Igor Crnogorac, аутор са Кикиндски портал

(ВИДЕО) У Мокрину се, на традиционалном „Жетва-балу“, окупиле чланице свих удружења жена из округа

Igor Crnogorac July 8, 2023

Лепу прилику за сусрете, дружење и опуштање имале су вечерас у Мокрину жене из свих 11 удружења у округу. Традиционално, сада већ четвртину века, Удружење жена Мокринa организује окупљање како би се прославио завршетак жетве.

– Слушала сам од старих да је „Жетва-бал“ у давним временима увек организован у ово време, и пре 25 година решиле смо то да обновимо. Осим овог окупљања, дружиле смо се у Мокрину и сваког октобра, такође са свим удружењима из округа и по томе смо јединствени. Надам се да ћемо моћи и ову традицију да наставимо – каже Смиљана Караћ која је председница удружења-домаћина такође већ четвртину века.

Подршку данашњем окупљању у Мокрину дао је градоначелник Никола Лукач који је поздравио госте и нагласио значај оваквих догађаја.

– Ово је леп повод да се жене окупе и уживају у дружењу и то у Мокрину који је познат по гостољубивости и лепој храни. Сигуран сам да то много значи женама које вредно раде и један су од стубова нашег друштва и породице. Увек им треба одавати огромно признање јер нама мушкарцима дају енергију, велика су нам подршка и морамо да их чувамо – рекао је Лукач. – Драго ми је да се традиција наставља. Месна заједница Мокрин и Град Кикинда подржаваће овакве манифестације и убудуће.

Гости из удружења и из других организација у Мокрину дочекани су са хлебом и сољу, размењени су поздрави и поклони, а онда су уследиле вечера и томбола. У сали Дома омладине било је око 130 гостију.

Удружење жена Мокрина тренутно има двадесетак чланица, а могло би да их буде и више, рекла је потпредседница, Зорица Деспотов.

– Бавимо се очувањем народних обичаја и заната и афирмацијом жена на селу, посебно жена треће животне доби. Присуствујемо и помажемо на свим манифестацијам и у селу и у граду – каже Зорица.

Њена старија колегиница, председница je имала важну поруку за жене.

– Свакој жени кажем да дође у Удружење да се опусти мало, мене је то спасило. Окупљамо се недељом и буде нам лепо. Имамо сталне хуманитарне акције, много пута смо носиле помоћ у дечија села. Идемо на дружења, одржавамо нашу просторију са сталном поставком ручних радова у Дому културе. Али немамо подмладак, више не можемо саме ни да спремамо храну оваквим поводима. Младе жене нам не долазе, не знам зашто, седе код куће, не друже се. Верујте ми, разговори и дружења јако су важни за здравље – сигурна је Смиљана.

Лекцијама из богатог искуства председнице Смиљане треба веровати. Благодети упознавања и опуштања у расположеном друштву и уз музику осетили су вечерас сви присутни на „Жетва-балу“. И једва чекају следећу прилику да пресеку ужурбану и пуну обавеза свакодневицу јер енергија и воља коју дајемо једни другима непроцењиве су.

СУБНОР Кикинда и Ветерани ПЈП обележили Дан устанка и Дан борца

Igor Crnogorac July 8, 2023

Дан устанка народа Србије, 7. јул, обележили су чланови кикиндског Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата и чланови њихове секције Ветерана Посебних јединица полиције (ПЈП).

Делегација СУБНОР-а присуствовала је свечаности обележавања овог празника у Банатском Вишњићеву. Положени су венци на споменик борцима НОР-а и на споменик погинулом црвеноармејцу, Ивану Андрејевичу Евки.

Обележавању сећања на пале борце Другог светског рата присуствовао је представник Амбасаде Русије, Јуриј Бутков а венце су, поред чланова кикиндског Градског одбора, положили и представници СУБНОР-а Савски венац, Дедиње и Житиште, представници Општине Житиште и Општинског одбора СПС-а овог места, као и Месне заједнице Банатско Вишњићево. Делегацију из Кикинде предводио је председник Градског одбора и члан Извршног одбора СУБНОР-а, Саво Орељ.

