Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

„Muzička čarolija“ majstora glasa i instrumenata Temišvara i Kikinde

Igor Crnogorac decembar 11, 2022

Ansambl za vokalnu i instrumentalnu tradicionalnu muziku Fakulteta za muziku i teatar Zapadnog univerziteta iz Temišvara i ženska pevačka grupa, solisti i Veliki narodni orkestar Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ nastupili su večeras u prepunoj sali Narodnog pozorišta.

Koncert pod nazivom „Muzička čarolija“ deo je programa predviđenog Protokolom o partnerstvu i saradnji koji su potpisali, ovog leta, ADZNM „Gusle“ i strukovna Asocijacija muzikologa i etnokoreologa „Banat“, koju vode stručnjaci iz Rumunije i profesori Akademije Zapadnog univerziteta. Saradnja je, inače, započeta godinu dana ranije, a pored zajedničkih nastupa, obuhvata i zajedničke projekte, snimanja i štampana izdanja.

– I naši prijatelji iz Temišvara i mi imamo bogat program i želju da nastavimo saradnju razmenom nastupa. Mi već u utorak putujemo u Temišvar. Naši solisti, ženska pevačka grupa i veliki narodni orkestar nastupiće u velikoj auli Zapadnog univerziteta – rekao je Zoran Petrović, direktor „Gusala“.

U ime Grada, koncertu su prisustvovale zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić i članica Gradskog veća za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Saradnja između kulturnih i obrazovanih istitucija veoma nam je važna, a u ovom slučaju ostvarena je vrlo plodonosna međunarodna saradnja. Kao predstavniku Grada veoma mi je drago što možemo da podržimo ovaj događaj i „Gusle“ koje s ponosom nose titulu udruženja građana od posebnog značaja za Grad – izjavila je Mickovska.

Publiku je, na početku koncerta, pozdravio profesor doktor Lučian Emil Roške koji rukovodi gostujućim ansamblom, a zatim su usledile Rumunska svita i nastupi vokalnih i solista na tradicionalnim instrumentima.

U Rumuniji će, u gradu Deti, narednog vikenda nastupiti i igrački ansambli „Gusala“. Iz ovog Društva već najavljuju i novogodišnji koncert hora sa gostima koji će se održati 28. decembra, a zatim i koncert božićnih i koledarskih pesama 5. januara u Hramu Svetih Kozme i Damjana.

Prvi naredni koncert priređuje se za ljubitelje folklora. Igrački ansambli „Gusala“ nastupaće u sredu, 14. decembra, takođe u sali Pozorišta – dečiji od 17.30, i izvođački od 20 sati. Pokrovitelj programa je Grad Kikinda, a ulazak je besplatan.

Horu „Serbica“ iz Sremske Mitrovice Gran-pri „Melodianuma“

Igor Crnogorac decembar 11, 2022

Ansambl srpske horske umetnosti „Serbica“ iz Sremske Mitrovice apsolutni je pobednik trećeg Međunarodnog festivala horova „Melodianum“, održanom u Kikindi.

Odluku stručnog žirija saopštila je predsednica, prof. dr Biljana Jeremić. Hor „Serbica“, sa dirigentom mr Vladimirom Opačićem je i pobednik u kategoriji mešovitih kamernih horova i dobitnik specijalne nagrade za najbolju interpretaciju kompozicije starog majstora.

Festival „Melodianum“ organizovao je Kulturni centar Kikinda, uz podršku Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Svi rezultati saopšteni su onlajn, a proglašenju pobednika prisustvovao je i gradonačelnik Kikinde Nikola Lukač.

– Imamo izuzetnu čast i zadovoljstvo da budemo domaćini festivalu horova i uspevamo, treći put, da organizujemo program na izuzetno visokom nivou – rekao je Lukač. – Zahvaljujem se svim učesnicima i žiriju koji je doneo teške odluke u izuzetnoj konkurenciji. Pozivam sve da učestvuju i sledeće godine i siguran sam da ćemo ovaj horski festival podići na još viši nivo. Dobrodošli u Kikindu!

