Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

Књига о Кузману Рацковићу – сведочанство о задужбинарству и историји града

Igor Crnogorac фебруар 13, 2023

Књига „Кузман Рацковић – живот и дело“, историчара Срђана Сивчева и Драгана Белеслића из Клуба историчара, представљена је вечерас у препуној сали Културног центра.

Биографија Кузмана Рацковића

Кузман Рацковић, правник по струци, адвокат, а затим чиновник у Великокикиндском дистрикту: сенатор, судија, и врховни судија од 1861. до 1863. године, био је и велики добротвор.

Његова породица била је међу првима које су досељене у Велику Кикинду. Живео је од 1790. до 1869. године. Суграђани су га поштовали јер се борио за боље услове живота и национално питање Срба који су у Аутроугарској монархији били мањина.

– О овом дародавцу и задужбинару из 19. века веома се мало знало и ту смо и пронашли мотив за писање књиге – каже Драган Белеслић. – Истраживали смо годину дана у различитим фондовима Историјског архива. Прича о Кузману Рацковићу истовремено је и приказ времена и прилика у којима су људи живели од друге половине 18. до краја 19. века – рекао је историчар Драган Белеслић, који је написао први, биографски део књиге.

Хуманитарни рад Рацковића

О задужбинарству Рацковића истраживао је и писао историчар Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

– Кузман и његова супруга Ана најпознатији су по фондацији, односно заклади, како се то тада звало. Заклада је установљена 1869. године, на основу Кузмановог тестамента. Прва Виша девојачка школа основана је захваљујући том новцу. Сама зграда Школе почела је да се гради 1890. и отворена је 1895. године. Потом је ту била Женска основна школа, затим Државна основна школа. Од 1953. године до данас, у тој згради се налази Основна музичка школа. Из закладе су, такође, исплаћиване стипендије сиромашним ученицима. Према расположивим подацима, од 1905. до 1910. године, 125 ученика добијало је по 50 аустроугарских круна месечно – каже Сивчев.

Он истиче, такође, да је главни мотив истраживања било указивање на чињеницу да је Кикинда, поред Меланије Николић Гајчић, имала и Рацковиће, о којима се врло мало знало.

Подршка Града

Новац за издавање књиге Клуб историчара добио је од локалне самоуправе, по конкурсу за Удружења грађана. Град је препознао значај и величину подухвата који су предузели ови млади историчари, рекао је на промоцији Младен Богдан, председник Градског парламента.

– Срђан и Драган заслужују велике похвале што су обрадили овако важну тему. У књизи је освежено сећање на значајну личност нашег града, великом задужбинару и добротвору о којем се не зна много и који је неправедно пао у заборав. Пружамо пуну подршку овим историчарима. Они су се ухватили у коштац са нечим са чиме се њихови претходници нису усуђивали то да учине – рекао је Богдан. – Добротворни рад је и данас значајан сегмент наших ангажмана. Желимо да, колико смо у могућности, помогнемо сваком суграђанину.

Богдан је истакао да ће Град подржати сваког ко се, на овакав начин, одужује великим људима. Изразио је уверење да ће Клуб историчара разматрати и радити на томе да се пронађу нове теме, како би се још више знало о историји нашег града.

Корисници „Наше куће“ у још једној хуманитарној акцији на тргу

Igor Crnogorac фебруар 13, 2023

Поводом Дана заљубљених, корисници Центра за пружање услуга социјалне заштите уприличили су дводневну хуманитарну акцију. На тргу, испред Културног центра данас фотографишу суграђане у срцу или под „љубавним“ кишобраном и, на тај начин, прикупљају помоћ за лечење суграђанина, малог Дамјана Петрова.

– Уједно се представљамо Кикинђанима на мало друкчији начин, јер ће их фотографисати и наши корисници. Ми већ дуже време имамо радионице о томе како се користи фото-апарат. Такође, продајемо своје радове са креативних радионица које одржавамо свакодневно – рекла је в. д. директорица Центра, Николета Павлов.

