Igor Crnogorac

Izlozba fudbal 2

Уочи Светског првенства у фудбалу, Народни музеј приредио је тематски оригиналну колекционарску изложбу фудбалских реквизита под називом „Збирка у шеснаестерцу“. Поставка је власништво некадашњег голмана из Српске Црње, Горана Савина.

– Постао сам колекционар када и голман. Куповао сам, размењивао, добијао, али сам много тога и поклонио. Захваљујући својој пасији упознао сам много људи широм света. Знајући за моју страст, многи су ми и помагали. Рецимо, дрес репрезентације Уганде донео ми је пријатељ који ради у Плавим шлемовима у тој земљи. Имам и рукавице Ирана са заставом коју су зашили на њих – каже Савин.

Горан Савин је две и по деценије бранио за „Будућност“ из Српске Црње, „Црвену звезду“ из Руског Села, „Рохам“ из Нове Црње и „Граничар“ из Радојева.

У бројевима, ова импресивна и вредна збирка садржи: 150 дресова, око 70 заставица клубова и репрезентација, 205 пари голманских рукавица, више од 20 хиљада сличица фудбалера, аутограме, око две хиљаде улазница и стотинак педантно и посвећено направљених фудбалских албума.

Највреднији део колекције свакако су фудбалске рукавице које су стигле из Шпаније, Енглеске, Немачке, Данске, Шведске, Швајцарске, Белгије, Лихтенштаја и, свакако, од голмана клубова са домаћег терена. Један од њих, Кикинђанин Драган Жилић, који је бранио и за нашу репрезентацију, школски је друг аутора из гимназијских дана. Из Немачке је стигао на изложбу и симболично ју је отворио, приложивши пар рукавица на голманску мрежу на изложби.

– Одушевљен сам одзивом суграђана. Мислим да је ово јединствен догађај, уникатан у сваком смислу. Колекција открива Горанову професионалност и  истрајност као колекционара – рекао је Жилић.

Изложбу је, уз Савина и Жилића, отворио и кустос-историчар Народног музеја, Милош Пушара. У име локалне самоуправе, из Градског већа отварању су присуствовали Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Драган Пецарски, задужен за спорт и омладину.

Изузетно креативно постављена збирка сасвим сигурно је права атракција за љубитеље фудбала, али и све пасиониране колекционаре који разумеју посвећеност и истрајност у опредељењу које Савин, једноставно, живи.

Поставка „Збирка у шеснаестерцу“, Горана Савина, у малој сали у приземљу Народног музеја биће доступна до 10. јануара.

Biblioteka 7

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди данас је обележено 177 година рада. Ове године, у најстаријој културној установи у граду, имају посебан разлог за славље – у њиховом власништву сада је оснивачки акт Српске читаонице, прве библиотеке у нашем граду.

– Оснивачки акт смо добили од професора Јефте Трифунца. Он је у својој кућној библиотеци имао тај документ који је био у власништву његових предака, оснивача Прве српске читаонице. У документу је датум 1. мај 1845. године и наведена су имена оснивача, као и тадашњег учитеља, Лазара Кирића. Кирић је свој дом уступио за службени простор Читаонице која је тада имала 250 књига и налазила се у данашњој згради позоришта. Читаоница је настала не само због жеље тадашњих студената оснивача, да се образују и шире своје видике, него и као симбол буђења српске нациопналне свести – рекао је директор Народне библиотеке, Бране Марјановић.

Свечаности су, у име локалне самоуправе, присуствовали чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и месне заједнице, Богдан Тасовац.

Тасовац је истакао значај Библиотеке као окружне установе која има девет огранака и богат књижевни, културни и изложбени програм. Валентина Мицковски обратила се награђеним ђацима и похвалила њихов таленат и жељу да се, у време све веће дигитализације, баве уметношћу.