– Истрајаћемо у неговању културе сећања на славне догађаје и личности из наше светле прошлости – рекао је, између осталог, Орељ.

Друга делегација ове организације, уз чланове Ветерана ПЈП присуствовала је обележавању Дана устанка на Фрушкој Гори. Положен је венац на спомен-обележје „Слобода“ и одата почаст жртвама рата и борцима против фашиста.

Дан устанка народа Србије

Дан устанка био је државни празник у Социјалистичкој Републици Србији и Републици Србији, од 1945. године. Обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Тада је Жикица Јовановић Шпанац, jедан од организатора устанка у западној Србији и касније народни херој Југославије убио два жандарма на сеоском вашару.

Дан устанка се прослављао на територији читаве Србије, а централна прослава одржавана је у Белој Цркви. Празник је задржан и после распада СФР Југославије и славио се све до 2001. године, када је укинут одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају СУБНОР, Ветерани ПЈП, Социјалистичка партија Србије и Општина Крупањ.

СУБНОР и Ветерани полиције обележили и Дан борца

Чланови Градског одбора СУБНОР-а и секције Ветерана ПЈП су, подељени у четири делегације, на Дан борца, 4. јула, положили венце и поклонили се сенима погинулих у Банаткој Тополи, Накову, Мокрину и на спомен обележју на Јанушевцу”, у организацији СУБНОР-а Житиште и Нова Црња. Како су навели у свом саопштењу, овим чином су, још једном, исказали поштовање према борцима Народноослободилачког рата.

Дан борца

Дан борца, 4. јул, био је државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Савезној Републици Југославији. Називан је и „празником устанка народа Југославије“ и славио се у знак сећања на седницу Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије 1941. године у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Кућа у којој је одржана ова седница после рата је претворена у Mузеј „4. јули“.

За државни празник проглашен је 1956. године и обележавао се сваке године у читавој земљи. После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Србији, где је укинут 2001. године одлуком Владе Србије.

Данас га обележавају само чланови СУБНОР-а и Ветерани ПЈП.

Свечано отворени Симпозијум и годишња изложба „Тере“ – почело стварање нових уметничких завештања

Igor Crnogorac July 7, 2023

Постављањем скулптура насталих на прошлогодишњем сазиву у центар града и доласком овогодишњих учесника, почео је 42. Интернационални симпозијум „Тера“. Свечаности отварања на тргу вечерас присуствовали су учесници и бројни гости.

Годишњу изложбу отворио је државни секретар за културу, Миодраг Ивановић.

– Министарство културе у последње три године улаже значајна средства у децентрализацију културе и то је видљиво на догађајима какав је вечерашњи – рекао је Ивановић. – „Тера“ је позната у целом свету и уметници који долазе овде из свих крајева света проносе добар глас не само о Кикинди, већ и о целој Србији.

Локалну самоуправу на свечаности су представљали градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

Лукач је подсетио да је „Тера“ одавно превазишла Кикинду и регион, поставши светски домаћин вајарства.

– Град ће, сигуран сам, уз подршку ресорног министарства и покрајинског секретаријата, подржати даљи развој овог сегмента уметности у Кикинди. Вајарима желим да им наш град буде инспирација да направе изузетна дела – рекао је Лукач.

Нови директор „Тере“, Александар Липован, изјавио је да Симпозијум већ 42 године почива на вредностима које је поставио оснивач и доскорашњи директор, Слободан Којић.

– Одговорност је велика, ми смо спремни, градимо тим за будућност – казао је Липован. – Одушевљење и овогодишњих учесника је велико и знам да ће свима бити жао када буде требало да иду кући.

На годишњој изложби на тргу изложени су велики формати различитих поетика које су, прошле године, израдили Јулија Клем из Немачке, Бернар Ридигер из Француске, Ивана Радовановић из Црне Горе и Александар Бунчић, Лазар Марковић и Богдан Вукосављевић из Србије.

