Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Najčešći uzrok požara su neispravne električne instalacije – kako izbeći opasnost

Igor Crnogorac November 24, 2022

Posle dva velika požara koja su se, za samo nedelju dana, dogodila u Kikindi, a koji su, nezvanično, izazvani neispravnim električnim instalacijama, proverili smo kako izbeći nesrećne ishode, posebno u zimskom periodu.

Nepostojanje sigurnosne sklopke, loše uzemljenje, prelimitirani osigurači u razvodnoj tabli, nestručna popravka sa neoriginalnim delovima, najčešći su uzroci požara, saznajemo od Miroslava Zeca, vlasnika firme za električarske usluge „Elektro Zeka ZM“ iz Kikinde. Njegovo preduzeće nosilac je sertifikata „Firma od poverenja“ koji dodeljuje „Centar za istraživanje mišljenja klijenata“ iz Beograda.

– Najveći broj požara, čak 70 odsto, dogodi se zbog neadekvatno limitiranih potrošača, od razvodne table dalje na mreži. U razvodne table sa topljivim osiguračima na navrtanje, prilikom zamene, stavljaju se popravljani osigurači i oni neadekvatne snage, što je veoma opasno. To je onda i najslabija tačka u celoj mreži – kaže Miroslav Zec.

Nažalost, ovakve, stare table, još uvek postoje u 60 odsto domaćinstava. Neuporedivo veću zaštitu omogućavaju automatski osigurači sa FID sklopkom, koja je sada, kao i atest o ispravnosti električnih instalacija, obavezna po zakonu, ali samo za nove objekte. U slučaju kvara bilo gde na mreži, ova sigurnosna sklopka za manje od sekunde isključuje struju u čitavom objektu. Noviji tipovi FID sklopki imaju i „test“ dugme kojim povremeno može da se proveri stanje mreže, napominje Zec.

Odmah posle neadekvatnih i prepravljanih osigurača, najveću opasnost od požara predstavljaju neispravno uzemljenje, neadekvatna popravka uređaja ili instalacija i servisiranje neoriginalnim delovima

– Sve delove i opremu treba kupovati od sertifikovanih proizvođača u prodavnicama elektromaterijala gde se garantuje za kvalitet proizvoda. Takođe, posle 10, 15 godina od postavljanja, treba obavezno proveriti uzemljenje, jer je moguće da dođe do truljenja određenih delova, što može da bude veoma opasno.

Uzroci nesreća, čak sa smrtnim ishodima, često su i neispravni bojleri. Kako oni sadrže i mehaničke delove koji mogu izazovu štetu na instalacijama, i pored postojanja automatskih osigurača i zaštitne sklopke, svakako ih treba isključivati prilikom kupanja ili tuširanja, naglašava Zec.

Kada je u pitanju grejanje na struju, jedino što ovaj električar preporučuje su klima-uređaji i termoakumulacione peći.

– Kvarcne peći ili električni radijatori mogu, posredno, da izazovu požar ukoliko su u blizini lako zapaljivih predmeta, čak i tepiha i prostirki. U svakom slučaju, ne treba ih ostavljati uključenima ukoliko niste u prostoriji – kaže naš sagovornik.

Radi potpune bezbednosti, napominje, navedene mere i kontrole treba sprovoditi i kada su instalacije sasvim nove. Sa strujom treba biti oprezan i veoma obazriv, posebno u zimskim mesecima kada se dodatno opterećuju instalacije često nebezbednim grejnim telima.

Uz to, poslednjih godina, u mnogim domaćinstvima povećava se broj potrošača električne energije, priključuju se novi uređaji, što dodatno opterećuje mrežu instalacija. Slediti savete stručnjaka zato je najmanje je što možemo da učinimo kako bismo izbegli štetu i učinili dom bezbednim mestom za život.

Antibiotici ne leče prehladu, upozoravaju lekari

Igor Crnogorac November 23, 2022

U Srbiji se obeležava Svetska nedelja svesnosti o antimikrobnim lekovima pod sloganom „Zaustavimo superpatogene, zaštitimo budućnost”. Lekari apeluju na građane da ne uzimaju antibiotike i druge lekove na svoju ruku kako ne bi stekli otpornost i kako bi oni bili efikasni onda kada su stvarno neophodni u terapiji.

Antibiotska rezistencija utiče i na povećanje dužine hospitalizacije i samim tim i troškova lečenja. Očekuje se da će rezistencija na antimikrobne lekove do 2050. dovesti u rizik 10 miliona života godišnje širom sveta, ukoliko se ne preduzmu konkrete mere.