Поводом Дана Библиотеке и ове године био је расписан конкурс за најбоље ликовне и литерарне радове на слободну тему, на српском и на мађарском језику. Уредница културног програма, Дуња Бркин Трифуновић, истакла је да је на конкурс стигло више од 200 радова из читаве Србије, из Републике Српске и Црне Горе.

– Добили смо много радова инспирисаних прочитаним књигама, што нас је посебно обрадовало. Било је тешко одабрати најбоље, па смо одлучили да дуплирамо друге и треће награде и да доделимо много похвала, како бисмо подстакли најмлађе да наставе да стварају и учествују на нашем конкурсу.

На ликовном конкурсу, који је био намењен само предшколцима, равноправно су награђени: Драгана Голић, Анђелија Станишић, Теодор Цекуш, Јована Пејић и Вера Јанковић.

На литерарном конкурсу, добитник прве награде међу млађим основцима је Лазар Рељин, ученик ОШ „Свети Сава“. Друго место припало је Ксенији Дивљаков из ОШ „Глигорије Попов“ из Руског Села“ и Невени Вукелић, ученици ОШ „Јован Поповић“. Трећепласирани су радови Срне Јовић из Ниша и Огњена Перића из ОШ „Вук Караџић.

У категорији старијих основаца, првонаграђена је Сања Чоловић из Чачка, друго место поделиле су Лена Давидовић из ОШ „Жарко Зрењанин“ и Тара Петровић из Ниша, док су трећепласиране Теодора Симић из Лапова и Николина Васиљевић, ученица школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

Међу средњошколцима, најбољи рад написала је Николина Павловић из Ћуприје, друго место припало је Наташи Вуковић из ССШ „Милош Црњански“, а треће Михаилу Јовановићу из Крушевца и Нађи Тошков из Зрењанина.

За радове на мађарском језику, награђени су ученици ОШ „Фејеш Клара“ и ОШ „Мора Карољ из Сајана. Золтан Фекете освојио је прво место, Марија Кадар била је другопласирана, а две треће награде добили су Петра Ковач из Сајана и Мате Комарек. Сви награђени добили су књиге на поклон.

Данашња библиотека у фонду има 160 хиљада књига. Дан Библиотеке обележава се на рођендан песника, књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, чије име носи од 1952. године.

j_popovic3

У Основној школи „Јован Поповић“ данас је свечано – ученици, наставници и родитељи обележавају Дан школе, 72 године њеног постојања и рада. Тема прославе је „Школа некад и сад“.

– И ове године смо одлучили да организујемо радионице јер тако укључујемо и родитеље. Данас ће ђаци у сваком одељењу израдити породично стабло и од тих радова ћемо направити видео запис који ће остати као трајна успомена – каже директорица, Јелена Крвопић.

У учионицама су се одвијале радионице на различите теме, правио се и оригами, а ђаци су са наставницима разговарали и о томе како су ученици некада били кажњавани и сами давали предлоге какве би данас мере требало да се примењују. Ученици четвртог разреда и њихови родитељи такмичили су се у играма спретности у фискултурној сали.

Ђацима и запосленима Дан школе честитала је чланица Градског већа задужена за образовање и културу, Валентина Мицковски.

– Ученици и наставници изузетно су предани и у наставним и у ваннаставним активностима. Прваци су, пре неколико дана, посетили кориснике Гернотолошког центра, извели приредбу и поклонили им ликовне радове, што говори о томе колико се у школи ради на подизању свести и учењу деце правим вредностима, емпатији и бризи о старијима, што ме посебно радује.

Чланица Већа подсетила је да је локална самоуправа уложила ове године, два милиона динара у радове у школи. Она је додала да је ово прилика да се одреде потребе и приоритети у чијем остваривању Град може да помогне.

ОШ „Јован Поповић“ има 302 ђака. У школи су ове године замењени прозори и део крова изнад продуженог боравка и кухиње. Сада је потребно заменити кров и уложити у уређење унутрашњост зграде, каже директорица, а за новац ће се конкурисати и код републичких и покрајинских фондова.