Хуманитарно фотографисање биће организовано и сутра, у просторијама Центра, у Милоша Великог 56, од 10 до 14 сати. Многи суграђани већ данас су искористили прилику да се друже са корисницима „Наше куће“, фотографишу у срцу и купе неку од лепих и корисних рукотворина.

Помен Кости Средојеву Шљуки: Наша је дужност да негујемо сећање на родољубе

Igor Crnogorac фебруар 13, 2023

Сећање на истакнуту личност Народоноослободилачког покрета у Кикинди, Косту Средојева Шљуку, обележено је данас на месту његове погибије. На данашњи дан, 1944. године Средојев, секретар Среског комитета КПЈ, убијен код зида кикиндске болнице. На спомен плочу, на том месту, венац су, и ове године, положили чланови СУБНОР-а.

У пригодном програму, прочитан је проглас Централног комитета Комунистичке партије Југославије од 12. јуна 1941. Био је то позив омладини и родољубима да се укључе у Народноослободилачки покрет.

– Овај проглас је у Кикинду донео Жарко Зрењанин Уча. Коста Средојев одмах је започео акцију придобијања бораца. Убрзо затим, формиран је Великокикиндски партизански одред. Нажалост, главнина Одреда је, 4. августа исте године, опкољена са више од хиљаду немачких војника и побијена. Средојев је успео да се спаси и склони на слободну територију. У илегали је наставио да шири револуционарну идеју, мотивишући грађане да се прикључе Народноослободилачком покрету. Немачка полиција желела га је живог, што говори о његовом великом утицају међу становништвом – рекао је председник СУБНОР-а Кикинда, Саво Орељ.

Помену је присуствовао и потомак овог родољуба, Војислав Средојев, који је подсетио на Шљукину погибију.

– Испред болнице договорио је састанак са Стојаном Грујићем за којег кажу да је му је био пријатељ, како би од њега добио пиштољ. Није знао да је Грујића врбовала немачка полиција и да му је замку поставио лично командант Гестапоа у Банату, Јурај Шпилер. На Грујићев знак, појавили су се Немци. Шљука је покушао да прескочи зид болнице, али је био покошен рафалима. Имао је само 25 година.

Наша је дужност да негујемо сећање на Средојева и његове саборце. Много храбрих Кикинђана дало је живот за нашу слободу. То је и нашим потомцима за наук како се воли и брани своја отаџбина, рекао је Орељ.

Почаст Кости Средојеву Шљуки својим присуством одали су и припадници Удружења бораца ратова деведесетих, директорица Болнице, др Весна Томин са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

У марту почиње пријављивање за пензионерску картицу

Igor Crnogorac фебруар 13, 2023

Пријављивање пензионера за пензионерску картицу почеће за месец дана, тачније, 15. марта.

Како је најавио министар финансија Синиша Мали, овим картицама пензионери ће имати попусте приликом куповине у продавницама, плаћања рачуна у ресторанима.

Истовремено, почиње и кампања да се што више компанија укључи у овај пројекат.

– Желимо да позовемо што више компанија у Србији да се прикључе овој акцији – рекао је министар Мали гостујући у емисији “Хит твит”, а преноси „Политика“.

Пензије, према његовим речима, расту, и до краја године биће још више. Просечна пензија у Србији ће, до 2026. године, бити 450 евра.

Отворен број за СМС поруке за помоћ Турској

Igor Crnogorac фебруар 12, 2023

Влада Србије саопштила је број на који грађани, слањем СМС порука, могу да поклоне новац за санирање последица земљотреса у Турској и за помоћ породицама погинулих.

Број је 1003, цена поруке је 200 динара, и може да се пошаље са мрежа свих мобилних оператора у Србији.

