најчитанији портал Севернобанатског округа
Према најавама извођача радова на реконструкцији водоводне мреже, у понедељак, 24. јула, од 8 до 17 сати, без воде ће остати потрошачи на Тргу српских добровољаца у Кикинди и то:
– од “Јетела“ до кружног тока,
– од „Јетела“ до зграде Градске управе Кикинда.
Из ЈП „Кикинда“ подсећају потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.
За све додатне информације на располагању је Позивни центар: 422-760.
За петнаест година у поштанској униформи, Славко Бабић, несуђени фудбалер, забележио је саме успехе и, можда, једну пропуштену прилику. Данас се свега сећа са поносом и задовољством јер је, брзим ходом, уз велики труд и рад, остварио све што је желео, иако то није био његов први избор.
Почетком седамдесетих година у Накову, као, уосталом, свуда и увек, најпопуларнији су били фудбалери. Поред жеље, двадесеттрогодишњи Славко Бабић имао је и спортски ген и озбиљно је тренирао у сеоском клубу „Полет“. Иако је по струци био механичар, указала се прилика и запослио се у Пошти у Накову. Није могао ни да претпостави да га у државној фирми очекује још једна, сасвим друкчија, спортска каријера.
– Директор је чуо да у Накову има један млад поштар и рекао ми је: „Ти ћеш да заступаш Пошту Кикинда на такмичењу у брзом ходању“. Нисам ни знао да постоје таква такмичења, али нисам ни смео да одбијем – прича Славко. – Убрзо сам отпутовао на прво такмичење, било је то на Фрушкој гори, и победио сам.
Уследила су нова надметања и чинило се да је Славко непобедив. У поштанској униформи био је први на свим нивоима у тадашњој Југославији.
После једне од победа, било је то на Бледу, у Словенији, 1976. године, када је одбранио титулу првака Југославије на 10 и 20 километара, један од директора тадашње Поште понудио му је да оде у Опатију, да изабере радно место у Пошти и да настави да се такмичи, за исту фирму, у другој републици.
– То је била изузетна прилика. Али тада сам већ био ожењен, имао сам и ћеркицу. Супруга није хтела да иде из Накова, а ја сам попустљив. И морао сам да одбијем. Том директору сам препоручио да запосли мог брата који је, такође, почео да се такмичи. Тако је Ђуро добио телеграм и отпутовао у Ријеку. Примили су га, на моју реч. Оженио се колегиницом и живео је тамо. Ја остадох у Накову, ето, а могао сам да бирам шта сам хтео – каже Славко, ни данас сасвим сигуран да ли је одлука, која и није била његова, била добра.
Браћа поштари су, наравно, наставили своје спортске каријере. И редовно су се виђали, по истом принципу и са истим епилогом: Ђуро победи у Истри, Славко у Војводини, и онда се сретну као конкуренција на југословенском такмичењу.
– Увек је било тако, ја први, Ђуро други – смеје се Славко.
Победнички низ, упорност и истрајност нису промакли професионалцима из престонице. Једног дана, поново је стигло изненађење за Славка.
– Запазили су ме тренер „Партизана“, Фрањо Михалић и један од највећих српских атлетичара, капитен савезне атлетске репрезентације, Дане Корица. Позвали су ме да дођем у Београд и учланим се у Атлетски клуб „Партизан“. Нисам знао ни како да стигнем до њих, возио ме директор до тамо. Потписао сам приступницу, добио њихов програм тренинга и припремао сам се сам. Сваког дана пешачио сам 33 километра – прво на послу, а затим до рампе у Кикинди и назад – сећа се Славко.
Од тада наставља такмичења на новом нивоу. Путује и дружи се са већ славнима. Али има и конкретне бенефите.
– Са репрезентацијом Југославије, Ненадом Стекићем и осталима, путовао сам по балканским, медитеранским земљама, у Немачку, Аустрију, нема где нисам био. Био сам издржљив и тренирао сам, нисам ни пио ни пушио. То је напоран, али јако здрав спорт. Било је и тешких тренутака, такмичио сам се по киши, магли, на 40 степени. Нисам побеђивао једино када сам ходао са повредом – сећа се Славко.
