Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Knjiga o Kuzmanu Rackoviću – svedočanstvo o zadužbinarstvu i istoriji grada

Igor Crnogorac februar 13, 2023

Knjiga „Kuzman Racković – život i delo“, istoričara Srđana Sivčeva i Dragana Beleslića iz Kluba istoričara, predstavljena je večeras u prepunoj sali Kulturnog centra.

Biografija Kuzmana Rackovića

Kuzman Racković, pravnik po struci, advokat, a zatim činovnik u Velikokikindskom distriktu: senator, sudija, i vrhovni sudija od 1861. do 1863. godine, bio je i veliki dobrotvor.

Njegova porodica bila je među prvima koje su doseljene u Veliku Kikindu. Živeo je od 1790. do 1869. godine. Sugrađani su ga poštovali jer se borio za bolje uslove života i nacionalno pitanje Srba koji su u Autrougarskoj monarhiji bili manjina.

– O ovom darodavcu i zadužbinaru iz 19. veka veoma se malo znalo i tu smo i pronašli motiv za pisanje knjige – kaže Dragan Beleslić. – Istraživali smo godinu dana u različitim fondovima Istorijskog arhiva. Priča o Kuzmanu Rackoviću istovremeno je i prikaz vremena i prilika u kojima su ljudi živeli od druge polovine 18. do kraja 19. veka – rekao je istoričar Dragan Beleslić, koji je napisao prvi, biografski deo knjige.

Humanitarni rad Rackovića

O zadužbinarstvu Rackovića istraživao je i pisao istoričar Srđan Sivčev, v. d. direktor Istorijskog arhiva.

– Kuzman i njegova supruga Ana najpoznatiji su po fondaciji, odnosno zakladi, kako se to tada zvalo. Zaklada je ustanovljena 1869. godine, na osnovu Kuzmanovog testamenta. Prva Viša devojačka škola osnovana je zahvaljujući tom novcu. Sama zgrada Škole počela je da se gradi 1890. i otvorena je 1895. godine. Potom je tu bila Ženska osnovna škola, zatim Državna osnovna škola. Od 1953. godine do danas, u toj zgradi se nalazi Osnovna muzička škola. Iz zaklade su, takođe, isplaćivane stipendije siromašnim učenicima. Prema raspoloživim podacima, od 1905. do 1910. godine, 125 učenika dobijalo je po 50 austrougarskih kruna mesečno – kaže Sivčev.

On ističe, takođe, da je glavni motiv istraživanja bilo ukazivanje na činjenicu da je Kikinda, pored Melanije Nikolić Gajčić, imala i Rackoviće, o kojima se vrlo malo znalo.

Podrška Grada

Novac za izdavanje knjige Klub istoričara dobio je od lokalne samouprave, po konkursu za Udruženja građana. Grad je prepoznao značaj i veličinu poduhvata koji su preduzeli ovi mladi istoričari, rekao je na promociji Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta.

– Srđan i Dragan zaslužuju velike pohvale što su obradili ovako važnu temu. U knjizi je osveženo sećanje na značajnu ličnost našeg grada, velikom zadužbinaru i dobrotvoru o kojem se ne zna mnogo i koji je nepravedno pao u zaborav. Pružamo punu podršku ovim istoričarima. Oni su se uhvatili u koštac sa nečim sa čime se njihovi prethodnici nisu usuđivali to da učine – rekao je Bogdan. – Dobrotvorni rad je i danas značajan segment naših angažmana. Želimo da, koliko smo u mogućnosti, pomognemo svakom sugrađaninu.

Bogdan je istakao da će Grad podržati svakog ko se, na ovakav način, odužuje velikim ljudima. Izrazio je uverenje da će Klub istoričara razmatrati i raditi na tome da se pronađu nove teme, kako bi se još više znalo o istoriji našeg grada.

Korisnici „Naše kuće“ u još jednoj humanitarnoj akciji na trgu

Igor Crnogorac februar 13, 2023

Povodom Dana zaljubljenih, korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite upriličili su dvodnevnu humanitarnu akciju. Na trgu, ispred Kulturnog centra danas fotografišu sugrađane u srcu ili pod „ljubavnim“ kišobranom i, na taj način, prikupljaju pomoć za lečenje sugrađanina, malog Damjana Petrova.