( Kompletan spisak nagrađenih pogledajte samo na Kikindskom portalu)

Završen treći „Melodianum“ – u konkurenciji 40 horova iz pet zemalja

Igor Crnogorac decembar 10, 2022

Treći Međunarodni festival horova „Melodianum“ završen je večeras, nastupom prošlogodišnjih pobednika – vokalnog sastava „Res Miranda“ iz Novog Sada. U svečanoj sali Narodnog muzeja gran-pri im je uručio Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra Kikinda, organizatora Festivala. Uz njih, nastupila je i muška vokalna grupa „Panonica“ iz Zrenjanina.

Kikindski „Meloidianum“ nastao je 2020. godine, u vreme pandemije, kao prvi i do danas i jedini onlajn festival horova u našoj zemlji.

– Korona i zabrana okupljanja naterale su nas da budemo kreativniji nego inače, tako smo dobili ideju da organizujemo onlajn festival horova. Te godine imali smo i najviše učesnika, pedeset horova se prijavilo u devet kategorija. Već naredne, 2021. godine, došli smo na ideju da dodamo i koncertne večeri sa najboljim horovima prethodnog festivala. Tako su prošle godine nastupili prvi pobednici, vokalni ansambl „Brevis“ iz Osijeka, a ove godine „Res Miranda“. Kvalitet horova koji šalju snimke nastupa značajno se popravio, neki učestvuju već treći put, neki su prvi put u konkurenciji, sve više se radi, ulazimo u horsku normalu – kaže direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev.

Markovljev je, na početku večerašnjeg koncerta uručio gran-pri za 2022. godinu Dunji Huzjan, umetničkom rukovodiocu ženskog vokalnog sastava „Res Miranda“.

– Mnogo nam znači nagrada jer su veliki stručnjaci u žiriju. Inače, najviše volimo žive nastupe zbog kontakta s publikom kojoj, verujemo, oplemenjujemo živote i zato i ovo što radimo ima smisao – rekla je Dunja Huzjan.

„Res Miranda“ je, za kikindsku publiku izvela jednu Mokranjčevu rukovet, splet vojvođanskih pesama i šumadijsko kolo, specijalno kompovano za njih, kao i narodne pesme iz Bugarske, SAD-a i Finske.

Gost „Melodianuma“ večeras je bila i muška vokalna grupa „Panonica“ iz Zrenjanina. Njihov nastup sadržao je duhovne kompozicija i aranžmane starogradskih i folklornih pesama, kao i mornarsku pesmu sa Novog Zelanda.

– Horska muzika se reanimira, dirigenti se trude da povrate pevače. Drago mi je da smo ove godine uspeli i da nastupamo. Mogu da primetim da više neće biti velikih horova, sada rade, uglavnom, kamerni horovi i težište je na vokalnim grupama – kaže dirigentkinja hora „Panonica“, Zorica Kozlovački.

Ovogodišnji program „Melodianuma“ sadržao je i dva stručna predavanja. Prvog dana, u petak, na temu „Horsko pevanje – iz različitih perspektiva“, govorila je prof. dr Antoaneta Radočaj Jerković. Večeras je prof. dr Agota Vitkai Kučera održala predavanje „Glas kao čovekov najvažniji instrument“. U Hramu Svetog oca Nikole sinoć je nastupio hor „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina.

Kada je u pitanju takmičarski deo, na Festival je stiglo 40 prijava horova iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Nastupe horova ocenjivao je žiri koji su činili: prof. dr Desanka Trakilović, prof. dr i prof. um. Antoaneta Radočaj Jerković, prof. dr i dr um. Agota Vitkai Kučera, prof. dr. Bogdan Đaković, prof. dr Dragana Sarajlić, mr Igor Sarajlić, doc. dr Jelena Trakilović i doc. Milica Stanković. Predsednica žirija bila je prof. dr Biljana Jeremić.

Profesorka Jeremić ocenila je da se, u odnosu na prethodna dva festivala, primećuje boljitak.

– Horovi su pripremljeniji jer se u poslednjih godinu dana nesmetano radi. Imamo veći odziv kvalitetnih horova, raduje nas da se ljudi prijavljuju i da vode računa o kvalitetu. Prema mišljenju žirija, a to je i moje lično mišljenje, naš Festival je sve bolji – rekla je prof. dr Jeremić.

