јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

oranica

Јавни оглас за давање у закуп и на коришћење пољопривредног земљишта у државној својини у Кикинди расписан је 30. децембра. Према плану уређења државног пољоприврeдног земљишта. Град планира да, у вишегодишњи закуп изда 2.786 хектара.

У првом кругу на лицитацији је пољопривредно земљиште у катастарским општинама Нови Козарци, Сајан, Башаид, Банатско Велико Село, Руско Село, Банатска Топола, Иђош, Кикинда и Мокрин. За обрадиво земљиште – њиве, воћњаке и винограде, почетне цене по хектару су од 19 хиљада до 60 хиљада динара, од колико ће се лицитирати за њиве прве класе. Од шест хиљада до 16 хиљада динара по хектару су почетне цене за необрадиве површине – ливаде, пашњаке и мочваре.

– Почетна цена закупа утврђује се на бази просечне постигнуте цене на последњем јавном надметању. У првом кругу она може да буде умањена за 20 одсто, а у другом кругу за 60 одсто. На прошлој лицитацији пољопривредници су постигли високе цене, па је наша комисија одлучила да их умањи. Почетна цена за прву класу њиве прошле године била је 362 евра, а сада је, умањена за 20 одсто, 511 евра по хектару – каже Љубан Средић, у Градском већу задужен за пољопривреду и Месне заједнице.

Цене закупа, већ годинама уназад, имају узлазни тренд, каже Средић. На овој лицитацији највише има њива треће и четврте класе. Најмање занимљиве парцеле, трстике и пашњаци, углавном се налазе на територијама Иђоша, Мокрина и Сајана.

– Највише цене постижу се на парцелама на којима је најквалитетније земљиште: у Накову, Банатском Великом Селу, Банатској Тополи, Нови Козарцима и Руском Селу, и обично ово земљиште буде излицитирано већ у првом кругу – објашњава Средић.

Од укупне понуде за лицитирање, 152 хектара се враћа у поступак јер су раскинути уговори због неплаћања закупа и, у једном случају, због издавања у подзакуп.

Увид у документацију могућ је у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој који се налази на углу Семлачке и Улице краља Петра Првог, од 8 до 12 сати, до 13. јануара, када истиче рок за електронско пријављивање за лицитацију. Јавно надметање такође се, већ трећу годину, спроводи електронским путем, системом затворених понуда.

Надметање и објављивање резултата одржаће се 19. јануара у 12 сати. Сви подаци доступни су преко сајта Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

На територији Кикинде тренутно је у дугогодишњем закупу 7, 7 хиљада хектара са 738 важећих уговора.

Krvavi januar 1

Комеморативним скупом, полагањем венаца и, по први пут парастосом, код спомен-плоче у дворишту Курије, обележена је 81 година од погибије 39 родољуба које су, 3. и 9. јануара 1942. године стрељали припадници немачке фашистичке војске.

Била је то одмазда због убиства тројице припадника немачке пољске полиције на путу Кикинда-Башаид, августа 1941. Деветорица родољуба из Драгутинова и Беодре стрељана су 3. јануара – шесторица су били партизани, тројица су оптужена да су им помагали.

Шест дана касније, на истом месту, побијено је још 30 антифашиста – 21 Кикинђанин и деветоро Мокринчана. Међу њима су били: студент права, пољопривредник, домаћица, баштован, кројачки помоћник. Оптужнице су биле: чланство у СКОЈ-у и КПЈ, курирска служба за партизане, скривање илегалаца, преношење оружја.

Данашњем обележавању 81 године од Крвавог јануара присуствовали су и венце су положили: градоначелник Никола Лукач, председник Градског парламента Младен Богдан и начелник Градске управе Драгиша Михајловић, делегација Министарства одбране предвођена потпуковником Душаном Јованићем, председник СУБНОР-а АП Војводине и потпредседник СУБНОР-а Србије, Јово Барошевић, представници СУБНОР-а Кикинда и Српских ратних ветерана Кикинда и потомци стрељаних: Зорке Чворак, Милорада Татића, Милице и Милана Маркова.

– Ови људи убијени су на свиреп начин. То је тежак дан у нашој историји и никада нећемо заборавити грађане који су на овакав начин побијени. Ми баштинимо и обележавамо овакве догађаје и увек ћемо то чинити – рекао је Јово Барошевић.

