јануар 26, 2026

Igor Crnogorac

jovan popovic 8

Књига „Сабране приче“ књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, представљена је у Народној библиотеци која носи његово име. „Сабране приче“ је објавила „Партизанска књига“ у едицији „Стари мајстори“, у којој су објављена и сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Књига садржи три прозне збирке: „Реда мора да буде“ из 1932, „Лица у пролазу“ из 1941. и „Истините легенде“ из 1944. године. Поговор је писао издавач, књижевник др Срђан Срдић, који је и представио књигу кикиндској публици.

– Текстови Јована Поповића су у читанкама за средње школе, али није било књиге, посебно не сабраних дела. Схватили смо да га нема 40 година, ни као књижевника, ни као историјске личности. Никада није било организованих напора да његова заоставштина буде сабрана. Преживљавало је само оно чега је било у школској лектири. Од нечега смо морали да почнемо и најједноставније је било доћи до његових прича.

Трећа књига, „Истините легенде“, посвећена је људима који су биле историјске личности и од којих је направљен мит, али ће људи у њој и препознати приче „Пинки је видео Тита“ и „Бриле“, рекао је Срдић. Приче о животу Поповића у Кикинди, до 1930-е, када је имао 25 година, налазе се у првој и другој књизи.

– Ове књиге су израз његовог експресионизма и чак подсећају на Душана Васиљева. Из прича може доста да се научи, не само о књижевности тог времена, већ и о животу људи овде. То је доста комплексан и невесео приказ живота у Кикинди између Првог и Другог светског рата, са свим политичким, сталешким и осталим раслојавањима која су била присутна у локалном животу и ми неки јаснији траг о томе немамо, ни у прози Душана Васиљева која је преживела, ни у драмама.

Очекивања издавача су да ће „Сабране приче“ изазвати ново интересовање за дело овог књижевника. У „Партизанској књизи“ намеравају да објаве и његове сабране песме.

– За свој једини избор поезије, објављен 1951. године, Јован Поповић сам је написао поговор у којем каже да чак није ни у поседу одређених текстова које је објављивао у току рата, тога нема. И ми сада, сакупљајући материјал за ту књигу сабраних песама имамо проблем. Он није имао директне наследнике, а од 1930. године живео је у Београду.

Срдић истиче да је овај књижевник био личност од непојмљивог утицаја: био је шеф делегације Југославије на оснивању UNESCO-а у Њујорку, једини је Кикинђанин који је сахрањен у Алеји великана, његов ковчег носио је Иво Андрић.

Књига „Сабране приче“ већ је у књижарама. Њено објављивање финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Готово вршњаци, Поповић и Васиљев, никада се нису срели

Јован Поповић и Душан Васиљев, иако обојица рођени у Кикинди, Поповић 1905-е, а Васиљев пет година раније, никада се нису срели јер су припадали потпуно супротним социјалним сталежима – испричао је Срдић. – Јован Поповић је потицао из угледне грађанске породице, Душан Васиљев је био пука сиротиња. Касније ће се сретати брат Душана Васиљева и Јован Поповић, али двојица књижевника се нису никада видели, нити постоји информација да је Поповић било шта знао о Душану Васиљеву.

Vino

Манифестација по којој се Иђош препознаје међу љубитељима вина биће одржана у суботу, 11. фебруара, 23. пут. „Дани вина“ почеће тачно у подне, отварањем сале за дегустацију у центру села.

– Ове године стигло је 214 узорака из Војводине, Београда и Македоније. Поред медаља у свим категоријама, биће додељени и пехари – Јелени Степанов из Иђоша као месном и победнику на територији Града, и „Тарашким виноградима“ – најбољима у Војводини – каже Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара „Шасла“, организатора такмичења.

После освештавања вина, учесници и гости ће, фијакерима, отићи на симболично орезивање винограда. У холу Дома културе, у 14 сати, почеће додела награда. Организатори кажу да, и ове године, очекују долазак неколико стотина гостију.