Odluke o dobitnicima priznanja u svih devet kategorija žiri je saopštio večeras, onlajn. Apsolutni pobednik trećeg „Melodianuma“ znaće se sutra, u nedelju, u prepodnevnim satima; tada će biti objavljeno ko je dobio gran-pri Festivala.

Na taj način biće i zvanično završeno ovogodišnje takmičenje, ali i programi jer je, za sutra zakazan koncert Zrenjaninskog kamernog orkestra otkazan zbog bolesti dela ansambla. Festival je održan pod pokroviteljstvom Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Četvrti „Melodianum“ biće održan od 7. do 10. decembra 2023. godine.

Laureati trećeg Međunarodnog festivala horova

Kategorija mešoviti horovi sa više od 28 pevača

– prva zlatna medalja: Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ Zrenjanin, dirigent Senka Milisavljević;

– druga zlatna medalja: Hor mladih „Radojica Milosavljević – Ica“ Niš, dirigent Mila Pužić;

– treća zlatna medalja: Mešoviti hor Gimnazije „Vuk Karadžić“ Loznica, dirigent Darko Nestorović.

Kategorija mešoviti kamerni horovi

– prva zlatna medalja: Ansambl srpske horske umetnosti „Serbica“ Sremska Mitrovica, dirigent mr Vladimir Opačić. Hor je i dobitnik specijalne nagrade za najbolju interpretaciju kompozicije starog majstora;

– druga zlatna medalja: Mešani pevski zbor „Camerata Slovenica“ Sarajevo, dirigent Alek Isaković koji je i dobitnik specijalne nagrade za najboljeg mladog dirigenta;

– treća zlatna medalja: Mešoviti kamerni hor Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;

– četvrta zlatna medalja: Gradski mešoviti hor „Vox Lihnidos“ Ohrid, dirigent Burim Hidri;

– srebrna medalja: Srpsko pevačko društvo Ruma, dirigent Rastko Pavlov.

Kategorija duhovne horske muzike

– prva zlatna medalja: Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ Zrenjanin, dirigent Senka Milisavljević; takođe dobitnici specijalne nagrade za najbolje izvođenje pravoslavne duhovne muzike;

– druga zlatna medalja: Mešani pevski zbor „Camerata Slovenica“ Sarajevo, dirigent Alek Isaković;

– prva srebrna medalja: Ženska vokalna grupa „Mironosice“ Subotica, dirigent Dušica Vucelja;

– druga srebrna medalja: Crkveni hor Sveta Tri Jerarha Krupanj, dirigent Goran Andrić;

– treća srebrna medalja: Hor Hrama Svetog Georgija Bežanija, Beograd, dirigent Ana Ivanović.

Kategorija ženski horovi

– prva zlatna medalja: Ženska vokalna grupa „Verse“ Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;

– druga zlatna medalja: Hor Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Bijeljina, dirigent dr Jelena Trakilović;

– treća zlatna medalja: Hor Pedagoškog fakulteta iz Sombora, dirigenti Miona Milić i Jovana milošević;

– srebrna medalja: Hor „Arodisi“ Sremska Mitrovica, dirigent Isidora Skuratović.

Kategorija dečijih horova

– prva zlatna medalja: Dečiji hor „Magični ljiljani“ pri Ateljeu „Maestro“ Požarevac, dirigent Ljiljana Rakić;

– druga zlatna medalja: Hor „Dunavska lira“ Kostolac, dirigent Marija Mitić;

– srebrna medalja: Hor Osnovne muzičke škole „Teodor Toša Andrejević“ Ruma, dirigent Isidora Skuratović.

Kategorija dečijih horova osnovnih škola

– prva zlatna medalja: Hor Osnovne škole „Đura Daničić“ Novi Sad, dirigent Biljana Oravec;

– druga zlatna medalja: Osnovna škola „Jovan Popović“ Novi Sad, dirigent Branislava Marević;

– treća zlatna medalja: Hor Osnovne škole „Slavko Rodić“ Bački Jarak, dirigent Nada Gvozdenović;

– četvrta zlatna medalja: Dečiji hor multietnički hor OOU „Bratstvo-jedinstvo“ Ohrid, dirigent Burim Hidri;

– bronzana medalja: Hor Osnovne škole „Nikola Tesla“ – „Teslini slavuji“, dirigent Milana Bjelivuk Kovač;

– pohvala: Hor Osnovne škole „Đorđe Krstić“ Beograd, dirigent Aleksandra Pavićević.

