Igor Crnogorac

Pozari 3

После два велика пожара која су се, за само недељу дана, догодила у Кикинди, а који су, незванично, изазвани неисправним електричним инсталацијама, проверили смо како избећи несрећне исходе, посебно у зимском периоду.

Непостојање сигурносне склопке, лоше уземљење, прелимитирани осигурачи у разводној табли, нестручна поправка са неоригиналним деловима, најчешћи су узроци пожара, сазнајемо од Мирослава Зеца, власника фирме за електричарске услуге „Eлектро Зека ЗМ“ из Кикинде. Његово предузеће носилац је сертификата „Фирма од поверења“ који додељује „Центар за истраживање мишљења клијената“ из Београда.

– Највећи број пожара, чак 70 одсто, догоди се због неадекватно лимитираних потрошача, од разводне табле даље на мрежи. У разводне табле са топљивим осигурачима на навртање, приликом замене, стављају се поправљани осигурачи и они неадекватне снаге, што је веома опасно. То је онда и најслабија тачка у целој мрежи – каже Мирослав Зец.

Нажалост, овакве, старе табле, још увек постоје у 60 одсто домаћинстава. Неупоредиво већу заштиту омогућавају аутоматски осигурачи са ФИД склопком, која је сада, као и атест о исправности електричних инсталација, обавезна по закону, али само за нове објекте. У случају квара било где на мрежи, ова сигурносна склопка за мање од секунде искључује струју у читавом објекту. Новији типови ФИД склопки имају и „тест“ дугме којим повремено може да се провери стање мреже, напомиње Зец.

Одмах после неадекватних и преправљаних осигурача, највећу опасност од пожара представљају неисправно уземљење, неадекватна поправка уређаја или инсталација и сервисирање неоригиналним деловима

– Све делове и опрему треба куповати од сертификованих произвођача у продавницама електроматеријала где се гарантује за квалитет производа. Такође, после 10, 15 година од постављања, треба обавезно проверити уземљење, јер је могуће да дође до труљења одређених делова, што може да буде веома опасно.

Узроци несрећа, чак са смртним исходима, често су и неисправни бојлери. Како они садрже и механичке делове који могу изазову штету на инсталацијама, и поред постојања аутоматских осигурача и заштитне склопке, свакако их треба искључивати приликом купања или туширања, наглашава Зец.

Када је у питању грејање на струју, једино што овај електричар препоручује су клима-уређаји и термоакумулационе пећи.

– Кварцне пећи или електрични радијатори могу, посредно, да изазову пожар уколико су у близини лако запаљивих предмета, чак и тепиха и простирки. У сваком случају, не треба их остављати укљученима уколико нисте у просторији – каже наш саговорник.

Ради потпуне безбедности, напомиње, наведене мере и контроле треба спроводити и када су инсталације сасвим нове. Са струјом треба бити опрезан и веома обазрив, посебно у зимским месецима када се додатно оптерећују инсталације често небезбедним грејним телима.

Уз то, последњих година, у многим домаћинствима повећава се број потрошача електричне енергије, прикључују се нови уређаји, што додатно оптерећује мрежу инсталација. Следити савете стручњака зато је најмање је што можемо да учинимо како бисмо избегли штету и учинили дом безбедним местом за живот.

tablete

У Србији се обележава Светска недеља свесности о антимикробним лековима под слоганом „Зауставимо суперпатогене, заштитимо будућност”. Лекари апелују на грађане да не узимају антибиотике и друге лекове на своју руку како не би стекли отпорност и како би они били ефикасни онда када су стварно неопходни у терапији.

Антибиотска резистенција утиче и на повећање дужине хоспитализације и самим тим и трошкова лечења. Очекује се да ће резистенција на антимикробне лекове до 2050. довести у ризик 10 милиона живота годишње широм света, уколико се не предузму конкрете мере.

– Глобални подаци показују да много пацијената умре од последица инфекција које су узроковане мултирезистентним или панрезистентним узрочницима инфекција – нагласила је др Весна Миољевић, епидемиолог Универзитетског клиничког центра Србије.

Нерационална и неправилна употреба антимикробних лекова, као и развој отпорности бактерија, гљива, вируса и паразита на антимикробне лекове једни су од највећих јавно-здравствених изазова савремене медицине у 21. веку, што је додатно дошло до изражаја током пандемије ковида 19.

– Трошимо превише антибиотика у индикацијама у којима они уопште нису потребни, чиме се злоупотребљава њихова предност. Антибиотици лече бактеријске инфекције. Инфекције које су узроковане вирусима не лече се антибиотицима, антибиотик ће у таквом случају утицати једино на наше „добре” бактерије и тако направити огромну штету. На тај начин стварамо резистентне супербактерије које је све теже лечити – рекла је проф. др Ивана Ћирковић са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, а преноси „Политика“.

