Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) Iz Istorijskog arhiva: školama knjige na dar

Igor Crnogorac February 9, 2023

U Istorijskom arhivu započeli su akciju „Knjiga na dar“ kako bi svoja izdanja učinili dostupnim mladim sugrađanima. Pokloni su prvo uručeni Osnovnoj školi „Jovan Popović“.

– Naša ideja je da se Arhiv predstavi javnosti i da darujemo školske biblioteke, kako bi nastavnici mogli da koriste ove knjige u nastavnom procesu. To su, uglavnom, izdanja sa istoriografskim i sociološko-geografskim sadržajem o Kikindi i Severnom Banatu. Jedan od motiva je da približimo đacima lokalnu istoriju i olakšamo nastavnicima kreiranje nastave. Kao istoričar stalno apelujem na to da se đaci što više upoznaju sa lokalnom istorijom jer od toga sve počinje – rekao je Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.

Lepu inicijativu iz Arhiva prodržala je i lokalna samouprava.

– Ovo je zaista velikodušna inicijativa poklanjanja knjiga na srpskom i na mađarskom jeziku, što me veoma raduje. Cilj je da se neguje ljubav prema istoriji i književnosti u deci. Drago mi je da je Arhiv započeo ovu saradnju i nadam se da će biti nastavljena – izjavila je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, koja je prisustvovala akciji.

Izdanja Arhiva značajno će doprineti radu jer je mnogo dece zainteresovano za izučavanje istorije grada i okoline, rekla je nastavnica srpskog jezika, Renata Vujadinov, zahvaljujući na poklonu.

– Naši učenici nisu imali prilike da čitaju ove knjige. Koristićemo ih i na sekcijama i u redovnoj nastavi jer više predmeta ima dodira sa istorijom. Takođe i na časovima srpskog jezika na kojima učimo o književnicima sa naših prostora.

Posle škole „Jovan Popović“, zaposleni u Arhivu poklone su odneli i u Osnovnu školu „Sveti Sava“. Akcija „Knjiga na dar“ nastavlja se narednih dana, kako bi svi osnovci i srednjoškolci na teritoriji Grada dobili vredna i kapitalna izdanja eminentnih istraživača lokalne istorije.

(VIDEO) „Melizmi” imaju naslednice anđeoskih glasova

Igor Crnogorac February 9, 2023

U okruženju dostupnog, lakog i prijemčivog u muzici, pa i umetnosti, pravo je osveženje i velika vrednost kada neko potraži dublje značenje, a uz to ima i volju i energiju da nasleđe predstavi, unapredi i preda novim generacijama. Upravo to je misija članica Ženske pevačke grupe „Melizmi“.

– Od zaborava čuvamo banatske i pesme svih naroda, koliko god ih ima u našoj Kikindi i okolini. Trudimo se da pevamo na što više jezika, da se, na taj način, približimo drugim kulturama. To nam je veoma važno jer naša deca rastu zajedno. Pevamo na 11 jezika i ponosni smo na to. Ovo je naš hobi, mi predstavljamo publici ono što je nama dato, a to je da sačuvamo običaje – kaže Biljana Mandić, osnivačica „Melizmi“ i mentorka mlađoj pevačkoh grupi.

Ova amaterska pevačka grupa već 17 godina opstaje zahvaljujući čistom entuzijazmu. Okupljaju se u prostorijama Kulturnog centra Kikinda, a od pre tri godine imaju i podmladak.

– Svoju decu smo uspavljivale starim pesmama, dovodile smo ih na probe, pevala su uz nas i tako je, postepeno, nastala mlađa grupa, “Melizmići” – kaže Biljana. – Devojčice i dečaci su uzrasta od osam do 13 godina. Već su imali solistički nastup na Kikindskom letu i snimili dva video-spota – „Ivandan“ i „Oče naš“.

Članice pevačke grupe trude se da, na svojim nastupima, predstave i običaje iz svog kraja. Tako je nastalo muzičko-scensko delo „Majka kao bajka“ autorke etnomuzikologa, Gordane Roganović, koje predstavlja život žene i njenu tradicionalnu ulogu u društvu, sve zasnovano na starim običajima iz Banata i drugih delova Srbije.

„Melizmi“ imaju i Sekciju za očuvanje banatskih nošnji, recepata i običaja. Mnogo nastupaju i raduju se svakom susretu sa publikom, a trud je često i nagrađen.