– Globalni podaci pokazuju da mnogo pacijenata umre od posledica infekcija koje su uzrokovane multirezistentnim ili panrezistentnim uzročnicima infekcija – naglasila je dr Vesna Mioljević, epidemiolog Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Neracionalna i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova, kao i razvoj otpornosti bakterija, gljiva, virusa i parazita na antimikrobne lekove jedni su od najvećih javno-zdravstvenih izazova savremene medicine u 21. veku, što je dodatno došlo do izražaja tokom pandemije kovida 19.

– Trošimo previše antibiotika u indikacijama u kojima oni uopšte nisu potrebni, čime se zloupotrebljava njihova prednost. Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ne leče se antibioticima, antibiotik će u takvom slučaju uticati jedino na naše „dobre” bakterije i tako napraviti ogromnu štetu. Na taj način stvaramo rezistentne superbakterije koje je sve teže lečiti – rekla je prof. dr Ivana Ćirković sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a prenosi „Politika“.

Većina prehlada i grip izazvani su virusima na koje antibiotici ne deluju. Antibiotici u takvim slučajevima neće popraviti stanje obolelog, neće sniziti temperaturu, niti ukloniti druge simptome.

(VIDEO) Zimska služba u Kikindi spremna za sneg i led

Igor Crnogorac November 23, 2022

U slučaju snega i leda u Kikindi će saobraćajnice prvog i drugog prioriteta biti očišćene u roku od četiri sata, rečeno je na današnjoj smotri mehanizacije Zimske službe kojoj je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Zimsku službu u Kikindi danas su obišli gradonačelnik Nikola Lukač i član Gradskog veća zadužen za vanredne situacije i komunalnu infrastrukturu, Miroslav Dučić. Za održavanje puteva u zimskom periodu prvi put je izabrana kompanija „Eko gradnja“ iz Zrenjanina. Grad je, u ovu svrhu, izdvojio 15 miliona dinara.

– Najvažnije je da se, ako bude potrebno, raščiste putevi do mesnih zajednica, prsten oko Kikinde, do bolnice, domova zdravlja, ambulanti, policije i svih najvažnijih institucija u prvom prioritetu. Drugi prioritet su vrtići i škole; ukupno imamo oko 130 kilometara u dva prioriteta. Izvođač je dužan da obezbedi normalno funkcionisanje ovih puteva u roku od četiri sata po prestanku padavina ili stvaranja leda – rekao je gradonačelnik Lukač.

„Eko gradnja“ predstavila je deo svoje mehanizacije kod Javnog preduzeća „Kikinda“. U pripravnosti imaju kamione, grejdere, buldožere, utovarivače, unimoge, kaže tehnički direktor ove kompanije, Zoran Bjelan.

– Imamo oko sto tona soli na lageru i izdali smo nalog za nabavku dodatnih količina. Takođe ima i dovoljno kamenih agregata, potpuno smo spremni – tvrdi Bjelan.

Na raščišćavanju puteva biće angažovani radnici iz Kikinde, kažu u „Eko gradnji“. Zimska služba sada je u nultom stepenu pripravnosti. Za brzo i efikasno čišćenje saobraćajnica i u najvišem, četvrtom stepenu, ima dovoljno mehanizacije i zaposlenih, rečeno je na današnjoj smotri Zimske službe.

Program „Moja prva plata“ u Kikindi – 38 zainteresovanih za tri puta više radnih mesta

Igor Crnogorac November 23, 2022

Da dobiju posao i osposobe se za neko od zanimanja po programu „Moja prva plata“, sa područja Kikinde i sela javilo se 38 nezaposlenih. Istovremeno, Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) radna mesta ponudilo je 46 poslodavaca.

– Poslodavci su ponudili 102 radna mesta, među kojima preovlađuju pozicije sa srednjim obrazovanjem u odnosu na one sa fakultetom – kaže Jelena Mitrović, direktorica kikindske filijale NSZ. – Nezaposleni mladi prijavili su se za 82 radna mesta.

Ovaj program Vlade Srbije omogućava nezaposlenima do 30. godine bez radnog iskustva da se osposobe za samostalan rad na konkretnim poslovima, u trajanju od devet meseci. Za to vreme NSZ obezbeđuje mesečno 25 hiljada dinara za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i 30 hiljada dinara za angažovane sa visokim obrazovanjem.

Da razgovaraju sa potencijalnim poslodavcima prijavljeni imaju mogućnost još nedelju dana. Do sada, podaci pokazuju da je gotovo dve trećine njih to već učinilo.