Већина прехлада и грип изазвани су вирусима на које антибиотици не делују. Антибиотици у таквим случајевима неће поправити стање оболелог, неће снизити температуру, нити уклонити друге симптоме.

Zimska služba

У случају снега и леда у Кикинди ће саобраћајнице првог и другог приоритета бити очишћене у року од четири сата, речено је на данашњој смотри механизације Зимске службе којој је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Зимску службу у Кикинди данас су обишли градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за ванредне ситуације и комуналну инфраструктуру, Мирослав Дучић. За одржавање путева у зимском периоду први пут је изабрана компанија „Еко градња“ из Зрењанина. Град је, у ову сврху, издвојио 15 милиона динара.

– Најважније је да се, ако буде потребно, рашчисте путеви до месних заједница, прстен око Кикинде, до болнице, домова здравља, амбуланти, полиције и свих најважнијих институција у првом приоритету. Други приоритет су вртићи и школе; укупно имамо око 130 километара у два приоритета. Извођач је дужан да обезбеди нормално функционисање ових путева у року од четири сата по престанку падавина или стварања леда – рекао је градоначелник Лукач.

„Еко градња“ представила је део своје механизације код Јавног предузећа „Кикинда“. У приправности имају камионе, грејдере, булдожере, утовариваче, унимоге, каже технички директор ове компаније, Зоран Бјелан.

– Имамо око сто тона соли на лагеру и издали смо налог за набавку додатних количина. Такође има и довољно камених агрегата, потпуно смо спремни – тврди Бјелан.

На рашчишћавању путева биће ангажовани радници из Кикинде, кажу у „Еко градњи“. Зимска служба сада је у нултом степену приправности. За брзо и ефикасно чишћење саобраћајница и у највишем, четвртом степену, има довољно механизације и запослених, речено је на данашњој смотри Зимске службе.

 

 

posao mladi

Да добију посао и оспособе се за неко од занимања по програму „Моја прва плата“, са подручја Кикинде и села јавило се 38 незапослених. Истовремено, Националној служби за запошљавање (НСЗ) радна места понудило је 46 послодаваца.

– Послодавци су понудили 102 радна места, међу којима преовлађују позиције са средњим образовањем у односу на оне са факултетом  – каже Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале НСЗ. – Незапослени млади пријавили су се за 82 радна места.

Овај програм Владе Србије омогућава незапосленима до 30. године без радног искуства да се оспособе за самосталан рад на конкретним пословима, у трајању од девет месеци. За то време НСЗ обезбеђује месечно 25 хиљада динара за запослене са средњом стручном спремом и 30 хиљада динара за ангажоване са високим образовањем.

Да разговарају са потенцијалним послодавцима пријављени имају могућност још недељу дана. До сада, подаци показују да је готово две трећине њих то већ учинило.

– У првој половини новембра повезивали смо незапослене са послодавцима у приватном сектору, а са јавним сектором остваривање контаката траје до краја месеца. До сада је највише запослено продаваца и административних радника, на укупно 22 радна места, од којих је седам за високообразоване – каже Митровићева.

По програму „Моја прва плата“ прошле године у Кикинди су закључена 23 уговора. За све који постигну договор, пракса код послодавца мора почети до 30.  децембра.

Следећу прилику за стручно оспособљавање незапослени без искуства имаће за годину дана. Програм „Моја прва плата” спроводи се уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија, Министарства омладине и спорта, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу и Привредне коморе Србије.

Почетком следеће године, кажу у НСЗ,  очекују се нови програми за послодавце и незапослене, што ће бити објављено у јавним позивима.

Druga izgorela kuća

Соњу Перовић, коју је јуче задесио пожар у кући у којој је, као подстанар живела са троје деце, примио је председник Скупштине града, Младен Богдан.

Како је објаснила Перовићева, до пожара је дошло услед дотрајалих инсталација, а ноћ су преспавали код пријатеља који су им притекли у помоћ.

– Разговарали смо о томе како да хитно помогнемо породици. Сада им је најважнији кров над главом и има назнака да би то могло да се реши врло брзо. Такође, хитно ћемо решавати и остало што им је потребно. Соња је велики борац, и поред свих животних недаћа и здравствених проблема, није поклекла и наставља да се бори. Важно је да њена породица зна да нису сами и да смо ту да помогнемо колико можемо, што важи за сваког човека који се нађе у тешкој животној ситуацији – рекао је председник градске скупштине, Младен Богдан.

Богдан се захвалио свима који су помогли овој породици и позвао све који то могу и желе, да учине исто јер, како је рекао, само заједно можемо да решимо све.

