Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Lazarica u KC – vatra, kokice, krofne i tamburaši

Igor Crnogorac April 7, 2023

Jedinstven običaj ovih krajeva, preskakanje vatre, „lazarice“, veče pre Lazareve subote, održan je u dvorištu Kulturnog centra. Deca su se oprobala u preskakanju vatre i upoznala sa običajima naroda severnog Banata.

U ime lokalne samouprave, ovom lepom događaju prisustvovao je predsednik Skupštine grada, Mladen Bogdan.

– Ovo već postaje tradicija, tu su tamburaši, vatra i krofne, možemo da uživamo jer smo grad koji ume da čuva običaje. Takođe, da mlađima pokažemo da je važno čuvati nasleđe predaka i drago mi je što nas u tome podržava veliki broj sugrađama. Ne samo da se trudimo da Kikindi pružimo napredak, rast i razvoj, mi i čuvamo našu baštinu od zaborava – rekao je Bogdan.

Uprkos hladnom vremenu, dvorište Kulturnog centra večeras je bilo puno. Uz muziku tamburaškog orkestra sa bine, podeljeno je mnogo kokica, krofni i sokova.

– Već drugi put organizujemo ovaj drevni običaj Srba u severnom Banatu. Drago mi je da je odziv veliki, naši sugrađani to vole. Ovo je lep porodični događaj u kojem učestvuju svi iz porodice i nadam se da ćemo podstaći građane da ga održavaju ispred svojih kuća – kaže v. d. Direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev. – Za sve prisutne naše drugarice iz Iđoša, Bosa Tatomir i Smilja Gecić, napravile su 800 krofni, a kokičara „Hudini“ nam je poklonila kukuruz za kokice. U dvorištu je i kutija za dobrovoljne priloge namenjene Centru za pružanje usluga socijalne zaštite.

Na Svetski dan zdravlja preventivni pregledi na Gradskom trgu

Igor Crnogorac April 7, 2023

Svetski dan zdravlja 7. april obeležili su danas aktivisti kikindskog Crvenog krsta. U saradnji sa Savetom za zdravlje Grada, Opštom bolnicom, Zavodom za javno zdravlje i Domom zdravlja, na Gradskom trgu su organizovali za sugrađane akciju besplatne provere krvnog pritiska i šećera u krvi.

– Povodom ovog datuma, organizovali smo i radionice i predavanja za učenike osnovnih i srednjih škola, kontrolisali smo zdravlje sugrađana koji su u našem programu „Briga o starima“, kao i migrantske populacije. Ove aktivnosti sprovodimo na Svetski dan zdravlja, na Svetski dan srca, ali i redovno, više puta u toku godine, u prostorijama Crvenog krsta, kao podršku zdravstvenom sistemu grada – kaže Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda.

Na Gradskom trgu preventivni pregled danas je obavilo 22 sugrađana. Zdravstvenom pregledu podvrgnuto je i 14 vatrogasaca Sektora za vanredne situacije Policijske uprave Kikinda.

Kikindski Crveni krst kao svoje stalne aktivnosti ima i praćenje zdravstvenog stanja korisnika programa „Briga o starima“, kao i predavanja na temu zdravstvene prevencije za migrantsku populaciju.

Svetski dan zdravlja obeležava se pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka o tome donesena je na prvoj skupštini ove organizacije, održanoj 1948. godine. Ove godine, 7. aprila, SZO obeležava 75 godina od osnivanja, pod sloganom „Zdravlje za sve“.

Odlična poseta na Aprilskom bazaru – Sajam cveća odložen za posle Uskrsa

Igor Crnogorac April 7, 2023

Iako je i ovog prolećnog dana u Kikindi hladno i pada kiša, zbog vremenskih neprilika već jednom odložen Aprilski bazar, održava se danas na Gradskom trgu. Međutim, najavljeni Sajam cveća sačekaće malo lepše vreme.

