Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Treći dan Božića posvećen je Svetom Stefanu

Igor Crnogorac January 9, 2023

Trećeg dana Božića pravoslavni vernici molitveno se sećaju Svetog Stefana, arhiđakona prvobitne Jerusalimske crkve i srodnika apostola Pavla. Ovo je krsna slava mnogih porodica i prva krsna slava u godini.

Stefan je bio prvi od sedam đakona, koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja siromašnih u Jerusalimu. Zato je nazvan arhiđakonom. Bio je Jevrejin koji je živeo u grčkim oblastima Rimskog carstva.

Stradanje Svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno iste godine kada se Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom.

Ovim danom završava se praznovanje Božića. Prema običajima, danas se iznosi božićna slama iz kuće. Pažljivo se sakuplja i ne baca jer se veruje u njenu plodotvornu moć. Stavlja se u raklje voćki u pčelinjak, kokošarnik ili u privredne objekte radi podsticanja roda i napretka.

Daniel, glumac iz Kikinde: Pozorište me je oslobodilo

Igor Crnogorac January 8, 2023

Kada se talenat spoji sa upornošću i radom, poznato je, rezultati ne mogu da izostanu. Upravo to se dogodilo Danielu Totu iz Kikinde, mladom glumcu zaposlenom u Novosadskom pozorištu (Újvidéki Színház). Tačnije, Danielu se ništa nije samo dogodilo, on je postigao i ostvario sve što je želeo jer jednostavno – nije odustao.

– Posle osnovne škole želeo sam da upišem umetničku srednju, tada me je zanimala likovna umetnost, ali to nije bilo moguće. Tako sam završio elektrotehnički smer u Tehničkoj školi u Kikindi – priča Daniel.

Posle mature, preselio se u Suboticu i zaposlio u automobilskoj industriji, u magacinu fabrike. Činilo se da je sve dalje od svog sna.

– U Subotici je jedan glumac, Bela Kalo, imao dramsku radionicu. Otišao sam i prošao sam prijemni. Na radionici sam shvatio da želim glumom da se bavim profesionalno; zbog ljudi koji su u pozorištu, atmosfere, rada i slobode, i zato što sam se i sam oslobodio. Kao dete sam bio vrlo introvertan, pozorište me je oslobodilo.

Posle dve godine na radionici, Daniel je rešio da ode na prijemni na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

– Pre odlaska na prijemni, dao sam otkaz u fabrici, toliko sam mrzeo taj posao – priznaje Daniel.

Roditelji su, kaže, bili zabrinuti jer im se nije činilo da je glumački posao siguran i da će mu obezbediti stalne prihode. Međutim, Danielov uspeh umirio je njihove bojazni. Završio je Akademiju, glumu na mađarskom jeziku, u klasi profesora Lasla Šandora. Već na četvrtoj godini povremeno je igrao u Novosadskom pozorištu, a danas je u ovom teatru i zaposlen.

Prošlog septembra premijerno je odigrao svoju monodramu sa kojom je odbranio master-rad – za „Sani Sajds, mrtvački šou“ sam je napisao tekst, a režiju je potpisao sa kolegom iz pozorišta, Atilom Nemetom. Pored ove predstave, koja je sada na repertoaru Novosadskog pozorišta, u toj kući dobio je uloge i u komadima: „Violinista na krovu“, „Crvena poštanska kočija“, „Ričard Treći“, „Nosorog“, „Paravani“ ,“ Bog masakra“, “Tom Sojer”.

– Život mi se sasvim promenio, našao sam svoj put i osećam da sam na dobrom mestu, sa ljudima sa kojima sam hteo da budem. Ima, naravno, i težih momenata u pozorištu, ali radim ono što volim – kaže Daniel.

Daniel planira da svoju monodramu, u februaru, predstavi i publici u Kikindi, u KUD „Eđšeg“. Za sada, kako kaže, ne planira ništa da menja, sasvim mu je ugodno u umetničkim vodama koje je odabrao i u kojima je uspeo da pokaže talenat i pronađe sebe. Za Danielovu sreću to je sve što je potrebno.