– U prvoj polovini novembra povezivali smo nezaposlene sa poslodavcima u privatnom sektoru, a sa javnim sektorom ostvarivanje kontakata traje do kraja meseca. Do sada je najviše zaposleno prodavaca i administrativnih radnika, na ukupno 22 radna mesta, od kojih je sedam za visokoobrazovane – kaže Mitrovićeva.

Po programu „Moja prva plata“ prošle godine u Kikindi su zaključena 23 ugovora. Za sve koji postignu dogovor, praksa kod poslodavca mora početi do 30. decembra.

Sledeću priliku za stručno osposobljavanje nezaposleni bez iskustva imaće za godinu dana. Program „Moja prva plata” sprovodi se uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Ministarstva omladine i sporta, Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Privredne komore Srbije.

Početkom sledeće godine, kažu u NSZ, očekuju se novi programi za poslodavce i nezaposlene, što će biti objavljeno u javnim pozivima.

Predsednik Skupštine grada primio majku koja je, sa decom, preživela požar

Igor Crnogorac November 22, 2022

Sonju Perović, koju je juče zadesio požar u kući u kojoj je, kao podstanar živela sa troje dece, primio je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

Kako je objasnila Perovićeva, do požara je došlo usled dotrajalih instalacija, a noć su prespavali kod prijatelja koji su im pritekli u pomoć.

– Razgovarali smo o tome kako da hitno pomognemo porodici. Sada im je najvažniji krov nad glavom i ima naznaka da bi to moglo da se reši vrlo brzo. Takođe, hitno ćemo rešavati i ostalo što im je potrebno. Sonja je veliki borac, i pored svih životnih nedaća i zdravstvenih problema, nije poklekla i nastavlja da se bori. Važno je da njena porodica zna da nisu sami i da smo tu da pomognemo koliko možemo, što važi za svakog čoveka koji se nađe u teškoj životnoj situaciji – rekao je predsednik gradske skupštine, Mladen Bogdan.

Bogdan se zahvalio svima koji su pomogli ovoj porodici i pozvao sve koji to mogu i žele, da učine isto jer, kako je rekao, samo zajedno možemo da rešimo sve.

Intuitivni stihovi Dragane Danilović

Igor Crnogorac November 21, 2022

Knjiga pesama sugrađanke Dragane Danilović, „Dinamika postojanja“, nedavno je izašla iz štampe. Pesnikinja je u stihove pretočila sećanja i odbleske, sve šumove i damare životne koje pesnici sa jakim senzibilitetom tako dobro opažaju. Zbirka sadrži dvadeset devet pesama, svrstanih u pet ciklusa: Tragovi, Odraz, Znaci, Rog i Uspomene.

– Recimo da ti ciklusi podsećaju na životna poglavlja, a život donosi preplitanje radosti i bola, tuge i sreće. Neminovne, često prerane odlaske – kaže Dragana.

Naglašava da je, u procesu stvaranja, njeno, često detinje nestrpljenje, najbolje usmeravala profesorka, književnica Marija Knežević. Draganina mentorka prepoznala je u njenoj poeziji pisanje intuicijom, inače veoma retko kod pesnika.

Ovo je Draganina treća knjiga i prva koja nije napisana za decu. Do sada je objavila zbirke ,,Žirafa mi je rekla“ (2010.) i „Narandžasti oblaci’’ (2016). Najnovije stihove posvetila je sinu.

– Posvetiti knjigu sinu je i zahvalnost i blagoslov – kaže Dragana. – U vrlo mladim godinama, sa dvadeset dve, postala sam roditelj. Skoro da sam odrastala sa svojim detetom. U toj sreći i uzajamnoj ljubavi, bliskost je neminovna.

Dragana Danilović je rođena Kikindi, detinjstvo je provela u Banatskom Velikom Selu, a danas živi u Novim Kozarcima. Završila je Visoku školu za obrazovanje vaspitača u Kikindi. Radila je kao novinar.

Stihovi iz „Dinamike postojanja“ objavljivani su u književnim časopisima. Zbirku je uredio Enes Halilović i izdata je u ediciji „Sent“ istoimenog časopisa iz Novog Pazara. Moći će da se kupi na promociji „Dinamike postojanja“ koja će se održati 8. decembra u Narodnoj Biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi.