– Prijavilo nam se deset cvećara, ali jutros je i sneg provejavao, pa su odustali. Nezavisno od Bazara, organizovaćemo sigurno Sajam cveća, najverovatnije prvog vikenda posle Uskrsa, ako bude lepo vreme – kaže v. d. direktorica Turističke organizacije Grada, Jasmina Milankov. – Na Aprilskom bazaru imamo 45 izlagača, tu su i udruženja građana, i izloženi su proizvodi iz različitih delatnosti. Požurili smo malo kako bi sugrađani koji to žele mogli da kupe ukrase za Uskrs.

Udruženje „Kreativni kutak“ ima nekoliko štandova. Na jednom se prodaju ručno rađene lutke.

– Prvi put izlažemo. Hladno je, ali ima posetilaca, za sada sam zadovoljna – kaže Snežana Latković.

Jedini cvećar koji nije odustao, pridružio prodavcima na Bazaru. Kod gajbica sa lekovitim i ukrasnim biljem Lasla Ajandija iz Bečeja, čeka se u redu.

– Mi pravimo vence od slame, a cveće gajimo iz ljubavi. Ljudi su ovde divni, gostoprimljivi, pozitivni i volim da dolazim u Kikindu. Ima mušterija, najviše kupuju lekovito bilje. Jako dobro se prodaje i tamjanika – kaže Ajandi koji, pored veoma povoljnih cena, kupcima daje i detaljne savete o gajenju svake biljke.

Pravoslavni vernici slave Blagovesti – uoči Lazareve subote, na ulicama se pale „lazarice“

Igor Crnogorac April 7, 2023

Blagosvesti su praznik kada se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će roditi Sina Božijeg.

“Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama” – ovim rečima arhanđel Gavrilo saopštio je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi Božijeg sina, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.

Ovim je počela istorija spasenja ljudskog roda – Blagovesti se smatraju velikim i radosnim praznikom. Praznik najviše svetkuju žene, posebno nerotkinje, koje se mole Svetoj Bogorodici.

Prema narodnom verovanju, dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.

Na Blagovesti, uoči Lazareve subote, u večernjim satima, u severnom Banatu se, ispred kuća, pale vatre „lazarice“, koje preskaču deca. Stariji se okupljaju na ulici, oko vatri, služe se kokice i krofne.

Običaj „Lazarice“ biće večeras upriličen u dvorištu Kulturnog centra, od 19 sati.

Danas je Veliki petak za hrišćane katoličke veroispovesti

Igor Crnogorac April 7, 2023

Hrišćani koji poštuju Gregorijanski kalendar danas obeležavaju Veliki petak, dan raspeća i smrti Hristove. U katoličkim crkvama, na Dan muke Gospodnje, crkvena zvona ne zvone, orgulje ne sviraju, oltar je bez krsta, svećnjaka, cveća, a vernici se u okupljaju u tišini.

Na Veliki petak ne održavaju se mise, već se služe „Muke Gospodnje“. U obredima se čitaju „Muke po Jovanu“, slede klanjanje krstu, molitva vernika i pričešćivanje. Sveštenici tokom službe nose crvene odore, kao simbol stradanja.

Katolički vernici danas poste. S obzirom na to da je Veliki petak najtužniji dan u godini, uskršnja jaja farbaju se, po pravilu, na Veliku Subotu, a običaj je i da se prave pereci, koji simbolizuju Hristov venac.

Dokumenti umetnika koji vidi čoveka – fotomonografija Nevena Grujića

Igor Crnogorac April 6, 2023

Neven Grujić, dokumentarni fotograf, predstavio je sugrađanima večeras svoju novu fotomonografiju pod nazivom „Varanasi“. U prepunom holu Narodne biblioteke, Grujićeve fotografije povele su prisutne do njegovog omiljenog mesta, grada Varanasi u Indiji, po kojem je knjiga i nazvana.

