Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

(VIDEO) U Mokrinu se, na tradicionalnom „Žetva-balu“, okupile članice svih udruženja žena iz okruga

Igor Crnogorac July 8, 2023

Lepu priliku za susrete, druženje i opuštanje imale su večeras u Mokrinu žene iz svih 11 udruženja u okrugu. Tradicionalno, sada već četvrtinu veka, Udruženje žena Mokrina organizuje okupljanje kako bi se proslavio završetak žetve.

– Slušala sam od starih da je „Žetva-bal“ u davnim vremenima uvek organizovan u ovo vreme, i pre 25 godina rešile smo to da obnovimo. Osim ovog okupljanja, družile smo se u Mokrinu i svakog oktobra, takođe sa svim udruženjima iz okruga i po tome smo jedinstveni. Nadam se da ćemo moći i ovu tradiciju da nastavimo – kaže Smiljana Karać koja je predsednica udruženja-domaćina takođe već četvrtinu veka.

Podršku današnjem okupljanju u Mokrinu dao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio goste i naglasio značaj ovakvih događaja.

– Ovo je lep povod da se žene okupe i uživaju u druženju i to u Mokrinu koji je poznat po gostoljubivosti i lepoj hrani. Siguran sam da to mnogo znači ženama koje vredno rade i jedan su od stubova našeg društva i porodice. Uvek im treba odavati ogromno priznanje jer nama muškarcima daju energiju, velika su nam podrška i moramo da ih čuvamo – rekao je Lukač. – Drago mi je da se tradicija nastavlja. Mesna zajednica Mokrin i Grad Kikinda podržavaće ovakve manifestacije i ubuduće.

Gosti iz udruženja i iz drugih organizacija u Mokrinu dočekani su sa hlebom i solju, razmenjeni su pozdravi i pokloni, a onda su usledile večera i tombola. U sali Doma omladine bilo je oko 130 gostiju.

Udruženje žena Mokrina trenutno ima dvadesetak članica, a moglo bi da ih bude i više, rekla je potpredsednica, Zorica Despotov.

– Bavimo se očuvanjem narodnih običaja i zanata i afirmacijom žena na selu, posebno žena treće životne dobi. Prisustvujemo i pomažemo na svim manifestacijam i u selu i u gradu – kaže Zorica.

Njena starija koleginica, predsednica je imala važnu poruku za žene.

– Svakoj ženi kažem da dođe u Udruženje da se opusti malo, mene je to spasilo. Okupljamo se nedeljom i bude nam lepo. Imamo stalne humanitarne akcije, mnogo puta smo nosile pomoć u dečija sela. Idemo na druženja, održavamo našu prostoriju sa stalnom postavkom ručnih radova u Domu kulture. Ali nemamo podmladak, više ne možemo same ni da spremamo hranu ovakvim povodima. Mlade žene nam ne dolaze, ne znam zašto, sede kod kuće, ne druže se. Verujte mi, razgovori i druženja jako su važni za zdravlje – sigurna je Smiljana.

Lekcijama iz bogatog iskustva predsednice Smiljane treba verovati. Blagodeti upoznavanja i opuštanja u raspoloženom društvu i uz muziku osetili su večeras svi prisutni na „Žetva-balu“. I jedva čekaju sledeću priliku da preseku užurbanu i punu obaveza svakodnevicu jer energija i volja koju dajemo jedni drugima neprocenjive su.

SUBNOR Kikinda i Veterani PJP obeležili Dan ustanka i Dan borca

Igor Crnogorac July 8, 2023

Dan ustanka naroda Srbije, 7. jul, obeležili su članovi kikindskog Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata i članovi njihove sekcije Veterana Posebnih jedinica policije (PJP).

Delegacija SUBNOR-a prisustvovala je svečanosti obeležavanja ovog praznika u Banatskom Višnjićevu. Položeni su venci na spomenik borcima NOR-a i na spomenik poginulom crvenoarmejcu, Ivanu Andrejeviču Evki.

Obeležavanju sećanja na pale borce Drugog svetskog rata prisustvovao je predstavnik Ambasade Rusije, Jurij Butkov a vence su, pored članova kikindskog Gradskog odbora, položili i predstavnici SUBNOR-a Savski venac, Dedinje i Žitište, predstavnici Opštine Žitište i Opštinskog odbora SPS-a ovog mesta, kao i Mesne zajednice Banatsko Višnjićevo. Delegaciju iz Kikinde predvodio je predsednik Gradskog odbora i član Izvršnog odbora SUBNOR-a, Savo Orelj.

– Istrajaćemo u negovanju kulture sećanja na slavne događaje i ličnosti iz naše svetle prošlosti – rekao je, između ostalog, Orelj.

