ljudi pošteni, radni, da se obrazuju. Veliki broj meštana završio je studije, iz tog malog sela potekla su četiri doktora nauka i profesora univerziteta, među kojima sam i ja. Vežu nas te priče i danas kad se čujemo i vidimo.

Zbirka, koju je sam izdao, može da se kupi u Fotografskoj radnji „Sretenović“ u Kikindi. Čitavog života bavio se naukom, predavao u srednjoj školi i na univerzitetu i ponosan je, dodaje, na izuzetne rezultate koje postižu njegovi učenici. Danas su mu, pored pisanja, preokupacija i voćarstvo i pčelarstvo. Kada bi se vratio u Nadaniće, kaže, bavio bi se i stočarstvom. I svakako sabirao priče o prošlim generacijama, za one koje tek dolaze.

Kiseli kupus – narodna medicina i tajna

Igor Crnogorac November 6, 2022

Da je kiseli kupus zdrav, znali su i Kinezi pre 2.000 godina. Pretpostavka je da se osnovni recept zadržao do danas. Ove jeseni, u sezoni stavljanja kupusa u kace, za promenu, proverili smo kako to radi domaćin – Miloš Jezdić iz Novih Kozaraca.

– Ne znam šta tu ima da se priča – staviš kupus, so, vodu iz česme i, zdravo – kaže Miloš, za početak i za kraj priče.

Ipak, u daljem toku razgovora, dobili smo i neke detalje. Miloš godinama, da ne kažemo decenijama, kupus stavlja u jednu kacu od 120 litara, što je za njega, samog, dovoljno. „Treba to i pojesti“, kaže. A ne može se stalno jesti samo kupus.

Iako je dobro poznato da je futoški šampion među kupusima, izgleda da i ova akcija stavljanja zimnice, poslednjih godina, dobija lokalpatriotske dimenzije.

– Kupus sam kupio u Ruskom Selu, birali su mi sve iste glavice. Ovde su mi se neki bunili, da to ne valja, da treba da ga imamo različitih dimenzija, ali čovek je hteo da mi učini i mislim da je odličan. Ovu vrstu kupusa mi zovemo „melez“, ne znam zašto, ali mi se sviđa što je naš, sa domaćeg terena, sa crnice. Oni tamo u Futogu imaju drukčiju zemlju, njima uspeva taj njihov, na našoj zemlji ne bude dobar. Nekada su ovde, po selu, vozili na prikolicama taj futoški i prodavali ga. Ovaj što prodaju upakovan, tvrd je kao opanak, a kad mi stavimo ovaj naš, mekan je, lep, predivan. Danas smo ga i kuvali za ručak, sa govedinom i ovčetinom s ražnja.

Miloš je, kao i svake godine, kupio 70 kilograma kupusa, ali je sada morao da doda još jednu kacu jer je bilo malo otpadaka. Što je odlično, jer se ta, manja kaca, smestila u kuhinju, gde će se i brže ukiseliti. Kupus za duže kišeljenje stavljen je, po propisima, u sporednu prostoriju bez grejanja i prognoze su da će biti spreman za mesec ili dva.

– Kuvam ga sa svinjskim kostima, kožurom, suvim mesom, kolenicama. Nekada davno, kada se od svinje ništa nije bacalo, sušila su se, pa kuvala svinjska creva, i stavljala u kupus. Kolenice i šunka dodavale su se samo kad imamo goste. Sada se bacaju i creva i kožura i uši, pola svinje bacimo.

U pripremi kupusa za zimu, i Miloš i njegova ekipa imaju svoje male tajne koje ne odaju nikome. Zapravo, ne odaju recept uopšte, jedino što smo uspeli da načujemo je “dva odsto”. Takođe, ne obaziru se mnogo na preporuke stručnjaka. Kupus se ne pretače ako nema slavine. A nema. Zato će i rasol biti u upotrebi, ako bude bistar.

I dok nutricionisti tvrde da je kiseli kupus dobar zbog „lekoviti“ bakterija koje oblažu creva i jačaju imuni sistem, a razmnožavaju u toku fermentacije, da čak podstiču dobro raspoloženje, Miloš Jezdić tvrdi da je za njega, konkretno, lekovit.

– Kiseli kupus meni „spušta“ šećer, bude skoro u granicama normale. Posebno ako ga jedem nekuvanog, samo sa maslinovim uljem i ljutom paprikom, na primer za večeru.

Tako se to, pomalo tajnovito, ali u odličnom raspoloženju, radi u Novim Kozarcima. Da li je kišeljenje uspelo, nećemo znati jer se to ne pita. Jasno je da jeste i da je i ove godine baš taj kupus najbolji. A mala tajna velikih majstora biće prenošena s kolena na koleno. Kao i lep običaj da se sarma u gostima hvali kao najbolja ikada probana. U Futogu ili Novim Kozarcima, svejedno.

Roditelji najviše vole imena Sara i David

Igor Crnogorac November 5, 2022

Mame i tate u Srbiji najčešće za svoju decu biraju imena Sofija i Luka. Slede: Dunja, Lazar, Mila i Vuk, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prošlu godinu.

Kada je u pitanju Severni Banat, ukus roditelja malo je drukčiji. Ovde su najpopularnija imena za bebe Sara i David kao i, takođe veoma popularna: Teodora, Stefan, Una i Nikola.