– Мој отац је учествовао на првом сазиву, био сам овде као дете и поносим се тиме. Услови су феноменални, а скулптуре се зидају. Направио сам „Добро дрво“, то је наставак моје поетике о очувању животне средине. Иако двадесет година радим са другим материјалима, размишљам о томе да се вратим глини – испричао је Вукосављевић.

Никола Ненадић, овогодишњи учесник Симпозијума, професор је на Академији примењених умјетности у Ријеци. Први пут је, каже, у овом делу Србије и импресиониран је „Териним“ парком скулптура.

– Такав парк скулптура нисам видео дуго времена, чак ни од камена. Ја сам специјализирао камен, видео сам доста сличних паркова у свету, али ово је фантастично. Можда само у Кини, Тајланду и Кореји имају тако монументалне скулптуре, ово је право богатство. Већ смо почели да радимо, уз стручњаке који имају велико искуство и стално су уз нас. Иако смо дошли са идејом и визијом, мислим да ћемо их овде променити због утиска који на нас оставља Кикинда, да ћемо свој печат утиснути у траг града и „Тере“ – казао је Ненадић.

Уз Ненадића, ове године, до краја месеца, у Атељеу ће стварати Хорхе Беда Морсиљо Хулиани из Шпаније, Ледиа Костандини из Албаније и Чедомир Васић, Мирољуб Стаменковић и Саша Панчић из Србије.

О делима са 41. симпозијума говорила је кустоскиња, историчарка уметности, Верица Немет. У програму је учествовао Хор “Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Француски Арањош.

За више од четири деценије, биланс Симпозијума је око 250 учесника из 40 земаља и више од хиљаду скулптура остављених „Тери“, граду, Србији, као јединствени траг за нове генерације уметника и њених поштовалаца.

У кикиндској Болници поштују се правила приликом посете болесницима – посебни улази на одељења и забрана за заражене

Igor Crnogorac July 7, 2023

Посете пацијентима у кикиндској Општој болници дозвољене су већ десетак дана, уз поштовање распореда и процедура које су утврђене по препорукама Министарства здравља.

У Болници кажу да су се грађани добро прилагодили новим правилима, да их поштују, задовољни што је, после три године, могуће ући у болничку собу и посетити пацијента.

Да подсетимо, посете су дозвољене на свим одељењима осим на инфективном,, педијатрији и Јединици за интензивно лечење. Код пацијента у сваком моменту трајања посете сме да буде само једна особа, никако више њих истовремено, и да се задржи најдуже пола сата. Како је укупно предвиђено време за посете два сата, у току дана који је одређен за свако одељење пацијент може да има четири посетиоца.

Пре уласка на одељење посетиоцима се не ради тест на корону и обавезне су хируршке маске, сазнали смо од Александре Јованов, портпарола Болнице.

– Улазак није дозвољен онима који су прехлађени, имају грип или болују од неке друге заразне болести. У време проглашених епидемија, као и у ситуацијама када надлежни здравствени радници процене да посета може негативно утицати на здравствено стање болесника, она неће бити дозвољена – каже Јованова.

Она додаје да, у складу с болничком Процедуром, у време када је дозвољена посета, за посетиоце су одређени улази, у зависности од тога на које одељење иду.

За Интерно Ц, Неурологију, Хирургију, Урологију, Ортопедију и Гинекологију, одређен је улаз на првом степеништу.

Улаз на другом степеништу предвиђен је за посете пацијентима на Кожном, Очном, ОРЛ одељењу, Јединици за палијативно збрињавање и за показивање беба.

– Поштовање распореда важно је због чињенице да посетиоци не могу да улазе преко Ургентно-пријемно-тријажне службе јер је она резервисана за пријем и преглед хитних пацијената. Родбина се, при уласку на одељење, обавезно мора јавити медицинској сестри, рећи код кога долази у посету и уписати у свеску посета. По истеку дозвољеног времена за посету од 30 минута, дужни су да напусте болесничку собу и зграду Болнице – појашњава Александра Јованов.