Druga delegacija ove organizacije, uz članove Veterana PJP prisustvovala je obeležavanju Dana ustanka na Fruškoj Gori. Položen je venac na spomen-obeležje „Sloboda“ i odata počast žrtvama rata i borcima protiv fašista.

Dan ustanka naroda Srbije

Dan ustanka bio je državni praznik u Socijalističkoj Republici Srbiji i Republici Srbiji, od 1945. godine. Obeležavao je godišnjicu oružane akcije Rađevačke partizanske čete Valjevskog partizanskog odreda, 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi kod Krupnja. Tada je Žikica Jovanović Španac, jedan od organizatora ustanka u zapadnoj Srbiji i kasnije narodni heroj Jugoslavije ubio dva žandarma na seoskom vašaru.

Dan ustanka se proslavljao na teritoriji čitave Srbije, a centralna proslava održavana je u Beloj Crkvi. Praznik je zadržan i posle raspada SFR Jugoslavije i slavio se sve do 2001. godine, kada je ukinut odlukom Vlade Srbije.

Danas ga obeležavaju SUBNOR, Veterani PJP, Socijalistička partija Srbije i Opština Krupanj.

SUBNOR i Veterani policije obeležili i Dan borca

Članovi Gradskog odbora SUBNOR-a i sekcije Veterana PJP su, podeljeni u četiri delegacije, na Dan borca, 4. jula, položili vence i poklonili se senima poginulih u Banatkoj Topoli, Nakovu, Mokrinu i na spomen obeležju na Januševcu”, u organizaciji SUBNOR-a Žitište i Nova Crnja. Kako su naveli u svom saopštenju, ovim činom su, još jednom, iskazali poštovanje prema borcima Narodnooslobodilačkog rata.

Dan borca

Dan borca, 4. jul, bio je državni praznik u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. Nazivan je i „praznikom ustanka naroda Jugoslavije“ i slavio se u znak sećanja na sednicu Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije 1941. godine u Beogradu, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Kuća u kojoj je održana ova sednica posle rata je pretvorena u Muzej „4. juli“.

Za državni praznik proglašen je 1956. godine i obeležavao se svake godine u čitavoj zemlji. Posle raspada SFR Jugoslavije, postao je državni praznik Savezne Republike Jugoslavije, ali se kasnije obeležavao samo u Srbiji, gde je ukinut 2001. godine odlukom Vlade Srbije.

Danas ga obeležavaju samo članovi SUBNOR-a i Veterani PJP.

Svečano otvoreni Simpozijum i godišnja izložba „Tere“ – počelo stvaranje novih umetničkih zaveštanja

Igor Crnogorac July 7, 2023

Postavljanjem skulptura nastalih na prošlogodišnjem sazivu u centar grada i dolaskom ovogodišnjih učesnika, počeo je 42. Internacionalni simpozijum „Tera“. Svečanosti otvaranja na trgu večeras prisustvovali su učesnici i brojni gosti.

Godišnju izložbu otvorio je državni sekretar za kulturu, Miodrag Ivanović.

– Ministarstvo kulture u poslednje tri godine ulaže značajna sredstva u decentralizaciju kulture i to je vidljivo na događajima kakav je večerašnji – rekao je Ivanović. – „Tera“ je poznata u celom svetu i umetnici koji dolaze ovde iz svih krajeva sveta pronose dobar glas ne samo o Kikindi, već i o celoj Srbiji.

Lokalnu samoupravu na svečanosti su predstavljali gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

Lukač je podsetio da je „Tera“ odavno prevazišla Kikindu i region, postavši svetski domaćin vajarstva.

– Grad će, siguran sam, uz podršku resornog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata, podržati dalji razvoj ovog segmenta umetnosti u Kikindi. Vajarima želim da im naš grad bude inspiracija da naprave izuzetna dela – rekao je Lukač.

Novi direktor „Tere“, Aleksandar Lipovan, izjavio je da Simpozijum već 42 godine počiva na vrednostima koje je postavio osnivač i doskorašnji direktor, Slobodan Kojić.

– Odgovornost je velika, mi smo spremni, gradimo tim za budućnost – kazao je Lipovan. – Oduševljenje i ovogodišnjih učesnika je veliko i znam da će svima biti žao kada bude trebalo da idu kući.

Na godišnjoj izložbi na trgu izloženi su veliki formati različitih poetika koje su, prošle godine, izradili Julija Klem iz Nemačke, Bernar Ridiger iz Francuske, Ivana Radovanović iz Crne Gore i Aleksandar Bunčić, Lazar Marković i Bogdan Vukosavljević iz Srbije.

– Moj otac je učestvovao na prvom sazivu, bio sam ovde kao dete i ponosim se time. Uslovi su fenomenalni, a skulpture se zidaju. Napravio sam „Dobro drvo“, to je nastavak moje poetike o očuvanju životne sredine. Iako dvadeset godina radim sa drugim materijalima, razmišljam o tome da se vratim glini – ispričao je Vukosavljević.