Foto: Novosadsko pozorište, autori – Gabor Pongo, Srđan Doroški, Žofi Serda, i privatna kolekcija.

Danas je Božić – najradosniji praznik

Igor Crnogorac January 7, 2023

Pravoslavni vernici danas proslavljaju najradosniji među svim praznicima, Božić, dan kada se rodio Isus Hristos. Srpska pravoslavna crkva Božić slavi po julijanskom kalendaru i to tri dana, koji su obeleženi crvenim slovom.

Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.

Prema Jevanđelju, Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda, koja se kretala od Istoka prema Zapadu, zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema. Vitlejemska zvezda je vodila mudrace, tri sveta kralja sa istoka, koji su želeli da se poklone Isusu.

Prema običajima, na Božić se ustaje rano, pre sunca. Čestita se rečima „Hristos se rodi“ i odgovara sa „Vaistinu se rodi“ i posle 40 posnih dana, to je prvi mrsni dan.

Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe, u crkvi se prima nafora (osveštan hleb) i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”. Ovako se pozdravlja i govori sve do Bogojavljenja.

Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. On se posebno dočekuje u kući i zove se položajnik. Simbolički predstavlja Mudrace koji su došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Položajnik se daruje jer on, za celu narednu godinu, donosi sreću u kuću.

Posle Svete Liturgije peče se pogača – česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača. U kući se pali sveća, kade se ikone, svi prisutni i cela kuća. Peva se božićni tropar i čita se “Oče naš”.

Kada se molitva završi, pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu. Posle 40 dana posta, Božić je prvi mrsni dan.

Pored Srpske prvoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja. Trećeg dana Božića slavi se Sveti arhiđakon Stefan.

(VIDEO) Korinđaši donose radost – decu na Badnji dan dočekao i gradonačelnik

Igor Crnogorac January 6, 2023

U susret najradosnijem prazniku, večeras se posebno raduju deca. Korinđanje – recitovanje božićnih pesmica na Badnji dan, stari je običaj koji opstaje samo u malom delu Vojvodine – između ostalog i u Severnom Banatu.

Ovo je poseban oblik koledarskih običaja tokom kojih deca (nekada je to bilo pod maskama) u grupama obilaze kuće, pevajući šaljive pesmice. Zauzvrat, domaćini ih daruju slatkišima i voćem, posebno orasima, ponekad i novcem. U narodu postoji verovanje da, što korinđaši glasnije pevaju, to donosi više sreće domu koji posećuju.

Običaj korinđanja koji nosi radost i duh zajednice, i dalje se neguje u Kikindi, na sreću i mlađih i starijih sugrađana. U Gradskoj kući, od prošle godine, takođe dočekuju korinđaše. Tako je bilo i danas – najmlađe čuvare tradicije darivao je gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Protojerej Petrović: Vera, umerenost i skromnost čuvaju svetinju praznika

Igor Crnogorac January 6, 2023

Gotovo svaki hrišćanski praznik ima svoje običaje. Najviše običaja vezano je za Božić koji je, u hrišćanskom svetu, najradosniji praznik jer se toga dana rodilo dete Božije. O običajima za božićne praznike govorio je protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana u Kikindi.

– Badnjak je simbol drveta koje je starac Josif naložio u pećini gde se rodio Bogomladenac Isus. Zato je važno, na ovaj dan, da naši domovi, naše trpeze, budu ukrašene badnjacima, zajedno sa slamom, simbolom jasala u koje je bio položen Hristos. Mi hrišćani se, postom, pripremamo za doček rođenja Hristovog. Post je podvig, žrtva i trud, sve ono što nam pomaže da, savladavamo sebe, svoje misli, i jačamo svoju volju. Kada jedemo previše jake hrane, ona nam daje snagu i bes. Post, međutim, podrazumeva skromnost, strpljenje, smirenje i borbu protiv samog sebe. Većina od nas u tome uspeva i svako će uspeti ako bude hteo – kaže protojerej Petrović.