У каријери дугој 15 година Славко је небројено пута освајао злато на свим нивоима, био вишеструки првак Југославије у брзом ходању поштара, а највећи успех постигао је на Балканијади у Грчкој 1976. године, када је освојио сребрну медаљу. Рекорд стадиона „Црвена звезда“, који је Бабић поставио када је 10 километара прешао за 42 минута, до данас није оборен.
Посебно место у архиви сећања Славка Бабића заузима писмо које је, као двадесетосмогодишњак, добио од савезног капитена Данета Корице:
„Драги друже, завршавајући овогодишњи циклус наступа наше репрезентације и анализирање наступа сваког појединца и његов резултатски допринос, као и допринос у стварању другарских и правих међуљудских односа, желим овим писмом да ти се захвалим што си успео да се максимално ангажујеш током целе године и да, носећи грб наше земље, даш велики допринос развоју и популарисању атлетике“ – пише на почетку писма из Атлетског савеза Југославије.
Многи су бивали дисквалификовани, многи су и одустајали у току трке, али не и он, јер је имао мотив више. У то време, сви који су остваривали норму у „Партизану“, добијали су редовна месечна примања, а норма се потврђивала сваке године. Славку, међутим, ништа није било тешко, чак ни када се такмичио у својим старим патикама, док су сви остали имали нову опрему.
– Одем на такмичење и само размишљам о томе како имам породицу, а подстанари смо. Победим, добијем награду и одмах купим угаљ за зиму. Најлепше је било што су са мном на припреме два пута годишње, као и на такмичења, ишле и супруга Анка и ћеркица Биљана. И када ме није чекала на циљу, сваки пут сам јој купио лутку.
Највише је поносан на победу на покрајинском такмичењу којем је домаћин била његова Радна организација. На траси од Накова до Кикинде, када је стигао на циљ код некадашњег хотела у центру, другопласирани такмичар још увек је био код пруге.
– Може се рећи да сам био славан. Неко је једном израчунао да сам, у каријери, два пута обишао земаљску куглу, а један новинар је оценио да сам на такмичењу био бржи од многих паса – смеје се Славко. – После је ме је питао да ли сам се наљутио. Наравно да нисам. Волео сам све то, волео сам и Пошту.
Без подршке породице, не бих успео, наглашава Славко. Међутим, после повреде колена, морао је да престане да тренира и да се такмичи. Отишао је из Поште и запослио се у Задрузи, која је убрзо угашена. Али није престао да пешачи и да вози бицикл. И да се, у дугим вожњама, само понекад, запита шта би било да није био попустљив према својој Анки и како би то било у Истри…
Због синоћњег невремена, хуманитарно вече у Бару „Пација“ одложено је за недељу, 23. јул, за 21 сат. Како је и било планирано, вече „Деведесете у срцу“ посвећено је трагично настрадалом суграђанину, Радовану Јурачићу, а прикупљени прилози биће упућени његовој породици.
Пијаца у дворишту Културног центра на којој малишани продају своје играчке и друге предмете, увек је изазивала велико интересовање и продаваца и купаца свих узраста. Стални термин био је суботом, у јутарњим сатима, а прошле седмице куповина и продаја одвијала се свакодневно.
Због великог интересовања, у овој установи су одлучили да се Дечија пијаца, наредне седмице, одржава сваког дана, од понедељка до петка, али у вечерњем термину – од 18 до 20.30 сати, а након тога у суботу, у редовном термину.
Женска певачка група Културног центра, „Мелизми“, наступиће на петом Интернационалном фестивалу фолклора у месту Монтекатини Терме у покрајини Тоскана у Италији.
– Имамо част да, на позив организатора Фестивала, уз помоћ Града и Културног центра, учествујемо на овако великом и значајном фестивалу. Представићемо обичај спремања младе уз песме које су се певале том приликом. Наступићемо на отвореном у граду који посећује велики број туриста. Верујем да ћемо у најбољем светлу представити културу и традицију Баната и да ћемо остварити нове контакте ради будуће сарадње – каже Биљана Мандић, оснивачица и вођа Групе „Мелизми.