Kategorija pop-horova

– zlatna medalja: Vokalna skupina „VitaNeo“ Ravna Gora, Hrvatska, dirigent Žaklina Majetić Mufić;

– srebrna medalja: Hor „Arodisi“ Sremska Mitrovica, dirigent Isidora Skuratović.

Kategorija vokalnih grupa

– prva zlatna medalja: Muška pevačka grupa „Panonica“ Zrenjanin, dirigent Zorica Kozlovački;

– druga zlatna medalja: Muška pevačka grupa „Fantje“ Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;

– prva srebrna medalja: Vokalni ansambl „Vozglas“ Ćuprija, dirigent Jelena Kačavenda;

– druga srebrna medalja: Hor „Iskončići“ Subotica, dirigent Natalija Lukić;

– bronzana medalja: Ženska vokalna grupa „Mironosice“ Subotica, dirigent Dušica Vucelja.

Kategorija vokalno isntrumentalnih ansambala

– zlatna medalja: hor Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, dirigenti Milica Stanković i Jelena Grkić Ginić;

– srebrna medalja: Hor Gerontološkog centra Zrenjanin, dirigent Vanja Ilijev.

Obeležava se Dan ljudskih prava

Igor Crnogorac decembar 10, 2022

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se 10. decembra, na dan kada je 1948. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, a ove godine pod motom „Dostojanstvo, sloboda i pravda za sve”.

U poruci povodom dana ljudskih prava, generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je zemlje članice, civilno društvo, privatni sektor i ostale da stave ljudska prava u središte svojih napora kako bi se zaustavili „današnji štetni trendovi”.

Gutereš je upozorio da su glad i siromaštvo u porastu, čime su ugrožena ekonomska i socijalna prava stotinama miliona ljudi. Saopštio je i da se medijske slobode i bezbednost novinara u opasnom padu u skoro svim delovima sveta, prenosi „Politika“.

„Nestaje poverenje u institucije, naročito među mladima. Pandemija koronavirusa je dovela do povećanja nivoa nasilja nad ženama i devojčicama”, rekao je on.

Ljudska prava su univerzalna prava koja ima svaki čovek, bez obzira na nacionalnost, pol, veru, rasu, jezik ili bilo koji drugi status. Obuhvataju pravo na život, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima bila je prvi pravni dokument koji je utvrdio osnovna ljudska prava koja treba univerzalno zaštititi. Obeležavanje ovog datuma ustanovljeno je 1950. godine na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) istakla je u saopštenju povodom Međunarodnog dana ljudskih prava da su krizna vremena test za zaštitu ljudskih prava i da, pošto se ljudska prava i dalje krše, moramo da radimo zajedno u duhu dijaloga i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, ako želimo da ostvarimo postulat sadržan u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima o svetu u kome su svi jednaki u pravima.

Od 20. decembra biće moguće svakodnevno zakazivanje specijalističkih pregleda

Igor Crnogorac decembar 10, 2022

Ministarka zdravlja, dr Danica Grujičić, izjavila je da će, od druge polovine decembra, biti ukinuto zakazivanje termina kod lekara od 1. do 5. u mesecu preko IZIS-a i da će pacijenti imati mogućnost da preglede u bolnicama zakažu tokom celog meseca.

– Mi koji radimo u klinikama, jednom nedeljno imamo svoj ambulantni termin i nismo ni bili svesni da je to zaista samo od 1. do 5. Naravno da svo vreme treba da budu otvoreni termini. Meni je potpuno nejasno zašto je to bilo od 1. do 5. – navela je Grujučićeva za RTS.

Ona je objasnila da svi lekari specijalisti rade po istim protokolima, po istim principima, te da nema nikakvog razloga da pacijenti traže starijeg ili mlađeg lekara.