Nikola Nenadić, ovogodišnji učesnik Simpozijuma, profesor je na Akademiji primenjenih umjetnosti u Rijeci. Prvi put je, kaže, u ovom delu Srbije i impresioniran je „Terinim“ parkom skulptura.

– Takav park skulptura nisam video dugo vremena, čak ni od kamena. Ja sam specijalizirao kamen, video sam dosta sličnih parkova u svetu, ali ovo je fantastično. Možda samo u Kini, Tajlandu i Koreji imaju tako monumentalne skulpture, ovo je pravo bogatstvo. Već smo počeli da radimo, uz stručnjake koji imaju veliko iskustvo i stalno su uz nas. Iako smo došli sa idejom i vizijom, mislim da ćemo ih ovde promeniti zbog utiska koji na nas ostavlja Kikinda, da ćemo svoj pečat utisnuti u trag grada i „Tere“ – kazao je Nenadić.

Uz Nenadića, ove godine, do kraja meseca, u Ateljeu će stvarati Horhe Beda Morsiljo Huliani iz Španije, Ledia Kostandini iz Albanije i Čedomir Vasić, Miroljub Stamenković i Saša Pančić iz Srbije.

O delima sa 41. simpozijuma govorila je kustoskinja, istoričarka umetnosti, Verica Nemet. U programu je učestvovao Hor “Kornelije Stanković“ sa dirigentkinjom Evom Francuski Aranjoš.

Za više od četiri decenije, bilans Simpozijuma je oko 250 učesnika iz 40 zemalja i više od hiljadu skulptura ostavljenih „Teri“, gradu, Srbiji, kao jedinstveni trag za nove generacije umetnika i njenih poštovalaca.

U kikindskoj Bolnici poštuju se pravila prilikom posete bolesnicima – posebni ulazi na odeljenja i zabrana za zaražene

Igor Crnogorac July 7, 2023

Posete pacijentima u kikindskoj Opštoj bolnici dozvoljene su već desetak dana, uz poštovanje rasporeda i procedura koje su utvrđene po preporukama Ministarstva zdravlja.

U Bolnici kažu da su se građani dobro prilagodili novim pravilima, da ih poštuju, zadovoljni što je, posle tri godine, moguće ući u bolničku sobu i posetiti pacijenta.

Da podsetimo, posete su dozvoljene na svim odeljenjima osim na infektivnom,, pedijatriji i Jedinici za intenzivno lečenje. Kod pacijenta u svakom momentu trajanja posete sme da bude samo jedna osoba, nikako više njih istovremeno, i da se zadrži najduže pola sata. Kako je ukupno predviđeno vreme za posete dva sata, u toku dana koji je određen za svako odeljenje pacijent može da ima četiri posetioca.

Pre ulaska na odeljenje posetiocima se ne radi test na koronu i obavezne su hirurške maske, saznali smo od Aleksandre Jovanov, portparola Bolnice.

– Ulazak nije dozvoljen onima koji su prehlađeni, imaju grip ili boluju od neke druge zarazne bolesti. U vreme proglašenih epidemija, kao i u situacijama kada nadležni zdravstveni radnici procene da poseta može negativno uticati na zdravstveno stanje bolesnika, ona neće biti dozvoljena – kaže Jovanova.

Ona dodaje da, u skladu s bolničkom Procedurom, u vreme kada je dozvoljena poseta, za posetioce su određeni ulazi, u zavisnosti od toga na koje odeljenje idu.

Za Interno C, Neurologiju, Hirurgiju, Urologiju, Ortopediju i Ginekologiju, određen je ulaz na prvom stepeništu.

Ulaz na drugom stepeništu predviđen je za posete pacijentima na Kožnom, Očnom, ORL odeljenju, Jedinici za palijativno zbrinjavanje i za pokazivanje beba.

– Poštovanje rasporeda važno je zbog činjenice da posetioci ne mogu da ulaze preko Urgentno-prijemno-trijažne službe jer je ona rezervisana za prijem i pregled hitnih pacijenata. Rodbina se, pri ulasku na odeljenje, obavezno mora javiti medicinskoj sestri, reći kod koga dolazi u posetu i upisati u svesku poseta. Po isteku dozvoljenog vremena za posetu od 30 minuta, dužni su da napuste bolesničku sobu i zgradu Bolnice – pojašnjava Aleksandra Jovanov.