 

 

 

laza i paralaza 1

Са представом „Лажа и паралажа“, Народно позориште из Кикинде учествоваће на другом Фестивалу „Публикум“ у Кули. Поред кикиндског Позоришта, на „Публикуму“ ће, одлуком селектора Каменка Бертића, директора Културног центра Кула, наступити и Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, са представом “Силвија”, суботичко Народно позориште са „Избирачицом“ и Шабачко позориште које ће извести комад „Виолина, даире и пегла“.

Специфичност Фестивала који се ове године одвија под слоганом „Корак напред“, јесте да најбољу представу, оцењивањем, бира публика. Прошле године Кикинђани су наступили са трагикомедијом „Смрт човека на Балкану“ и заузели друго место. Првопласирано је било Српско народно позориште које је играло „Аутобиографију“.

Фестивал „Публикум“ на сцени Културног центра Кула одржаће се од 22. до 26. новембра. Кикиндско позориште ће наступити треће фестивалске вечери, 24. новембра.

 

 

 

ljubicasta

У Србији и у свету 17. новембар се обележава као Дан превремено рођене деце. Као подршка „малим дивовима“ и њиховим породицама, Градска кућа у Кикинди вечерас је осветљена љубичастом бојом. Акцијом „Љубичасти новембар“ у Србији се, од 2015. године, на тај начин подиже свест о изазовима са којима се суочавају превремно рођене бебе и њихове породице.

Испред Градске куће, са мајкама и децом, рођеном пре времена, разговарала је Рамона Тот, у Градском већу задужена за бригу о породици, националне мањине и родну равноправност.

– Овај дан посвећен је највећим борцима, онима који се боре од првог минута живота, а с њима и њихови родитељи. У нашем друштву није довољно изграђена свест о томе. Наша локална самоуправа је ту да пружи помоћ од првог тренутка ако је потребно, наша врата су отворена за родитеље и најмлађе суграђане.

Један од највећих изазова за родитеље након превременог рођења су недостатак информација и осећања бриге, страха и усамљености. Сандра Марковић је мајка девојчице која сада има осам и по година.

– Родила сам је у 36. недељи. Дани стрепње и суза сада су иза нас и данас подршку дајемо мајкама и очевима који пролазе кроз исто искуство. Поручујемо им да се боре, да буду поред своје деце и да их само прате, јер они јесу снага и јесу мали дивови јер су једини којима је живот дат, а који се одмах боре за њега – каже Сандра.

Превремено рођеном сматра се свака беба рођена пре пуних 37 недеља трудноће. Проценат превремено рођене деце са каснијим дугорочним здравственим тешкоћама креће се од 30 до чак 60 посто, а многи развојни проблеми трају дуго, и често остављају последице за цео живот.

Свака десета беба на свету роди се пре времена, што годишње чини 15 милиона беба. Према подацима Удружења превремено рођене деце „Мали див“, свака 11. беба у Србији роди се пре времена, што је четири хиљаде деце сваке године.

 

 

 

kutija zelja 4

Деда Мраз је данас донео празничну кутију жеља у дрвену кућицу испред Градске куће, где га је дочекао велики број малишана.

– Драго ми је што сам стигао у Кикинду. Ослушкивао сам родитеље, баке и деке, и чуо сам да су овде сва деца била добра. Трудићу се да испуним све жеље и да уђем у сваку кућу у којој ме очекују са поклоном. Пишите ми и убаците своја писма у кутију жеља – рекао је Деда Мраз малишанима.

Многи су на дочек Деда Мраза већ донели своја писма са новогодишњим жељама. Сестре Хелена и Хана, међу првима су убациле своја писма. Хелена је, каже, пожелела да добије „дексико дневник“, а Хана – једнорога.

