najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Prema najavama izvođača radova na rekonstrukciji vodovodne mreže, u ponedeljak, 24. jula, od 8 do 17 sati, bez vode će ostati potrošači na Trgu srpskih dobrovoljaca u Kikindi i to:
– od “Jetela“ do kružnog toka,
– od „Jetela“ do zgrade Gradske uprave Kikinda.
Iz JP „Kikinda“ podsećaju potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.
Za sve dodatne informacije na raspolaganju je Pozivni centar: 422-760.
Za petnaest godina u poštanskoj uniformi, Slavko Babić, nesuđeni fudbaler, zabeležio je same uspehe i, možda, jednu propuštenu priliku. Danas se svega seća sa ponosom i zadovoljstvom jer je, brzim hodom, uz veliki trud i rad, ostvario sve što je želeo, iako to nije bio njegov prvi izbor.
Početkom sedamdesetih godina u Nakovu, kao, uostalom, svuda i uvek, najpopularniji su bili fudbaleri. Pored želje, dvadesettrogodišnji Slavko Babić imao je i sportski gen i ozbiljno je trenirao u seoskom klubu „Polet“. Iako je po struci bio mehaničar, ukazala se prilika i zaposlio se u Pošti u Nakovu. Nije mogao ni da pretpostavi da ga u državnoj firmi očekuje još jedna, sasvim drukčija, sportska karijera.
– Direktor je čuo da u Nakovu ima jedan mlad poštar i rekao mi je: „Ti ćeš da zastupaš Poštu Kikinda na takmičenju u brzom hodanju“. Nisam ni znao da postoje takva takmičenja, ali nisam ni smeo da odbijem – priča Slavko. – Ubrzo sam otputovao na prvo takmičenje, bilo je to na Fruškoj gori, i pobedio sam.
Usledila su nova nadmetanja i činilo se da je Slavko nepobediv. U poštanskoj uniformi bio je prvi na svim nivoima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Posle jedne od pobeda, bilo je to na Bledu, u Sloveniji, 1976. godine, kada je odbranio titulu prvaka Jugoslavije na 10 i 20 kilometara, jedan od direktora tadašnje Pošte ponudio mu je da ode u Opatiju, da izabere radno mesto u Pošti i da nastavi da se takmiči, za istu firmu, u drugoj republici.
– To je bila izuzetna prilika. Ali tada sam već bio oženjen, imao sam i ćerkicu. Supruga nije htela da ide iz Nakova, a ja sam popustljiv. I morao sam da odbijem. Tom direktoru sam preporučio da zaposli mog brata koji je, takođe, počeo da se takmiči. Tako je Đuro dobio telegram i otputovao u Rijeku. Primili su ga, na moju reč. Oženio se koleginicom i živeo je tamo. Ja ostadoh u Nakovu, eto, a mogao sam da biram šta sam hteo – kaže Slavko, ni danas sasvim siguran da li je odluka, koja i nije bila njegova, bila dobra.
Braća poštari su, naravno, nastavili svoje sportske karijere. I redovno su se viđali, po istom principu i sa istim epilogom: Đuro pobedi u Istri, Slavko u Vojvodini, i onda se sretnu kao konkurencija na jugoslovenskom takmičenju.
– Uvek je bilo tako, ja prvi, Đuro drugi – smeje se Slavko.
Pobednički niz, upornost i istrajnost nisu promakli profesionalcima iz prestonice. Jednog dana, ponovo je stiglo iznenađenje za Slavka.
– Zapazili su me trener „Partizana“, Franjo Mihalić i jedan od najvećih srpskih atletičara, kapiten savezne atletske reprezentacije, Dane Korica. Pozvali su me da dođem u Beograd i učlanim se u Atletski klub „Partizan“. Nisam znao ni kako da stignem do njih, vozio me direktor do tamo. Potpisao sam pristupnicu, dobio njihov program treninga i pripremao sam se sam. Svakog dana pešačio sam 33 kilometra – prvo na poslu, a zatim do rampe u Kikindi i nazad – seća se Slavko.
Od tada nastavlja takmičenja na novom nivou. Putuje i druži se sa već slavnima. Ali ima i konkretne benefite.
– Sa reprezentacijom Jugoslavije, Nenadom Stekićem i ostalima, putovao sam po balkanskim, mediteranskim zemljama, u Nemačku, Austriju, nema gde nisam bio. Bio sam izdržljiv i trenirao sam, nisam ni pio ni pušio. To je naporan, ali jako zdrav sport. Bilo je i teških trenutaka, takmičio sam se po kiši, magli, na 40 stepeni. Nisam pobeđivao jedino kada sam hodao sa povredom – seća se Slavko.