On je podsetio da će u svim hramovima biti pripremljeni osveštani badnjačići koje vernici unose u svoje domove.

– Kada se danas na vašim kapijama i vratima pojave deca, bar im dajte lepu reč ako nemate nešto drugo jer su korinđaši simbol anđela, onih koji su, iznad pećine gde se rodio Hristos, pastirima u polju najavljivali njegovo rođenje božanskim rečima: Slava Bogu na visini, a na zemlji mir među ljudima i dobra volja.

Na dan Božića, kao i za krsnu slavu, posle liturgije se zapali sveća u kući, a u našim krajevima običaj je i da se stavlja zeleno žito i upali kandilo. Prvi gost u kući toga dana je položajnik. Vernici su često za položajnika birali dete koje je dobro i poslušno, da donese radost i nadu, objašnjava protojerej Petrović.

– U našoj veri naši preci su upravo svetitelji koje slavimo u svojim domovima i hramovima. Velika većina njih svoju volju je posvedočila svojim životom. Hrišćani su oduvek trpeli neko stradanje. I mi danas trpimo stradanje i ne možemo se ni nadati da stradanja neće biti. Stradanje je i kada se čovek prejede, kada pretera u bilo čemu, makar to bilo i nešto dobro, to jeste njegovo stradanje.

Protojerej Petrović podseća da moramo biti odgovorni u tome kako slavimo jer, kako je rekao, u slavu Božića imamo mnogo lepih pesama koje se ne smeju zloupotrebiti neprimerenim izrazima.

– Za verske praznike nemojmo preterivati ni u jelu ni u piću, jer tu nas đavo najviše kuša. Za krsne slave, za Uskrs i za Božić moramo imati veru, jer će nas đavo iskušati da obeščastimo i oskrnavimo svetinju praznika – rekao je Petrović, obraćajući se vernicima u Hramu Svetih Kozme i Damjana uoči Badnjeg dana.

I ove godine badnjaci iz crkava će prolaziti ulicama grada kako bi vernici mogli da ih pozdrave jer, kako je rekao protojerej Petrović, to je radost i blagoslov. U tri sata, kod oba kikindska hrama, badnjaci će biti osveštani i zapaljeni, a zatim se ulazi u hramove i, u smirenju i strpljenju, čeka blagoslov.

Draganin Božić u zavičaju: Dom je tamo gde je radost

Igor Crnogorac January 6, 2023

Kako se Božić u zapadnim zemljama ne poklapa sa našom proslavom ovog praznika, Srbima na privremenom ili stalnom radu u inostranstvu nije nimalo lako da se usklade sa poslodavcima i dobiju slobodne dane kako bi najradosniji praznik proveli sa svojim porodicama u domovini. Želja je velika jer se Božić slavi u krugu familije, te je jačanje i negovanje porodičnih odnosa u prvom planu i posebno značajno u dane ovog praznika.

Porodici Ivanić, Dragani, Marijanu i njihovom petogodišnjem sinu koji žive u istočnoj Nemačkoj, ovo je pošlo za rukom i, na njihovu radost, a posebno na sreću porodice, upravo pred Badnji dan stigli su u Rusko Selo.

– U Nemačkoj smo sa pripremama za praznike počeli rano, još krajem novembra. Ukrašavamo jelku i dom, i polako spremamo poklone za rodbinu i prijatelje. Pošto smo daleko od svoje porodice i rođaka, trudimo se da pravoslavni Božić dočekamo u krugu svojih najbližih – kaže Dragana koja radi kao novinarka.

Tako će, ove godine, na Badnji dan, prisustvovati paljenju badnjaka u Draganinom Ruskom Selu. Zatim će Dragana povesti sina Marka u korinđanje, baš kako je i ona to činila kada je bila u njegovim godinama.

– Taj stari običaj vraća me u detinjstvo, kada smo u kostimima i pevajući pesme, išli od kuće do kuće i korinđali – priseća se Dragana. – Volim da svoje dete naučim našim običajima, trudimo se da mu prenesemo taj deo naše kulture. Verujem da će ovo biti poseban dan za njega pred Božić koji ćemo proslaviti u krugu familije.