Na kraju, da ponovimo – posete su moguće u periodu od 15 do 17 sati, po sledećem rasporedu po odeljenjima:

– ponedeljkom i petkom na Internom i na Neurologiji

– utorkom na Onkologiji

– utorkom i četvrtkom na Kožnom, Očnom i ORL odeljenju

– utorkom i subotom na Ginekologiji

– sredom i nedeljom na Hirurgiji, Ortopediji i Urologiji

– četvrtkom i subotom na Palijativi.

Pokazivanje beba moguće je svakog dana od 14 do 15 sati.

45 godina razloga za intervju sa pesnikom: Samo sam radoznao i začuđen čovek

Igor Crnogorac July 7, 2023

Ovih dana, u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, uz podršku Grada Kikinde, iz štampe je izašla knjiga pesama „Reči o mislima, misli o rečima“ Kikinđanina Dragana Pop Dragana. To se, kako nam je sam autor rekao, desilo u godini kada on obeležava jubilej.

Do sada je, pored najnovije, objavio četiri knjige poezije – „Zagubljene adrese“, „Put u ništa“, „Doručak sa Frojdom“, „Utopija entropija dagerotipija“, tri knjige haiku stihova – „Duša u kutiji od šibica“, „Mačke“ (dvojezično, srpsko-engleski), „Kuku-riku haiku“, i jednu zbirku kratkih priča – „Moglo je i gore”. Poezija mu je prevođena na mađarski, rumunki, bugarski, japanski i engleski jezik.

Jubileji su povod da čovek preispita i sebe i ono što je do tada uradio.

Prvu pesmu objavio sam 1978. godine, u kasarni „Sedam sekretara SKOJ-a“ u Samoboru, na Zidnim novinama koje sam ja uređivao. Imao sam 19 godina i bio sam vojnik u toj kasarni. Pesme sam počeo da pišem nekoliko godina pre toga, iz nužde. Nisam bio sportista, nisam bio lep, nisam svirao gitaru, pa mi je preostalo ništa drugo nego da pustim dugu kosu i počnem da recitujem, prvo tuđe, a onda i svoje stihove, ne bih li privukao pažnju devojaka.

Nakon odsluženja vojnog roka sledi moj beogradski period. Pisanje, čitanje, druženje sa pesnicima po književnim večerima i kafanama, boemija i po malo, uzgred, studiranje. Tada bojažljivo nudim pesme redakcijama novina i časopisa, da vidim mogu li da objavim i negde gde nisam ja urednik. Tako je počelo i evo, još uvek traje.

Od tih prvih pesama koje su imale konkretnu, upotrebnu, udvaračku vrednost, poezija je vrlo brzo, za mene, postala nešto mnogo više i uzvišenije, značajan segment mog bitisanja.

Davno sam to shvatio, a u ovoj knjizi koja je izašla 45 godina nakon prve objavljene pesme, i zapisao: Poezija je najiskreniji, najsuptilniji i najuzvišeniji vid komunikacije. Dijalog. Prvo sa sobom, a onda pokušaj uspostavljanja dijaloga sa drugim ljudima, ali i sa drugim svetovima… Komunikacija u smislu preispitivanja, istraživanja, otkrivanja, proveravanja, nadgradnje, dogradnje, drsko rušenje starih i još drskije uspostavljanje novih temelja… i naravno, čuđenje. Samo radoznao, začuđen i ushićen čovek ide napred i gore, tražeći odgovore na postavljena i nepostavljena pitanja. Neke odgovore dobije, neke nasluti, a neki i dalje ostaju tajne zarad novih razotkrivanja.

Do sada ste objavljivali poeziju, haiku i kratke priče. U kojoj književnoj formi se osećate najlagodnije?

Formu ne biram ja. Nju odabere ideja koju razvijam i pokušavam da je pretočim u reči. Ideja i forma se same pronađu i stope. Nastajanje pesme, haikua, priče… je proces. Neizvestan, turbulentan, uzbudljiv… kad na kraju iznedri nešto čime sam zadovoljan, svejedno mi je u kojoj je to formi. Naravno da nikad nisam baš skroz zadovoljan. Ako se to nekada desi, prestaću da pišem jer više neće biti razloga. Ipak, čini mi se da poezija daje najveću slobodu da istražujem, pa mi je malo bliskija od ostalih književnih formi.

Da li Vam je važnije da čitalac razume Vaša osećanja, da prepozna svoja, ili nešto treće?

Već sam rekao da poeziju doživljavam kao komunikaciju sa sobom, a onda i sa drugim ljudima. Kao neku vrstu mentalne igre i poziva svima da u njoj učestvuju. Važno mi je da uspostavim tu komunikaciju. Zato i objavljujem pesme i u časopisima i u knjigama, da bi stigle do drugih ljudi i zaintrigirale ih da se upuste u avanturu čitanja, odgonetanja, preispitivanja i sebe i drugih, ocenjivanja… Da od ljudi koje lično poznajem dobijem povratnu informaciju o efektu koji su pesme, ili pesma kod njih proizvele. Ponekad takvu informaciju dobijem i od nepoznatih ljudi koji reaguju u nekom časopisu, na nekom sajtu, ili u obrazloženju žirija koji mi je dodelio nagradu.