– Ali ako neko hoće određenog lekara, onda će možda sačekati nedelju ili dve, ali je važno da doktori u domovima zdravlja ne moraju da gledaju prvih pet dana u ekrane, već da zakazuju kad god im dođe pacijent i to će biti u stanju da rade bilo kada u mesecu, radnim danima. Ono što je hitno, ide u Urgentni centar.

Svakodnevno zakazivanje termina za pregled specijaliste počeće da se primenjuje od 20. decembra, najavila je ministarka i dodala da će uvek morati da bude otvorenih termina.

– Ako ne mogu da se popune, onda su odgovorni direktori. Znači, stalno mora da bude zeleno. Neka bude 25 pregleda što da ne, koliko puta sam ostala do 7 sati uveče da pregledam pacijente. Neka se plati to ljudima, ja nemam ništa protiv, prekovremeni sati, kako god, ali ne može da se desi da ja pregledam petoro u državnoj službi, a onda 25 u privatnoj – ističe ministarka.

Minsitarka je rekla da svi koji imaju problem sa zakazivanjem mogu da joj se obrate na mejl danica.grujicic@zdravlje.gov.rs.

– Stalno gledam mejlove, ako pacijenti imaju bilo kakav problem da bilo šta zakažu, neka pišu na tu mejl adresu. Prvo ćemo im zakazati, a drugo, ja ću da vidim zbog čega ljudi moraju da se obraćaju Ministarstvu da bi došli do termina.

Takođe, ukazala je da su aparati nabavljeni i da će sada svaka bolnica imati skener.

– Nemoguće je da ljude šalju privatno to da rade. Ako direktor nije u stanju da svoje radiologe organizuje tako da oni moraju da prime pacijenta koji ima državno zdravstveno osiguranje, e pa onda neće biti direktori – poručila je ministarka.

Takođe je izjavila da je digitalizacija veoma važna za zdravstveni sistem i da je bitno dovesti optički kabl do ambulanti u svakom selu.

Gledali smo za vas pretpremijeru: Vama napisano „Ljubavno pismo“

Igor Crnogorac decembar 9, 2022

Nova predstava večeras će se predati sudu gledalaca, na premijeri u Narodnom pozorištu. I dok glumce prepuštamo pretpremijernoj neizvesnosti iščekivanja reakcije publike, mi smo predstavu gledali sinoć na generalnoj probi i znamo šta vas čeka.

„Ljubavno pismo“ nije melodrama, nije komedija, nije baš ni čist vodvilj, ono je od svega pomalo. Najviše je glumačka predstava, ako ćemo strogo, jer su glumci svoje likove izgradili dajući najbolje od sebe, a neki su im, zasigurno, dodali filigransku završnicu. Da im ne biste odoleli, u čemu i jeste smisao.

Ono čemu, takođe, nećete odoleti, jeste datost samog teksta, smeštenog u osamdesete godine prošlog veka, u Titovu Jugoslaviju. Koju, osim po kostimima i muzici, prepoznajete i po nepodnošljivoj lakoći s kojom odrasli likovi rukovode svojim i tuđim životima u opštedruštvenom trendu prepuštanja strogim, ali već formiranim i prilično udobnim vrednostima. S druge strane, mladi naraštaji, rade nešto sasvim suprotno – oni ne znaju šta hoće, jer su mladi naraštaji, razume se, ali srljaju, odlučuju, greše, jednom rečju, otimaju život. Dakle, dok omladina rešava svoje probleme identiteta, odrasli u svojoj lagodnosti, pobrkavši direktive s nagonima, prave probleme bez kojih ovo ne bi bio ni vodvilj, ni melodrama, a sigurno ni ovakva urnebesna komedija. Kada ste poslednji put čuli za taj izraz, a kada ste je poslednji put gledali?

Bez „spojlovanja“ (neću vam reći šta će se dogoditi), zaplet je sledeći: dve kumovske porodice izgradile su kuće pod istim krovom, imaju svako po jednu ženu, dete, a neki i podstanarku. Između dva Prva maja ili sindikalnog zimovanja ili šta god, deca su porasla do zaljubljivanja i počela da pišu ljubavna pisma. Zahvaljujući kojima odrasli pomisle da imaju nešto s tim, s ljubavlju, razume se, i počinju „da se ponašaju“, što bi rekla ta ista deca, nesebično reflektujući posledice na sve oko sebe.