Ovo je druga Grujićeva knjiga, projekat koji je, kaže, radio od 2003. do 2020. godine, prilikom svojih vraćanja Indiji. Na 168 strana, tačno 83 fotografije donose gotovo nestvarne scene sa ulica ovog mesta, životinja, ljudi pre svega, predstavljaju i fotografa sa retkim darom da vidi čoveka u ljudima.

– Varanasi je sjajan i lud grad. Grad morala, korupcije, religije, svega ludog što možete da zamislite, hiljade životinja koje lutaju ulicama, sve to je u Varanasiju. To je stvarno specijalno mesto, zaljubljen sam u Varanasi. Ovaj grad je duhovni i religiozni centar Indije. Milijarda Hindusa želi da ga poseti, bar jednom u životu – kaže Grujić.

Neven Grujić je saradnik časopisa „Nacionalna geografija Srbija“.

– Uvek imam bar jedan projekat koji radim. Dokumentujem Kikindu već dvadeset godina, trenutno radim portrete Kikinđana.

I dalje, kad god je u mogućnosti, kaže, putuje i radi. Još je mnogo trenutaka nezabeleženih pronicljivim umetničkim okom Nevena Grujića.

Kikindski SUBNOR obeležio sećanje na revolucionarku Lidiju Aldan

Igor Crnogorac April 6, 2023

Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) baštini najsvetliju revolucionarnu tradiciju sa naših prostora. I ove godine članovi su obeležili godišnjicu smrti kikindske revolucionarke Lidije Aldan polaganjem venca na njenu bistu u dvorištu nekadašnje Četvrte mesne zajednice koja je nosila njeno ime.

Na današnji dan 1941. godine, bez objave rata napadnuta je Jugoslavija. Prema nekim procenama, tog dana bilo je dve hiljade žrtava, podsetio je Savo Orelj, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a. Godinu dana kasnije, 5. aprila, svoj život tragično je izgubila kikindska heroina, Lidija Aldan. Minutom ćutanja na današnjem skupu odata je počast poginulima.

Lidija Aldan, revolucionarka, sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i član Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) rođena je 1921. godine u Jekaterinodaru, danas Krasnodaru, u Rusiji. Sa porodicom je došla u Kikindu, gde je pohađala osnovnu školu i Gimnaziju.

– Porodica Aldan živela je u Ulici Đure Jakšića 3, gde je Lidija, već kao šesnaestogodišnjakinja, okupljala naprednu omladinu Kikinde. Svi su kasnije postali članovi KPJ. Među prvim revolucionarima bili su i Olga Udicki, Vlada Bogaroški, Božidar Jovičin, Slobodanka Acigan i Radovan Brančić. U krugu svojih prijatelja Lidija Aldan bila je poštovana i spremna da pomogne proletarijatu. Njena opredeljenost, odanost Partiji i nesebičnost, uticali su na to da postane vođa omladinskog pokreta u Kikindi. Zbog revolucionarnog rada, izbačena je iz Gimnazije. Njen prvi veliki zadatak bilo je formiranje Mesnog komiteta SKOJ-a u kojem je izabrana za sekretara – rekla je Mira Stupar, potpredsednica Četvrtog mesnog odbora SUBNOR-a u Kikindi.

U toku rata Lidija Aldan je bila zadužena za kurirsku službu i održavanje veza između partizanskih odreda, a zatim i za rad ilegalne štamparije i formiranje skojevskih grupa u južnom Banatu. Na tom položaju je i otkrivena od strane okupatora.

Kako bi izbegla hapšenje, izvršila je samoubistvo hicem iz pištolja, 5. aprila 1942. godine u mestu Ferdin (danas Novi Kozjak), kod Alibunara. Osnovna škola u ovom mestu nosila je njeno ime do početka 2000-tih.