– Ujedno se predstavljamo Kikinđanima na malo drukčiji način, jer će ih fotografisati i naši korisnici. Mi već duže vreme imamo radionice o tome kako se koristi foto-aparat. Takođe, prodajemo svoje radove sa kreativnih radionica koje održavamo svakodnevno – rekla je v. d. direktorica Centra, Nikoleta Pavlov.

Humanitarno fotografisanje biće organizovano i sutra, u prostorijama Centra, u Miloša Velikog 56, od 10 do 14 sati. Mnogi sugrađani već danas su iskoristili priliku da se druže sa korisnicima „Naše kuće“, fotografišu u srcu i kupe neku od lepih i korisnih rukotvorina.

Pomen Kosti Sredojevu Šljuki: Naša je dužnost da negujemo sećanje na rodoljube

Igor Crnogorac februar 13, 2023

Sećanje na istaknutu ličnost Narodonooslobodilačkog pokreta u Kikindi, Kostu Sredojeva Šljuku, obeleženo je danas na mestu njegove pogibije. Na današnji dan, 1944. godine Sredojev, sekretar Sreskog komiteta KPJ, ubijen kod zida kikindske bolnice. Na spomen ploču, na tom mestu, venac su, i ove godine, položili članovi SUBNOR-a.

U prigodnom programu, pročitan je proglas Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije od 12. juna 1941. Bio je to poziv omladini i rodoljubima da se uključe u Narodnooslobodilački pokret.

– Ovaj proglas je u Kikindu doneo Žarko Zrenjanin Uča. Kosta Sredojev odmah je započeo akciju pridobijanja boraca. Ubrzo zatim, formiran je Velikokikindski partizanski odred. Nažalost, glavnina Odreda je, 4. avgusta iste godine, opkoljena sa više od hiljadu nemačkih vojnika i pobijena. Sredojev je uspeo da se spasi i skloni na slobodnu teritoriju. U ilegali je nastavio da širi revolucionarnu ideju, motivišući građane da se priključe Narodnooslobodilačkom pokretu. Nemačka policija želela ga je živog, što govori o njegovom velikom uticaju među stanovništvom – rekao je predsednik SUBNOR-a Kikinda, Savo Orelj.

Pomenu je prisustvovao i potomak ovog rodoljuba, Vojislav Sredojev, koji je podsetio na Šljukinu pogibiju.

– Ispred bolnice dogovorio je sastanak sa Stojanom Grujićem za kojeg kažu da je mu je bio prijatelj, kako bi od njega dobio pištolj. Nije znao da je Grujića vrbovala nemačka policija i da mu je zamku postavio lično komandant Gestapoa u Banatu, Juraj Špiler. Na Grujićev znak, pojavili su se Nemci. Šljuka je pokušao da preskoči zid bolnice, ali je bio pokošen rafalima. Imao je samo 25 godina.

Naša je dužnost da negujemo sećanje na Sredojeva i njegove saborce. Mnogo hrabrih Kikinđana dalo je život za našu slobodu. To je i našim potomcima za nauk kako se voli i brani svoja otadžbina, rekao je Orelj.

Počast Kosti Sredojevu Šljuki svojim prisustvom odali su i pripadnici Udruženja boraca ratova devedesetih, direktorica Bolnice, dr Vesna Tomin sa saradnicima i članovi Odreda izviđača „Proka S. Plavi“.

U martu počinje prijavljivanje za penzionersku karticu

Igor Crnogorac februar 13, 2023

Prijavljivanje penzionera za penzionersku karticu počeće za mesec dana, tačnije, 15. marta.

Kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, ovim karticama penzioneri će imati popuste prilikom kupovine u prodavnicama, plaćanja računa u restoranima.

Istovremeno, počinje i kampanja da se što više kompanija uključi u ovaj projekat.

– Želimo da pozovemo što više kompanija u Srbiji da se priključe ovoj akciji – rekao je ministar Mali gostujući u emisiji “Hit tvit”, a prenosi „Politika“.

Penzije, prema njegovim rečima, rastu, i do kraja godine biće još više. Prosečna penzija u Srbiji će, do 2026. godine, biti 450 evra.

Otvoren broj za SMS poruke za pomoć Turskoj

Igor Crnogorac februar 12, 2023

Vlada Srbije saopštila je broj na koji građani, slanjem SMS poruka, mogu da poklone novac za saniranje posledica zemljotresa u Turskoj i za pomoć porodicama poginulih.

Broj je 1003, cena poruke je 200 dinara, i može da se pošalje sa mreža svih mobilnih operatora u Srbiji.