U dobrom duhu prave komedije tekst su napisali Zlatan Fazlagić i Zoran Bačić, na drugoj godini dramaturgije. Zatim ga je dramatizovao Miodrag Dinulović, a na scenu ga je, u Narodnom

pozorištu, postavio Dragan Ostojić, kikindski glumac i reditelj. Igraju: Branislav Knežević, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Ružica Nedin, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus.

Predstava je bogata, pitka i zavešće vas istom tom nepodnošljivom lakoćom: glume, režije i tekstom prepunom duhovitih opaski. Možda ćete i vi, tek na kraju shvatiti da su se, u međuvremenu, dogodile velike promene. I da svega toga više nema, a nedostaje vam. I onda će vam, možda, biti malo i tužno, ali šta ćete, pozorište je to, a mi moramo nazad u stvarni život. Još jednom – mnogo, mnogo drukčiji – i teži.

(Fotografije: „Foto Sretenović“ i Kikindski portal)

COVID sada ima blažu kliničku sliku od sezonskog gripa – najviše novozaraženih među starijima

Igor Crnogorac decembar 9, 2022

Situacija sa korona virusom je stabilna – od poslednjeg talasa, koji je trajao od jula do septembra, ne primećuje se ni porast, ali ni pad broja obolelih. Na području celog Severnobanatskog okruga dnevno se registruje od dvoje do 20 novoobolelih, dok je na području Kikinde taj broj jednocifren, kaže dr Tatjana Pecarski, načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje.

U ambulantama se dnevno testira konstantno oko sto pacijenata. U Kikindi je, recimo, 7. decembra registrovano četvoro obolelih.

– Klinička slika sada je relativno blaga, a većinu obolelih čine stariji od 60 godina. Deca vrlo retko oboljevaju, samo dvoje je bilo zaraženo od 1. decembra. Kod ovog podsoja dominantni su bol u grlu, curenje nosa, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima, često i bez povišene temperature. Nadam se da ovaj virus sada ulazi u periodiku jer u svakom narednom talasu imamo sve blaže simptome – kaže doktorka Pecarski.

U kikindskoj bolnici, na COVID odeljenju, trenutno su hospitalizovana četiri pacijenta. Uglavnom su to stariji i pacijenti sa komorbiditetima, saznajemo od pomoćnika direktora Opšte bolnice, dr Vladimira Prunića.

Preporuka je da stariji i dalje nose maske u prodavnicama i u svim zatvorenim prostorima, ali i na otvorenom, ukoliko je prisutan veliki broj ljudi. Takođe, dovoljno odmora i redovna ishrana ostaju saveti koji se odnose na preventivu i kada su u pitanju sezonski grip i ostale respiratorne infekcije.

Dobra vest je da gripa još uvek nema. Iako je virus tipa A potvrđen na teritoriji Vojvodine, u našem okrugu još uvek nije izolovan, kaže doktorka Pecarski. Ona ističe da je veoma važno da se protiv sezonskog gripa vakcinišu hronični bolesnici, trudnice i zaposleni u javnom sektoru.

Što se tiče vakcine protiv COVID-a, starijima od 60 godina i hroničnim bolesnicima svakako se savetuju i treća i četvrta doza, a period zaštite koji se očekuje je godinu dana i duže, napominje dr Pecarski. Ona dodaje da se očekuje da će uskoro stići nova „Modernina“, bivalentna vakcina, koja će se primati jednom godišnje kao i svaka vakcina protiv gripa, i da će sadržati sve aktuelne sojeve korona virusa.

Proslava Dana škole „Žarko Zrenjanin“ – radost zajedničkog stvaranja

Igor Crnogorac decembar 9, 2022

Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ danas je proslavila svoj dan, 67 godina postojanja. U toku prepodneva odvijale su se aktivnosti u radionicama za đake i njihove roditelje, i održan je književni klub.

Osnovna škola „Žarko Zrenjanin“ je, sa 560 učenika u 24 odeljenja najveća u Severnobanatskom okrugu, kaže direktor, Tihomir Farkaš.