U karijeri dugoj 15 godina Slavko je nebrojeno puta osvajao zlato na svim nivoima, bio višestruki prvak Jugoslavije u brzom hodanju poštara, a najveći uspeh postigao je na Balkanijadi u Grčkoj 1976. godine, kada je osvojio srebrnu medalju. Rekord stadiona „Crvena zvezda“, koji je Babić postavio kada je 10 kilometara prešao za 42 minuta, do danas nije oboren.
Posebno mesto u arhivi sećanja Slavka Babića zauzima pismo koje je, kao dvadesetosmogodišnjak, dobio od saveznog kapitena Daneta Korice:
„Dragi druže, završavajući ovogodišnji ciklus nastupa naše reprezentacije i analiziranje nastupa svakog pojedinca i njegov rezultatski doprinos, kao i doprinos u stvaranju drugarskih i pravih međuljudskih odnosa, želim ovim pismom da ti se zahvalim što si uspeo da se maksimalno angažuješ tokom cele godine i da, noseći grb naše zemlje, daš veliki doprinos razvoju i popularisanju atletike“ – piše na početku pisma iz Atletskog saveza Jugoslavije.
Mnogi su bivali diskvalifikovani, mnogi su i odustajali u toku trke, ali ne i on, jer je imao motiv više. U to vreme, svi koji su ostvarivali normu u „Partizanu“, dobijali su redovna mesečna primanja, a norma se potvrđivala svake godine. Slavku, međutim, ništa nije bilo teško, čak ni kada se takmičio u svojim starim patikama, dok su svi ostali imali novu opremu.
– Odem na takmičenje i samo razmišljam o tome kako imam porodicu, a podstanari smo. Pobedim, dobijem nagradu i odmah kupim ugalj za zimu. Najlepše je bilo što su sa mnom na pripreme dva puta godišnje, kao i na takmičenja, išle i supruga Anka i ćerkica Biljana. I kada me nije čekala na cilju, svaki put sam joj kupio lutku.
Najviše je ponosan na pobedu na pokrajinskom takmičenju kojem je domaćin bila njegova Radna organizacija. Na trasi od Nakova do Kikinde, kada je stigao na cilj kod nekadašnjeg hotela u centru, drugoplasirani takmičar još uvek je bio kod pruge.
– Može se reći da sam bio slavan. Neko je jednom izračunao da sam, u karijeri, dva puta obišao zemaljsku kuglu, a jedan novinar je ocenio da sam na takmičenju bio brži od mnogih pasa – smeje se Slavko. – Posle je me je pitao da li sam se naljutio. Naravno da nisam. Voleo sam sve to, voleo sam i Poštu.
Bez podrške porodice, ne bih uspeo, naglašava Slavko. Međutim, posle povrede kolena, morao je da prestane da trenira i da se takmiči. Otišao je iz Pošte i zaposlio se u Zadruzi, koja je ubrzo ugašena. Ali nije prestao da pešači i da vozi bicikl. I da se, u dugim vožnjama, samo ponekad, zapita šta bi bilo da nije bio popustljiv prema svojoj Anki i kako bi to bilo u Istri…
Zbog sinoćnjeg nevremena, humanitarno veče u Baru „Pacija“ odloženo je za nedelju, 23. jul, za 21 sat. Kako je i bilo planirano, veče „Devedesete u srcu“ posvećeno je tragično nastradalom sugrađaninu, Radovanu Juračiću, a prikupljeni prilozi biće upućeni njegovoj porodici.
Pijaca u dvorištu Kulturnog centra na kojoj mališani prodaju svoje igračke i druge predmete, uvek je izazivala veliko interesovanje i prodavaca i kupaca svih uzrasta. Stalni termin bio je subotom, u jutarnjim satima, a prošle sedmice kupovina i prodaja odvijala se svakodnevno.
Zbog velikog interesovanja, u ovoj ustanovi su odlučili da se Dečija pijaca, naredne sedmice, održava svakog dana, od ponedeljka do petka, ali u večernjem terminu – od 18 do 20.30 sati, a nakon toga u subotu, u redovnom terminu.
Ženska pevačka grupa Kulturnog centra, „Melizmi“, nastupiće na petom Internacionalnom festivalu folklora u mestu Montekatini Terme u pokrajini Toskana u Italiji.
– Imamo čast da, na poziv organizatora Festivala, uz pomoć Grada i Kulturnog centra, učestvujemo na ovako velikom i značajnom festivalu. Predstavićemo običaj spremanja mlade uz pesme koje su se pevale tom prilikom. Nastupićemo na otvorenom u gradu koji posećuje veliki broj turista. Verujem da ćemo u najboljem svetlu predstaviti kulturu i tradiciju Banata i da ćemo ostvariti nove kontakte radi buduće saradnje – kaže Biljana Mandić, osnivačica i vođa Grupe „Melizmi.