На крају, да поновимо – посете су могуће у периоду од 15 до 17 сати, по следећем распореду по одељењима:

– понедељком и петком на Интерном и на Неурологији

– уторком на Онкологији

– уторком и четвртком на Кожном, Очном и ОРЛ одељењу

– уторком и суботом на Гинекологији

– средом и недељом на Хирургији, Ортопедији и Урологији

– четвртком и суботом на Палијативи.

Показивање беба могуће је сваког дана од 14 до 15 сати.

45 година разлога за интервју са песником: Само сам радознао и зачуђен човек

Igor Crnogorac July 7, 2023

Ових дана, у издању Банатског културног центра из Новог Милошева, уз подршку Града Кикинде, из штампе је изашла књига песама „Речи о мислима, мисли о речима“ Кикинђанина Драгана Поп Драгана. То се, како нам је сам аутор рекао, десило у години када он обележава jубилеј.

До сада је, поред најновије, објавио четири књиге поезије – „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Поезија му је превођена на мађарски, румунки, бугарски, јапански и енглески језик.

Jубилеји су повод да човек преиспита и себе и оно што је до тада урадио.

Прву песму објавио сам 1978. године, у касарни „Седам секретара СКОЈ-а“ у Самобору, на Зидним новинама које сам ја уређивао. Имао сам 19 година и био сам војник у тој касарни. Песме сам почео да пишем неколико година пре тога, из нужде. Нисам био спортиста, нисам био леп, нисам свирао гитару, па ми је преостало ништа друго него да пустим дугу косу и почнем да рецитујем, прво туђе, а онда и своје стихове, не бих ли привукао пажњу девојака.

Након одслужења војног рока следи мој београдски период. Писање, читање, дружење са песницима по књижевним вечерима и кафанама, боемија и по мало, узгред, студирање. Тада бојажљиво нудим песме редакцијама новина и часописа, да видим могу ли да објавим и негде где нисам ја уредник. Тако је почело и ево, још увек траје.

Од тих првих песама које су имале конкретну, употребну, удварачку вредност, поезија је врло брзо, за мене, постала нешто много више и узвишеније, значајан сегмент мог битисања.

Давно сам то схватио, а у овој књизи која је изашла 45 година након прве објављене песме, и записао: Поезија је најискренији, најсуптилнији и најузвишенији вид комуникације. Дијалог. Прво са собом, а онда покушај успостављања дијалога са другим људима, али и са другим световима… Комуникација у смислу преиспитивања, истраживања, откривања, проверавања, надградње, доградње, дрско рушење старих и још дрскије успостављање нових темеља… и наравно, чуђење. Само радознао, зачуђен и усхићен човек иде напред и горе, тражећи одговоре на постављена и непостављена питања. Неке одговоре добије, неке наслути, а неки и даље остају тајне зарад нових разоткривања.

До сада сте објављивали поезију, хаику и кратке приче. У којој књижевној форми се осећате најлагодније?

Форму не бирам ја. Њу одабере идеја коју развијам и покушавам да је преточим у речи. Идеја и форма се саме пронађу и стопе. Настајање песме, хаикуа, приче… је процес. Неизвестан, турбулентан, узбудљив… кад на крају изнедри нешто чиме сам задовољан, свеједно ми је у којој је то форми. Наравно да никад нисам баш скроз задовољан. Ако се то некада деси, престаћу да пишем јер више неће бити разлога. Ипак, чини ми се да поезија даје највећу слободу да истражујем, па ми је мало блискија од осталих књижевних форми.

Да ли Вам је важније да читалац разуме Ваша осећања, да препозна своја, или нешто треће?