Najnovija priznanja dobile su na Susretu KUD-ova u Vrnjačkoj Banji i na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva na Oplencu. Sada se spremaju za nastupe u Beogradu i u novosadskoj Sinagogi.

U traganju za izvornim, za suštinom tradicije i njenim opstankom, ove predane žene neće posustati jer je njihova potreba za smislom veća od svega novokomponovanog. Dok se materijalno umnožava, ali i obezvređuje, „Melizmice“ i “Melizmići” čuvaju duh i zajedništvo. Zahvalni smo im na tome.

Kikinđani i leto 2023: Grčka i dalje najtraženija, Tunis sve popularniji

Igor Crnogorac February 8, 2023

Iako ni turizam nije ostao pošteđen svih poskupljenja koja opterećuju građane, Kikinđani već mesecima unazad uplaćuju akontacije za leto pred nama. Najpopularniji apartmani u Grčkoj najmanje su poskupeli, oko 20 odsto. Značajno povećanje cena osetiće najviše turisti u Egiptu, gde su aranžmani skuplji i 40 odsto u odnosu na prošlo leto, saznajemo u Turističkoj agenciji „Xenos“ u Kikindi. Rešenje, ipak, postoji, a to su rane rezervacije.

– Za rezervacije su najbolji decembar i januar, kada su i najveći popusti ukoliko se uplati akontacija. Kikinđani i dalje najviše idu u Grčku, u kojoj je najpovoljnije za one koji žele apartmane. Za turiste koji traže avio-prevoz i smeštaj u hotelu, od Grčke su povoljniji Turska i Egipat – kaže Stojanka Zuković, vlasnica Agencije.

U predsedzoni je zakup studija u Grčkoj, za devet noćenja, sa prevozom iz Beograda, 110 evra po osobi. Obavezni su: boravišna taksa – pet evra za celu porodicu za 10 dana, i međunarodno zdravstveno siguranje – 50 evra je cena za četvoročlanu porodicu.

Primetno je povećanje broja uplata za Egipat, Tursku i Tunis, za koji nije potrebna viza.

– Za Tunis imamo povoljne aranžmane. Hoteli nisu toliko ekskluzivni kao u Egiptu, ali je, recimo, cena krajem juna i početkom jula, „all inclusive“, dakle, kako se kaže, može da se ide bez novčanika, u hotelu sa tri ili četiri zvezdice, 560 evra po osobi, sa avio prevozom. Jedini trošak je prevoz do aerodroma u Beogradu.

U „Xenos“-u su klijentima, tokom praznika, zanimljivi i vikendi u inostranstvu, kaže Stojanka Zuković.

– Najviše se traže Budimpešta, Beč, Venecija, Verona. U poslednje vreme Istanbul je veoma interesantan i ja ga toplo preporučujem. To su izleti na 4-5 dana sa noćenjem i doručkom, sa avio-prevozom, i cena je 300 evra. Ovo je jedna od povoljnijih i veoma lepih destinacija.

Dok se letovanja i vikendi u inostranstvu dobro prodaju, za zimovanja u klasičnom smislu, sa skijanjem, gotovo da nema zainteresovanih.

– Već duži niz godina Kikinđani veoma malo idu na skijanje, pre svega zbog cena ski-pasa. Ljudi otputuju do Zlatibora, ali ne i na skijanje u meri u kojoj je to bilo zastupljeno pre dvadesetak godina, kada smo pravili i rezervacije. Jedino povoljnije skijanje sada je u Bugarskoj jer tamo ski-pas nije toliko skup. U hotelu sa tri zvezdice, polupansion nedelju dana, bez prevoza, košta od 430 do 450 evra po osobi, sa uračunatim ski-pasom. Sezona je sada u jeku jer ima snega.

Aranžmane je moguće platiti na rate do odlaska, a zatim čekovima do kraja godine. Prilikom rezervacije uplaćuje se akontacija od 30 do 40 odsto.

U ovoj agenciji kažu da, ni po količini i raznolikosti ponuda, ni po broju turista, nisu dostigli pretpandemijsku 2019. godinu. Ni omiljena Grčka nije otvorila sve kapacitete i ima manje apartmana u ponudi. Međutim, kažu, situacija je sve bolja i turizam će se, kao što je prvi bio u krizi, prvi iz nje i izvući.