Festival pod nazivom „Ispod neba Toskane“ održaće se od 27. do 31. jula. Svakog leta okupi više od 20 folklornih grupa sa oko 600 učesnika.
Nepovoljne vremenske prilike smetaju i životinjama, a prilagođavanje i pažnja vlasnika neophodni su radi zaštite zdravlja kućnih ljubimaca. Pored toga, aktivan je parvo virus, odnosno „mačija“ kuga, koja pogađa samo pse i može da ima i fatalne posledice.
– Klima se menja, svake godine temperature su sve više, što utiče na životinje i pogoduje razvoju različitih bolesti – kaže dr Mirjana Pilipović, specijalista veterinarske medicine iz Veterinarske stanice „Fini-vet“ u Kikindi.
Pre svega, važno je učiniti sve što je potrebno kako bi psi lakše podneli vrućinu. Pod većim rizikom su oni sa crnom, dugom i ućebanom dlakom.
– Ukoliko je pas u dvorištu, treba mu obezbediti hladovinu i čistu vodu koju stalno treba menjati jer psi u vodi i peru šapice i zagade je. Leti imaju smanjen apetit, treba ih hraniti ili rano ujutro ili kasno uveče. Ukoliko im se daje meka, tečna, kuvana hrana, važno je voditi računa o tome da bude u manjim porcijama jer, na ovako visokim temperaturama, takva hrana je već za 15 munuta prepuna bakterija. Pas ovo toleriše do određene granice, a zatim može da dobije upalu creva sa dijarejom, što izaziva veoma ozbiljan gubitak vode. Najbolje je ostavljati suvu hranu u granulama – kaže dr Pilipović.
Ovo se odnosi i na životinje na ulicama, dodaje. Ostavljanje vode je vrlo humano ali je, takođe, treba češće menjati i, najbolje je da to bude u nekoliko manjih posuda jer, ako više životinja pije na istom mestu, to može biti izvor zaraze.
Kako su, i u ovom periodu, česte zarazne bolesti, veoma je važno da vlasnici znaju kako treba da postupaju da ne bi doveli u rizik i druge životinje. Kada se pojave retke stolice, uvek prvo treba pozvati veterinara radi procene da li je moguće da je u pitanju zarazna bolest. U tom slučaju, veterinar treba da dođe kod obolelog psa, kako on ne bi, prilikom dolaska u ambulantu, urinom i izmetom širio zarazu, objašnjava dr Pilipović.
– Jedna od teških zaraznih bolesti pasa je parvoviroza, i sada je ima, iako je proletos bila izraženija – kaže. – Poznata je kao „mačija kuga“, ali virus napada pse i može da bude koban, posebno kod štenaca. Simptomi su dijareja, povraćanje i dehidratacija. Najgora je neobaveštenost jer ljudi dovode zaraženog psa pešice i šire zarazu. Lečenje je simptomatološko, najvažnije je nadoknaditi tečnost i elektrolite. Kod odraslih pasa može da prođe sa sasvim blagom kliničkom slikom.
Ovaj veoma opasan virus koji se, u čak 70 odsto slučajeva, završava smrtnim ishodom kod štenaca i mladih pasa do godinu i po dana starosti, mogao bi, precizira naša sagovornica, da bude potpuno suzbijen, kada bi vakcinacija bila masovna.
– Tako je i besnilo ovde praktično iskorenjeno masovnom vakcinacijom koja je zakonski obavezna – napominje dr Pilipović. – Kada bi se tako radilo i sa ostalim vakcinama, kada bismo imali više zaštićenih pasa, iskorenili bismo i parvo i još neke teže bolesti.
Ona dodaje da se, svakako, treba konsultovati sa veterinarom i obezbediti psu polivalentnu vakcinu koja se daje jednom godišnje, a zatim na dve godine.
Kada su vakcine u pitanju, za udomitelje je preporuka da, kada uzmu psa sa ulice, obave vakcinaciju i zaštitu kao kada je štene u pitanju. I da se vakcinacija obavlja redovno jer obnavlja imunitet.
Dr Pilipović ukazuje i na, ovde takođe veoma rasprostranjenu bolest – invaziju larve muva.
– Ukoliko pas ima bilo kakvu promenu na koži gnojnog karaktera, ranu od uboda ili čir, na njoj muva može da ostavi svoju larvu. Zatim se pojavljuju crvi koji prave tunele, džepove po koži psa. U ovom periodu, infekcije često izazove i trava „divlje žito“ koja može duboko da prodre u kožu psa, i zato je preporuka da se pas dobro pregleda, posebno njuška, uši, potpazušje, šapice.
