јануар 27, 2026

Igor Crnogorac

Цвети (улазак Христа у Јерусалим)

Цвети су покретни хришћански празник којим се обележава Христов улазак у Јерусалим. Слави се у недељу, дан после Лазареве суботе, и седмицу пре Ускрса.

Празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века, као успомена на последњи, царски и свечани улазак Исуса Христа у свети град Јерусалим и на његову последњу недељу живота.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На улазу у Свету земљу, народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи и машући гранама палме, што је представљало исказ дубоког поштовања и високе почасти.

Исус је у Јерусалим ушао на магарцу. Симболика магарца је мир, за разлику од коња, који симболише рат. Стога улазак Христов у Јерусалим представља долазак принца мира, не долазак краља, ратног завојевача.

Међу православцима Цвети важе за један од најрадоснијих празника. У народу је везан и за буђење природе и њено цветање. Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноћи. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Lazareva subota

Православни верници данас обележавају Лазареву суботу јер се сматра да је тог дана Исус васкрсао Лазара.

Врбица се увек слави суботом, дан уочи празника Цвети, недељу дана пре Ускрса.

На овај дан се у православним храмовима служи вечерње богослужење и у цркву се уноси млада, тек олистала врба. Пошто се освешта, свештеник гранчице дели народу.

Затим се врши трократни опход око цркве, са црквеним барјацима, рипидама и чирацима и пева се тропар Лазареве суботе.

Обичај је да, на овај дан, мајке свечано обуку децу и доведу их у цркву. Деци се купују звончићи везани на тробојку и стављају око врата, а венчићи на главу. Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.

Лазарева субота или Врбица се слави са посном трпезом јер је у току Ускршњи пост

Lazarica KC 4

Јединствен обичај ових крајева, прескакање ватре, „лазарице“, вече пре Лазареве суботе, одржан је у дворишту Културног центра. Деца су се опробала у прескакању ватре и упознала са обичајима народа северног Баната.

У име локалне самоуправе, овом лепом догађају присуствовао је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Ово већ постаје традиција, ту су тамбураши, ватра и крофне, можемо да уживамо јер смо град који уме да чува обичаје. Такође, да млађима покажемо да је важно чувати наслеђе предака и драго ми је што нас у томе подржава велики број суграђама. Не само да се трудимо да Кикинди пружимо напредак, раст и развој, ми и чувамо нашу баштину од заборава – рекао је Богдан.

Упркос хладном времену, двориште Културног центра вечерас је било пуно. Уз музику тамбурашког оркестра са бине, подељено је много кокица, крофни и сокова.

– Већ други пут организујемо овај древни обичај Срба у северном Банату. Драго ми је да је одзив велики, наши суграђани то воле. Ово је леп породични догађај у којем учествују сви из породице и надам се да ћемо подстаћи грађане да га одржавају испред својих кућа – каже в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев. – За све присутне наше другарице из Иђоша, Боса Татомир и Смиља Гецић, направиле су 800 крофни, а кокичара „Худини“ нам је поклонила кукуруз за кокице. У дворишту је и кутија за добровољне прилоге намењене Центру за пружање услуга социјалне заштите.

 

CK 1

Светски дан здравља 7. април обележили су данас активисти кикиндског Црвеног крста. У сарадњи са Саветом за здравље Града, Општом болницом, Заводом за јавно здравље и Домом здравља, на Градском тргу су организовали за суграђане акцију бесплатне провере крвног притиска и шећера у крви.

– Поводом овог датума, организовали смо и радионице и предавања за ученике основних и средњих школа, контролисали смо здравље суграђана који су у нашем програму „Брига о старима“, као и мигрантске популације. Ове активности спроводимо на Светски дан здравља, на Светски дан срца, али и редовно, више пута у току године, у просторијама Црвеног крста, као подршку здравственом систему града – каже Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда.

На Градском тргу превентивни преглед данас је обавило 22 суграђана. Здравственом прегледу подвргнуто је и 14 ватрогасаца Сектора за ванредне ситуације Полицијске управе Кикинда.

Кикиндски Црвени крст као своје сталне активности има и праћење здравственог стања корисника програма „Брига о старима“, као и предавања на тему здравствене превенције за мигрантску популацију.