Југ Турске је у понедељак, 6. фебруара, погодио разоран земљотрес у којем је погинуло више од 24 хиљаде људи, од чега више од 3,5 хиљаде у Сирији. Још увек траје спасавање преживелих, а материјална штета је огромна.

Данас су Света три јерарха

Igor Crnogorac фебруар 12, 2023

Православни верници 12. фебруара славе успомену на Света три јерарха: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоустог. Празник је у календару означен црвеним словом и крсна је слава многих породица, цркава и манастира.

Свети Василије Велики био је чувен по књижевној мудрости, реторици и филозофији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је у светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти био чувен по беседама и тумачењу Светог писма.

Према народном веровању, Света три јерарха штите народ и животиње од јаких ветрова и мразева. У појединим крајевима, чобани се на овај дан окупљају и свирају фрулу.

Црква Света три јерарха у Ћовдину (Петровац на Млави)

По томе какви ветрови дувају тога дана, како се верује, може да се прогнозира какво ће време бити током године. Уколико дува с југа, година ће бити добра и богата, северац доноси лошу годину с хладним временом. Источни ветар доноси несташице, а западни благодет, бар што се тиче рибе и млека. И ако ветра нема – добро је, чека нас весела и богата година.

Први пут после 150 година мошти Света три јерарха су јуче изнесене из Храма Успенија Пресвете Богородице у селу Фењ, у румунском делу Баната, и донесене у Београд, у Храм Светог великомученика Трифуна у Малом Мокром Лугу. У овој цркви остаће још данас.

(ВИДЕО) Додељене награде на „Данима вина“ у Иђошу: најбољи су „мерло“ из Тараша и иђошки „бели бургундац“

Igor Crnogorac фебруар 11, 2023

Сунчани зимски дан погодовао је љубитељима вина, виноградарима и винарима у Иђошу да се, и ове године, уочи Светог Трифуна, заштитника виноградара, окупе на дегустацији и додели признања најуспешнијима на 23. „Данима вина“.

Апсолутни победник на покрајинском нивоу је Удружење виноградара и љубитеља вина „Тарашки виногради“ из Тараша, чије је црвено вино „мерло“ добило најбоље оцене жирија.

– Ово вино смо заједно произвели у Удружењу. При крају бербе било је мало кише, али ко је са љубављу радио, успео је да произведе добро вино. Имамо 35 чланова и око 15 хектара под виноградима. И прошле године смо у Иђошу освојили прво место на нивоу Покрајине, са истом сортом вина, али мислим да нам је овогодишње вино још боље – рекао је Милош Маровац из „Тарашких винограда“.

„Бели бургундац“, „рајнски ризлинг“ и „Морава“ називи су вина Јелене Степанов из Породичног подрума вина „Кепул“ из Иђоша. Ова вина награђена су златним медаљама, што је породици Степанов донело и титуле месног и градског победника.

– Част нам је и поносни смо што смо ове године двоструки победници са нашим „белим бургундцем“. Са овим вином побеђивали смо и у Вршцу и у Инђији. Вино је препознато и код судија и тржишно – каже Јелена Степанов. – Прошла берба била је квалитетна јер смо сачували плод у тешкој години за виноградаре. Радимо углавном беле сорте и ово нам је прва награда у 2023. години.

Град подржава „Шаслу“ и труд виноградара

Победничке пехаре уручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је, са председником Градског парламента, Младеном Богданом, присуствовао манифестацији.

– Овде су вредни људи и добри виноградари и винари, и сваке године је квалитет вина на све вишем нивоу, што показује да труд и рад дају резултате. Честитам свим победницима и желим им још боље године. Удружење „Шасла“, које на изузетан начин представља своје место и град Кикинду, и ми у локалној самоуправи, потрудићемо се да се за ову манифестацију и иђошка вина надалеко чује – рекао је Лукач.