Jug Turske je u ponedeljak, 6. februara, pogodio razoran zemljotres u kojem je poginulo više od 24 hiljade ljudi, od čega više od 3,5 hiljade u Siriji. Još uvek traje spasavanje preživelih, a materijalna šteta je ogromna.

Danas su Sveta tri jerarha

Igor Crnogorac februar 12, 2023

Pravoslavni vernici 12. februara slave uspomenu na Sveta tri jerarha: Svetog Vasilija Velikog, Svetog Grigorija Bogoslova i Svetog Jovana Zlatoustog. Praznik je u kalendaru označen crvenim slovom i krsna je slava mnogih porodica, crkava i manastira.

Sveti Vasilije Veliki bio je čuven po književnoj mudrosti, retorici i filozofiji. Sveti Grigorije Bogoslov svoju veličinu iskazao je u svetosti vrlinskog života, dok je Sveti Jovan Zlatousti bio čuven po besedama i tumačenju Svetog pisma.

Prema narodnom verovanju, Sveta tri jerarha štite narod i životinje od jakih vetrova i mrazeva. U pojedinim krajevima, čobani se na ovaj dan okupljaju i sviraju frulu.

Crkva Sveta tri jerarha u Ćovdinu (Petrovac na Mlavi)

Po tome kakvi vetrovi duvaju toga dana, kako se veruje, može da se prognozira kakvo će vreme biti tokom godine. Ukoliko duva s juga, godina će biti dobra i bogata, severac donosi lošu godinu s hladnim vremenom. Istočni vetar donosi nestašice, a zapadni blagodet, bar što se tiče ribe i mleka. I ako vetra nema – dobro je, čeka nas vesela i bogata godina.

Prvi put posle 150 godina mošti Sveta tri jerarha su juče iznesene iz Hrama Uspenija Presvete Bogorodice u selu Fenj, u rumunskom delu Banata, i donesene u Beograd, u Hram Svetog velikomučenika Trifuna u Malom Mokrom Lugu. U ovoj crkvi ostaće još danas.

(VIDEO) Dodeljene nagrade na „Danima vina“ u Iđošu: najbolji su „merlo“ iz Taraša i iđoški „beli burgundac“

Igor Crnogorac februar 11, 2023

Sunčani zimski dan pogodovao je ljubiteljima vina, vinogradarima i vinarima u Iđošu da se, i ove godine, uoči Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, okupe na degustaciji i dodeli priznanja najuspešnijima na 23. „Danima vina“.

Apsolutni pobednik na pokrajinskom nivou je Udruženje vinogradara i ljubitelja vina „Taraški vinogradi“ iz Taraša, čije je crveno vino „merlo“ dobilo najbolje ocene žirija.

– Ovo vino smo zajedno proizveli u Udruženju. Pri kraju berbe bilo je malo kiše, ali ko je sa ljubavlju radio, uspeo je da proizvede dobro vino. Imamo 35 članova i oko 15 hektara pod vinogradima. I prošle godine smo u Iđošu osvojili prvo mesto na nivou Pokrajine, sa istom sortom vina, ali mislim da nam je ovogodišnje vino još bolje – rekao je Miloš Marovac iz „Taraških vinograda“.

„Beli burgundac“, „rajnski rizling“ i „Morava“ nazivi su vina Jelene Stepanov iz Porodičnog podruma vina „Kepul“ iz Iđoša. Ova vina nagrađena su zlatnim medaljama, što je porodici Stepanov donelo i titule mesnog i gradskog pobednika.

– Čast nam je i ponosni smo što smo ove godine dvostruki pobednici sa našim „belim burgundcem“. Sa ovim vinom pobeđivali smo i u Vršcu i u Inđiji. Vino je prepoznato i kod sudija i tržišno – kaže Jelena Stepanov. – Prošla berba bila je kvalitetna jer smo sačuvali plod u teškoj godini za vinogradare. Radimo uglavnom bele sorte i ovo nam je prva nagrada u 2023. godini.

Grad podržava „Šaslu“ i trud vinogradara

Pobedničke pehare uručio je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je, sa predsednikom Gradskog parlamenta, Mladenom Bogdanom, prisustvovao manifestaciji.