Већ сам рекао да поезију доживљавам као комуникацију са собом, а онда и са другим људима. Као неку врсту менталне игре и позива свима да у њој учествују. Важно ми је да успоставим ту комуникацију. Зато и објављујем песме и у часописима и у књигама, да би стигле до других људи и заинтригирале их да се упусте у авантуру читања, одгонетања, преиспитивања и себе и других, оцењивања… Да од људи које лично познајем добијем повратну информацију о ефекту који су песме, или песма код њих произвеле. Понекад такву информацију добијем и од непознатих људи који реагују у неком часопису, на неком сајту, или у образложењу жирија који ми је доделио награду.

У математици су два плус два четири. То важи за све који решавају неки задатак и сваки математички задатак има једно тачно решење. Песму ће, пак, свако доживети, тумачити и валоризовати на мање или више другачији начин, препознаће моја, своја, универзална… ко зна која и чија осећања. За разлику од математике овде је сваки резултат тачан. Дакле, важно ми је да читаоца покренем на акцију, а резултат у смислу да ли му се песма допада или не, мање је важан.

Салвадор Дали је рекао: “Важно је да се о мојим делима прича, па макар и добро“.

Чини се да у својим песмама трагате за смислом, да ли га налазите? У чему је смисао релације реч-мисао-реч?

Библија каже да смо ми, људи, створени по обличју Божјем и да ту праслику носимо у себи. А суштина Бога, Творца Васионе и свега у њој је љубав. Дакле, љубав је смисао нашег живота. Али, увек има неко али. Творац нам је дао слободу воље и избора. Да ли нас је тиме наградио, или казнио? Постоје и друге силе које нас вуку на другу страну, а наша воља није увек довољно јака да се одупремо. Смисао је борба коју треба свако да води у себи са собом и да помогне другима да љубав превагне, да позитивна енергија надвлада негативну.

Мото моје књиге су два цитата. Један је из Јеванђеља по Јовану: “У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.“ Књиге новог завета су, са грчког, превођене на друге језике. Грчка реч логос, овде је преведена као реч, има још неколико значења: мисао, ум… (по томе и назив науке о мишљењу, логике). Моје лично и слободоумно тумачење је да у почетку беше ум. Самосвесна енергија која прожима цео свемир и држи га на окупу и у позитивном поретку. Тако је било у почетку, а тако ће бити и до краја. У прилог овом мом размишљању је и тврдња Николе Тесле који је рекао да се човек након овоземаљског живота претвара у светлост, то јест енергију (позитивну) из које је и настао.Ту реч, ту енергију,тај ум, то позитивно треба да тражимо у себи и негујемо. Други цитат је Волтеров, филозофа из времена просветитељства, који није био наклоњен хришћанству, али је његова препорука да, ако желимо да комуницирамо, морамо прецизно дефинисати своје појмове, врло важна.

Дакле, треба у себи тражити ту праву реч и прецизно је дефинисати, јер погрешне речи и недовољно прецизне и неадекватно дефинисане речи често су повод, узрок, извор неразумевања, сукоба, свакојаког зла.

Шта је поезија данас?

За мене, поезија је нешто узвишено, као и све друге уметности. Први покушаји људског рода да спозна себе, да комуницира са Богом, да пронађе одговоре на питања која су га мучила, били су кроз слику, скулптуру, плес, музику, игру, поезију… Кроз уметност. Поезија je одувек имала и данас има ту магијску, али и исцелитељску моћ, да нас усмери на пут излечења душе. Или, макар да нас подстакне да размишљамо и схватимо где грешимо, да се боримо да стварамо, негујемо и ширимо лепоту у свим њеним видовима.

Давно смо схватили да је заблуда да уметност уопште, па самим тим и поезија, може да промени свет. Не може, али може да помогне појединцу да промени себе, на боље, а онда – зрно по зрно погача.

Где потенцијални читаоци могу да купе Вашу књигу?

У књижари „Ризница књига“ у Кикинди, или преко сајта издавача, Банатског културног центра.

Рођење Светог Јована Претече – по обичају, ивањски венчићи треба да освану на вратима и на гробљу

Igor Crnogorac July 6, 2023

Православни верници 7. јула обележавају рођење Светог Јована Претече, односно Јована Крститеља, познатије као празник Ивандан (Ивањдан).