U matematici su dva plus dva četiri. To važi za sve koji rešavaju neki zadatak i svaki matematički zadatak ima jedno tačno rešenje. Pesmu će, pak, svako doživeti, tumačiti i valorizovati na manje ili više drugačiji način, prepoznaće moja, svoja, univerzalna… ko zna koja i čija osećanja. Za razliku od matematike ovde je svaki rezultat tačan. Dakle, važno mi je da čitaoca pokrenem na akciju, a rezultat u smislu da li mu se pesma dopada ili ne, manje je važan.

Salvador Dali je rekao: “Važno je da se o mojim delima priča, pa makar i dobro“.

Čini se da u svojim pesmama tragate za smislom, da li ga nalazite? U čemu je smisao relacije reč-misao-reč?

Biblija kaže da smo mi, ljudi, stvoreni po obličju Božjem i da tu prasliku nosimo u sebi. A suština Boga, Tvorca Vasione i svega u njoj je ljubav. Dakle, ljubav je smisao našeg života. Ali, uvek ima neko ali. Tvorac nam je dao slobodu volje i izbora. Da li nas je time nagradio, ili kaznio? Postoje i druge sile koje nas vuku na drugu stranu, a naša volja nije uvek dovoljno jaka da se odupremo. Smisao je borba koju treba svako da vodi u sebi sa sobom i da pomogne drugima da ljubav prevagne, da pozitivna energija nadvlada negativnu.

Moto moje knjige su dva citata. Jedan je iz Jevanđelja po Jovanu: “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog.“ Knjige novog zaveta su, sa grčkog, prevođene na druge jezike. Grčka reč logos, ovde je prevedena kao reč, ima još nekoliko značenja: misao, um… (po tome i naziv nauke o mišljenju, logike). Moje lično i slobodoumno tumačenje je da u početku beše um. Samosvesna energija koja prožima ceo svemir i drži ga na okupu i u pozitivnom poretku. Tako je bilo u početku, a tako će biti i do kraja. U prilog ovom mom razmišljanju je i tvrdnja Nikole Tesle koji je rekao da se čovek nakon ovozemaljskog života pretvara u svetlost, to jest energiju (pozitivnu) iz koje je i nastao.Tu reč, tu energiju,taj um, to pozitivno treba da tražimo u sebi i negujemo. Drugi citat je Volterov, filozofa iz vremena prosvetiteljstva, koji nije bio naklonjen hrišćanstvu, ali je njegova preporuka da, ako želimo da komuniciramo, moramo precizno definisati svoje pojmove, vrlo važna.

Dakle, treba u sebi tražiti tu pravu reč i precizno je definisati, jer pogrešne reči i nedovoljno precizne i neadekvatno definisane reči često su povod, uzrok, izvor nerazumevanja, sukoba, svakojakog zla.

Šta je poezija danas?

Za mene, poezija je nešto uzvišeno, kao i sve druge umetnosti. Prvi pokušaji ljudskog roda da spozna sebe, da komunicira sa Bogom, da pronađe odgovore na pitanja koja su ga mučila, bili su kroz sliku, skulpturu, ples, muziku, igru, poeziju… Kroz umetnost. Poezija je oduvek imala i danas ima tu magijsku, ali i isceliteljsku moć, da nas usmeri na put izlečenja duše. Ili, makar da nas podstakne da razmišljamo i shvatimo gde grešimo, da se borimo da stvaramo, negujemo i širimo lepotu u svim njenim vidovima.

Davno smo shvatili da je zabluda da umetnost uopšte, pa samim tim i poezija, može da promeni svet. Ne može, ali može da pomogne pojedincu da promeni sebe, na bolje, a onda – zrno po zrno pogača.

Gde potencijalni čitaoci mogu da kupe Vašu knjigu?

U knjižari „Riznica knjiga“ u Kikindi, ili preko sajta izdavača, Banatskog kulturnog centra.

Rođenje Svetog Jovana Preteče – po običaju, ivanjski venčići treba da osvanu na vratima i na groblju

Igor Crnogorac July 6, 2023

Pravoslavni vernici 7. jula obeležavaju rođenje Svetog Jovana Preteče, odnosno Jovana Krstitelja, poznatije kao praznik Ivandan (Ivanjdan).

Sveti Jovan Krstitelj bio je jevrejski asketski propovednik iz prvog veka koji je vršio obredna kupanja na reci Jordan. Pozivao je ljude na pokajanje i okretanje Bogu. Bio je važna religijska ličnost u svom veku. Njegov pokret je, verovatno, bio masovniji od Isusovog. Najpoznatiji je po tome što je krstio Isusa, koji je prihvatio njegovu poruku.