Godišnjicu njene smrti svake godine obeležava kikindski SUBNOR. Od ove godine, kaže Mira Stupar, ova organizacija, koja ima više od 300 članova, aktivirala je rad mesnih odbora, koji samostalno organizuju prigodne skupove u znak sećanja na heroje poginule za slobodu i ideju boljeg života budućih generacija.

Na koncertu najboljih, dodeljene diplome svim učesnicima školskog takmičenja OMŠ „Slobodan Malbaški“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Osnovna muzička škola „Slobodan Malbaški“ nastavila je lepu tradiciju održavanja koncerta najboljih na školskom takmičenju. U svečanoj sali Narodnog muzeja posle koncerta su dodeljene pohvale i diplome svim učesnicima.

Školsko takmičenje održano je osmi put i na njemu je učestvovalo 75 učenika od prvog do trećeg razreda.

– Praksa je da, po završetku takmičenja, priredimo konert i svečanost na kojoj i nagradimo sve učesnike. Petočlani žiri ocenjivao je nastupe učenika, tako da u svakoj od četiri kategorije imamo, u zavisnosti od broja bodova, više pohvala, trećih, drugih i prvih mesta. Večeras nastupaju najbolji među najboljima, oni koji su osvojili najveći broj bodova u svojoj kategoriji, iz svakog razreda. Ukupno dodeljujemo 84 pohvala i diploma jer su se neka deca takmičila i sa instrumentom i u solfeđu – kaže profesor klavira Eva Francuski Aranjoš, rukovodilac tima za školsko takmičenje i zamenik direktora.

Luka Tolimir ima 13 godina i učenik je trećeg razreda klavira.

– Dobio sam prvu prvu nagradu jer sam imao 99 od sto bodova – kaže Luka. – Od malena volim klavir i to će biti moje zanimanje.

Iako je završio osnovno muzičko obrazovanje na odseku gitare, Mario Komarek pohađa Muzičku školu na drugom smeru.

– Volim i solo pevanje i sada sam u drugom razredu na tom odseku. Planiram da upišem Srednju muzičku školu u Zrenjaninu. Na takmičenju sam dobio sto bodova za solo pevanje.

Desetogodišnji Luka Milojica svira harmoniku, ali to nije bio njegov prvi izbor.

– Počeo sam da sviram klavir, pa sam se prebacio na odsek harmonike jer mi više odgovara. Sada sam drugi razred, a na takmičenju sam osvojio prvu nagradu sa 99,4 boda.

Dodelu diploma podržala je kikindska fabrika „Banini“ koja je za sve takmičare obezbedila poklon-pakete sa slatkišima.

U mobilnoj ordinaciji više od 300 Kikinđana snimilo trbušnu aortu

Igor Crnogorac April 5, 2023

Svi građani koji su to želeli, više od 300 njih, besplatno su se podvrgli ultrazvučnom snimanju trbušne aorte u mobilnoj ordinaciji Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Karavan pod nazivom „Aorta nije samo na srcu“ organizovan je radi prevencije, ranog otkrivanja i lečenja abdominalne aneurizme. Dostupan je svim građanima starijim od 50 godina i realizuje se u saradnji Ministarstva zdravlja, Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije i Kliničkog centra Srbije.

Pucanje, odnosno ruptura aneurizme jedan je od vodećih uzroka smrti kod nas i u svetu.

– Aneurizma, odnosno proširenje abdominalne aorte, može biti opasno ako je veliko jer može da dođe do komplikacija i do neželjeniog ishoda. Ukoliko je malo, može da se prati i da se reaguje na vreme. Svaki put kada radimo ultrazvučno snimanje stomaka, mi gledamo i abdominalnu aortu. Sama aneurizma može da daje simptome, ali i ne mora. Moguće je da čovek ima bolove, a može i da se napipa. Upozoravajući simptomi su bol, pulsiranje u stomaku, bol u leđima – rekao je za „Kikindski portal“ dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice u Kikindi.