 

 

 

 

 

Arhiv akcija 2

У Историјском архиву започели су акцију „Књига на дар“ како би своја издања учинили доступним младим суграђанима. Поклони су прво уручени Основној школи „Јован Поповић“.

– Наша идеја је да се Архив представи јавности и да дарујемо школске библиотеке, како би наставници могли да користе ове књиге у наставном процесу. То су, углавном, издања са историографским и социолошко-географским садржајем о Кикинди и Северном Банату. Један од мотива је да приближимо ђацима локалну историју и олакшамо наставницима креирање наставе. Као историчар стално апелујем на то да се ђаци што више упознају са локалном историјом јер од тога све почиње – рекао је Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

Лепу иницијативу из Архива продржала је и локална самоуправа.

– Ово је заиста великодушна иницијатива поклањања књига на српском и на мађарском језику, што ме веома радује. Циљ је да се негује љубав према историји и књижевности у деци. Драго ми је да је Архив започео ову сарадњу и надам се да ће бити настављена – изјавила је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, која је присуствовала акцији.

Издања Архива значајно ће допринети раду јер је много деце заинтересовано за изучавање историје града и околине, рекла је наставница српског језика, Рената Вујадинов, захваљујући на поклону.

– Наши ученици нису имали прилике да читају ове књиге. Користићемо их и на секцијама и у редовној настави јер више предмета има додира са историјом. Такође и на часовима српског језика на којима учимо о књижевницима са наших простора.

После школе „Јован Поповић“, запослени у Архиву поклоне су однели и у Основну школу „Свети Сава“. Акција „Књига на дар“ наставља се наредних дана, како би сви основци и средњошколци на територији Града добили вредна и капитална издања еминентних истраживача локалне историје.

melizmići

У окружењу доступног, лаког и пријемчивог у музици, па и уметности, право је освежење и велика вредност када неко потражи дубље значење, а уз то има и вољу и енергију да наслеђе представи, унапреди и преда новим генерацијама. Управо то је мисија чланица Женске певачке групе „Мелизми“.

– Од заборава чувамо банатске и песме свих народа, колико год их има у нашој Кикинди и околини. Трудимо се да певамо на што више језика, да се, на тај начин,  приближимо другим културама. То нам је веома важно јер наша деца расту заједно. Певамо на 11 језика и поносни смо на то. Ово је наш хоби, ми представљамо публици оно што је нама дато, а то је да сачувамо обичаје – каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми“ и менторка млађој певачкох групи.

Ова аматерска певачка група већ 17 година опстаје захваљујући чистом ентузијазму. Окупљају се у просторијама Културног центра Кикинда, а од пре три године имају и подмладак.

– Своју децу смо успављивале старим песмама, доводиле смо их на пробе, певала су уз нас и тако је, постепено, настала млађа група, „Мелизмићи“ – каже Биљана. – Девојчице и дечаци су узраста од осам до 13 година. Већ су имали солистички наступ на Кикиндском лету и снимили два видео-спота – „Ивандан“ и „Оче наш“.

Чланице певачке групе труде се да, на својим наступима, представе и обичаје из свог краја. Тако је настало музичко-сценско дело „Мајка као бајка“ ауторке етномузиколога, Гордане Рогановић, које представља живот жене и њену традиционалну улогу у друштву, све засновано на старим обичајима из Баната и других делова Србије.

„Мелизми“ имају и Секцију за очување банатских ношњи, рецепата и обичаја. Много наступају и радују се сваком сусрету са публиком, а труд је често и награђен.

Најновија признања добиле су на Сусрету КУД-ова у Врњачкој Бањи и на Сабору изворног народног стваралаштва на Опленцу. Сада се спремају за наступе у Београду и у новосадској Синагоги.

У трагању за изворним, за суштином традиције и њеним опстанком, ове предане жене неће посустати јер је њихова потреба за смислом већа од свега новокомпонованог. Док се материјално умножава, али и обезвређује, „Мелизмице“ и „Мелизмићи“ чувају дух и заједништво. Захвални смо им на томе.