Књига песама суграђанке Драгане Даниловић, „Динамика постојања“, недавно је изашла из штампе. Песникиња је у стихове преточила сећања и одблеске, све шумове и дамаре животне које песници са јаким сензибилитетом тако добро опажају. Збирка садржи двадесет девет песама, сврстаних у пет циклуса: Trагови, Одраз, Знаци, Рог и Успомене.

– Рецимо да ти циклуси подсећају на животна поглавља, а живот доноси преплитање радости и бола, туге и среће. Неминовне, често преране одласке –  каже Драгана.

Наглашава да је, у процесу стварања, њено, често детиње нестрпљење, најбоље усмеравала професорка, књижевница Марија Кнежевић. Драганина менторка препознала је у њеној поезији писање интуицијом, иначе веома ретко код песника.

Ово је Драганина трећа књига и прва која није написана за децу. До сада је објавила збирке ,,Жирафа ми је рекла“ (2010.) и „Наранџасти облаци’’ (2016). Најновије стихове посветила је сину.

– Посветити књигу сину је и захвалност и благослов – каже Драгана. – У врло младим годинама, са двадесет две, постала сам родитељ. Скоро да сам одрастала са својим дететом. У тој срећи и узајамној љубави, блискост је неминовна.

Драгана Даниловић је рођена Кикинди, детињство је провела у Банатском Великом Селу, а данас живи у Новим Козарцима. Завршила је Високу школу за образовање васпитача у Кикинди. Радила је као новинар.

Стихови из „Динамике постојања“ објављивани су у књижевним часописима. Збирку је уредио Енес Халиловић и издата је у едицији „Сент“ истоименог часописа из Новог Пазара. Моћи ће да се купи на промоцији „Динамике постојања“ која ће се одржати 8. децембра у Народној Библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди.

novac

Из Пореске управе саопштено је да ће се порез на регистровано оружје плаћати у износу од 4.070 до 20.290 динара, што је поскупљење од око седам одсто у односу на прошлу годину.

Објављено је да је износ пореза за регистровану аутоматску пушку 15.010 динара, док за полуатоматску износи 6.020 динара.

За оружје за личну безбеност са оружним листом за држање, порез је 4.070 динара, а за исту категорију са дозволом и за ношење, порез износи 20.290 динара.

Пореска управа је објавила да се решења штампају током друге половине новембра и да ће Пошти бити предата 1. децембра. Порески акт се, према закону, сматра достављеним по истеку 15 дана од дана његове предаје пошти.

Део решења доставља се и електронским путем, преко сандучића еУправе и еПореза, и тада је датум уручења 15. новембар, преноси Танјуг.

Arhandjel Mihailo 3

Православни верници 21. новембра обележавају празник посвећен Светом Арханђелу Михаилу – Аранђеловдан. По броју људи који га слави као крсну славу, налази се на трећем месту. Арханђел Михаило се сматра чуварем вере и борцем против јереси.

Ако Аранђеловдан пада у среду или петак, слава треба да буде посна, a жито је обавезно. Верује се да болесници овог дана оздрављују. Такође, сматра се да, какво је време на Аранђеловдан, такво ће бити током целе зиме и пролећа.

Oslobodjenje a

У Кикинди су данас обележене 104 године од ослобођења у Првом светском рату и уласка Српске војске у град. Положени су венци на спомен-костурницу на Железничком гробљу и, у холу Градске куће, код спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу. Ристић је био вођа пешадијског Гвозденог пука „Књаз Михајло“ који је ушао у Кикинду 20. новембра 1918. године.

Комеморативни скуп одржан је на Железничком гробљу, код споменика који је подигнут за 184 преминула током Првог светског рата. Међу њима су: 64 Срба, 62 настрадалих руских војника и 21 Румун – генерали, лекари, научници, просветари и писци, они који су у време Великог рата уточиште пронашли у Кикинди.

Обележавању годишњице присуствовали су представници борачких организација, Војске Србије и локалне самоуправе, председник Градског парламента, Младен Богдан, и начелник Градске управе, Драгиша Михајловић.

Младен Богдан истакао је да је, све до 2012. године и промене политике, сећање на један од најважнијих догађаја у историји града било неправедно запостављено.

– Срби у Гвозденом пуку извојевали су велике битке у Првом светском рату. Заслужили су да им се одају признање и почаст јер су се борили за ослобођење града и ове земље, што је довело и до уједињења српског народа у једну државу. Прилика је и да поручимо новим генерацијама да не треба да се стиде војске, да их позовемо на добровољно служење војног рока, и да промовишемо нашу војску као стуб одбране земље. И данас су пред нама тешке одлуке које, у интересу нашег народа, само уједињени можемо да доносимо; да, ако је могуће, сарађујемо и са Истоком и са Западом, али да сачувамо Србију и српски пут. Најважније је да очувамо мир и независност – рекао је Богдан.