Evanđelja pripovedaju i da je Isus Hristos oko svoje tridesete godine otišao da se krsti kod Jovana Krstitelja koji mu je rekao: “ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni?”, te da ga je krstio tek na njegovo insistiranje. Nakon što ga je Jovan potopio u reku Jordan i krstio ga, sa neba se na Isusa spustio Duh sveti u vidu goluba i Božji glas je progovorio: “Ti si sin moj ljubljeni. U tebi mi sva milina.“ Ovaj događaj se u hrišćanstvu naziva Bogojavljanje.

U hrišćanstvu se poštuje kao svetac, pustinjak i mučenik, prethodnik Isusov. Isus Jovana opisuje kao čoveka koji „niti jede niti pije“.

Običaji na Ivanjdan

Ovo je radostan hrišćanski praznik za koji se vezuju zanimljivi običaji, sačuvani do danas. Smatra se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se, na taj dan, Sunce tri puta zaustavlja.

Jedan od najzastupljenijih običaja je pletenje venaca od ivanjskog cveća. Veruje se da venci ukazuju da je priroda došla do najviše tačke jer je sredina leta i da se tim vencima priroda ovenčava.

Venci su i simbolika ljubavi, pa podsećaju parove na venčanje, dok devojke u venac od livadskog bilja i lekovitih trava ubacuju i crvenu ružu. Sa ovim vencima kite se kapije, devojke ih nose na glavi, ukrašavaju se domovi.

Verovanje kaže da, uoči Ivanjdana, valja nabrati jovanovu travu i u nju uplesti hajdučku travu, majčinu dušicu, vrtiku i beli luk, a sve uvezati crvenim končićem. Od crvene boje beži sve loše, luk čuva od svakog đavola, vrtika je tu dan se novac vrti u kući.

Kojim god povodom da su pravljeni, venčići od ivanskog cveća kače se iznad ili sa desne strane kućnih vrata. Veruje se da će štititi dom od nesreće tokom cele naredne godine.

U nekim krajevima venčići se uveče, uoči ovog praznika, ostavljaju ispred kućnih vrata. Ukoliko venac od ovih naročitih cvetova na praznik osvane pred kućom, veruje se da će porodicu zaštititi od svake nedaće.

Verovalo se da na ovaj dan voda ima posebnu moć, pa su se ljudi kupali u rekama i potocima. Još jedan običaj jeste branje lekovitog bilja na Ivandan, koje se čuva u domu toku cele godine za lečenje.

Ljudi su, na ovaj dan, od davnina sklapali prijateljstva, kumili se, a od svih običaja najvažnije je praktikovati molitvu i zahvalnost, i širenje radosti i ljubavi.

Za Ivanjdan kažu i da je devojački praznik jer sve mlade žene prethodno veče u mnogim krajevima Srbije pale ivanjdanske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence, a razilaze se u ranu zoru.

Ivanjski venčići u Kikindi

Na kikindskoj pijaci danima pred praznik prodaju se venčići i buketi u različitim varijantama, najviše od suvog cveća. Uoči Ivandana bilo ih je na mnogo tezgi, a prodavci su bili spremni i da razgovaraju o običajima u našim krajevima na ovaj praznik.

– Pleteni venčići se kače na vrata dan ranije, kako bi osvanuli na Ivandan. Takođe se nose i na groblje, da i tamo „osvanu“. Osim ivanjskog cveća, upliću se i cveće smilje ili „pogačarke“. Žito stavljamo u venčiće da bude rodna godina, neko ubacuje čak i beli luk. Ovaj venčić se ne skida čitave godine, do sledećeg Ivandana. Kažu, ako se ne skine sledeće godine, treba ga ostaviti i zameniti tek posle tri godine – rekla nam je Violeta Keneški čiji venčići su bili i lepi i maštovito urađeni.

Milan Vejin iz Kikinde kaže da je, sa pokojnom suprugom, od 1987. godine prodavao cveće na pijaci. Njegovi venčići imaju najviše cveća sa nežnim i belim cvetićima.

– To su drhtala ili „drkćala“, kako kažu Lale. Venčići se nose i na grob jer je tumačenje da je i grob dom. Inače, na kući ih treba čuvati do Đurđevdana, kada se skidaju i stavljaju venci od svežeg poljskog cveća. Ovi venčići ostaju do Ivandana. Takođe, kažu da se na grob nosi buket ako nije prošla godina od smrti, a tek posle godine, sledećeg Ivandana, nosi se venac. Dobro se prodaju i buketi i venčići. Kupuju i mladi, ako treba, uputimo ih u to kakvi su običaji

Dan uoči Ivandana venčići su se prodavali po ceni od 350 do 500, a najjeftiniji buketi suvog cveća koštali su 250 dinara.