Свети Јован Крститељ био је јеврејски аскетски проповедник из првог века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Позивао је људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност у свом веку. Његов покрет је, вероватно, био масовнији од Исусовог. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку.

Еванђеља приповедају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља који му је рекао: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?”, те да га је крстио тек на његово инсистирање. Након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“ Овај догађај се у хришћанству назива Богојављање.

У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. Исус Јована описује као човека који „нити једе нити пије“.

Обичаји на Ивањдан

Ово је радостан хришћански празник за који се везују занимљиви обичаји, сачувани до данас. Сматра се да је Ивањдан толико велики празник да се, на тај дан, Сунце три пута зауставља.

Један од најзаступљенијих обичаја је плетење венаца од ивањског цвећа. Верује се да венци указују да је природа дошла до највише тачке јер је средина лета и да се тим венцима природа овенчава.

Венци су и симболика љубави, па подсећају парове на венчање, док девојке у венац од ливадског биља и лековитих трава убацују и црвену ружу. Са овим венцима ките се капије, девојке их носе на глави, украшавају се домови.

Веровање каже да, уочи Ивањдана, ваља набрати јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Од црвене боје бежи све лоше, лук чува од сваког ђавола, вртика је ту дан се новац врти у кући.

Којим год поводом да су прављени, венчићи од иванског цвећа каче се изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.

У неким крајевима венчићи се увече, уочи овог празника, остављају испред кућних врата. Уколико венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.

Веровало се да на овај дан вода има посебну моћ, па су се људи купали у рекама и потоцима. Још један обичај јесте брање лековитог биља на Ивандан, које се чува у дому току целе године за лечење.

Људи су, на овај дан, од давнина склапали пријатељства, кумили се, а од свих обичаја најважније је практиковати молитву и захвалност, и ширење радости и љубави.

За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.

Ивањски венчићи у Кикинди

На кикиндској пијаци данима пред празник продају се венчићи и букети у различитим варијантама, највише од сувог цвећа. Уочи Ивандана било их је на много тезги, а продавци су били спремни и да разговарају о обичајима у нашим крајевима на овај празник.

– Плетени венчићи се каче на врата дан раније, како би осванули на Ивандан. Такође се носе и на гробље, да и тамо „освану“. Осим ивањског цвећа, уплићу се и цвеће смиље или „погачарке“. Жито стављамо у венчиће да буде родна година, неко убацује чак и бели лук. Овај венчић се не скида читаве године, до следећег Ивандана. Кажу, ако се не скине следеће године, треба га оставити и заменити тек после три године – рекла нам је Виолета Кенешки чији венчићи су били и лепи и маштовито урађени.

Милан Вејин из Кикинде каже да је, са покојном супругом, од 1987. године продавао цвеће на пијаци. Његови венчићи имају највише цвећа са нежним и белим цветићима.

– То су дрхтала или „дркћала“, како кажу Лале. Венчићи се носе и на гроб јер је тумачење да је и гроб дом. Иначе, на кући их треба чувати до Ђурђевдана, када се скидају и стављају венци од свежег пољског цвећа. Ови венчићи остају до Ивандана. Такође, кажу да се на гроб носи букет ако није прошла година од смрти, а тек после године, следећег Ивандана, носи се венац. Добро се продају и букети и венчићи. Купују и млади, ако треба, упутимо их у то какви су обичаји

Дан уочи Ивандана венчићи су се продавали по цени од 350 до 500, а најјефтинији букети сувог цвећа коштали су 250 динара.

Авио-третман комараца у суботу

Igor Crnogorac July 6, 2023

Tретман одраслих форми комараца хемијским путем из ваздуха на територији града Кикинде и насељених места обавиће се у суботу, 8. јула, у периоду од 18 до 21 сата, саопштено је из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе.