– Održavamo isti broj đaka, na šta smo veoma ponosni. Uz podršku lokalne samouprave ulažemo u školu svake godine i tako stalno napredujemo. Ove godine tri miliona dinara investirano je u zamenu kompletne rasvete led-panelima. Svi kabineti su opremljeni video-bimovima, imamo „smart table“, učenici zaista imaju kvalitetne uslove za rad – kaže Farkaš.

U ime lokalne samouuprave, proslavi su prisustvovali članica Gradskog veća zadužena za obrazovanje i kulturu, Valentina Mickovski i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe, Bogdan Tasovac.

Valentina Mickovski čestitala je đacima i zaposlenima njihov dan.

– Ponosni smo na sve đake i zaposlene. Škola „Žarko Zrenjanin“ nije velika samo po broju đaka, već i po kvalitetu rada, što pokazuju mnogobrojne nagrade na republičkim takmičenjima. Takođe, učenici pokazuju svoju kreativnost na inovativan način, učešćem u vannastavnim aktivnostima – rekla je Mickovska.

U završnici proslave, održana je priredba na kojoj su nastupili hor, plesne grupe i dramska sekcija Škole. Mnogo radosti bilo je u prepunoj sali nastavnika, roditelja i đaka koji su danas i gostima na svečanosti pokazali svoje talente.

Ekipa škole „Žarko Zrenjanin“ pobednik kviza o Kikindi

Igor Crnogorac decembar 8, 2022

Finale kviza znanja „Moja Kikinda: Otkrijmo gde živimo“, u organizaciji Kancelarije za mlade i podršku Grada Kikinde, održano je danas u Kulturnom centru.

Nadmetale su se četiri ekipe koje su, ove godine, pokazale najbolje znanje o svom gradu: sedmog i osmog razreda osnovnih škola „Žarko Zrenjanin“ i „Jovan Popović“, Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ i Tehničke škole.

Kviz koji je osmislio profesor geografije, Miroslav Grujić, ove godine imao je osmo izdanje. Učestvovalo je 15 ekipa – 11 iz osnovnih škola i četiri srednjoškolska tima.

U samom finalu, pored znanja iz geografije i istorije, potrebna je bila i sreća jer se, bacanjem kockica, nisu samo dobijala pitanja, već i „zaustavljanja“ u pojedinim mestima Grada.

U konačnom plasmanu, najbolji su bili učenici Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“: Milica Glišin, Milica Blažić, Ivan Kovačev i Vuk Kresoja, kojima je mentorka bila nastavnica Aleksandra Ostojin.

– Spremamo se od septembra, bili smo podelili oblasti i važno nam je bilo da sve što bolje naučimo – kaže Milica Blažić. – Učestvovali smo i prošle godine i mnogo toga smo naučili. Lepo je naučiti nešto novo o gradu u kojem živimo, jer ljudi malo znaju o tome – sama sam naučila mnogo o klimi i temperaturama, o tome da smo najsunčaniji grad, o nekim ličnostima iz istorije.

Autor ovog zanimljivog, maštovitog i nadasve edukativnog kviza, profesor Miroslav Grujić veoma je zadovoljan znanjem koje su đaci pokazali.

– Iz ciklusa u ciklus deca pokazuju sve više znanja – ove godine su znali najviše. Ponosan sam na to što je kviz uspeo da zaživi među omladinom i mislim da smo grad u Srbiji u kojoj mladi najviše znaju o svojoj sredini. Posebno želim da pohvalim Katarinu Golić iz Tehničke škole koja je, u prva dva kruga, znala odgovor na svako pitanje koje je bilo postavljeno bilo kojem od takmičara. Presrećan sam što deca osnovnih i srednjih škola imaju ovoliko znanje – kaže profesor Grujić.

Grujić napominje da su svi finalisti pobednici i da su presudile nijanse, pa je tako Katarinina ekipa takmičenje završila na četvrtom mestu.

– U pripremi za kviz najviše sam naučila o istoriji grada, kao i o nekim opštim podacima. O klimi, recimo, pre kviza nisam znala ni približno koliko znam sada – kaže Katarina. – Verujem da svako treba dobro da poznaje grad iz kojeg potiče.

