U Kikindi su danas obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Položeni su venci na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju i, u holu Gradske kuće, kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Ristić je bio vođa pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ koji je ušao u Kikindu 20. novembra 1918. godine.
Komemorativni skup održan je na Železničkom groblju, kod spomenika koji je podignut za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata. Među njima su: 64 Srba, 62 nastradalih ruskih vojnika i 21 Rumun – generali, lekari, naučnici, prosvetari i pisci, oni koji su u vreme Velikog rata utočište pronašli u Kikindi.
Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici boračkih organizacija, Vojske Srbije i lokalne samouprave, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.
Mladen Bogdan istakao je da je, sve do 2012. godine i promene politike, sećanje na jedan od najvažnijih događaja u istoriji grada bilo nepravedno zapostavljeno.
– Srbi u Gvozdenom puku izvojevali su velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zaslužili su da im se odaju priznanje i počast jer su se borili za oslobođenje grada i ove zemlje, što je dovelo i do ujedinjenja srpskog naroda u jednu državu. Prilika je i da poručimo novim generacijama da ne treba da se stide vojske, da ih pozovemo na dobrovoljno služenje vojnog roka, i da promovišemo našu vojsku kao stub odbrane zemlje. I danas su pred nama teške odluke koje, u interesu našeg naroda, samo ujedinjeni možemo da donosimo; da, ako je moguće, sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da sačuvamo Srbiju i srpski put. Najvažnije je da očuvamo mir i nezavisnost – rekao je Bogdan.
Profesor Lazar Demić podsetio je na istorijske okolnosti na ovim prostorima u toku Prvog svetskog rata.
– Dok su kikindski Mađari i Nemci svoje probleme sa Carevinom bili rešili Austrougarskom nagodbom 1867. godine, položaj Srba ostao je politički neprihvatljiv. To je razlog zbog kojeg su srpski buržoaski elementi u Kikindi, oni koji su mogli da uzdrmaju i zatalasaju nezadovoljne, bili hapšeni, odvođeni u logore širom Mađarske, mnogi su internirani. Jedan od najzloglasnijih zatvora u koji su odvođeni bio je „Čilag“ u Segedinu. Stanovništvo u Kikindi je o ratu izveštavala nemačka i mađarska štampa, razume se, netačno. Kada su Srbi, 1917. godine, počeli da se vraćaju, saznalo se i da Centralne sile gube na frontu, što je uticalo na to da srpsko stanovništvo počne da se mobiliše. Prihvatali su obaveznu mobilizaciju, njih su slali na Istočni front, u Galiciju, gde su se predavali i osnivali svoje oslobodoilačke odrede. 
Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u Kikindu je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije stigao je i pešadijski puk brigadira Dragutina Ristića. On je i preuzeo vlast u gradu, što je izazvalo neopisivu radost i slavlje. Narednih dana, na zboru Srpskog narodnog veća, izabrana su šestnaestorica Kikinđana koji su predstavljati grad na Velikoj narodnoj skupštini. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici i ostvaren je srpski san – ispričao je profesor Demić.
Tog 20. novembra, pre 104 godine, oslobodioce je, na Železničkoj stanici dočekao veliki broj građana koji su ih i dopratili do centra grada. Dragutin Ristić je prvo ušao u crkvu, a zatim i u Gradsku kuću, sa čijeg balkona se obratio Kikinđanima, donoseći im vesti o slobodi.
Naš sugrađanin, Milan Vašalić iz Banatskog Velikog Sela, već decenijama je posvećen našem muzičkom nasleđu, u svim njegovim aspektima: instrumentalnom, igračkom i vokalnom. Sad se priprema da, u saradnji sa konceptualnim umetnikom Olegom de Vosom, balkanski etnos predstavi širom Belgije.
Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu, Narodni muzej priredio je tematski originalnu kolekcionarsku izložbu fudbalskih rekvizita pod nazivom „Zbirka u šesnaestercu“. Postavka je vlasništvo nekadašnjeg golmana iz Srpske Crnje, Gorana Savina.
pomagali. Recimo, dres reprezentacije Ugande doneo mi je prijatelj koji radi u Plavim šlemovima u toj zemlji. Imam i rukavice Irana sa zastavom koju su zašili na njih – kaže Savin.
Najvredniji deo kolekcije svakako su fudbalske rukavice koje su stigle iz Španije, Engleske, Nemačke, Danske, Švedske, Švajcarske, Belgije, Lihtenštaja i, svakako, od golmana klubova sa domaćeg terena. Jedan od njih, Kikinđanin Dragan Žilić, koji je branio i za našu reprezentaciju, školski je drug autora iz gimnazijskih dana. Iz Nemačke je stigao na izložbu i simbolično ju je otvorio, priloživši par rukavica na golmansku mrežu na izložbi.