Egipat…

U Egiptu sezona počinje već u maju. Zanimljivo je da ova destinacija nema velikih promena u ceni sve do oktobra, odstupanja su samo 50-60 evra. U predsezoni cena je 700 evra po osobi.

… ili Zanzibar

Ukoliko ste, u svakom smislu, spremni za egzotične destinacije, iskoristite povoljnu cenu za posetu Zanzibaru koji, kažu u „Xenos“-u, sada nije toliko skup. Cena po osobi, za 10-15 dana, je 1.500 evra.

I praznik u Pragu

Na praznik Sretenje, slobodne dane možete iskoristiti za petodnevni izlet do Praga. Za tri noćenja sa doručkom i autobuskim prevozom, trebaće vam 144 evra. Fakultativno (ako doplatite), organizuju se izleti do Drezdena i banje Karlove Vari.

Srpska napredna stranka spremna je da samostalno preuzme breme turbulentnih vremena u kojima se nalazimo

Igor Crnogorac February 7, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u Kikindi, kao i uvek do sada, daje punu podršku politici predsednika Aleksandra Vučića. Borba koju predsednik vodi za Kosovo i Metohiju nije laka, ali je zasnovana na principima i doslednosti, koju svakako očekujemo i od svih koalicionih partnera.

Ovi principi su iznad pojedinačne politike i programa svih stranaka, oni su osnov za opstanak srpskog naroda na čitavoj teritoriji naše zemlje, i samim tim su svetinja za sve nas.

Ukoliko Socijalistička partija Srbije, ali i drugi koalicioni partneri misle da mogu da koketiraju sa kvaziopozicionim strankama, Srpska napredna stranka je, na svim nivoima, spremna da samostalno preuzme odgovornost i breme turbulentnih vremena u kojima se nalazimo.

Srbiji ne trebaju politički mešetari i amateri, već snažna i odgovorna politika kakvu vodi isključivo predsednik Vučić, u čemu ima našu nepodeljenu podršku, navodi se u saopštenju za javnost Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kikindi.

Nastavljeni radovi u školi „Sveti Sava“ – uvodi se i protivpožarni sistem

Igor Crnogorac February 7, 2023

U poseti Osnovnoj školi „Sveti Sava“ danas je bio gradonačelnik Nikola Lukač. Sa saradnicima, članicom Gradskog veća zaduženom za kulturu i obrazovanje, Valentinom Mickovski i sekretarom Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe, Bogdanom Tasovcem, obišao je završene i tekuće radove na unutrašnjem uređenju zgrade.

– Ovde su najhitniji građevinski radovi bili na uređenju svlačionica. Pratimo prioritete, to su bezbednost đaka i zaposlenih, kao i zakonsku regulativu, po kojoj u školama moraju biti instalirani sistemi za zaštitu od požara. Radimo na tome da opremljenost i uslovi budu na zavidnom nivou u svim školama – rekao je Lukač.

U toku raspusta završeno je nekoliko poslova u ovoj školi, u koje je Grad uložio oko četiri miliona dinara.

– Kompletno su renovirane svlačionice, promenjeno je osvetljenje u trpezariji i dvema učionicama. Za sledeću godinu ostaje nam zamena osvetljenja u hodnicima i time ćemo led rasvetom pokriti čitavu zgradu – objasnila je direktorica, Gordana Rackov. – Pri kraju su radovi na protivpožarnom sistemu. Slede postavljanje hidrantske mreže i obuka, i sistem može da se pusti u rad. Sledeći posao biće zamena i popravka kompletne elektro i gromobranske instalacije.

U navedene radove u Školi „Sveti Sava“ biće uloženo još tri miliona dinara. Ukupan ovogodišnji budžet za osnovnoškolsko obrazovanje je 212 miliona, od čega je 30 miliona namenjeno za investicije, rekao je Lukač i dodao da će škole za sredstva aplicirati i na pokrajinskim i republičkim konkursima, odakle se očekuje puna podrška za finansiranje planiranih projekata.

Predstavljanje knjige “Sabrane priče” Jovana Popovića

Igor Crnogorac February 7, 2023

U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, u četvrtak, 9. februara, od 19 sati, biće predstavljena knjiga „Sabrane priče” pesnika, proznog pisca i revolucionara, Jovana Popovića.