Кикинда данас обележава сећање на један од најтрагичнијих, најкрвавијих, најболнијих датума у историји нашег града, рекао је председник градског парламента Младен Богдан.

– Стрељани су зато што су били Срби, родољуби и патриоте, зато што су рекли „не“ фашистичком окупатору. Њихову борбу не смемо никада да заборавимо и увек морамо да им одајемо почаст због примера који су дали како би Кикинда данас постојала и била слободна. Не смемо да заборавимо да је наш народ страдао током читавог 20. века, и у Првом светском рату и током Другог светског рата, и то страдање, нажалост, није заобишло ни Кикинду. Подсетићу и да је на грађане пуцано, само зато што су Срби, и у Краљеву и Крагујевцу, и у злочиначкој Независној држави Хрватској. Не постоји место на којем није било српског стратишта током 20. века. Исто се догађало и током 90-их година на територији бивше Југославије; као што видимо и сада, на Бадње вече, на Косову и Метохији пуцано је на дечаке Милоша и Стефана Стојановића када су ишли по Бадњак. Ништа од тога не смемо да заборавимо – рекао је Богдан.

Богдан је честитао Дан Републике грађанима Републике Српске и истакао да су они „својом борбом, трудом, залагањем и својим животима, омогућили да Срби преко Дрине данас имају своје парче земље“.

У програму обележавања годишњице свирепог злочина у Кикинди учестовали су чланови Одбора за културне активности СУБНОР-а, Владимир Радић и Ђуро Буцало, и припадници Одреда извиђача „Прока С. Плави“ из Кикинде.

Тог Крвавог јануара у Банату је, због тројице убијених немачких пољочувара, стрељано 150 родољуба. Одавање поште страдалима и чување сећања на њихову жртву обавеза је и част коју и данас преузимају генерације слободних потомака.

 

 

sveti-arhidjakon-stefan

Трећег дана Божића православни верници молитвено се сећају Светог Стефана,  архиђакона првобитне Јерусалимске цркве и сродника апостола Павла. Ово је крсна слава многих породица и прва крсна слава у години.

Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Био је Јеврејин који је живео у грчким областима Римског царства.

Страдање Светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христос вазнео на небо. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.

Овим даном завршава се празновање Божића. Према обичајима, данас се износи божићна слама из куће. Пажљиво се сакупља и не баца јер се верује у њену плодотворну моћ. Ставља се у ракље воћки у пчелињак, кокошарник или у привредне објекте ради подстицања рода и напретка.

Daniel 4

Када се таленат споји са упорношћу и радом, познато је, резултати не могу да изостану. Управо то се догодило Даниелу Тоту из Кикинде, младом глумцу запосленом у Новосадском позоришту (Újvidéki Színház). Тачније, Даниелу се ништа није само догодило, он је постигао и остварио све што је желео јер  једноставно – није одустао.

– После основне школе желео сам да упишем уметничку средњу, тада ме је занимала ликовна уметност, али то није било  могуће. Тако сам завршио електротехнички смер у Техничкој школи у Кикинди – прича Даниел.

После матуре, преселио се у Суботицу и запослио у аутомобилској индустрији, у магацину фабрике. Чинило се да је све даље од свог сна.

– У Суботици је један глумац, Бела Кало, имао драмску радионицу. Отишао сам и прошао сам пријемни. На радионици сам схватио да желим глумом да се бавим професионално; због људи који су у позоришту, атмосфере, рада и слободе, и зато што сам се и сам ослободио. Као дете сам био врло интровертан, позориште ме је ослободило.

После две године на радионици, Даниел је решио да оде на пријемни на Академији уметности у Новом Саду.

– Пре одласка на пријемни, дао сам отказ у фабрици, толико сам мрзео тај посао – признаје Даниел.

Родитељи су, каже, били забринути јер им се није чинило да је глумачки посао сигуран и да ће му обезбедити сталне приходе. Међутим, Даниелов успех умирио је њихове бојазни. Завршио је Академију, глуму на мађарском језику, у класи професора Ласла Шандора. Већ на четвртој години повремено је играо у Новосадском позоришту, а данас је у овом театру и запослен.