Већ традиционална кутија жеља коју поставља Градска управа биће на тргу, у дрвеној кућици, до 11. децембра. Малишани до 10 година или њихови родитељи, осим жеље, треба да напишу и име, презиме, годину рођења и адресу детета, и име и презиме родитеља или старатеља.

Локална самоуправа је, у прошлогодишњој акцији, поделила више од 5.700 пакетића за најмлађе Кикинђане.

Jevicka

Породица Јевић, Јелена и њен син Марко, којима је прошле недеље изгорела кућа, више не морају да брину о томе где ће презимити. Данас их је обрадовала Борислава Дудеј из Иђоша која се, са својим супругом, Пајом Јовановим, деценијама бави хранитељством. Они су Јевићима понудили дворишну кућу за становање без плаћања закупа.

– Веома смо захвални Борислави и Паји. Такође, од Градске управе ћемо добити огрев. Недостају нам кревети, покривачи, постељина, линолеум за под, посуђе и телевизор – каже Јелена. – Захвална сам добрим људима који су већ уплатили новац и помогли нам.

Град је све време био у току око овог несрећног догађаја, у контакту са надлежним институцијама и свима који су се обраћали у намери да се Јелени и њеном сину помогне- наводи Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Са Јеленом сам разговарао у понедељак ујутру у Градској кући око тога како да јој помогнемо. Ситуација није била лака зато што су просторије у којима су живели потпуно уништене и скоро им је све изгорело. Од колега из Центра за социјални рад сам обавештен да су те ноћи њиховом реакцијом смештени у хостел ,,Папарацо”. Са власником Синишом Пашићем сам разговарао свих ових дана да изађе у сусрет да остану у смештају што дуже како би се за то време нашло решење. У контакту са Црвеним крстом обезбедили смо им гардеробу. Договарали смо данас у току дана како би им се обезбедио и допремио огрев у кућу коју су им уступили на коришћење хранитељи у Иђошу. Захваљујем се свима који су учествовали у помоћи овој породици и још једном се показало да правовременом реакцијом свих заједно можемо да решимо све- истиче Младен Богдан, председник Скупштине града.

У нови смештај, у Хајдук Вељковој 13 у Иђошу, Јевићи ће се уселити у понедељак. Број жиро-рачуна за помоћ овој породици је: 265-0000000580627-52.

1668603359370

После пожара у којем су, прошле недеље, остали без куће и комплетне имовине, шездесетседмогодишња Кикинђанка Јелена Јевић и њен син још увек су у привременом смештају, у Хостелу „Paparazzo“.

– Ако неко зна за неки смештај, бар собу, до 50 евра, колико бисмо могли да приуштимо да платимо, молим да нам јави. Ми немамо ни намештај, ништа, али чак ни то није толико важно, колико је битно да има грејања јер ја не могу да ложим. Син и ја смо сами, обоје болесни, једaн другом помажемо. Страх ме је, долази зима – каже Јелена.

Јелена је инвалид. У пензију је отишла из Водопривредног предузећа „Горњи Банат“ у којем је 35 година радила као секретарица. Син је болестан и не може да ради. Са пензијом од 35 хиљада динара и надокнадом коју добија син успевали су да преживе захваљујући томе што је Јелена радила сезонске послове. Приликом одласка у фабрику у Старој Пазови, у марту, доживела је саобраћајну несрећу. Због тешких повреда оперисана је, има шипку у нози. Сада трпи сталне болове и више не може да ради.

Мобилни тим Центра за социјални рад први је, у ноћи пожара, притекао у помоћ Јевићима који су смештени у Хостел “Paparazzo”. Молби власника Хостела, Синише Пашића, такође и председника Удружења предузетника, одазвали су се угоститељи, власници „Код Фићока“, „Националне класе“ и Пекаре „Нити“, Стефан Фелбаб, Роберт Патаки и Веби Чочај, који су обезбедили оброке. Из Пекаре „Ристевски“ понудили су вечеру, али се Јелена захвалила. Не морају и да вечерају, каже.