Професор Лазар Демић подсетио је на историјске околности на овим просторима у току Првог светског рата.

– Док су кикиндски Мађари и Немци своје проблеме са Царевином били решили Аустроугарском нагодбом 1867. године, положај Срба остао је политички неприхватљив. То је разлог због којег су српски буржоаски елементи у Кикинди, они који су могли да уздрмају и заталасају незадовољне, били хапшени, одвођени у логоре широм Мађарске, многи су интернирани. Један од најзлогласнијих затвора у који су одвођени био је „Чилаг“ у Сегедину. Становништво у Кикинди је о рату извештавала немачка и мађарска штампа, разуме се, нетачно. Када су Срби, 1917. године, почели да се враћају, сазнало се и да Централне силе губе на фронту, што је утицало на то да српско становништво почне да се мобилише. Прихватали су обавезну мобилизацију, њих су слали на Источни фронт, у Галицију, где су се предавали и оснивали своје ослободоилачке одреде. Претходница српске војске, на челу са капетаном Гудовићем, у Кикинду је ушла 18. новембра, а два дана касније стигао је и пешадијски пук бригадира Драгутина Ристића. Он је и преузео власт у граду, што је изазвало неописиву радост и славље. Наредних дана, на збору Српског народног већа, изабрана су шестнаесторица Кикинђана који су представљати град на Великој народној скупштини. Нишком декларацијом, 1. децембра, Срби су прикључени матици и остварен је српски сан – испричао је  професор Демић.

Тог 20. новембра, пре 104 године, ослободиоце је, на Железничкој станици дочекао велики број грађана који су их и допратили до центра града. Драгутин Ристић је прво ушао у цркву, а затим и у Градску кућу, са чијег балкона се обратио Кикинђанима, доносећи им вести о слободи.

Milan Vasalic

Наш суграђанин, Милан Вашалић из Банатског Великог Села, већ деценијама је посвећен нашем музичком наслеђу, у свим његовим аспектима: инструменталном, играчком и вокалном. Сад се припрема да, у сарадњи са концептуалним уметником Олегом де Восом, балкански етнос представи широм Белгије.

– Са овим инструменталистом упознао сам се на Фестивалу гајдаша у Београду, на којем сам наступао. Олег је, такође, инструменталиста, свира велики број инструмената, као и ја, али је извођач класичне музике. Управо је био у потрази за музичарем са ових простора и у мени је препознао нуклеус балканског музичког стваралаштва. Одмах смо одмах започели сарадњу, чак смо исте вечери и свирали заједно – каже Вашалић.

Договори и заједничким наступи наставили су се онлајн, каже Вашалић, а онда их је пандемија спречила да остваре идеју о наступима уживо.

– Олег се бави и експерименталном музиком. Са њим и његовим колегама сада је у припреми концертна турнеја широм Белгије, односно пеформанси, у којима ћемо спојити модерно и традиционално, архаично, савремено и класично у музичком извођењу. Свираћемо индивидуално, али ћемо, на крају сарадње, направити и фузију, и наступити заједно.

Почетак турнеје планиран је за средину јануара. Одмах затим, Вашалић ће своје умеће представити у Сарајеву, на фестивалу традиционалног фолклорног стваралаштва средњег Балкана. Биће у улози модератора, предавача и демонстратора, и одржаће семинар о играма, песмама и свирању на традиционалним инструментима.

Награђиван и свестран уметник

Потврду за своје музичко умеће и залагање за очување традиције, Вашалић је добио освојивши низ признања и награда. У познатом серијалу „Шљивик“ на РТС-у освојио је титулу чувара народне традиције. Са поносом истиче да је самоуки свирач на чак 12 архаичних, жичаних и дувачких инструмената. Међу бројним награда истичу се прва места на фестивалу „Златни опанак“ где је понео и титулу најмлађег носиоца Мајсторског писма за уметничко свирање гајди.

Истиче се његов рад са младима, али и плодотворна сарадња са познатим именима из света музике  као што су Биља Крстић и група „Бистрик“, Горан Бреговић, Влатко Стефановски, Бојана Николић, Национални ансамбл „Коло“. На међународном фестивалу гајдаша у Сан Франциску 2014.године освојио је награду публике.

Син Вид наследио је очев музички таленат, па Милан, и као велики заљубљеник у рокенрол,  са много ентузијазма  помаже рад његовог тинејџ рок састава „Рој“.

Његово стваралаштво однедавно је добило и ново лице. Малишане са којима као васпитач ради у кикиндској предшколској установи, обрадовао је стиховима својих песама.

 

ФОТО: Невен Грујић, Зоран Јовановић Мачак