Прошлог септембра премијерно је одиграо своју монодраму са којом је одбранио мастер-рад – за „Сани Сајдс, мртвачки шоу“ сам је написао текст, а режију је потписао са колегом из позоришта, Атилом Неметом. Поред ове представе, која је сада на репертоару Новосадског позоришта, у тој кући добио је улоге и у комадима: „Виолиниста на крову“, „Црвена поштанска кочија“, „Ричард Трећи“, „Носорог“, „Паравани“ ,“ Бог масакра“, „Том Сојер“.

– Живот ми се сасвим променио, нашао сам свој пут и осећам да сам на добром месту, са људима са којима сам хтео да будем. Има, наравно, и тежих момената у позоришту, али радим оно што волим – каже Даниел.

Даниел планира да своју монодраму, у фебруару, представи и публици у Кикинди, у КУД „Еђшег“. За сада, како каже, не планира ништа да мења, сасвим му је угодно у уметничким водама које је одабрао и у којима је успео да покаже таленат и пронађе себе. За Даниелову срећу то је све што је потребно.

 

Фото: Новосадско позориште, аутори – Габор Понго, Срђан Дорошки, Жофи Серда, и приватна колекција.

ikona za Božić

Православни верници данас прослављају најрадоснији међу свим празницима, Божић, дан када се родио Исус Христос. Српска православна црква Божић слави по јулијанском календару и то три дана, који су обележени црвеним словом.

На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима и објављује се долазак Божића и Божићног славља.

Према Јеванђељу, Христос је рођен тачно у поноћ, када се најсјајнија звезда, која се кретала од Истока према Западу, зауставила изнад пећине крај Витлејема. Витлејемска звезда је водила мудраце, три света краља са истока, који су желели да се поклоне Исусу.

Према обичајима, на Божић се устаје рано, пре сунца. Честита се речима „Христос се роди“ и одговара са „Ваистину се роди“ и после 40 посних дана, то је први мрсни дан.

Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе, у цркви се прима нафора (освештан хлеб) и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: „Христос се роди!“ и отпоздрављају: „Ваистину се роди!“. Овако се поздравља и говори све до Богојављења.

На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник. Он се посебно дочекује у кући и зове се положајник. Симболички представља Мудраце који су дошли новорођеном Христу на поклоњење. Положајник се дарује јер он, за целу наредну годину, доноси срећу у кућу.

После Свете Литургије пече се погача – чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача. У кући се пали свећа, каде се иконе, сви присутни и цела кућа. Пева се божићни тропар и чита се „Оче наш“.

Када се молитва заврши, приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу. После 40 дана поста, Божић је први мрсни дан.

Поред Српске првославне цркве, Божић 7. јануара прослављају Руска православна црква, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.

Други дан Божића је Сабор пресвете Богородице који црква посвећује Богомајци у знак захвалности што је родила Спаситеља. Трећег дана Божића слави се Свети архиђакон Стефан.

Korinđaši 2

У сусрет најрадоснијем празнику, вечерас се посебно радују деца. Коринђање – рецитовање божићних песмица на Бадњи дан, стари је обичај који опстаје само у малом делу Војводине – између осталог и у Северном Банату.

Ово је посебан облик коледарских обичаја током којих деца (некада је то било под маскама) у групама обилазе куће, певајући шаљиве песмице. Заузврат, домаћини их дарују слаткишима и воћем, посебно орасима, понекад и новцем. У народу постоји веровање да, што коринђаши гласније певају, то доноси више среће дому који посећују.

Обичај коринђања који носи радост и дух заједнице, и даље се негује у Кикинди, на срећу и млађих и старијих суграђана. У Градској кући, од прошле године, такође дочекују коринђаше. Тако је било и данас – најмлађе чуваре традиције даривао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Božić 1

Готово сваки хришћански празник има своје обичаје. Највише обичаја везано је за Божић који је, у хришћанском свету, најрадоснији празник јер се тога дана родило дете Божије. О обичајима за божићне празнике говорио је протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана у Кикинди.

– Бадњак је симбол дрвета које је старац Јосиф наложио у пећини где се родио Богомладенац Исус. Зато је важно, на овај дан, да наши домови, наше трпезе, буду украшене бадњацима, заједно са сламом, симболом јасала у које је био  положен Христос. Ми хришћани се, постом, припремамо за дочек рођења Христовог. Пост је подвиг, жртва и труд, све оно што нам помаже да, савладавамо себе, своје мисли, и јачамо своју вољу. Када једемо превише јаке хране, она нам даје снагу и бес. Пост, међутим, подразумева скромност, стрпљење, смирење и  борбу против самог себе. Већина од нас у томе успева и свако ће успети ако буде хтео – каже протојереј Петровић.