O knjizi i književnom radu Jovana Popovića govoriće književnik Srđan Srdić i Milana Bajkin iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke.

Knjiga je objavljena u ediciji „Stari majstori“, u izdanju „Partizanske knjige“. Objavljivanje su finansijski podržali Grad Kikinda i Ministarstvo kulture Republike Srbije

Nova energija u Novim Kozarcima: samo najbolje za domaćine i za goste

Igor Crnogorac February 6, 2023

Novi Kozarci sigurno nisu jedinstveni po tome što se meštani i rođeni u ovom selu njime ponose. Međutim, po novoj inicijativi, jedinstvu, energiji i entuzijazmu, ovih dana se ističu u širem okruženju.

Iz Saveta Mesne zajednice pozvali su na sastanak dvadesetak Kozarčana, kako bi počeli da rade na tome da njihovo mesto postane još bolje mesto za život. Sastanak nove Radne grupe, kako su je neformalno nazvali, održan je prošlog vikenda.

– Pozvali smo meštane za koje smo smatrali da bi, svojim idejama i angažmanom, mogli da doprinesu radu Mesne zajednice i kvalitetu života u selu, i svi su se odazvali. Pretežno su to ljudi mlađe i srednje životne dobi i to je naša nova energija za boljitak Novih Kozaraca – kaže potpredsednik Saveta Mesne zajednice, Marko Čavka.

Sastanak je, kaže, bio konstruktivan, zabeleženo je mnogo novih predloga i dogovoreno da okupljanja budu redovna, svakog meseca.

– Rešili smo da ne čekamo nešto da dobijemo, da prvo pokušamo što više toga da uradimo sami, pa tek onda da tražimo pomoć institucija. Dogovorili smo se da počnemo s radovima na Parohijskom domu i odmah su se javili ljudi koji će učestvovati u tome. Meštani su vrlo zadovoljni zbog ove nove inicijative i sami nam se javljaju, žele da pomognu.

Centar turističkih manifestacija

Nova energija nije nastala niotkuda – u ovom selu decenijama je aktivan veliki broj udruženja u kojima, uprkos krizama, ne posustaju. Njihov rad najočigledniji je u održavanju već tradicionalnih, ali i novih manifestacija, po čijoj brojnosti su Kozarčani verovatno i prvi na teritoriji Grada.

Najpoznatiji događaj možda je upravo međunarodna manifestacija koja se u ovom mestu održava već dve decenije – takmičenje najjačih ljudi „Strongman“. Organizator je Bodibilding klub „Sloboda“ u Novim Kozarcima, u kojem su uspeli da manifestaciju stave na sportsku mapu takmičenja „Strongman Euro kup“.

Udruženje žena „Novi Kozarci“ organizator je, takođe čuvene, „Pitijade“, a od pre nekoliko godina, žene iz udruženja „Narcis“ redovno održavaju „Pekmezijadu“. Ovo mesto vrlo dobro je poznato i slikarima zbog „Legata Zdravka Mandića“ i međunarodne likovne kolonije koja nosi ime ovog umetnika.

Na „Fijakerijadi“, Konjički klub „Zelenac“, okuplja konjare iz regiona, a Udruženje ribolovaca „Zlatni karaš“ domaćin je „Kozaračkog kotlića“. Sportisti, takođe, ne posustaju – prošle godine na rekonstruisanom stadionu FK „Sloboda“, „Ilija Pantelić“, održan je peti „Royal cup“ – Međunarodni turnir za mlade fudbalere, sa čak 50 ekipa.

Društvenu aktivnost u selu održavaju i Lovačko udruženje „Fazan“ i Udruženje pčelara „Branko Kaurin Musa“. U Mesnoj zajednici aktivno podržavaju rad udruženja jer, kako je ocenjeno, u selo dovode goste iz raznih krajeva i doprinose njegovoj promociji. Za mlađe naraštaje Kozarčana posebno je značajan KUD „Petar Kočić“, u kojem aktivno rade dve folklorne i pevačka grupa.

Obrnuta ekonomska migracija

– Navikli smo na to da meštani putuju u gradove radi posla, međutim, u Novim Kozarcima pomalo se već menja situacija – kaže Marko Čavka. – Fabrika tekstilnih proizvoda „Gordon – Calzedonia“ otvorila je kod nas pogon koji zapošljava 40 radnika, ne samo Kozarčana. Takođe, firma „Jadranka“ na proizvodnji HTZ opreme ima stalno radno angažovano 15 ljudi. Nova radna mesta pomažu da nam mladi ostaju u selu.