– Ovde su vredni ljudi i dobri vinogradari i vinari, i svake godine je kvalitet vina na sve višem nivou, što pokazuje da trud i rad daju rezultate. Čestitam svim pobednicima i želim im još bolje godine. Udruženje „Šasla“, koje na izuzetan način predstavlja svoje mesto i grad Kikindu, i mi u lokalnoj samoupravi, potrudićemo se da se za ovu manifestaciju i iđoška vina nadaleko čuje – rekao je Lukač.

Vinogradari „doskočili“ lošem vremenu

Organizatoru, Udruženju vinogradara i vinara „Šasla“, stiglo je 214 uzoraka. Ocena je da su se vinogradari, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, potrudili da održe kvalitet vina.

– Bele sorte su pretrpele šok, prvo od vrućine, zatim zbog obilne kiše, dok su crna vina zadržala kvalitet. Radilo je pet komisija, sa 22 eminentna ocenjivača, koji su za medalje odabrali 179 vina, što pokazuje kakav je kvalitet. Vina nisu vrhunska, ali su najbolja moguća sa postojećim kvalitetom grožđa. Na „Danima vina“ takmičenje je u kategorijama: bela vina, roze, crvena, desertna vina i „šiler“. „Šiler“ je vino između rozea i crvenog vina i najčešće se pravi tako što se kupažira– rekao je Branislav Brojčin, predsednik Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara „Šasla“ i dodao da ovo Udruženje nikada nema manje od 60 aktivnih članova.

„Šiler“ je vino koje proizvodi i Đura Martinov iz Iđoša, član Upravnog odbora „Šasle“. Ovo i vino „merlo-kaberne“ iz njegovog podruma, nagrađeni su srebrnim medaljama.

– Pravim oko 1.500 litara vina iz svog vinograda. Imali smo sušu, ali smo zalivali, inače ne bismo dobili ni dovoljnu količinu, ni kvalitet. Grožđe nije bilo naročito slasno prošle godine, ali je vino zadovoljavajuće i veoma sam zadovoljan plasmanom. Uskoro nam počinju radovi u vinogradima – zimi pijemo vino, ostali deo godine radimo – kaže Martinov.

Za dobar rod – i osveštanje vinograda

Stotinak gostiju i meštana prisustvovalo je osveštavanju vina, a sveštenici Kikindskog namesništva osveštali su i vinograd Vase Dudaja, člana Udruženja, na kojem je obavljeno i simbolično orezivanje.

– Vinograd je zasađen 2017. godine. Na površini od oko 15 ari zastupljene su sorte „italijanski rizling“ i „frankovka“. Proizvodimo, godišnje, oko 600 litara vina. Nadamo se da će ova godina biti bolja od prethodne. Mi radimo iz hobija, ali se trudimo da postignemo što bolji kvalitet.

Posle odluke žirija, na degustaciji – ocena gostiju

Finale „Dana vina“ započelo je i završeno degustiranjem pristiglih uzoraka. Pored pobednika, zadovoljni su i domaćini i gosti jer su vina u Iđošu opravdala očekivanja.

Uprkos uslovima koje ne mogu da kontrolišu, proizvođačima su se isplatili napori da održe kvalitet, u nekim vrstama čak i da ga poboljšaju. Na iđoškom zubatom suncu danas su svi uzorci sijali i nije bilo nezadovoljnih na 23. „Danima vina“.

Počelo prijavljivanje penzionera za besplatan boravak u banjama

Igor Crnogorac februar 11, 2023

Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija penzija iznosi do 37.809 dinara, i nemaju druga lična primanja, navodi se u saopštenju iz Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO).

Pravo da se jave na oglas imaju i korisnici penzija koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i primaju penziju iz inostranstva, pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 37.809 dinara.

Uz prijavu, potrebno je podneti: penzijski ček, dokaz o visini penzije iz inostranstva (za korisnike inostranih penzija), izjavu na propisanom obrascu o tome gde penzioner želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije nema drugih ličnih primanja i da nije koristio rehabilitaciju po oglasu u prethodne tri godine, kao i raspoloživu medicinsku dokumentaciju, ukoliko je korisnik poseduje.

Fond snosi troškove smeštaja i putne troškove i pratioca slepog lica i pratioca deteta koje je ostvarilo pravo na porodičnu penziju, a nesposobno je za samostalan život i rad.

Prijave se podnose udruženjima, odnosno odborima korisnika penzija sa područja filijale Fonda na kojoj korisnik ima prebivalište. Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava. Prijave na oglas se podnose od 11. februara, zaključno sa 2. martom 2023. godine.