Grčka

Иако ни туризам није остао поштеђен свих поскупљења која оптерећују грађане, Кикинђани већ месецима уназад уплаћују аконтације за лето пред нама. Најпопуларнији апартмани у Грчкој најмање су поскупели, око 20 одсто. Значајно повећање цена осетиће највише туристи у Египту, где су аранжмани скупљи и 40 одсто у односу на прошло лето, сазнајемо у Туристичкој агенцији „Xenos“ у Кикинди. Решење, ипак, постоји, а то су ране резервације.

– За резервације су најбољи децембар и јануар, када су и највећи попусти уколико се уплати аконтација. Кикинђани и даље највише иду у Грчку, у којој је најповољније за оне који желе апартмане. За туристе који траже авио-превоз и смештај у хотелу, од Грчке су повољнији Турска и Египат – каже Стојанка Зуковић, власница Агенције.

У председзони је закуп студија у Грчкој, за девет ноћења, са превозом из Београда, 110 евра по особи. Обавезни су: боравишна такса – пет евра за целу породицу за 10 дана, и међународно здравствено сигурање – 50 евра је цена за четворочлану породицу.

Приметно је повећање броја уплата за Египат, Турску и Тунис, за који није потребна виза.

– За Тунис имамо повољне аранжмане. Хотели нису толико ексклузивни као у Египту, али је, рецимо, цена крајем јуна и почетком јула, „all inclusive“, дакле, како се каже, може да се иде без новчаника, у хотелу са три или четири звездице, 560 евра по особи, са авио превозом. Jедини трошак је превоз до аеродрома у Београду.

У „Xenos“-у су клијентима, током празника, занимљиви и викенди у иностранству, каже Стојанка Зуковић.

– Највише се траже Будимпешта, Беч, Венеција, Верона. У последње време Истанбул је веома интересантан и ја га топло препоручујем. То су излети на 4-5 дана са ноћењем и доручком, са авио-превозом, и цена је 300 евра. Ово је једна од повољнијих и веома лепих дестинација.

Док се летовања и викенди у иностранству добро продају, за зимовања у класичном смислу, са скијањем, готово да нема заинтересованих.

– Већ дужи низ година Кикинђани веома мало иду на скијање, пре свега због цена ски-паса. Људи отпутују до Златибора, али не и на скијање у мери у којој је то било заступљено пре двадесетак година, када смо правили и резервације. Једино повољније скијање сада је у Бугарској јер тамо ски-пас није толико скуп. У хотелу са три звездице, полупансион недељу дана, без превоза, кошта од 430 до 450 евра по особи, са урачунатим ски-пасом. Сезона је сада у јеку јер има снега.

Аранжмане је могуће платити на рате до одласка, а затим чековима до краја године. Приликом резервације уплаћује се аконтација од 30 до 40 одсто.

У овој агенцији кажу да, ни по количини и разноликости понуда, ни по броју туриста, нису достигли претпандемијску 2019. годину. Ни омиљена Грчка није отворила све капацитете и има мање апартмана у понуди. Међутим, кажу, ситуација је све боља и туризам ће се, као што је први био у кризи, први из ње и извући.

Египат…

У Египту сезона почиње већ у мају. Занимљиво је да ова дестинација нема великих промена у цени све до октобра, одступања су само 50-60 евра. У предсезони цена је 700 евра по особи.

… или Занзибар

Уколико сте, у сваком смислу, спремни за егзотичне дестинације, искористите повољну цену за посету Занзибару који, кажу у „Xenos“-у, сада није толико скуп. Цена по особи, за 10-15 дана, је 1.500 евра.

И празник у Прагу

На празник Сретење, слободне дане можете искористити за петодневни излет до Прага. За три ноћења са доручком и аутобуским превозом, требаће вам 144 евра. Факултативно (ако доплатите), организују се излети до Дрездена и бање Карлове Вари.

aleksandar vučić

Градски одбор Српске напредне странке у Кикинди, као и увек до сада, даје пуну подршку политици председника Александра Вучића. Борба коју председник води за Косово и Метохију није лака, али је заснована на принципима и доследности, коју свакако очекујемо и од свих коалиционих партнера.