Za Badnji dan Draganina porodica pripremiće posnu trpezu, a Markova baka će za Božić spremiti sve po redu: sarmu, kolenicu, pogaču…

– Srećni smo što smo ove godine, za vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika, u toplini svog doma, sa najmilijima. Smatram da je najvažnije da čovek pronađe svoj mir i zadovoljstvo u životu, bilo da živite ovde ili ste daleko od domovine. Mir koji čovek nosi u sebi i ljubav čoveka prema čoveku, jeste ono što svetu treba.

Mi želimo Dragani i njenoj porodici što više radosnih trenutaka provedenih u krugu najbližih. I da mir i ljubav koje nose u sebi, budu u svakome od nas. Bez obzira na geografsku širinu.

Očuvanje tradicije i običaja – koledarske i božićne pesme u Hramu Svetih Kozme i Damjana

Igor Crnogorac January 5, 2023

Koncert božićnih pesama večeras je, u Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi održala Ženska pevačka grupa ADZNM „Gusle“. U izuzetno svečanoj pretprazničnoj atmosferi nastupu je prisustvovao veliki broj vernika. Događaj su, u ime lokalne samouprave, podržali predsednik Gradskog parlamenta, Mladen Bogdan, i zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ovo je lep uvod u božićne praznike kada se podsećamo svog zadatka da negujemo našu tradiciju i običaje koji su nam ostali od predaka – rekao je Bogdan. – Sutra ćemo svečano uneti badnjak u Gradsku kuću i poželeti sreću i zdravlje svim zaposlenima. Imaćemo badnjak ispred oba hrama u Kikindi, a zatim očekujemo sve sugrađane da dođu da korinđaju u Gradskoj kući, da ih darujemo i poželimo im sreću i zdravlje u novoj godini. Ovo je prilika da se setimo koliko je važno da budemo jedinstveni, da čuvamo jedni druge. Svima želim da ove praznike provedu u miru i blagostanju sa svojim porodicama.

Božićne i koledarske, svetovne i duhovne pesme, „Gusle“ su drugi put izvele u Hramu Svetih Kozme i Damjana, a sama priprema koncerta trajala je godinu dana.

– Pevanju je prethodio istraživački rad, a zatim smo uvežbavali sa grupom. Pesme su u troglasu, četvoroglasu, ima antifonih, to su koledarske i božićne pesme iz čitave Srbije i iz krajeva u kojima žive Srbi – iz Rumunije, BiH i Hrvatske. Takođe, večeras promovišemo treći audio kompakt-disk naše Ženske pevačke grupe i hora „Kornelije Stanković”. Takođe, Muška pevačka grupa je snimila koledarske napeve iz Banata koji se nisu pevali najmanje sto godina i koje smo uradili prema zapisima iz aradske županije, iz 1912. godine – rekao je umetnički rukovodilac „Gusala“ Igor Popov.

Vernicima je o Badnjem danu i Božiću besedio starešina Hrama, protojerej Boban Petrović. On je podsetio na značenje i simbole Badnjeg dana i Božića.

– U starim vremenima, kada korinđaši pokucaju na vrata, gazda je prvo pitao da li znaju Roždestvo. Tek kada bi dokazali da znaju, mogli su da korinđaju – rekao je protojerej Petrović. – Korinđaši su simbol anđela, onih koji su, iznad pećine gde se rodio Hristos, pastirima u polju najavljivali njegovo rođenje božanskim rečima „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja među ljudima“. Kada vam korinđaši sutra zakucaju na vrata, pružite im bar lepu reč. Božić ima najviše običaja jer je najradosniji praznik. Važno je da sutra naši domovi budu ukrašeni badnjacima i slamom – simbolom jasala u koje je bio položen Bogomladenac Isus.

Protojerej Petrović podsetio je da će sutra, na Badnji dan, svečana povorka sa badnjakom proći ulicama grada. Ispred oba hrama osveštavanje, paljenje i deljenje badnjaka počeće u 15 sati.