– Они буквално ништа немају. Требаће им многе ствари, али тек пошто буду имали трајније решење за становање, а за то се, до сада, нико није јавио. Сви само дају подршку, од тога немамо ништа – каже Пашић.

Јелена и Марко надају се да ће једног дана моћи да обнове своју кућу. Међутим о томе, за сада, не могу ни да размишљају. Њихова будућност сасвим је неизвесна.

За новчану помоћ отворен је жиро-рачун у “Рајфајзен” банци: 265-0000000580627-52. Уколико мајци и сину желите да понудите кућу за одржавање или стан уз малу надокнаду, можете их потрaжити на рецепцији Хостела „Paparazzo“.

tolerancija 1

Међународни дан толеранције установио је UNESCO и обележава се 16. новембра широм планете, уз подсећање да сви имамо право да будемо оно што јесмо, као што и други људи имају право на своју посебност. То је дан који подсећа на поштовање и уважавање друкчијих од нас.

Према Декларацији Уједињених нација, установљеној 1995. године у Паризу, толеранција је прихватање чињенице да људска бића, природно различита по изгледу, положају, говору, понашању и вредностима, имају право да живе и буду то што јесу.

– Уједињене нације посвећене су јачању толеранције јачањем међусобног разумевања међу културама и народима. Овај императив лежи у основи Повеље Уједињених нација, као и Универзалне декларације о људским правима, и важнији је него икад у овој ери пораста и насилног екстремизма и ширења сукоба које карактерише темељно занемаривање људског живота, наводе из УН.

Појам толеранција потиче од грчке речи tolerare, што значи подносити. Толеранција, дакле, подразумева подношење и уважавање туђих идеја, ставова и начина живота. То није израз слабости, попустљивости или негативна особина. Бити толерантан значи бити свестан да су други различити у односу на нас саме и прихватање те чињенице у свакодневном животу.

planeta

Од овог јутра број људи на планети премашује осам милијарди, што значи да нас је двоструко више него 1976. Највише становника има Кина, али се очекује да ће је Индија догодине сустићи. Очекује се да ће број становника наставити да расте, али не тако великом стопом. Пораст броја становника на планети прати сајт Worldometer, који се ослања на податке институција и на пројекције – у девет сати јутрос показао је да се родио осмомилијардити човек. У исто време je и Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA) на Твитер профилу објавио да нас сада има осам милијарди.

На планети је 1800. године живело милијарду људи. Двомилијардити Земљанин родио се 1930. Само 30 година касније, на Земљи је било три милијарде људи, а 1976. четири милијарде. Од тада се популација људи удвостручила.

Петомилијардита и шестомилијардита беба рођене су у нашем региону – 11. јула 1987. у Загребу је рођен Матеј Гашпар, а 12. октобра 1999. у Сарајеву је рођен Аднан Мевић.

Седмомилијардити становник Земље је девојчица, Наргис Кумар, рођена 31. октобра 2011. у индијској држави Утар Прадеш.

Популациони фонд Уједињених нација овакав пораст становништва види као велики успех, будући да је порастао животни стандард, продужен животни век, квалитетнији су здравствена заштита и услуге.

Међутим, према подацима УН, светска популација тренутно расте најспоријом стопом од 1950. године и могла би достићи око 8,5 милијарди 2030. године, 9,7 милијарди 2050. године, а врхунац, од око 10,4 милијарде људи, очекује се 2080-их, преноси РТС.

Осам земаља биће носиоци раста светског становништа: Демократска Република Конго, Египат, Етиопија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.

Тренутно се у нашем региону, у централној и источној Европи, бележе ниске стопе фертилитета, што је, у комбинацији са миграцијама, утицало на смањење броја становника. Процене су да ће Србија, до 2050, остати без чак петине становиштва, наводи се у данашњем саопштењу Популационог фонда УН.