Obnavljanje čuvenog motela

Prošle godine bila je slabija finansijska situacija – raspolagalo se samo budžetskim sredstvima u iznosu od oko 11 miliona dinara, kaže Čavka.

– Novac smo uložili u značajan objekat u selu, Vilu, u kojoj su smešteni Umetnička galerija Zdravka Mandića i odeljenje kikindske Narodne biblioteke. Vila je okrečena i uvedeno je grejanje. Takođe, rekonstruisali smo i ofarbali autobuska stajališta i stubove rasvete u dva parka i na trgu. Proteklih godina, uz pomoć Grada, obnovljeno je 70 odsto saobraćajnica u selu, presvučene su novim asfaltnim slojem i sanirane su sve udarne rupe.

Ove godine moguć je završetak radova, čime bi bile obnovljene i saobraćajnice u preostalim, kraćim ulicama u selu. Sledeći korak je rekonstrukcija trotoara na glavnoj ulici, između dva parka, u dužini od jednog kilometra.

Uređenje motela u selu, nekadašnje „Kotarke“ kod stadiona, koju pamte mnoge generacije, biće u fokusu ove godine, kaže Čavka.

– Planirani su i spoljni i unutrašnji građevinski radovi, postavljanje novog krova, centralnog grejanja, nova kuhinja i uređenje sale. Biće to ponovo objekat koji ćemo iznajmljivati meštanima za proslave i daće. Investicija će biti vredna 10 do 15 miliona dinara i realizovaćemo je u saradnji sa Gradom. Radovi bi trebalo da počnu na proleće i da budu završeni do kraja godine.

Još smeliji, ali, kako kažu u Novim Kozarcima, realni planovi, u vezi su sa jezerom Strelište.

– Na ovom jezeru već čitavu deceniju se održava plivanje za časni krst. Pored jezera želimo da izgradimo bungalove za lovce, goste našeg Lovačkog udruženja, za to već imamo projekat. Time bismo, sasvim sigurno, unapredili lovni turizam jer je u našem ataru veoma bogato lovno područje – dodaje Čavka.

Razvoj verskog turizma

U Novi Kozarcima mogu da se pohvale da imaju veoma retku i skupocenu ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice. U Savetu MZ ocenjeno je da je veoma važno Crkvu Svetog Proroka Ilije staviti na mapu verskih objekata i tako privući vernike u ovo mesto.

– Da bismo ozbiljnije mogli da radimo na tome, neophodno je da izgradimo gostoprimnicu, kako bi vernici koji dođu u obilazak Hrama, mogli i da prenoće kod nas – kaže Čavka i dodaje da će se, u narednom periodu ozbiljno raditi na razvoju verskog turizma.

U Mesnoj zajednici ističu odličnu saradnju sa susednim Ruskim Selom, sa kojim će se angažovati na izgradnji osvetljene biciklističke staze između dva mesta. U oblasti sporta, saradnja već postoji – fudbalski klubovi jedni drugima dopunjavaju ekipe pionira i kadeta. Iz obe mesne zajednice tvrde da će volje za zajedničkim nastupima na konkursima uvek će biti.

Privrženost, entuzijazam i angažman meštana sasvim sigurno će doprineti razvoju i novom kvalitetu života, kako bi se u Nove Kozarce sve više ostajalo – i vraćalo.

316219945_710748603714866_1133851849906035372_n

Uprkos krizi: privreda Kikinde u razvoju

Igor Crnogorac February 5, 2023

U Kikindi je u porastu broj privrednih subjekata, pokazuju podaci Regionalne privredne komore (RPK) Severnobanatskog okruga.

– Više firmi se otvara nego što prestaje s radom – kaže Tibor Horvat, predsednik RPK. – U Kikindi radi više od 470 privrednih društava i gotovo 1.500 preduzetnika. Broj preduzetnika konstantno raste – u prvih deset meseci 2022. veći je za 60 u odnosu na isti period prethodne godine. U porastu je i broj privrednih društava i preduzetnika, znači da privreda ne stagnira, nego se razvija.

Ističe da je najjači deo i nosilac privrede metalski sektor, pre svega proizvodnja delova za auto-industriju, a prati ga hemijska industrija.