Ови принципи су изнад појединачне политике и програма свих странака, они су основ за опстанак српског народа на читавој територији наше земље, и самим тим су светиња за све нас.

Уколико Социјалистичка партија Србије, али и други коалициони партнери мисле да могу да кокетирају са квазиопозиционим странкама, Српска напредна странка је, на свим нивоима, спремна да самостално преузме одговорност и бреме турбулентних времена у којима се налазимо.

Србији не требају политички мешетари и аматери, већ снажна и одговорна политика какву води искључиво председник Вучић, у чему има нашу неподељену подршку, наводи се у саопштењу за јавност Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди.

Sveti Sava šk 7

У посети Основној школи „Свети Сава“ данас је био градоначелник Никола Лукач. Са сарадницима, чланицом Градског већа задуженом за културу и образовање, Валентином Мицковски и секретаром Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, Богданом Тасовцем, обишао је завршене и текуће радове на унутрашњем уређењу зграде.

– Овде су најхитнији грађевински радови били на уређењу свлачионица. Пратимо приоритете, то су безбедност ђака и запослених, као и законску регулативу, по којој у школама морају бити инсталирани системи за заштиту од пожара. Радимо на томе да опремљеност и услови буду на завидном нивоу у свим школама – рекао је Лукач.

У току распуста завршено је неколико послова у овој школи, у које је Град уложио око четири милиона динара.

– Комплетно су реновиране свлачионице, промењено је осветљење у трпезарији и двема учионицама. За следећу годину остаје нам замена осветљења у ходницима и тиме ћемо лед расветом покрити читаву зграду – објаснила је директорица, Гордана Рацков. – При крају су радови на противпожарном систему. Следе постављање хидрантске мреже и обука, и систем може да се пусти у рад. Следећи посао биће замена и поправка комплетне електро и громобранске инсталације.

У наведене радове у Школи „Свети Сава“ биће уложено још три милиона динара. Укупан овогодишњи буџет за основношколско образовање је 212 милиона, од чега је 30 милиона намењено за инвестиције, рекао је Лукач и додао да ће школе за средства аплицирати и на покрајинским и републичким конкурсима, одакле се очекује пуна подршка за финансирање планираних пројеката.

Jovan_Popović

У Народној библиотеци „Јован Поповић“, у четвртак, 9. фебруара, од 19 сати, биће представљена књига „Сабране приче“ песника, прозног писца и револуционара, Јована Поповића.

О књизи и књижевном раду Јована Поповића говориће књижевник Срђан Срдић и Милана Бајкин из Завичајног одељења Библиотеке.

Књига је објављена у едицији „Стари мајстори“, у издању „Партизанске књиге“. Објављивање су финансијски подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије

Trg Novi Kozarci

Нови Козарци сигурно нису јединствени по томе што се мештани и рођени у овом селу њиме поносе. Међутим, по новој иницијативи, јединству, енергији и ентузијазму, ових дана се истичу у ширем окружењу.

Из Савета Месне заједнице позвали су на састанак двадесетак Козарчана, како би почели да раде на томе да њихово место постане још боље место за живот. Састанак нове Радне групе, како су је неформално назвали, одржан је прошлог викенда.

– Позвали смо мештане за које смо сматрали да би, својим идејама и ангажманом, могли да допринесу раду Месне заједнице и квалитету живота у селу, и сви су се одазвали. Претежно су то људи млађе и средње животне доби и то је наша нова енергија за бољитак Нових Козараца – каже потпредседник Савета Месне заједнице, Марко Чавка.

Састанак је, каже, био конструктиван, забележено је много нових предлога и договорено да окупљања буду редовна, сваког месеца.

– Решили смо да не чекамо нешто да добијемо, да прво покушамо што више тога да урадимо сами, па тек онда да тражимо помоћ институција. Договорили смо се да почнемо с радовима на Парохијском дому и одмах су се јавили људи који ће учествовати у томе. Мештани су врло задовољни због ове нове иницијативе и сами нам се јављају, желе да помогну.