Фестивал под називом „Испод неба Тоскане“ одржаће се од 27. до 31. јула. Сваког лета окупи више од 20 фолклорних група са око 600 учесника.
Неповољне временске прилике сметају и животињама, а прилагођавање и пажња власника неопходни су ради заштите здравља кућних љубимаца. Поред тога, активан је парво вирус, односно „мачија“ куга, која погађа само псе и може да има и фаталне последице.
– Клима се мења, сваке године температуре су све више, што утиче на животиње и погодује развоју различитих болести – каже др Мирјана Пилиповић, специјалиста ветеринарске медицине из Ветеринарске станице „Фини-вет“ у Кикинди.
Пре свега, важно је учинити све што је потребно како би пси лакше поднели врућину. Под већим ризиком су они са црном, дугом и ућебаном длаком.
– Уколико је пас у дворишту, треба му обезбедити хладовину и чисту воду коју стално треба мењати јер пси у води и перу шапице и загаде је. Лети имају смањен апетит, треба их хранити или рано ујутро или касно увече. Уколико им се даје мека, течна, кувана храна, важно је водити рачуна о томе да буде у мањим порцијама јер, на овако високим температурама, таква храна је већ за 15 мунута препуна бактерија. Пас ово толерише до одређене границе, а затим може да добије упалу црева са дијарејом, што изазива веома озбиљан губитак воде. Најбоље је остављати суву храну у гранулама – каже др Пилиповић.
Ово се односи и на животиње на улицама, додаје. Остављање воде је врло хумано али је, такође, треба чешће мењати и, најбоље је да то буде у неколико мањих посуда јер, ако више животиња пије на истом месту, то може бити извор заразе.
Како су, и у овом периоду, честе заразне болести, веома је важно да власници знају како треба да поступају да не би довели у ризик и друге животиње. Када се појаве ретке столице, увек прво треба позвати ветеринара ради процене да ли је могуће да је у питању заразна болест. У том случају, ветеринар треба да дође код оболелог пса, како он не би, приликом доласка у амбуланту, урином и изметом ширио заразу, објашњава др Пилиповић.
– Једна од тешких заразних болести паса је парвовироза, и сада је има, иако је пролетос била израженија – каже. – Позната је као „мачија куга“, али вирус напада псе и може да буде кобан, посебно код штенаца. Симптоми су дијареја, повраћање и дехидратација. Најгора је необавештеност јер људи доводе зараженог пса пешице и шире заразу. Лечење је симптоматолошко, најважније је надокнадити течност и електролите. Код одраслих паса може да прође са сасвим благом клиничком сликом.
Овај веома опасан вирус који се, у чак 70 одсто случајева, завршава смртним исходом код штенаца и младих паса до годину и по дана старости, могао би, прецизира наша саговорница, да буде потпуно сузбијен, када би вакцинација била масовна.
– Тако је и беснило овде практично искорењено масовном вакцинацијом која је законски обавезна – напомиње др Пилиповић. – Када би се тако радило и са осталим вакцинама, када бисмо имали више заштићених паса, искоренили бисмо и парво и још неке теже болести.
Она додаје да се, свакако, треба консултовати са ветеринаром и обезбедити псу поливалентну вакцину која се даје једном годишње, а затим на две године.
Када су вакцине у питању, за удомитеље је препорука да, када узму пса са улице, обаве вакцинацију и заштиту као када је штене у питању. И да се вакцинација обавља редовно јер обнавља имунитет.
Др Пилиповић указује и на, овде такође веома распрострањену болест – инвазију ларве мува.
– Уколико пас има било какву промену на кожи гнојног карактера, рану од убода или чир, на њој мува може да остави своју ларву. Затим се појављују црви који праве тунеле, џепове по кожи пса. У овом периоду, инфекције често изазове и трава „дивље жито“ која може дубоко да продре у кожу пса, и зато је препорука да се пас добро прегледа, посебно њушка, уши, потпазушје, шапице.
– Људи шетају псе не размишљајући о томе да они немају заштиту на шапицама и зато долази до опекотина, рана и упала. Ако ви не можете да спустите стопало на асфалт, немојте ни пса да шетате – опомиње др Мирјана. – Много паса добија топлотне ударе, у таквим случајевима претерано дахћу, дезоријентисани су, имају густу пљувачку, модре десни, проливе и повраћају, а телесна температура расте и до 41 степена. У таквим случајевима најбоље помаже хлађење инфузијом. Код куће, пса треба ставити у хлад, дати му да пије воду собне температуре, а тек после тога стављати хладније облоге.
