У Србији се обележава Светска недеља свесности о антимикробним лековима под слоганом „Зауставимо суперпатогене, заштитимо будућност”. Лекари апелују на грађане да не узимају антибиотике и друге лекове на своју руку како не би стекли отпорност и како би они били ефикасни онда када су стварно неопходни у терапији.
Антибиотска резистенција утиче и на повећање дужине хоспитализације и самим тим и трошкова лечења. Очекује се да ће резистенција на антимикробне лекове до 2050. довести у ризик 10 милиона живота годишње широм света, уколико се не предузму конкрете мере.
– Глобални подаци показују да много пацијената умре од последица инфекција које су узроковане мултирезистентним или панрезистентним узрочницима инфекција – нагласила је др Весна Миољевић, епидемиолог Универзитетског клиничког центра Србије.
Нерационална и неправилна употреба антимикробних лекова, као и развој отпорности бактерија, гљива, вируса и паразита на антимикробне лекове једни су од највећих јавно-здравствених изазова савремене медицине у 21. веку, што је додатно дошло до изражаја током пандемије ковида 19.
– Трошимо превише антибиотика у индикацијама у којима они уопште нису потребни, чиме се злоупотребљава њихова предност. Антибиотици лече бактеријске инфекције. Инфекције које су узроковане вирусима не лече се антибиотицима, антибиотик ће у таквом случају утицати једино на наше „добре” бактерије и тако направити огромну штету. На тај начин стварамо резистентне супербактерије које је све теже лечити – рекла је проф. др Ивана Ћирковић са Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, а преноси „Политика“.
Већина прехлада и грип изазвани су вирусима на које антибиотици не делују. Антибиотици у таквим случајевима неће поправити стање оболелог, неће снизити температуру, нити уклонити друге симптоме.