Porez na oružje od četiri hiljade do 20 hiljada dinara

Igor Crnogorac November 21, 2022

Iz Poreske uprave saopšteno je da će se porez na registrovano oružje plaćati u iznosu od 4.070 do 20.290 dinara, što je poskupljenje od oko sedam odsto u odnosu na prošlu godinu.

Objavljeno je da je iznos poreza za registrovanu automatsku pušku 15.010 dinara, dok za poluatomatsku iznosi 6.020 dinara.

Za oružje za ličnu bezbenost sa oružnim listom za držanje, porez je 4.070 dinara, a za istu kategoriju sa dozvolom i za nošenje, porez iznosi 20.290 dinara.

Poreska uprava je objavila da se rešenja štampaju tokom druge polovine novembra i da će Pošti biti predata 1. decembra. Poreski akt se, prema zakonu, smatra dostavljenim po isteku 15 dana od dana njegove predaje pošti.

Deo rešenja dostavlja se i elektronskim putem, preko sandučića eUprave i ePoreza, i tada je datum uručenja 15. novembar, prenosi Tanjug.

Danas je Aranđelovdan – ove godine mrsna slava

Igor Crnogorac November 21, 2022

Pravoslavni vernici 21. novembra obeležavaju praznik posvećen Svetom Arhanđelu Mihailu – Aranđelovdan. Po broju ljudi koji ga slavi kao krsnu slavu, nalazi se na trećem mestu. Arhanđel Mihailo se smatra čuvarem vere i borcem protiv jeresi.

Ako Aranđelovdan pada u sredu ili petak, slava treba da bude posna, a žito je obavezno. Veruje se da bolesnici ovog dana ozdravljuju. Takođe, smatra se da, kakvo je vreme na Aranđelovdan, takvo će biti tokom cele zime i proleća.

Obeležena godišnjica oslobođenja u Velikom ratu – sećanje na heroje i na ujedinjenje

Igor Crnogorac November 20, 2022

U Kikindi su danas obeležene 104 godine od oslobođenja u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Položeni su venci na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju i, u holu Gradske kuće, kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću. Ristić je bio vođa pešadijskog Gvozdenog puka „Knjaz Mihajlo“ koji je ušao u Kikindu 20. novembra 1918. godine.

Komemorativni skup održan je na Železničkom groblju, kod spomenika koji je podignut za 184 preminula tokom Prvog svetskog rata. Među njima su: 64 Srba, 62 nastradalih ruskih vojnika i 21 Rumun – generali, lekari, naučnici, prosvetari i pisci, oni koji su u vreme Velikog rata utočište pronašli u Kikindi.

Obeležavanju godišnjice prisustvovali su predstavnici boračkih organizacija, Vojske Srbije i lokalne samouprave, predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i načelnik Gradske uprave, Dragiša Mihajlović.

Mladen Bogdan istakao je da je, sve do 2012. godine i promene politike, sećanje na jedan od najvažnijih događaja u istoriji grada bilo nepravedno zapostavljeno.

– Srbi u Gvozdenom puku izvojevali su velike bitke u Prvom svetskom ratu. Zaslužili su da im se odaju priznanje i počast jer su se borili za oslobođenje grada i ove zemlje, što je dovelo i do ujedinjenja srpskog naroda u jednu državu. Prilika je i da poručimo novim generacijama da ne treba da se stide vojske, da ih pozovemo na dobrovoljno služenje vojnog roka, i da promovišemo našu vojsku kao stub odbrane zemlje. I danas su pred nama teške odluke koje, u interesu našeg naroda, samo ujedinjeni možemo da donosimo; da, ako je moguće, sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da sačuvamo Srbiju i srpski put. Najvažnije je da očuvamo mir i nezavisnost – rekao je Bogdan.

Profesor Lazar Demić podsetio je na istorijske okolnosti na ovim prostorima u toku Prvog svetskog rata.