U kikindskom pozorištu priprema se predstava o životu Dušana Vasiljeva

Igor Crnogorac January 5, 2023

Prvi put u Kikindi, u Narodnom pozorištu, biće izvedena predstava o životu pesnika iz našeg grada, Dušana Vasiljeva. U kikindskom teatru procenjeno je da, kao institucija kulture, imaju obavezu da životu i delu Vasiljeva ukažu pažnju koju zaslužuje, kaže direktorica, Milena Živkov.

– Sa rediteljem Stevanom Bodrožom razgovarala sam o tome koju bismo predstavu mogli da radimo. Čitali smo drame Dušana Vasiljeva i došli na ideju da bi Kikinda trebalo da se oduži ovom velikom, a krajnje zapostavljenom piscu srpske književnosti. Razgovarali smo o tome da bi mogla da se napravi priča o njegovom životu i stupili smo u kontakt sa dramaturgom Ninom Plavanjac koja je, takođe, bila oduševljena idejom. Biće to, dakle, priča o životu Dušana Vasiljeva, kroz koju će biti protkana i njegova dela – kaže Živkova.

Iako u Kikindi ime Dušana Vasiljeva nose gimnazija i književna nagrada, ovaj pisac, u teatarskom svetu, do danas nije bio zastupljen, što će najavljenu premijeru učiniti svojevrsnom praizvedbom.

Dušan Vasiljev rođen je 1900. u Kikindi i živeo je samo 24 godine. Pisao je pesme, prozu i drame, smatra se jednim od najznačajnijih srpskih ekspresionista. Osnovnu školu pohađao je u Kikindi, a građansku i učiteljsku u Temišvaru, gde mu se porodica preselila 1911. godine. Radio je kao pisar i kao učitelj u Čeneju. Dva puta se priključio vojsci, kada je i oboleo, a ubrzo i umro od bolesti pluća. Sahranjen je na Melinom groblju.

Rad na predstavi o Dušanu Vasiljevu trebalo bi da počne sredinom februara, a premijera je planirana za početak aprila, kaže direktorica i dodaje da je u planu da u predstavi igra samo domaći ansambl. Reditelj Stevan Bodroža već je potpisao jednu režiju u kikindskom teatru – predstave „Laža i paralaža“.

Tucindan – počinju pripreme za Božić

Igor Crnogorac January 5, 2023

Dva dana pred Božić, 5. januara po novom a 23. decembra po starom kalendaru, za pravoslavne vernike je Tucindan. Toga dana se kolje i sređuje pečenica za Božić. Nekada se prase ili jagnje „tuklo“, a zatim klalo, otud naziv za ovaj dan.

Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.

Na taj dan, prema verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.

Počelo prijavljivanje za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta

Igor Crnogorac January 4, 2023

Gradonačelnik Kikinde doneo je 30. decembra 2022. godine Odluku o raspisivanju javnog oglasa za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u gradu Kikinda.

Postupak javnog nadmetanja sprovodi se elektronskim putem, preko veb-aplikacije za sprovođenje javnog nadmetanja: https://gp.upz.minpolj.gov.rs/InzemBid. Aplikacija se nalazi na zvaničnoj veb-stranici Uprave za poljoprivredno zemljište.

Oglas o raspisivanju javne licitacije koji je potpisao gradonačelnik Kikinde, objavljen je na zvaničnoj veb-prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište Minsitarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – https://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/download/oglasi/Kikinda-web-aplikacija-1-krug-2022.pdf

Rok za prijavljivanje i podnošenje dokumentacije preko aplikacije je 13. januar 2023. godine do 15 sati. Otvaranje ponuda za davanje u zakup i na korišćenje poljoprivrednog zemljišta iz Javnog oglasa zakazano je za 19. januar u 12 sati.

Proces izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta biće treći put obavljen potpuno elektronski. Potencijalni zakupci neće se nadmetati u Gradskoj kući, nego sistemom zatvorenih ponuda.