Виноградари „доскочили“ лошем времену

Организатору, Удружењу виноградара и винара „Шасла“, стигло је 214 узорака. Оцена је да су се виноградари, упркос неповољним временским условима, потрудили да одрже квалитет вина.

– Беле сорте су претрпеле шок, прво од врућине, затим због обилне кише, док су црна вина задржала квалитет. Радило је пет комисија, са 22 еминентна оцењивача, који су за медаље одабрали 179 вина, што показује какав је квалитет. Вина нису врхунска, али су најбоља могућа са постојећим квалитетом грожђа. На „Данима вина“ такмичење је у категоријама: бела вина, розе, црвена, десертна вина и „шилер“. „Шилер“ је вино између розеа и црвеног вина и најчешће се прави тако што се купажира– рекао је Бранислав Бројчин, председник Управног одбора Удружења виноградара и винара „Шасла“ и додао да ово Удружење никада нема мање од 60 активних чланова.

„Шилер“ је вино које производи и Ђура Мартинов из Иђоша, члан Управног одбора „Шасле“. Ово и вино „мерло-каберне“ из његовог подрума, награђени су сребрним медаљама.

– Правим око 1.500 литара вина из свог винограда. Имали смо сушу, али смо заливали, иначе не бисмо добили ни довољну количину, ни квалитет. Грожђе није било нарочито сласно прошле године, али је вино задовољавајуће и веома сам задовољан пласманом. Ускоро нам почињу радови у виноградима – зими пијемо вино, остали део године радимо – каже Мартинов.

За добар род – и освештање винограда

Стотинак гостију и мештана присуствовало је освештавању вина, а свештеници Кикиндског намесништва освештали су и виноград Васе Дудаја, члана Удружења, на којем је обављено и симболично орезивање.

– Виноград је засађен 2017. године. На површини од око 15 ари заступљене су сорте „италијански ризлинг“ и „франковка“. Производимо, годишње, око 600 литара вина. Надамо се да ће ова година бити боља од претходне. Ми радимо из хобија, али се трудимо да постигнемо што бољи квалитет.

После одлуке жирија, на дегустацији – оцена гостију

Финале „Дана вина“ започело је и завршено дегустирањем пристиглих узорака. Поред победника, задовољни су и домаћини и гости јер су вина у Иђошу оправдала очекивања.

Упркос условима које не могу да контролишу, произвођачима су се исплатили напори да одрже квалитет, у неким врстама чак и да га побољшају. На иђошком зубатом сунцу данас су сви узорци сијали и није било незадовољних на 23. „Данима вина“.

Почело пријављивање пензионера за бесплатан боравак у бањама

Igor Crnogorac фебруар 11, 2023

Право на бесплатну рехабилитацију у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима, у трајању од 10 дана, имају корисници старосних, инвалидских и породичних пензија који имају пребивалиште на територији Републике Србије и чија пензија износи до 37.809 динара, и немају друга лична примања, наводи се у саопштењу из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО).

Право да се јаве на оглас имају и корисници пензија који су то право остварили применом домаћих прописа и примају пензију из иностранства, под условом да збир тих пензија износи до 37.809 динара.

Уз пријаву, потребно је поднети: пензијски чек, доказ о висини пензије из иностранства (за кориснике иностраних пензија), изјаву на прописаном обрасцу о томе где пензионер жели да користи рехабилитацију, да осим пензије нема других личних примања и да није користио рехабилитацију по огласу у претходне три године, као и расположиву медицинску документацију, уколико је корисник поседује.

Фонд сноси трошкове смештаја и путне трошкове и пратиоца слепог лица и пратиоца детета које је остварило право на породичну пензију, а неспособно је за самосталан живот и рад.

Пријаве се подносе удружењима, односно одборима корисника пензија са подручја филијале Фонда на којој корисник има пребивалиште. Чланство у пензионерским организацијама није услов за коришћење овог права. Пријаве на оглас се поднoсe од 11. фебруара, закључно са 2. мартом 2023. године.