Doktor Trkulja dodaje da su najrizičnija kategorija muškarci stariji od 65 godina koji su dijabetičari i pušači.

Jedini lek za aneurizmu, ukoliko se otkrije na vreme, je operacija.

Pucanje aneurizme se naziva ruptura i nastaje ukoliko se aneurizma ne operiše – 80 odsto bolesnika sa rupturom aneurizme aorte umre, što je jedan od 15 najčešćih uzroka smrti kod nas i u svetu.

Stručni skup u Privrednoj komori – da što veći broj domaćih privrednika budu „čuvarkuće“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Kako doći do žiga „čuvarkuća“, kako pronaći partnera u inostranstvu i koristiti portal „E-usluge“, bile su neke od tema današnjeg stručnog skupa u Regionalnoj privrednoj komori u Kikindi. Na petom stručnom skupu pod nazivom „Privredna komora Srbije – vaš poslovni partner“, privrednicima iz regiona govorili su stručnjaci iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Komore.

– Glavna tema je projekat „Stvarano u Srbiji“ koji je pokrenula PKS kako bi što većem broju domaćih proizvođača dala mogućnost korišćenja žiga „čuvarkuća“. Osmišljen je radi unapređenja domaće proizvodnje i odnosi se na sve grane privrede. Sredstva iz projekta ostaju u našoj zemlji, ulažu se u obrazovanje i privredu. Za ove proizvođače radimo i kampanju – sve „čuvarkuće“ su deo našeg marketinga – rekla je Tijana Popović iz PKS.

Projekat i žig predstavljeni su u junu 2020. godine. Do sada je apliciralo 86 privrednih subjekata, a Savet Komore dodelio je pravo korišćenja žiga za 905 proizvoda.

U našem okrugu, znak „čuvarkuća“ imaju samo dve firme iz Kanjiže: proizvođač opeke i crepa „Wienerberger“ i „Tisamed“. Za sada, ovaj znak ne koristi nijedna firma iz Kikinde, kaže Popović.

– „Toza Marković“ može biti potencijalni „čuvarkuća“, a pozivamo i sve ostale firme da nam se prijave, svima ćemo rado izaći u susret i pomoći im u apliciranju.

Član Saveta za odlučivanje o pravu korišćenja kolektivnog žiga „Čuvarkuća“ PKS, predsednik udruženja potrošača Kikinda, Darko Cvijan, smatra da Kikinda ima dugu tradiciju u prehrambenoj industriji i da je to pravac u kojem bi trebalo da se ide.

– Prema podacima kojima raspolažemo, proizvođači su, po dobijanju žiga „čuvarkuća“ zabeležili rast prodaje za 20 odsto. PKS je napravila dobru kampanju i protežirala takve proizvode. Na svim sajmovima žig „čuvarkuće“ se ističe među ostalim proizvodima. Za ovaj znak aplicirala je i fabrika „Jaffa“, ali ima dosta privrednika koji su nezapaženi, iako uspešno rade. Ukoliko bi se odlučili da apliciraju, sigurno je da bi poboljšali poslovanje. Za male individualne proizvođače ovaj znak je dobra odskočna daska. Oni su i privilegovani u odnosu na veće kompanije, imaju benefite za dobijanje žiga. Posebno se to odnosi na proizvođače rakije i vina – kaže Cvijan.

Na današnjem skupu u Kikindi, privrednicima su predstavljene i Digitalna akademija PKS, kao i smernice kako postati deo najveće SME mreže (Evropske mreže preduzetništva) u kojoj smo, po broju izdatih sertifikata, lideri u regionu.

Teme su bile i povezivanje sa privrednicima iz dijaspore i korišćenje portala „e-usluge“. Na skupu su učestvovali i partneri PKS iz kompanije „Cofase Srbija“ koji su predstavili alate za pronalaženje poslovnih partnera radi unapređenja poslovanja.