– Dok su kikindski Mađari i Nemci svoje probleme sa Carevinom bili rešili Austrougarskom nagodbom 1867. godine, položaj Srba ostao je politički neprihvatljiv. To je razlog zbog kojeg su srpski buržoaski elementi u Kikindi, oni koji su mogli da uzdrmaju i zatalasaju nezadovoljne, bili hapšeni, odvođeni u logore širom Mađarske, mnogi su internirani. Jedan od najzloglasnijih zatvora u koji su odvođeni bio je „Čilag“ u Segedinu. Stanovništvo u Kikindi je o ratu izveštavala nemačka i mađarska štampa, razume se, netačno. Kada su Srbi, 1917. godine, počeli da se vraćaju, saznalo se i da Centralne sile gube na frontu, što je uticalo na to da srpsko stanovništvo počne da se mobiliše. Prihvatali su obaveznu mobilizaciju, njih su slali na Istočni front, u Galiciju, gde su se predavali i osnivali svoje oslobodoilačke odrede. Prethodnica srpske vojske, na čelu sa kapetanom Gudovićem, u Kikindu je ušla 18. novembra, a dva dana kasnije stigao je i pešadijski puk brigadira Dragutina Ristića. On je i preuzeo vlast u gradu, što je izazvalo neopisivu radost i slavlje. Narednih dana, na zboru Srpskog narodnog veća, izabrana su šestnaestorica Kikinđana koji su predstavljati grad na Velikoj narodnoj skupštini. Niškom deklaracijom, 1. decembra, Srbi su priključeni matici i ostvaren je srpski san – ispričao je profesor Demić.

Tog 20. novembra, pre 104 godine, oslobodioce je, na Železničkoj stanici dočekao veliki broj građana koji su ih i dopratili do centra grada. Dragutin Ristić je prvo ušao u crkvu, a zatim i u Gradsku kuću, sa čijeg balkona se obratio Kikinđanima, donoseći im vesti o slobodi.

Vašalić priprema koncertnu turneju u Belgiji

Igor Crnogorac November 20, 2022

Naš sugrađanin, Milan Vašalić iz Banatskog Velikog Sela, već decenijama je posvećen našem muzičkom nasleđu, u svim njegovim aspektima: instrumentalnom, igračkom i vokalnom. Sad se priprema da, u saradnji sa konceptualnim umetnikom Olegom de Vosom, balkanski etnos predstavi širom Belgije.

– Sa ovim instrumentalistom upoznao sam se na Festivalu gajdaša u Beogradu, na kojem sam nastupao. Oleg je, takođe, instrumentalista, svira veliki broj instrumenata, kao i ja, ali je izvođač klasične muzike. Upravo je bio u potrazi za muzičarem sa ovih prostora i u meni je prepoznao nukleus balkanskog muzičkog stvaralaštva. Odmah smo odmah započeli saradnju, čak smo iste večeri i svirali zajedno – kaže Vašalić.

Dogovori i zajedničkim nastupi nastavili su se onlajn, kaže Vašalić, a onda ih je pandemija sprečila da ostvare ideju o nastupima uživo.

– Oleg se bavi i eksperimentalnom muzikom. Sa njim i njegovim kolegama sada je u pripremi koncertna turneja širom Belgije, odnosno peformansi, u kojima ćemo spojiti moderno i tradicionalno, arhaično, savremeno i klasično u muzičkom izvođenju. Sviraćemo individualno, ali ćemo, na kraju saradnje, napraviti i fuziju, i nastupiti zajedno.

Početak turneje planiran je za sredinu januara. Odmah zatim, Vašalić će svoje umeće predstaviti u Sarajevu, na festivalu tradicionalnog folklornog stvaralaštva srednjeg Balkana. Biće u ulozi moderatora, predavača i demonstratora, i održaće seminar o igrama, pesmama i sviranju na tradicionalnim instrumentima.

Nagrađivan i svestran umetnik

Potvrdu za svoje muzičko umeće i zalaganje za očuvanje tradicije, Vašalić je dobio osvojivši niz priznanja i nagrada. U poznatom serijalu „Šljivik“ na RTS-u osvojio je titulu čuvara narodne tradicije. Sa ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih, žičanih i duvačkih instrumenata. Među brojnim nagrada ističu se prva mesta na festivalu „Zlatni opanak“ gde je poneo i titulu najmlađeg nosioca Majstorskog pisma za umetničko sviranje gajdi.

Ističe se njegov rad sa mladima, ali i plodotvorna saradnja sa poznatim imenima iz sveta muzike kao što su Bilja Krstić i grupa „Bistrik“, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Bojana Nikolić, Nacionalni ansambl „Kolo“. Na međunarodnom festivalu gajdaša u San Francisku 2014.godine osvojio je nagradu publike.

Sin Vid nasledio je očev muzički talenat, pa Milan, i kao veliki zaljubljenik u rokenrol, sa mnogo entuzijazma pomaže rad njegovog tinejdž rok sastava „Roj“.

Njegovo stvaralaštvo odnedavno je dobilo i novo lice. Mališane sa kojima kao vaspitač radi u kikindskoj predškolskoj ustanovi, obradovao je stihovima svojih pesama.

FOTO: Neven Grujić, Zoran Jovanović Mačak