Препарат који ће се користити је „неопирокс ламбда“ (активна материја је лабда цихалотрин). Уколико метеоролошки услови буду неповољни, третман ће бити померен за недељу, у исто време.

Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, да кошнице затворе или их удаље најмање пет километара од места третирања. Дејство препарата траје три дана.

Услуге систематског сузбијања комараца обављаће фирма „Циклонизација Логистика доо“ из Новог Сада, наводи се у саопштењу Секретаријата.

Најава искључења струје

Igor Crnogorac July 6, 2023

Искључења струје у Кикинди, због радова, најављују се из „Електродистривуције“ за петак и за почетак наредне седмице.

У петак, 7. јула, од 8 до 12 сати, струју неће имати потрошачи у улицама:

– Младена Стојановића

– Раде Трнића, од Космајске до Бранка Ћопића.

Радови су најављени и за понедељак, 10. јул, од 8 до 10 сати, када струје неће бити у улици Угљеше Терзина, од Вука Караџића до Милоша Великог.

Истог дана, од 10.30 до 11.30 биће прекинуто снабдевање потрошача на Тргу српских добровољаца – број 41 и број 43.

Од 12 до 14 сати, струје неће бити у половини Банатске улице, према крају и у половини Пута за пристаниште, такође према према крају улице.

У Чанадској улици, у кућним бројевима 3 и 4, прекид у снабдевању планиран је за уторак, 11. јул, од 9 до 11 сати.

Друштво за борбу против шећерне болести: са „тихим убицом“ се може квалитетно живети

Igor Crnogorac July 5, 2023

Упоредо са јењавањем пандемије, повећавале су се активности Друштва у којем лекари, медицинске сестре и техничари неуморно помажу суграђанима да предупреде настанак шећерне болести и да што квалитетније живе са њом. Саветодавне и активности контроле шећера у крви у Кикинди организују у својим просторијама на тргу, петком од 8 до 10 сати. Сваког месеца лекари и техничари одлазе у Наково, Банатско Велико Село и Мокрин, каже председница Друштва, др Биљана Марковић.

– Радимо колико нам финансије дозвољавају. Имамо намеру да посећујемо више села. Поред контроле глукозе у крви, едукујемо грађане о превенцији и лечењу, учимо их новим стиловима живота како би предуредили дијабетес и превенирали последице компликација болести – каже др Марковић.

Ово је један од закључака годишње скупштине Друштва која је у јуну одржана после три године паузе.

– Радили смо и током пандемије, увек када је то епидемиолошка ситуација дозвољавала. Као друштво залажемо се за то да дијабетичарима обезбедимо и бољу и савременију здравствену заштиту. Предавања организујемо два до три пута годишње. Трудићемо се да то буде и чешће – објашњава др Марковић.

У 2022. години урађено је око 800 контрола шећера у крви и одржана су три предавања. Ангажовани су лекари опште медицине: др Гордана Родић, др Златија Мартинов Саџаковић и др Снежана Ињац. Рад Друштва финансира надлежни Покрајински секретаријат и Град Кикинда.

Да су редовне контроле и познавање ове болести неопходне, показује и податак да је у Кикинди регистровано око пет хиљада дијабетичара, док у Србији са дијабетесом живи око 770 хиљада људи или 12 одсто одраслог становништва, додаје др Марковић.

– Забрињава тренд пораста броја оболелих – истиче докторка. – Све више има дијабетеса типа 2 међу млађим људима и децом, што се раније није дешавало. Код младих и деце се јављао дијабетес типа 1 и њега има око 10 одсто дијабетичара. Уз одговарајућу терапију и одређен режим живота са овим хроничним обољењем може квалитетно да се живи.

У Друштву за борбу против шећерне болести прате светске трендове у лечењу и уводе иновативну терапију која спречава компликације на виталним органима и настанак других болести узрокованих дијабетесом, „тихим убицом“ који је, нажалост, још увек неизлечив.