Светски дан здравља обележава се под покровитељством Светске здравствене организације. Одлука о томе донесена је на првој скупштини ове организације, одржаној 1948. године. Ове године, 7. априла, СЗО обележава 75 година од оснивања, под слоганом „Здравље за све“.

Aprilski bazar 16

Иако је и овог пролећног дана у Кикинди хладно и пада киша, због временских неприлика већ једном одложен Априлски базар, одржава се данас на Градском тргу. Међутим, најављени Сајам цвећа сачекаће мало лепше време.

– Пријавило нам се десет цвећара, али јутрос је и снег провејавао, па су одустали. Независно од Базара, организоваћемо сигурно Сајам цвећа, највероватније првог викенда после Ускрса, ако буде лепо време – каже в. д. директорица Туристичке организације Града, Јасмина Миланков. – На Априлском базару имамо 45 излагача, ту су и удружења грађана, и изложени су производи из различитих делатности. Пожурили смо мало како би суграђани који то желе могли да купе украсе за Ускрс.

Удружење „Креативни кутак“ има неколико штандова. На једном се продају ручно рађене лутке.

– Први пут излажемо. Хладно је, али има посетилаца, за сада сам задовољна – каже Снежана Латковић.

Једини цвећар који није одустао, придружио продавцима на Базару. Код гајбица са лековитим и украсним биљем Ласла Ајандија из Бечеја, чека се у реду.

– Ми правимо венце од сламе, а цвеће гајимо из љубави. Људи су овде дивни, гостопримљиви, позитивни и волим да долазим у Кикинду. Има муштерија, највише купују лековито биље. Јако добро се продаје и тамјаника – каже Ајанди који, поред веома повољних цена, купцима даје и детаљне савете о гајењу сваке биљке.

Blagovesti

Благосвести су празник када се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће родити Сина Божијег.

„Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама“ – овим речима арханђел Гаврило саопштио је Девици Марији да је одабрана од Бога да роди Божијег сина, Исуса Христа, Месију и Спаситеља света и човека.

Овим је почела историја спасења људског рода – Благовести се сматрају великим и радосним празником. Празник највише светкују жене, посебно нероткиње, које се моле Светој Богородици.

Према народном веровању, док овај дан не прође, људи се још боје зиме. Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста.

На Благовести, уочи Лазареве суботе, у вечерњим сатима, у северном Банату се, испред кућа, пале ватре „лазарице“, које прескачу деца. Старији се окупљају на улици, око ватри, служе се кокице и крофне.

Обичај „Лазарице“ биће вечерас уприличен у дворишту Културног центра, од 19 сати.

Katolička crkva

Хришћани који поштују Грегоријански календар данас обележавају Велики петак, дан распећа и смрти Христове. У католичким црквама, на Дан муке Господње, црквена звона не звоне, оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака, цвећа, а верници се у окупљају у тишини.

На Велики петак не одржавају се мисе, већ се служе „Муке Господње“. У обредима се читају „Муке по Јовану“, следе клањање крсту, молитва верника и причешћивање. Свештеници током службе носе црвене одоре, као симбол страдања.

Католички верници данас посте. С обзиром на то да је Велики петак најтужнији дан у години, ускршња јаја фарбају се, по правилу, на Велику Суботу, а обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов венац.

Neven Grujić 1

Невен Грујић, документарни фотограф, представио је суграђанима вечерас своју нову фотомонографију под називом „Варанаси“. У препуном холу Народне библиотеке, Грујићеве фотографије повеле су присутне до његовог омиљеног места, града Варанаси у Индији, по којем је књига и названа.

Ово је друга Грујићева књига, пројекат који је, каже, радио од 2003. до 2020. године, приликом својих враћања Индији. На 168 страна, тачно 83 фотографије доносе готово нестварне сцене са улица овог места, животиња, људи пре свега, представљају и фотографа са ретким даром да види човека у људима.

– Варанаси је сјајан и луд град. Град морала, корупције, религије, свега лудог што можете да замислите, хиљаде животиња које лутају улицама, све то је у Варанасију. То је стварно специјално место, заљубљен сам у Варанаси. Овај град је духовни и религиозни центар Индије. Милијарда Хиндуса жели да га посети, бар једном у животу – каже Грујић.

Невен Грујић је сарадник часописа „Национална географија Србија“.

– Увек имам бар један пројекат који радим. Документујем Кикинду већ двадесет година, тренутно радим портрете Кикинђана.