Snalaženje u krizi i nova ulaganja

Horvat navodi da je privreda je, u prethodnom periodu, imala tri osnovna problema.

– Prvi problem bio je porast cene energenata – ovde je država reagovala i ograničila te cene, zatim šokantan skok cena sirovina, i problem radne snage, posebno sezonske i najviše u proizvodnji semenske robe. Uz to, jako je poskupela logistika, odnosno prevoz robe. Svuda u svetu očekivao se veliki privredni rast posle pandemije. Međutim, počeo je rat, i usledile su visoka inflacija i energetska kriza koje niko nije očekivao u tako velikoj meri. Po tome je prethodna godina bila veoma teška, posebno za poljoprivredu. Porast cena sirovina i veštačkog đubriva, loša sezona i vremenski uslovi, izazvali su rast cena u poljoprivredi i usledila je lančana reakcija.

Predsednik RPK, Tibor Horvat i direktor “Le Belier” Kikinda, Paskal Marmua

Procene su, dodaje, da ni ova godina neće biti laka. Uz postojeće probleme sa cenama, i dalje će poskupljivati hrana jer sirovine potiču iz prošle godine. Najbrže se oporavlja i najmanje oseća IT sektor i, na drugom mestu, logistika.

– Ohrabruje podatak da se u mnogim našim firmama planiraju investicije, posebno u onima sa inostranim vlasnicima. Trend je da lanci snabdevanja budu lokalnog i regionalnog karaktera i tu su mogućnosti da se naše firme uključe, da budu snabdevači većim firmama.

Kao primer, Horvat izdvaja „Le Belier“ koji je, kako kaže, veoma pozitivno orijentisan prema Kikindi. U ovoj kompaniji nameravaju da u naš grad prebace više segmenata proizvodnje iz inostranstva. Plan je da livenje, mašinska obrada i montaža budu u Kikindi u kojoj će se, na taj način, dolaziti do finalnog proizvoda.

Ekologija nije zanemarena

Takođe, u fabrici „Le Belier“, vodi se računa i o životnoj sredini. Kako navodi Horvat, orijentisali su se ka “big green” politici i smanjenju karbonskog otiska – gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte i doprinose globalnom zagrevanju.

Opasna ehinokokoza u Srbiji – ovo su mere zaštite

Igor Crnogorac February 4, 2023

Multilokularna ehinokokoza je bolest koju izaziva larva lisičije pantljičare i veoma se retko javlja kod ljudi. Prvi slučaj u Srbiji registrovan je pre nekoliko dana kod pacijentkinje koja je operisana u Novom Sadu.

– Bolest raste kao maligni tumor – rekao je prof. dr Dušan Lalošević, koji je dijagnostifikovao ovaj prvi slučaj obolevanja, za televiziju K1. – Infiltrira se u tkivo i može da metastazira u druge organe, ali najviše strada jetra.

Kako je objasnio, lisice prenose ovaj parazit direktnim, ali češće indirektnim kontaktom. „Mnogi ljudi na selu imaju povrtnjake izvan naselja i tu je kontakt sa lisicama moguć. Lisica iz izmeta izbacuje jaja i to zemljište je kontaminirano, tako da, šta god da je na tom zemljištu posađeno, može biti izvor zaraze za čoveka“, rekao je dr Lalošević.

Bolest je do sada bila poznata u severnoj Evropi i Rusiji, a kod nas je ovo prvi slučaj. Ipak, kako se ne prenosi sa čoveka na čoveka, dodao je, ne postoji opasnost od epidemije.

Kako smo saznali od epidemiologa dr Tatjane Pecarski, načelnice centra za kontrolu i prevenciju bolesti kikindskog Zavoda za javno zdravlje, na našem području, koji nadzire Zavod, multilokularna ehinokokoza nije registrovana.

– Nadzor na ehinokokama sprovodimo u sklopu redovnih aktivnosti. Multilokularni oblik, uzrokovan larvama lisičije pantljičare, nismo do sada registrovali. U proseku jednom godišnje zabeležimo drugu vrstu, granuloznu ehinokokozu – bolest izazvanu larvama pseće pantljičare, i to najčešće na jetri, ponekad na plućima. U pitanju je potpuno drukčiji uzročnik – kaže doktorka Pecarski.