„Сувача демо фест“, седмо издање – код старог млина, у кориту реке које нема, наду ће донети музика

Igor Crnogorac July 5, 2023

Једна мало већа група пријатеља, уметника и виртуоза, једна мисија и филозофија рокенрола, читава музичка и животна платформа на стејџу у „Бифеу 67“, већ дуго су синоними за, некада се чинило, последњу одбрану музичког и друштвеног стила и припадајуће му филозофије. Ова музичка оријентација, као и њени актери, одавно су превазишли и локалне оквире и последњу одбрану. Постигли су да, под њиховим окриљем, стасавају нове генерације музичара, мајстора доброг звука истанчаног укуса и непоколебљивог усмерења. Рокенрол, у свим појавним облицима, има своје чврсто упориште у Кикинди, као и свој фестивал, већ седам година.

„Сувача демо фест“ је стварни импулс града, каже Воја Ђукић, музичар, идејни творац, председник истоименог удружења и локал-патриота чији уметнички ритам је погон ове манифестације и свих њених оригиналних нуспојава.

– Та случајност да се Фестивал дешава на углу улице са називом Србобранска, коју пресеца Моравска која се, опет, нежно улива у корито пресахле реке Галадске у Немањиној, на чијем углу је стари млин, даје занимљив подтекст овој манифестацији – каже Ђукић.

Идеја Фестивала који ће, ове године, 15. јула, бити одржан седми пут, заправо се остварује непрестано. Сваке среде, на сцени „Бифеа 67“, један сегмент је представљање младих бендова који, затим, добијају прилику да, са сталном поставом, тврдим језгром „Сувача демо феста“, свирају и песме које нису припремали.

– На тај начин их и афирмишемо и селектујемо, а они свирку завршавају пуног срца и са новостеченим пријатељима – објашњава Ђукић. – На „Сувача демо фесту“ решавамо им проблем првог наступа који је неопходан како би могли да учествују на фестивалима. Помажемо и подржавамо.

Ове године на сцени на тачки сусрета улица са метафоричним називима први ће, у 18 сати, наступити два млада бенда, чланови Музичког центра „Бубамара“ из Бечеја. После њих, музичари, чланови Удружења, подржаће старе пријатеље и госте у групној импровизацији. Следе наступи кикиндских бендова „Металик гејт“, Феникс“ и „Рој“.

Из Зрењанина стижу „Урош и нејаки“ и „Непалац“, а из Новог Сада „Архетипови“, сви са својим ауторским радовима, каже Воја Ђукић и најављује „хедлајнере“ Фестивала – „Директ драјв“ оригиналног порекла „из познатих јужнобанатских рок-села“, победнике Зајечарске гитаријаде који ће представити нови албум. Свој пети албум промовисаће један од најстаријих рок-бендова, суботички „Фауст“. Са ауторским и ковер програмом стижу „Учитељи“ из Бечеја, а кикиндско-суботичко-кањишка група „Зенит“ свираће музику „Атомског склоништа“ која се, каже Ђукић, дуго није чула на музичким сценама.

Читаву организацију спроводи непрофитабилно удружење грађана под пуним називом Удружење музичара „Сувача демо фест“.

– Велико нам је задовољство што нас Град подржава. Захвални смо и свим људима добре воље који помажу и који желе да остану анонимни. Спонзори су нам и „Бела вила“, „Гриндекс“ и пицерије „Конти“ и „Слап“ – напомиње Ђукић.

Последња три издања Фестивала на стејџу су имала десет портрета пријатеља и учесника који више неће моћи да дођу. Они су светло нашег стејџа, каже Ђукић и с поносом додаје да му је један од уметничких директора „Егзита“, Здравко Вулин, рекао да на свим фестивалима које је посетио у једној години укупно није видео толико деце и младих колико их има на тој једној вечери у Кикинди.

Организатор на крају поручује: „Основна идеја је да изађемо, да се видимо и да се, такви какви јесмо, једни другима свидимо“.

Припремите се за добру свирку и добре људе. Живеће дуго „Сувача демо фест“.

(Фото: Љубица Војводић)