Он је подсетио да ће у свим храмовима бити припремљени освештани бадњачићи које верници уносе у своје домове.

– Када се данас на вашим капијама и вратима појаве деца, бар им дајте лепу реч ако немате нешто друго јер су коринђаши симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима и добра воља.

На дан Божића, као и за крсну славу, после литургије се запали свећа у кући, а у нашим крајевима обичај је и да се ставља зелено жито и упали кандило. Први гост у кући тога дана је положајник. Верници су често за положајника бирали дете које је добро и послушно, да донесе радост и наду, објашњава протојереј Петровић.

– У нашој вери наши преци су управо светитељи које славимо у својим домовима и храмовима. Велика већина њих своју вољу је посведочила својим животом. Хришћани су одувек трпели неко страдање. И ми данас трпимо страдање и не можемо се ни надати да страдања неће бити. Страдање је и када се човек преједе, када претера у било чему, макар то било и нешто добро, то јесте његово страдање.

Протојереј Петровић подсећа да морамо бити одговорни у томе како славимо јер, како је рекао, у славу Божића имамо много лепих песама које се не смеју злоупотребити непримереним изразима.

– За верске празнике немојмо претеривати ни у јелу ни у пићу, јер ту нас ђаво највише куша. За крсне славе, за Ускрс и за Божић морамо имати веру, јер ће нас ђаво искушати да обешчастимо и оскрнавимо светињу празника – рекао је Петровић, обраћајући се верницима у Храму Светих Козме и Дамјана уочи Бадњег дана.

И ове године бадњаци из цркава ће пролазити улицама града како би верници могли да их поздраве јер, како је рекао протојереј Петровић, то је радост и благослов. У три сата, код оба кикиндска храма, бадњаци ће бити освештани и запаљени, а затим се улази у храмове и, у смирењу и стрпљењу, чека благослов.

Dragana Ivanić 3

Како се Божић у западним земљама не поклапа са нашом прославом овог празника, Србима на привременом или сталном раду у иностранству није нимало лако да се ускладе са послодавцима и добију слободне дане како би најрадоснији празник провели са својим породицама у домовини. Жеља је велика јер се Божић  слави у кругу фамилије, те је јачање и неговање породичних односа у првом плану и посебно значајно у дане овог празника.

Породици Иванић, Драгани, Маријану и њиховом петогодишњем сину који живе у источној Немачкој, ово је пошло за руком и, на њихову радост, а посебно на срећу породице, управо пред Бадњи дан стигли су у Руско Село.

– У Немачкој смо са припремама за празнике почели рано, још крајем новембра. Украшавамо јелку и дом, и полако спремамо поклоне за родбину и пријатеље. Пошто смо далеко од своје породице и рођака, трудимо се да православни Божић дочекамо у кругу својих најближих – каже Драгана која ради као новинарка.

Тако ће, ове године, на Бадњи дан, присуствовати паљењу бадњака у Драганином Руском Селу. Затим ће Драгана повести сина Марка у коринђање, баш како је и она то чинила када је била у његовим годинама.

– Тај стари обичај враћа ме у детињство, када смо у костимима и певајући песме, ишли од куће до куће и коринђали – присећа се Драгана. – Волим да своје дете научим нашим обичајима, трудимо се да му пренесемо тај део наше културе. Верујем да ће ово бити посебан дан за њега пред Божић који ћемо прославити у кругу фамилије.

За Бадњи дан Драганина породица припремиће посну трпезу, а Маркова бака ће за Божић спремити све по реду: сарму, коленицу, погачу…

– Срећни смо што смо ове године, за време најрадоснијег хришћанског празника, у топлини свог дома, са најмилијима. Сматрам да је најважније да човек пронађе свој мир и задовољство у животу, било да живите овде или сте далеко од домовине. Мир који човек носи у себи и љубав човека према човеку, јесте оно што свету треба.

Ми желимо Драгани и њеној породици што више радосних тренутака проведених у кругу најближих. И да мир и љубав које носе у себи, буду у свакоме од нас. Без обзира на географску ширину.