Ona dodaje da se bolest izazvana larvama pseće pantljičare leči i uglavnom je lakše obolenje od onog izazvanog larvama pantljičare koje se nalaze u lisicama, mada, ukoliko je zapušteno, takođe može da izazove smrtni ishod.

– U 2020. godini, obolevanje od granulozne ehinokokoze zabeleženo je, u jednom slučaju u Adi i jedan oboleli bio je u Kanjiži. Dva slučaja bila su u Senti 2018. godine, a godinu pre registrovana su četiri slučaja zaražavanja: po jedan u Kikindi i u Kanjiži, i dva u Čoki. Ukoliko su psi, kućni ljubimci, zaštićeni od unutrašnjih parazita, opasnost za čoveka ne postoji.

Značaj preventive zoonoze

Preventiva je redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kontakta sa životinjama, temeljno pranje voća i povrća pre konzumiranja. Vlasnici pasa i mačaka treba redovno da sprovode njihovo čišćenje od parazita, kao i drugih životinja u domaćinstvu koje dolaze u kontakt sa glodarima. Neophodno je i održavati dobru higijenu prostora u kojem borave domaće životinje, sprovoditi redovnu deratizaciju u dvorištu i okolini domaćinstva. Pri klanju stoke treba se pridržavati higijenskih postupaka, uz pravilno uništavanje zaraženih iznutrica. Dvorišta treba izolovati od mogućnosti pristupa divljih životinja, pogotovo u blizini lovišta i šuma, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Ovo je posebno važno za ljude koji se nalaze u prirodi, pre svega za lovce, koji su izloženi direktnom ili indirektnom kontaktu, preko zemlje ili vode, sa lisicama i šakalima.

Koferi i slike porodice Josimović puni putovanja

Igor Crnogorac February 4, 2023

„Putovanja u slikama“ naziv je izložbe majke i sina, Nadice i Radovana Josimovića iz Novog Bečeja. Izložba je otvorena večeras u galeriji Kulturnog centra, a postavka, pored slika, sadrži i inovativni pristup – oslikane stare, odbačene predmete.

– Počela sam da slikam u svojim četrdesetim kodinama i dogodila se erupcija. Tragala sam za raznim tehnikama i stigla do starih, odbačenih kofera. Mislim da sam baš po tome jedinstvena – kaže Nadica. – Na ovu izložbu donela sam ih 17, a kod kuće imam još 20 koji čekaju da im udahnem život. Radim akrilnom tehnikom, a koferi su od raznih materijala – od skaja, kože, čak i od drveta. Pre toga, vežbala sam na drugim predmetima. Oslikavala sam tiganje, pa i metle. Kod kuće imamo galeriju „Garažeriju“, jer je nastala od garaže. Tamo okupljamo umetnike iz okoline u „Maloj koloniji velikog srca“, na kojoj sakupljamo odbačene predmete i oslikavamo ih.

Nadičina prijateljica i saradnica Monja Jovanov kaže da je kolonija humanitarnog karaktera.

– Na koloniji koja se održava svakog leta sakupljamo pomoć za našeg sugrađanina Pavla Vlaškalina, „dete leptira“, koji boluje od bulozne epidermolize. Njemu je, do kraja života, mesečno potrebno najmanje hiljadu evra kako bi lakše podnosio bolest. Na „Maloj koloniji velikog srca“ i deca čine prve korake u slikarstvu – kaže Monja.

Monja i Nadica su u Novom Bečeju osnovale i Kreativno udruženje „Knap“, u kojem se pokreću humanitarne akcije i organizuju radionice.

Radovan Josimović počeo je da slika na nagovor majke. On koristi akrilnu kombinovanu tehniku na platnu, sa egzotičnim motivima.

– Slučajno sam otkrio ovu multimedijalnu tehniku. Motivi su afrički i južnoamerički. Inspiriše me radost života uz muku koju ljudi nose. Na jednoj slici pokušao sam da taj njihov veseo kolorit prenesem na banatski pejzaž. Slika se zove „Apokalipsa u Banatu“.

Nadica i Radovan Josimović učestvovali su na više kolektivnih izložbi, a Nadica je već imala i deset samostalnih nastupa. U Kikindu su doneli smele kolorite i prelepe priče islikane na platnima i koferima.

Autentično i smelo, Josimovići, majka i sin, osvajaju maštom i stilom. U njihovim radovima možete uživati do 23. februara.