И даље, кад год је у могућности, каже, путује и ради. Још је много тренутака незабележених проницљивим уметничким оком Невена Грујића.

Lidija Aldan 2

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) баштини најсветлију револуционарну традицију са наших простора. И ове године чланови су обележили годишњицу смрти кикиндске револуционарке Лидије Алдан полагањем венца на њену бисту у дворишту некадашње Четврте месне заједнице која је носила њено име.

На данашњи дан 1941. године, без објаве рата нападнута је Југославија. Према неким проценама, тог дана било је две хиљаде жртава, подсетио је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а. Годину дана касније, 5. априла, свој живот трагично је изгубила кикиндска хероина, Лидија Алдан. Минутом ћутања на данашњем скупу одата је почаст погинулима.

Лидија Алдан, револуционарка, секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ)  рођена је 1921. године у Јекатеринодару, данас Краснодару, у Русији. Са породицом је дошла у Кикинду, где је похађала основну школу и Гимназију.

– Породица Алдан живела је у Улици Ђуре Јакшића 3, где је Лидија, већ као шеснаестогодишњакиња, окупљала напредну омладину Кикинде. Сви су касније постали чланови КПЈ. Међу првим револуционарима били су и Олга Удицки, Влада Богарошки, Божидар Јовичин, Слободанка Ациган и Радован Бранчић. У кругу својих пријатеља Лидија Алдан била је поштована и спремна да помогне пролетаријату. Њена опредељеност, оданост Партији и несебичност, утицали су на то да постане вођа омладинског покрета у Кикинди. Због револуционарног рада, избачена је из Гимназије. Њен први велики задатак било је формирање Месног комитета СКОЈ-а у којем је изабрана за секретара – рекла је Мира Ступар, потпредседница Четвртог месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

У току рата Лидија Алдан је била задужена за курирску службу и одржавање веза између партизанских одреда, а затим и за рад илегалне штампарије и формирање скојевских група у јужном Банату. На том положају је и откривена од стране окупатора.

Како би избегла хапшење, извршила је самоубиство хицем из пиштоља, 5. априла 1942. године у месту Фердин (данас Нови Козјак), код Алибунара. Основна школа у овом месту носила је њено име до почетка 2000-тих.

Годишњицу њене смрти сваке године обележава кикиндски СУБНОР. Од ове године, каже Мира Ступар, ова организација, која има више од 300 чланова, активирала је рад месних одбора, који самостално организују пригодне скупове у знак сећања на хероје погинуле за слободу и идеју бољег живота будућих генерација.

Muzička 15

Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ наставила је лепу традицију одржавања концерта најбољих на школском такмичењу. У свечаној сали Народног музеја после концерта су додељене похвале и дипломе свим учесницима.

Школско такмичење одржано је осми пут и на њему је учествовало 75 ученика од првог до трећег разреда.

– Пракса је да, по завршетку такмичења, приредимо конерт и свечаност на којој и наградимо све учеснике. Петочлани жири оцењивао је наступе ученика, тако да у свакој од четири категорије имамо, у зависности од броја бодова, више похвала, трећих, других и првих места. Вечерас наступају најбољи међу најбољима, они који су освојили највећи број бодова у својој категорији, из сваког разреда. Укупно додељујемо 84 похвала и диплома јер су се нека деца такмичила и са инструментом и у солфеђу – каже професор клавира Ева Француски Арањош, руководилац тима за школско такмичење и заменик директора.

Лука Толимир има 13 година и ученик је трећег разреда клавира.

– Добио сам прву прву награду јер сам имао 99 од сто бодова – каже Лука. – Од малена волим клавир и то ће бити моје занимање.

Иако је завршио основно музичко образовање на одсеку гитаре, Марио Комарек похађа Музичку школу на другом смеру.

– Волим и соло певање и сада сам у другом разреду на том одсеку. Планирам да упишем Средњу музичку школу у Зрењанину. На такмичењу сам добио сто бодова за соло певање.

Десетогодишњи Лука Милојица свира хармонику, али то није био његов први избор.

– Почео сам да свирам клавир, па сам се пребацио на одсек хармонике јер ми више одговара. Сада сам други разред, а на такмичењу сам освојио прву награду са 99,4 бода.

Доделу диплома подржала је кикиндска фабрика „Банини“ која је за све такмичаре обезбедила поклон-пакете са слаткишима.

Don`t copy text!