Центар туристичких манифестација

Нова енергија није настала ниоткуда – у овом селу деценијама је активан велики број удружења у којима, упркос кризама, не посустају. Њихов рад најочигледнији је у одржавању већ традиционалних, али и нових манифестација, по чијој бројности су Козарчани вероватно и први на територији Града.

Најпознатији догађај можда је управо међународна манифестација која се у овом месту одржава већ две деценије – такмичење најјачих људи „Strongman“. Организатор је Бодибилдинг клуб „Слобода“ у Новим Козарцима, у којем су успели да манифестацију ставе на спортску мапу такмичења „Strongman Euro kup“.

Удружење жена „Нови Козарци“ организатор је, такође чувене, „Питијаде“, а од пре неколико година, жене из удружења „Нарцис“ редовно одржавају „Пекмезијаду“. Ово место врло добро је познато и сликарима због „Легата Здравка Мандића“ и међународне ликовне колоније која носи име овог уметника.

На „Фијакеријади“, Коњички клуб „Зеленац“, окупља коњаре из региона, а Удружење риболоваца „Златни караш“ домаћин је „Козарачког котлића“. Спортисти, такође, не посустају – прошле године на реконструисаном стадиону ФК „Слобода“, „Илија Пантелић“, одржан је пети „Royal cup“ – Mеђународни турнир за младе фудбалере, са чак 50 екипа.

Друштвену активност у селу одржавају и Ловачко удружење „Фазан“ и Удружење пчелара „Бранко Каурин Муса“. У Месној заједници активно подржавају рад удружења јер, како је оцењено, у село доводе госте из разних крајева и доприносе његовој промоцији. За млађе нараштаје Козарчана посебно је значајан КУД „Петар Кочић“, у којем активно раде две фолклорне и певачка група.

Обрнута економска миграција

– Навикли смо на то да мештани путују у градове ради посла, међутим, у Новим Козарцима помало се већ мења ситуација – каже Марко Чавка. – Фабрика текстилних производа „Gordon – Calzedonia“ отворила је код нас погон који запошљава 40 радника, не само Козарчана. Такође, фирма „Јадранка“ на производњи ХТЗ опреме има стално радно ангажовано 15 људи. Нова радна места помажу да нам млади остају у селу.

Обнављање чувеног мотела

Прошле године била је слабија финансијска ситуација – располагало се само буџетским средствима у износу од око 11 милиона динара, каже Чавка.

– Новац смо уложили у значајан објекат у селу, Вилу, у којој су смештени Уметничка галерија Здравка Мандића и одељење кикиндске Народне библиотеке.  Вила је окречена и уведено је грејање. Такође, реконструисали смо и офарбали аутобуска стајалишта и стубове расвете у два парка и на тргу. Протеклих година, уз помоћ Града, обновљено је 70 одсто саобраћајница у селу, пресвучене су новим асфалтним слојем и саниране су све ударне рупе.

Ове године могућ је завршетак радова, чиме би биле обновљене и саобраћајнице у преосталим, краћим улицама у селу. Следећи корак је реконструкција тротоара на главној улици, између два парка, у дужини од једног километра.

Уређење мотела у селу, некадашње „Котарке“ код стадиона, коју памте многе генерације, биће у фокусу ове године, каже Чавка.

– Планирани су и спољни и унутрашњи грађевински радови, постављање новог крова, централног грејања, нова кухиња и уређење сале. Биће то поново објекат који ћемо изнајмљивати мештанима за прославе и даће. Инвестиција ће бити вредна 10 до 15 милиона динара и реализоваћемо је у сарадњи са Градом. Радови би требало да почну на пролеће и да буду завршени до краја године.

Још смелији, али, како кажу у Новим Козарцима, реални планови, у вези су са језером Стрелиште.