– Ljudi šetaju pse ne razmišljajući o tome da oni nemaju zaštitu na šapicama i zato dolazi do opekotina, rana i upala. Ako vi ne možete da spustite stopalo na asfalt, nemojte ni psa da šetate – opominje dr Mirjana. – Mnogo pasa dobija toplotne udare, u takvim slučajevima preterano dahću, dezorijentisani su, imaju gustu pljuvačku, modre desni, prolive i povraćaju, a telesna temperatura raste i do 41 stepena. U takvim slučajevima najbolje pomaže hlađenje infuzijom. Kod kuće, psa treba staviti u hlad, dati mu da pije vodu sobne temperature, a tek posle toga stavljati hladnije obloge.
Nemarnost prema kućnim ljubimcima na visokim temperaturama može da bude kobna po njih, napominje dr Pilipović.
– U zatvorenom automobilu pas može da ugine u roku od šest minuta. Psa ne treba uopšte na ovim vrućinama ostavljati u automobilu, kao što ga ne treba zatvarati u limene garaže. Stariji psi mogu da dobiju i moždani udar, a štenci brzo da dehidriraju.
Zanimljivo je da su, zbog preteranog rashlađivanja prostorija klima uređajima, u letnjem periodu, više nego zimi, prisutne infekcije gornjih disajnih puteva. Niko ne trpi velike temperaturne šokove, pa ni psi, ukazuje naša sagovornica.
Ona dodaje da, generalno, više problema imaju psi sa pljosnatim ili veoma izduženim njuškama. Pse sa dugom dlakom koja raste, treba ošišati na najkraće kako bi se uočile buve, krpelji i rane, i kako životinja ne bi patila zbog vrućine. Duga dlaka može biti izolacija do izvesne mere, ali u jednom momentu pas se pregreje i može da dođe do toplotnog udara – ističe dr Mirjana Pilipović iz Veterinarske stanice “Fini-vet”.
Kako bi prikupili novac za pomoć porodici tragično nastradalog Radovana Juračića, u „Pacija“ baru u petak, 21. jula od 22 sata, biće organizovano humanitarno veče. Na ulazu u Bar biće postavljena kutija za priloge za Radovanovu decu.
„Muzika devedesetih, koju ćemo vrteti u petak, isključivo će poslužiti da se svi setimo nekog lepšeg perioda kada smo Radovana viđali u gradu i kada je vodio plesnu školu koju su pohađali mnogi Kikinđani. Voleli bismo da je povod našeg okupljanja lepši, ali kada već nije tako, porodici treba dati do znanja da nisu sami i da još uvek u našem gradu ima ljudi koji su poštovali Raču i koji žele da pomognu u ovim teškim trenucima, navodi se u objavi Kluba „Pacija“.
Manifestacija „Kozaračke letnje večeri“ i Dan sela Novi Kozarci biće održana ovog vikenda.
Programi počinju u petak, 21. jula, u 20 sati, kada će, u Umetničkoj Galeriji Zdravko Mandić u Vili, književno veče održati prof. dr Petar Vuca. Profesor Vuca autor je dela o znamenitim Kikinđanima, knjige zavičajnih pripovedaka, kao i knjige o sunčanim satovima u Vojvodini.
Sportska manifestacija sa dugom tradicijom u ovom mestu, „Kup Evrope strong men“ održaće se sutradan, u subotu, u organizaciji Bodibilding kluba „Sloboda“. Očekuje se dolazak desetak takmičara iz Austrije, Nemačke, Češke, Slovačke i Mađarske. Srbiju će predstavljati Nemanja Tasić.
Na 21. manifestaciji nadmetanja će se odvijati u pet kategorija: vučenje kamiona od osam tona, nošenje dva kofera od po 135 kg na 50 metara, „log lift“ (dizanje balvana od 130 kg), dizanje automobila i „raspeće“ dva vozila. Na sportskim terenima program će početi u 19 sati.
Na jezeru Strelište u nedelju će se, od 16 sati, održati „Kozarački kotlić“, nadmetanje u kuvanju riblje čorbe, u organizaciji Sportskog udruženja ribolovaca „Zlatni karaš“. Prijavljivanje takmičara je do 12 sati u subotu, na brojeve telefona 0643178190 i 0604815574. Istog dana, u nedelju, od osam sati, biće organizovano takmičenje u pecanju, za decu od sedam do 15 godina.
Programe „Kozaračkih letnjih večeri“ i Dana sela organizuje Mesna zajednica u saradnji s udruženjima i uz podršku Grada.
Još jedan Noćni bazar održaće se 22 jula na kikindskom Trgu, od 18.00 do 23.30. Bazare održava Turistička organizacija Grada. Obično okupe veliki broj i izlagača i kupaca iz Kikinde i okoline.
Animirani film „Mačke u muzeju“ na repertoaru je bioskopa „Kikindskog leta“ u utorak, 18. jula, od 21 sata, u dvorištu Narodne biblioteke. Film traje 83 minuta, ulazak je besplatan.