Ранг листа корисника пензија који испуњавају услове за упућивање на рехабилитацију објављује се двадесет првог радног дана од дана истека огласа на огласним таблама организација корисника пензија /Савеза пензионера Србије и Удружења пензионера Србије „Независност” и ПИО Фонда.

Мали распуст на Сретење

Igor Crnogorac фебруар 11, 2023

Основци и средњошколци биће следеће седмице на малом, петодневном распусту. Због Сретења, који је државни празник и слави се два дана, нерадни дани за ђаке биће 15. и 16. фебруар.

По Правилнику о календару образовно-васпитног рада, овим данима додат је и петак, 17. фебруар, као нерадни дан, па ће ученици основних и средњих школа у читавој држави имати предах од школских обавеза пет дана, до понедељка, 20. фебруара.

(ВИДЕО) Обележено сто година од успостављања железничког прелаза Кикинда–Жомбољ: У плану реконструкција пруге до границе

Igor Crnogorac фебруар 10, 2023

На данашњи дан пре једног века, Споразумом о размени између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Румуније, успостављена је граница између две државе на месту на којем постоји и данас. Истовремено је постављен Међународни железнички гранични прелаз Кикинда – Жомбољ, чији јубилеј је данас обележен пријемом и организовањем округлог стола у Градској кући у Кикинди.

Скупу су присуствовали представници Амбасаде Румуније, Града Жомбоља, Друштва пријатеља железнице из Жомбоља и Кикинде, неколико железничких предузећа и Граничне полиције наше земље.

Представници Града госте су дочекали на кикиндској Железничкој станици, где је постављена изложба фотографија, макета и железничке опреме. У Градској кући, на округлом столу, разговарало се о могућностима поновног успостављања железничког саобраћаја између овог дела Баната и суседне државе, који је био у функцији до 2015. године.

– Овај јубилеј нас обавезује да се максимално потрудимо да, заједно са Владом, Железницом и Граничном полицијом, поново успоставимо ову путничку железничку везу са Румунијом јер грађани имају потребу за овом линијом. Најављена комплетна реконструкција пруге до Панчево-Зрењанин- Кикинда до границе са Румунијом сигурно ће много значити за подизање инвестиционог потенцијала овог региона и града Кикинде, али и у промету путника и робе. Сигуран сам да ћемо заједнички истрајати у томе и да ћемо годишњице и велике јубилеје дочекивати са новијом железничком инфраструктуром и новим возовима, што ће додатно допринети зближавању и јачању братских веза Жомбоља и Кикинде и две државе – рекао је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.

Шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа је, честитајући јубилеј, изразила наду да ћемо, у будућности, имати више прилике да путујемо железницом.

– Надам се да ћемо и ми, са румунске стране, и ви овде, са српске стране, моћи да помогнемо како би се поново успоставио железнички саобраћај у овом делу Баната – рекла је Попа. – То ће, свакако, имати велики значај за међународне односе, за културну размену и за туризам. Наша амбасада ће бити отворена за сваку помоћ у развоју железничког путничког и теретног саобраћаја.

Пројектом модернизације железнице за чије финансирање су почели преговори са Европском унијом, предвиђена је и реконструкција два крака пруге према суседној држави, од којих је један деоница Панчево-Зрењанин-Кикинда-граница са Румунијом.

– Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Горан Весић, изложио је представницима ЕУ пројекат модернизације 588 километара регионалних пруга, како би постигао сарадњу за финансирање овог посла, и ми већ припремамо пројектни задатак – изјавио је менаџер за односе са јавношћу „Инфраструктурa Железница Србије“, Ненад Станисављевић.

Габор Тот, члан Градског већа Града Жомбоља, подсетио је да железничари Румуније, Србије и Мађарске негују вишедеценијско пријатељство и добре односе, настале у време постојања пруге Сегедин-Кикинда-Темишвар.