Avio-tretman komaraca u subotu

Igor Crnogorac July 6, 2023

Tretman odraslih formi komaraca hemijskim putem iz vazduha na teritoriji grada Kikinde i naseljenih mesta obaviće se u subotu, 8. jula, u periodu od 18 do 21 sata, saopšteno je iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave.

Preparat koji će se koristiti je „neopiroks lambda“ (aktivna materija je labda cihalotrin). Ukoliko meteorološki uslovi budu nepovoljni, tretman će biti pomeren za nedelju, u isto vreme.

Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, da košnice zatvore ili ih udalje najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje tri dana.

Usluge sistematskog suzbijanja komaraca obavljaće firma „Ciklonizacija Logistika doo“ iz Novog Sada, navodi se u saopštenju Sekretarijata.

Najava isključenja struje

Igor Crnogorac July 6, 2023

Isključenja struje u Kikindi, zbog radova, najavljuju se iz „Elektrodistrivucije“ za petak i za početak naredne sedmice.

U petak, 7. jula, od 8 do 12 sati, struju neće imati potrošači u ulicama:

– Mladena Stojanovića

– Rade Trnića, od Kosmajske do Branka Ćopića.

Radovi su najavljeni i za ponedeljak, 10. jul, od 8 do 10 sati, kada struje neće biti u ulici Uglješe Terzina, od Vuka Karadžića do Miloša Velikog.

Istog dana, od 10.30 do 11.30 biće prekinuto snabdevanje potrošača na Trgu srpskih dobrovoljaca – broj 41 i broj 43.

Od 12 do 14 sati, struje neće biti u polovini Banatske ulice, prema kraju i u polovini Puta za pristanište, takođe prema prema kraju ulice.

U Čanadskoj ulici, u kućnim brojevima 3 i 4, prekid u snabdevanju planiran je za utorak, 11. jul, od 9 do 11 sati.

Društvo za borbu protiv šećerne bolesti: sa „tihim ubicom“ se može kvalitetno živeti

Igor Crnogorac July 5, 2023

Uporedo sa jenjavanjem pandemije, povećavale su se aktivnosti Društva u kojem lekari, medicinske sestre i tehničari neumorno pomažu sugrađanima da preduprede nastanak šećerne bolesti i da što kvalitetnije žive sa njom. Savetodavne i aktivnosti kontrole šećera u krvi u Kikindi organizuju u svojim prostorijama na trgu, petkom od 8 do 10 sati. Svakog meseca lekari i tehničari odlaze u Nakovo, Banatsko Veliko Selo i Mokrin, kaže predsednica Društva, dr Biljana Marković.

– Radimo koliko nam finansije dozvoljavaju. Imamo nameru da posećujemo više sela. Pored kontrole glukoze u krvi, edukujemo građane o prevenciji i lečenju, učimo ih novim stilovima života kako bi preduredili dijabetes i prevenirali posledice komplikacija bolesti – kaže dr Marković.

Ovo je jedan od zaključaka godišnje skupštine Društva koja je u junu održana posle tri godine pauze.

– Radili smo i tokom pandemije, uvek kada je to epidemiološka situacija dozvoljavala. Kao društvo zalažemo se za to da dijabetičarima obezbedimo i bolju i savremeniju zdravstvenu zaštitu. Predavanja organizujemo dva do tri puta godišnje. Trudićemo se da to bude i češće – objašnjava dr Marković.

U 2022. godini urađeno je oko 800 kontrola šećera u krvi i održana su tri predavanja. Angažovani su lekari opšte medicine: dr Gordana Rodić, dr Zlatija Martinov Sadžaković i dr Snežana Injac. Rad Društva finansira nadležni Pokrajinski sekretarijat i Grad Kikinda.

Da su redovne kontrole i poznavanje ove bolesti neophodne, pokazuje i podatak da je u Kikindi registrovano oko pet hiljada dijabetičara, dok u Srbiji sa dijabetesom živi oko 770 hiljada ljudi ili 12 odsto odraslog stanovništva, dodaje dr Marković.

– Zabrinjava trend porasta broja obolelih – ističe doktorka. – Sve više ima dijabetesa tipa 2 među mlađim ljudima i decom, što se ranije nije dešavalo. Kod mladih i dece se javljao dijabetes tipa 1 i njega ima oko 10 odsto dijabetičara. Uz odgovarajuću terapiju i određen režim života sa ovim hroničnim oboljenjem može kvalitetno da se živi.

U Društvu za borbu protiv šećerne bolesti prate svetske trendove u lečenju i uvode inovativnu terapiju koja sprečava komplikacije na vitalnim organima i nastanak drugih bolesti uzrokovanih dijabetesom, „tihim ubicom“ koji je, nažalost, još uvek neizlečiv.