Izložbu je, uz Savina i Žilića, otvorio i kustos-istoričar Narodnog muzeja, Miloš Pušara. U ime lokalne samouprave, iz Gradskog veća otvaranju su prisustvovali Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.
U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi danas je obeleženo 177 godina rada. Ove godine, u najstarijoj kulturnoj ustanovi u gradu, imaju poseban razlog za slavlje – u njihovom vlasništvu sada je osnivački akt Srpske čitaonice, prve biblioteke u našem gradu.
Svečanosti su, u ime lokalne samouprave, prisustvovali članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski, i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i mesne zajednice, Bogdan Tasovac.
Na likovnom konkursu, koji je bio namenjen samo predškolcima, ravnopravno su nagrađeni: Dragana Golić, Anđelija Stanišić, Teodor Cekuš, Jovana Pejić i Vera Janković.
U kategoriji starijih osnovaca, prvonagrađena je Sanja Čolović iz Čačka, drugo mesto podelile su Lena Davidović iz OŠ „Žarko Zrenjanin“ i Tara Petrović iz Niša, dok su trećeplasirane Teodora Simić iz Lapova i Nikolina Vasiljević, učenica škole „Vasa Stajić“ iz Mokrina.
U Osnovnoj školi „Jovan Popović“ danas je svečano – učenici, nastavnici i roditelji obeležavaju Dan škole, 72 godine njenog postojanja i rada. Tema proslave je „Škola nekad i sad“.
đaci u svakom odeljenju izraditi porodično stablo i od tih radova ćemo napraviti video zapis koji će ostati kao trajna uspomena – kaže direktorica, Jelena Krvopić.
Đacima i zaposlenima Dan škole čestitala je članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu, Valentina Mickovski.
Članica Veća podsetila je da je lokalna samouprava uložila ove godine, dva miliona dinara u radove u školi. Ona je dodala da je ovo prilika da se odrede potrebe i prioriteti u čijem ostvarivanju Grad može da pomogne.
Sa predstavom „Laža i paralaža“, Narodno pozorište iz Kikinde učestvovaće na drugom Festivalu „Publikum“ u Kuli. Pored kikindskog Pozorišta, na „Publikumu“ će, odlukom selektora Kamenka Bertića, direktora Kulturnog centra Kula, nastupiti i Narodno pozorište „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina, sa predstavom „Silvija“, subotičko Narodno pozorište sa „Izbiračicom“ i Šabačko pozorište koje će izvesti komad „Violina, daire i pegla“.
U Srbiji i u svetu 17. novembar se obeležava kao Dan prevremeno rođene dece. Kao podrška „malim divovima“ i njihovim porodicama, Gradska kuća u Kikindi večeras je osvetljena ljubičastom bojom. Akcijom „Ljubičasti novembar“ u Srbiji se, od 2015. godine, na taj način podiže svest o izazovima sa kojima se suočavaju prevremno rođene bebe i njihove porodice.
– Ovaj dan posvećen je najvećim borcima, onima koji se bore od prvog minuta života, a s njima i njihovi roditelji. U našem društvu nije dovoljno izgrađena svest o tome. Naša lokalna samouprava je tu da pruži pomoć od prvog trenutka ako je potrebno, naša vrata su otvorena za roditelje i najmlađe sugrađane.
Jedan od najvećih izazova za roditelje nakon prevremenog rođenja su nedostatak informacija i osećanja brige, straha i usamljenosti. Sandra Marković je majka devojčice koja sada ima osam i po godina.
Prevremeno rođenom smatra se svaka beba rođena pre punih 37 nedelja trudnoće. Procenat prevremeno rođene dece sa kasnijim dugoročnim zdravstvenim teškoćama kreće se od 30 do čak 60 posto, a mnogi razvojni problemi traju dugo, i često ostavljaju posledice za ceo život.
dočekao veliki broj mališana.
Već tradicionalna kutija želja koju postavlja Gradska uprava biće na trgu, u drvenoj kućici, do 11. decembra. Mališani do 10 godina ili njihovi roditelji, osim želje, treba da napišu i ime, prezime, godinu rođenja i adresu deteta, i ime i prezime roditelja ili staratelja.
Jelena je invalid. U penziju je otišla iz Vodoprivrednog preduzeća „Gornji Banat“ u kojem je 35 godina radila kao sekretarica. Sin je bolestan i ne može da radi. Sa penzijom od 35 hiljada dinara i nadoknadom koju dobija sin uspevali su da prežive zahvaljujući tome što je Jelena radila sezonske poslove. Prilikom odlaska u fabriku u Staroj Pazovi, u martu, doživela je saobraćajnu nesreću. Zbog teških povreda operisana je, ima šipku u nozi. Sada trpi stalne bolove i više ne može da radi.