Ekipu Tehničke škole činili su još: Dario Biber, David Nađ i Nikola Plavšić. Mentorka im je bila profesorica Marija Mišković.

Ekipa Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski“ zauzela je drugo mesto i u njoj su bili: Milana Inđić, Dunja Grujić, Dunja Bajić i Emina Mujkić, uz podršku mentorke, profesorice Jasne Tomašev.

Trećeplasirani su bili učenici Osnovne škole „Jovan Popović“: Milana Badrljica, Anja Tešin, Milana Sivčev i Dušan Jerković. Njihova mentorka bila je nastavnica Olivera Gašić.

Finalnom takmičenju prisustvovali su članovi Gradskog veća, Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Dragan Pecarski, zadužen za sport i omladinu.

– Ponosimo se našim mladim ljudima jer su pokazali da su spremni da izdvoje vreme i da rade na sopstvenom usavršavanju. Zahvaljujem se i profesoru Miroslavu Grujiću na fantastičnoj inicijativi koja im je omogućila da stiču nova saznanja na kreativan način koji nije u toj meri zastupljen u formalnom obrazovanju. Uvek ćemo, kao Grad, podržavati projekte u kojima su ciljna grupa mladi ljudi i rad na razvijanju njihovih potencijala – rekla je Mickovska.

Sve četiri ekipe nagrađene su sa po jednom pametnom tablom, članovi pobedničkog tima – sa po jednim mobilnim telefonom, drugoplasirani su dobili svako po „pametni sat“, đaci iz tima koji je zauzeo treće mesto dobili su bežične slušalice, dok su članovima četvrtoplasirane ekipe poklonjene eksterne baterije. Nagrade je obezbedila lokalna samouprava.

Održano prvo predavanje u ciklusu „Poznavanje prava potrošača“

Igor Crnogorac decembar 8, 2022

Prvo predavanje na temu „Poznavanje prava potrošača“ održano je danas u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“. Projekat obuke mladih o pravima kupaca sprovodi Udruženje potrošača Kikinde (UPOK) pod pokroviteljstvom Grada.

– Naš cilj je da se učenici upoznaju sa pravima potrošača, da prošire svoje znanje, da se prilagode svakodnevnom životu i da edukuju odrasle članove porodice. Prva tema nam je reklamacija, od koje potrošači neretko odustaju jer ne poznaju svoja prava ni proceduru, a zatim ćemo obraditi i elektronsku kupovinu, kupovinu na daljinu, što je posebno korisno za mlađe generacije – rekao je predsednik UPOK-a, Darko Cvijan.

Planirano je da se predavanja održe za đake sedmog i osmog razreda i srednjoškolce na području Kikinde. Teme obuka proširivaće se shodno interesovanjima polaznika, rekao je Cvijan.

U ime Grada predavanju je prisustvovala članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski.

– Obrazovanje dece i mladih je nama u Gradskoj upravi, pored ulaganja u infrastrukturu, jedna od primarnih stavki – rekla je Mickovska. – Težimo da ponudimo nešto novo, čega nema u redovnoj nastavi. Stoga je Grad podržao Udruženje potrošača i njihov projekat i drago mi je da je u Gimnaziji prepoznat kao potreban. Nadam se da će nam se pridružiti i ostale škole.

Današnje predavanje slušali su, kao čas građanskog vaspitanja, učenici četvrtog razreda prirodnog smera Gimnazije.

– Drago mi je što je projekat počeo upravo u našoj školi. Đaci četvrte godine obrađuju ovu temu na časovima građanskog vaspitanja, već imaju osnovno znanje, i mislim da će biti korisno da ga prošire i podele sa članovima svojih porodica. Naša škola sarađuje sa Udruženjem, zahvaljujući tome učestovali smo u kvizu održanom u Prvoj trgovačkoj školi u Beogradu i osvojili smo drugo mesto – rekla je direktorica Gimnazije, Mirjana Dražić.

Kikinda je, inače, jedna od malobrojnih sredina u kojima postoji Udruženje potrošača koje je, već 15 godina, na raspolaganju građanima u slučajevima potrošačkih problema. U okviru projekta Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, poslednjih pet godina, UPOK je i regionalno savetovalište za područje Vojvodine.