„Suvača demo fest“, sedmo izdanje – kod starog mlina, u koritu reke koje nema, nadu će doneti muzika

Igor Crnogorac July 5, 2023

Jedna malo veća grupa prijatelja, umetnika i virtuoza, jedna misija i filozofija rokenrola, čitava muzička i životna platforma na stejdžu u „Bifeu 67“, već dugo su sinonimi za, nekada se činilo, poslednju odbranu muzičkog i društvenog stila i pripadajuće mu filozofije. Ova muzička orijentacija, kao i njeni akteri, odavno su prevazišli i lokalne okvire i poslednju odbranu. Postigli su da, pod njihovim okriljem, stasavaju nove generacije muzičara, majstora dobrog zvuka istančanog ukusa i nepokolebljivog usmerenja. Rokenrol, u svim pojavnim oblicima, ima svoje čvrsto uporište u Kikindi, kao i svoj festival, već sedam godina.

„Suvača demo fest“ je stvarni impuls grada, kaže Voja Đukić, muzičar, idejni tvorac, predsednik istoimenog udruženja i lokal-patriota čiji umetnički ritam je pogon ove manifestacije i svih njenih originalnih nuspojava.

– Ta slučajnost da se Festival dešava na uglu ulice sa nazivom Srbobranska, koju preseca Moravska koja se, opet, nežno uliva u korito presahle reke Galadske u Nemanjinoj, na čijem uglu je stari mlin, daje zanimljiv podtekst ovoj manifestaciji – kaže Đukić.

Ideja Festivala koji će, ove godine, 15. jula, biti održan sedmi put, zapravo se ostvaruje neprestano. Svake srede, na sceni „Bifea 67“, jedan segment je predstavljanje mladih bendova koji, zatim, dobijaju priliku da, sa stalnom postavom, tvrdim jezgrom „Suvača demo festa“, sviraju i pesme koje nisu pripremali.

– Na taj način ih i afirmišemo i selektujemo, a oni svirku završavaju punog srca i sa novostečenim prijateljima – objašnjava Đukić. – Na „Suvača demo festu“ rešavamo im problem prvog nastupa koji je neophodan kako bi mogli da učestvuju na festivalima. Pomažemo i podržavamo.

Ove godine na sceni na tački susreta ulica sa metaforičnim nazivima prvi će, u 18 sati, nastupiti dva mlada benda, članovi Muzičkog centra „Bubamara“ iz Bečeja. Posle njih, muzičari, članovi Udruženja, podržaće stare prijatelje i goste u grupnoj improvizaciji. Slede nastupi kikindskih bendova „Metalik gejt“, Feniks“ i „Roj“.

Iz Zrenjanina stižu „Uroš i nejaki“ i „Nepalac“, a iz Novog Sada „Arhetipovi“, svi sa svojim autorskim radovima, kaže Voja Đukić i najavljuje „hedlajnere“ Festivala – „Direkt drajv“ originalnog porekla „iz poznatih južnobanatskih rok-sela“, pobednike Zaječarske gitarijade koji će predstaviti novi album. Svoj peti album promovisaće jedan od najstarijih rok-bendova, subotički „Faust“. Sa autorskim i kover programom stižu „Učitelji“ iz Bečeja, a kikindsko-subotičko-kanjiška grupa „Zenit“ sviraće muziku „Atomskog skloništa“ koja se, kaže Đukić, dugo nije čula na muzičkim scenama.

Čitavu organizaciju sprovodi neprofitabilno udruženje građana pod punim nazivom Udruženje muzičara „Suvača demo fest“.

– Veliko nam je zadovoljstvo što nas Grad podržava. Zahvalni smo i svim ljudima dobre volje koji pomažu i koji žele da ostanu anonimni. Sponzori su nam i „Bela vila“, „Grindeks“ i picerije „Konti“ i „Slap“ – napominje Đukić.

Poslednja tri izdanja Festivala na stejdžu su imala deset portreta prijatelja i učesnika koji više neće moći da dođu. Oni su svetlo našeg stejdža, kaže Đukić i s ponosom dodaje da mu je jedan od umetničkih direktora „Egzita“, Zdravko Vulin, rekao da na svim festivalima koje je posetio u jednoj godini ukupno nije video toliko dece i mladih koliko ih ima na toj jednoj večeri u Kikindi.

Organizator na kraju poručuje: „Osnovna ideja je da izađemo, da se vidimo i da se, takvi kakvi jesmo, jedni drugima svidimo“.

Pripremite se za dobru svirku i dobre ljude. Živeće dugo „Suvača demo fest“.

(Foto: Ljubica Vojvodić)