– На овом језеру већ читаву деценију се одржава пливање за часни крст. Поред језера желимо да изградимо бунгалове за ловце, госте нашег Ловачког удружења, за то већ имамо пројекат. Тиме бисмо, сасвим сигурно, унапредили ловни туризам јер је у нашем атару веома богато ловно подручје – додаје Чавка.

Развој верског туризма

У Нови Козарцима могу да се похвале да имају веома ретку и скупоцену икону Пресвете Богородице Тројеручице. У Савету МЗ оцењено је да је веома важно Цркву Светог Пророка Илије ставити на мапу верских објеката и тако привући вернике у ово место.

– Да бисмо озбиљније могли да радимо на томе, неопходно је да изградимо гостопримницу, како би верници који дођу у обилазак Храма, могли и да преноће код нас – каже Чавка и додаје да ће се, у наредном периоду озбиљно радити на развоју верског туризма.

У Месној заједници истичу одличну сарадњу са суседним Руским Селом, са којим ће се ангажовати на изградњи осветљене бициклистичке стазе између два места. У области спорта, сарадња већ постоји – фудбалски клубови једни другима допуњавају екипе пионира и кадета. Из обе месне заједнице тврде да ће воље за заједничким наступима на конкурсима увек ће бити.

Приврженост, ентузијазам и ангажман мештана сасвим сигурно ће допринети развоју и новом квалитету живота, како би се у Нове Козарце све више остајало – и враћало.

316219945_710748603714866_1133851849906035372_n

У Кикинди је у порасту број привредних субјеката, показују подаци Регионалне привредне коморе (РПК) Севернобанатског округа.

– Више фирми се отвара него што престаје с радом – каже Тибор Хорват, председник РПК. – У Кикинди ради више од 470 привредних друштава и готово 1.500 предузетника. Број предузетника константно расте – у првих десет месеци 2022. већи је за 60 у односу на исти период претходне године. У порасту је и број привредних друштава и предузетника, значи да привреда не стагнира, него се развија.

Истиче да је најјачи део и носилац привреде металски сектор, пре свега производња делова за ауто-индустрију, а прати га хемијска индустрија.

Сналажење у кризи и нова улагања

Хорват наводи да је привреда је, у претходном периоду, имала три основна проблема.

– Први проблем био је пораст цене енергената – овде је држава реаговала и ограничила те цене, затим шокантан скок цена сировина, и проблем радне снаге, посебно сезонске и највише у производњи семенске робе. Уз то, јако је поскупела логистика, односно превоз робе. Свуда у свету очекивао се велики привредни раст после пандемије. Међутим, почео је рат, и уследиле су висока инфлација и енергетска криза које нико није очекивао у тако великој мери. По томе је претходна година била веома тешка, посебно за пољопривреду. Пораст цена сировина и вештачког ђубрива, лоша сезона и временски услови, изазвали су раст цена у пољопривреди и уследила је ланчана реакција.

Predsednik RPK, Tibor Horvat i direktor „Le Belier“ Kikinda, Paskal Marmua

Процене су, додаје, да ни ова година неће бити лака. Уз постојеће проблеме са ценама, и даље ће поскупљивати храна јер сировине потичу из прошле године. Најбрже се опоравља и најмање осећа ИТ сектор и, на другом месту, логистика.

– Охрабрује податак да се у многим нашим фирмама планирају инвестиције, посебно у онима са иностраним власницима. Тренд је да ланци снабдевања буду локалног и регионалног карактера и ту су могућности да се наше фирме укључе, да буду снабдевачи већим фирмама.

Као пример, Хорват издваја „Le Belier“ који је, како каже, веома позитивно оријентисан према Кикинди. У овој компанији намеравају да у наш град пребаце  више сегмената производње из иностранства. План је да ливење, машинска обрада и монтажа буду у Кикинди у којој ће се, на тај начин, долазити до финалног производа.

Екологија није занемарена

Такође, у фабрици „Le Belier“, води се рачуна и о животној средини. Како наводи Хорват, оријентисали су се ка „big green“ политици и смањењу карбонског отиска – гасова који узрокују ефекат стаклене баште и доприносе глобалном загревању.

Don`t copy text!