Немарност према кућним љубимцима на високим температурама може да буде кобна по њих, напомиње др Пилиповић.
– У затвореном аутомобилу пас може да угине у року од шест минута. Пса не треба уопште на овим врућинама остављати у аутомобилу, као што га не треба затварати у лимене гараже. Старији пси могу да добију и мождани удар, а штенци брзо да дехидрирају.
Занимљиво је да су, због претераног расхлађивања просторија клима уређајима, у летњем периоду, више него зими, присутне инфекције горњих дисајних путева. Нико не трпи велике температурне шокове, па ни пси, указује наша саговорница.
Она додаје да, генерално, више проблема имају пси са пљоснатим или веома издуженим њушкама. Псе са дугом длаком која расте, треба ошишати на најкраће како би се уочиле буве, крпељи и ране, и како животиња не би патила због врућине. Дуга длака може бити изолација до извесне мере, али у једном моменту пас се прегреје и може да дође до топлотног удара – истиче др Мирјана Пилиповић из Ветеринарске станице “Фини-вет”.
Како би прикупили новац за помоћ породици трагично настрадалог Радована Јурачића, у „Пација“ бару у петак, 21. јула од 22 сата, биће организовано хуманитарно вече. На улазу у Бар биће постављена кутија за прилоге за Радованову децу.
„Музика деведесетих, коју ћемо вртети у петак, искључиво ће послужити да се сви сетимо неког лепшег периода када смо Радована виђали у граду и када је водио плесну школу коју су похађали многи Кикинђани. Волели бисмо да је повод нашег окупљања лепши, али када већ није тако, породици треба дати до знања да нису сами и да још увек у нашем граду има људи који су поштовали Рачу и који желе да помогну у овим тешким тренуцима, наводи се у објави Клуба „Пација“.
Манифестација „Козарачке летње вечери“ и Дан села Нови Козарци биће одржана овог викенда.
Програми почињу у петак, 21. јула, у 20 сати, када ће, у Уметничкој Галерији Здравко Мандић у Вили, књижевно вече одржати проф. др Петар Вуца. Професор Вуца аутор је дела о знаменитим Кикинђанима, књиге завичајних приповедака, као и књиге о сунчаним сатовима у Војводини.
Спортска манифестација са дугом традицијом у овом месту, „Куп Европе стронг мен“ одржаће се сутрадан, у суботу, у организацији Бодибилдинг клуба „Слобода“. Очекује се долазак десетак такмичара из Аустрије, Немачке, Чешке, Словачке и Мађарске. Србију ће представљати Немања Тасић.
На 21. манифестацији надметања ће се одвијати у пет категорија: вучење камиона од осам тона, ношење два кофера од по 135 кг на 50 метара, „лог лифт“ (дизање балвана од 130 кг), дизање аутомобила и „распеће“ два возила. На спортским теренима програм ће почети у 19 сати.
На језеру Стрелиште у недељу ће се, од 16 сати, одржати „Козарачки котлић“, надметање у кувању рибље чорбе, у организацији Спортског удружења риболоваца „Златни караш“. Пријављивање такмичара је до 12 сати у суботу, на бројеве телефона 0643178190 и 0604815574. Истог дана, у недељу, од осам сати, биће организовано такмичење у пецању, за децу од седам до 15 година.
Програме „Козарачких летњих вечери“ и Дана села организује Месна заједница у сарадњи с удружењима и уз подршку Града.
Још један Ноћни базар одржаће се 22 јула на кикиндском Тргу, од 18.00 до 23.30. Базаре одржава Туристичка организација Града. Обично окупе велики број и излагача и купаца из Кикинде и околине.
Анимирани филм „Мачке у музеју“ на репертоару је биоскопа „Кикиндског лета“ у уторак, 18. јула, од 21 сата, у дворишту Народне библиотеке. Филм траје 83 минута, улазак је бесплатан.