Rang lista korisnika penzija koji ispunjavaju uslove za upućivanje na rehabilitaciju objavljuje se dvadeset prvog radnog dana od dana isteka oglasa na oglasnim tablama organizacija korisnika penzija /Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost” i PIO Fonda.

Mali raspust na Sretenje

Igor Crnogorac februar 11, 2023

Osnovci i srednjoškolci biće sledeće sedmice na malom, petodnevnom raspustu. Zbog Sretenja, koji je državni praznik i slavi se dva dana, neradni dani za đake biće 15. i 16. februar.

Po Pravilniku o kalendaru obrazovno-vaspitnog rada, ovim danima dodat je i petak, 17. februar, kao neradni dan, pa će učenici osnovnih i srednjih škola u čitavoj državi imati predah od školskih obaveza pet dana, do ponedeljka, 20. februara.

(VIDEO) Obeleženo sto godina od uspostavljanja železničkog prelaza Kikinda–Žombolj: U planu rekonstrukcija pruge do granice

Igor Crnogorac februar 10, 2023

Na današnji dan pre jednog veka, Sporazumom o razmeni između Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije, uspostavljena je granica između dve države na mestu na kojem postoji i danas. Istovremeno je postavljen Međunarodni železnički granični prelaz Kikinda – Žombolj, čiji jubilej je danas obeležen prijemom i organizovanjem okruglog stola u Gradskoj kući u Kikindi.

Skupu su prisustvovali predstavnici Ambasade Rumunije, Grada Žombolja, Društva prijatelja železnice iz Žombolja i Kikinde, nekoliko železničkih preduzeća i Granične policije naše zemlje.

Predstavnici Grada goste su dočekali na kikindskoj Železničkoj stanici, gde je postavljena izložba fotografija, maketa i železničke opreme. U Gradskoj kući, na okruglom stolu, razgovaralo se o mogućnostima ponovnog uspostavljanja železničkog saobraćaja između ovog dela Banata i susedne države, koji je bio u funkciji do 2015. godine.

– Ovaj jubilej nas obavezuje da se maksimalno potrudimo da, zajedno sa Vladom, Železnicom i Graničnom policijom, ponovo uspostavimo ovu putničku železničku vezu sa Rumunijom jer građani imaju potrebu za ovom linijom. Najavljena kompletna rekonstrukcija pruge do Pančevo-Zrenjanin- Kikinda do granice sa Rumunijom sigurno će mnogo značiti za podizanje investicionog potencijala ovog regiona i grada Kikinde, ali i u prometu putnika i robe. Siguran sam da ćemo zajednički istrajati u tome i da ćemo godišnjice i velike jubileje dočekivati sa novijom železničkom infrastrukturom i novim vozovima, što će dodatno doprineti zbližavanju i jačanju bratskih veza Žombolja i Kikinde i dve države – rekao je gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač.

Šefica Misije Ambasade Rumunije u Beogradu, Anka Popa je, čestitajući jubilej, izrazila nadu da ćemo, u budućnosti, imati više prilike da putujemo železnicom.

– Nadam se da ćemo i mi, sa rumunske strane, i vi ovde, sa srpske strane, moći da pomognemo kako bi se ponovo uspostavio železnički saobraćaj u ovom delu Banata – rekla je Popa. – To će, svakako, imati veliki značaj za međunarodne odnose, za kulturnu razmenu i za turizam. Naša ambasada će biti otvorena za svaku pomoć u razvoju železničkog putničkog i teretnog saobraćaja.

Projektom modernizacije železnice za čije finansiranje su počeli pregovori sa Evropskom unijom, predviđena je i rekonstrukcija dva kraka pruge prema susednoj državi, od kojih je jedan deonica Pančevo-Zrenjanin-Kikinda-granica sa Rumunijom.

– Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Goran Vesić, izložio je predstavnicima EU projekat modernizacije 588 kilometara regionalnih pruga, kako bi postigao saradnju za finansiranje ovog posla, i mi već pripremamo projektni zadatak – izjavio je menadžer za odnose sa javnošću „Infrastruktura Železnica Srbije“, Nenad Stanisavljević.

Gabor Tot, član Gradskog veća Grada Žombolja, podsetio je da železničari Rumunije, Srbije i Mađarske neguju višedecenijsko prijateljstvo i dobre odnose, nastale u vreme postojanja pruge Segedin-Kikinda-Temišvar.