Božićni koncert 7

Концерт божићних песама вечерас је, у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди одржала Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“. У изузетно свечаној претпразничној атмосфери наступу је присуствовао велики број верника. Догађај су, у име локалне самоуправе, подржали председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Ово је леп увод у божићне празнике када се подсећамо свог задатка да негујемо нашу традицију и обичаје који су нам остали од предака – рекао је Богдан. – Сутра ћемо свечано унети бадњак у Градску кућу и пожелети срећу и здравље свим запосленима. Имаћемо бадњак испред оба храма у Кикинди, а затим очекујемо све суграђане да дођу да коринђају у Градској кући, да их дарујемо и пожелимо им срећу и здравље у новој години. Ово је прилика да се сетимо колико је важно да будемо јединствени, да чувамо једни друге. Свима желим да ове празнике проведу у миру и благостању са својим породицама.

Божићне и коледарске, световне и духовне песме, „Гусле“ су други пут извеле у Храму Светих Козме и Дамјана, а сама припрема концерта трајала је годину дана.

– Певању је претходио истраживачки рад, а затим смо увежбавали са групом. Песме су у трогласу, четворогласу, има антифоних, то су коледарске и божићне песме из читаве Србије и из крајева у којима живе Срби – из Румуније, БиХ и Хрватске. Такође, вечерас промовишемо трећи аудио компакт-диск наше Женске певачке групе и хора „Корнелије Станковић“. Такође, Мушка певачка група је снимила коледарске напеве из Баната који се нису певали најмање сто година и које смо урадили према записима из арадске жупаније, из 1912. године – рекао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

Верницима је о Бадњем дану и Божићу беседио старешина Храма, протојереј Бобан Петровић. Он је подсетио на значење и симболе Бадњег дана и Божића.

– У старим временима, када коринђаши покуцају на врата, газда је прво питао да ли знају Рождество. Тек када би доказали да знају, могли су да коринђају – рекао је протојереј Петровић. – Коринђаши су симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима“.  Када вам коринђаши сутра закуцају на врата, пружите им бар лепу реч. Божић има највише обичаја јер је најрадоснији празник. Важно је да сутра наши домови буду украшени бадњацима и сламом – симболом јасала у које је био положен Богомладенац Исус.

Протојереј Петровић подсетио је да ће сутра, на Бадњи дан, свечана поворка са бадњаком проћи улицама града. Испред оба храма освештавање, паљење и дељење бадњака почеће у 15 сати.

Narodno_pozorište_Kikinda

Први пут у Кикинди, у Народном позоришту, биће изведена представа о животу песникa из нашег града, Душана Васиљева. У кикиндском театру процењено је да, као институција културе, имају обавезу да животу и делу Васиљева укажу пажњу коју заслужује, каже директорица, Милена Живков.

– Са редитељем Стеваном Бодрожом разговарала сам о томе коју бисмо представу могли да радимо. Читали смо драме Душана Васиљева и дошли на идеју да би Кикинда требало да се одужи овом великом, а крајње запостављеном  писцу српске књижевности. Разговарали смо о томе да би могла да се направи прича о његовом животу и ступили смо у контакт са драматургом Нином Плавањац која је, такође, била одушевљена идејом. Биће то, дакле, прича о  животу Душана Васиљева, кроз коју ће бити проткана и његова дела – каже Живкова.

Иако у Кикинди име Душана Васиљева носе гимназија и књижевна награда, овај писац, у театарском свету, до данас није био заступљен, што ће најављену премијеру учинити својеврсном праизведбом.

Душан Васиљев рођен је 1900. у Кикинди и живео је само 24 године. Писао је песме, прозу и драме, сматра се једним од најзначајнијих српских експресиониста. Основну школу похађао је у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где му се породица преселила 1911. године. Радио је као писар и као учитељ у Ченеју. Два пута се прикључио војсци, када је и оболео, а убрзо и умро од болести плућа. Сахрањен је на Мелином гробљу.

Рад на представи о Душану Васиљеву требало би да почне средином фебруара, а премијера је планирана за почетак априла, каже директорица и додаје да је у плану да у представи игра само домаћи ансамбл. Редитељ Стеван Бодрожа већ је потписао једну режију у кикиндском театру – представе „Лажа и паралажа“.

Don`t copy text!