Igor Crnogorac

Dani kolonizacije (1)

Насељавање овог дела Баната становницима Босанске Крајине пре 78 година биће и ове године обележено у Банатском Великом Селу, у четвртак, 26. октобра. Значај обележавања годишњице доласка првих колониста је вишеструк, рекла је председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.

– Важно је да не заборавимо ко смо. Чувамо традицију и идентитет, негујемо успомене на наше претке који су нам овде обезбедили услове да можемо да живимо и да радимо. Уз мобу, слогу и акције почели су да стварају и да васпитавају младе генерације, наше очеве и мајке, који су то пренели на нас, као што и ми настојимо да подучимо нашу децу коренима и традицији – рекла је председница Савета.

Она додаје да је програм припремљен уз подршку Града и Покрајине и у организацији Месне заједнице. У Дому културе, од 16 сати, одржаће се традиционални концерт под називом „Живјећемо, дашта ћемо!“, на којем ће наступити КУД „Марија Бурсаћ“, ђаци Основне школе „Славко Родић“ са перформансом о Бранку Ћопићу, мултиинструменталиста Милан Вашалић са сином, али и један од колонизованих који ће испричати своја сећања на то време.

У наставку програма, од 17 сати, у сали код Боснића, концерт ће одржати Горан Ристић Гоци, извођач крајишких песама.

У Месној заједници кажу да се очекује и долазак високих званичника и позивају становнике овог и околних места да дођу на „Дане колонизације“.

novac

Министар финансија Синиша Мали јуче је, образлажући Предлог буџета за 2024. годину у Скупштини Србије, изјавио да српска економија и даље расте и да је план да се тако настави и у наредној години. Он је најавио да ће пензионери 30. новембра добити једнократну помоћ од 20.000 динара.

Помоћ државе биће исплаћена свим корисницима пензија и привремених накнада, инвалидима рада друге и треће категорије инвалидности, односно преостале радне способности и инвалидној деци, корисницима привремене накнаде ПИО Фонда.

Пријава за помоћ неће бити потребна, она ће бити уплаћивана аутоматски. Поред тога, пензионере у јануару очекује још једно повећање пензија, од 14,8 одсто.

ena gogic

На највећем музичком омладинском такмичењу у Србији, Ена Гогић и плесачице Ива Племић, Милана Рајков и Ена Шошић победиле су ноћас у финалу у Кристалној дворани у Зрењанину и тиме донеле свом граду и титулу домаћина „Ритма Европе“ 2024. године. Талентоване девојке из нашег града биле су најбоље на основу броја гласова жирија градова, стручног жирија Фестивала и броја СМС порука.

Поред тога, Кикинда ће, као једна од пет првопласираних, са екипама из Апатина, Пожаревца, Тополе и Новог Сада, и овогодишњим домаћином, Зрењанином, наступити у суперфиналу у Струмици, у конкуренцији са најбољима из Црне Горе, Републике Српске и Северне Македоније.

Девојке, честитамо!

Ena Gogic 2

Финале највећег музичког такмичења у Србији, „Ритам Европе“, одржаће се вечерас у Кристалној дворани у Зрењанину. Наш град представљају Ена Гогић и плесачице Ива Племић, Милана Рајков и Ена Шошић. Са песмом „La la love“ наступиће четврте.

Како на укупни пласман утичу и гласови публике, девојке су нас позвале да за њих гласамо СМС поруком „песма_4“ на 1557. Такмичење преноси ТВ Прва од 21 сата.

Држимо палчеве нашим девојкама и желимо им добар пласман и лепо искуство на такмичењу!

Saobraćajna_policija

На подручју кикиндске Полицијске управе у току викенда догодилe су се четири саобраћајне незгоде. Једна особа задобила је лакше телесне повреде, а укупна материјална штета процењена је на 500 хиљада динара.

Против 57 учесника у саобраћају поднет је захтев за покретање прекршајног поступка и издата су 204 прекршајна налога.

Из саобраћаја је, због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци, искључено 38 возача, од којих је њих 13 задржано до 12 сати јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,2 промила, односно имали су недозвољене психоактивне супстанце.

Такође, откривен је 71 прекршај некоришћења сигурносног појаса, 80 прекршаја прекорачења дозвољене брзине и 126 осталих прекршаја.

Ena Gogic 1

На такмичењу „Ритам Европе“, које ће се одржати 23. октобра у Зрењанину, наш град ће представити Ена Гогић. За наступ на највећем музичком такмичењу за децу у Србији, Ена се пласирала на аудицији, одржаној у марту. Са њом ће на сцени бити плесачице Ива Племић, Милана Рајков и Ена Шошић, песма коју ће извести је „La la love“ са којом је 2012. године наступио Кипар „Еуросонгу“.

Срећу на такмичењу пожелела им је чланица Градског већа за културу и информисање, Валентина Мицковски.

– Такмичење подстиче младе таленте, што се потпуно уклапа у мисију нашег града. Мислим да су девојке прави амбасадори Кикинде, посвећене су и надарене, али су и дивне особе, скромне, вредне и добре ученице и веома се поносимо што ће нас представљати. Оне су инспирација за друге младе људе да не одустају од својих снова, да, без обзира на потешкоће, наставе да раде оно што воле. Што се нас тиче оне су, без обзира на пласман, већ победиле.

Мицковска је позвала суграђане да, слањем СМС порука, подрже наше представнице и помогну им да се што боље пласирају.

Ени Гогић ово је друго учешће на такмичењу „Ритам Европе“. Прошле године је, такође уз пратњу плесачица, наступила у Србобрану и заузела сјајно шесто место.

– Надам се да ће наши суграђани бити поносни на нас. Идемо на такмичење и да се дружимо, забавимо, да створимо лепе успомене – рекла је Ена Гогић.

Такмичење на којем млади изводе Евровизијске хитове, одржава се већ седам година. Ове године наступуће млади из 23 града који су се, за наступ у финалу, припремали на камповима одржаним у Зрењанину.

На Телевизији Прва пренос финалног такмичења заказан је за понедељак, 23. октобар, од 21 сата. Наше учеснице подсећају да се за њих гласа слањем поруке „песма_4“ на број 1557. Победници „доводе“ такмичење у свој град. Нашим девојкама желимо да то постигну, али, пре свега, да остваре нова познанства и врате се са лепим искуством.

Srdjevdan 1

Срђевдан, крсна слава посвећена свeтим Срђу (Сергију) и Вакху, обележава се 20. октобра. Према легенди, Сергије и Вакхо били су римски достојанственици на двору цара Максимијана. Због припадности хришћанској вери и одбијања да се поклоне римским боговима страдали су у Сирији, где је њихов култ успостављен и одакле се раширио по истоку.

Према једној легенди, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова у Манастир Милешева, пренете су и мошти светих Сергија и Вакха, где је од раније постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и њихове фреске из најранијег периода фрескописа у том манастиру.

Земљорадници нарочито пазе да на Срђевдан не излазе са воловима у поља јер на тај дан не ваља орати. Срђевдан није црвено слово у православном календару и припада славама за које се припрема мрсна храна, осим ако тај дан пада у среду или у петак. На иконама се свети Сергије и Вакхо представљају у обичним тадашњим одорама са крстом и митром, као знаком мучеништва.

Према народном календару, Срђевдан се сматра једним од граничних дана на прелазу из јесени у зиму. И у метеоролошком смислу Срђевдан је био важна одредница. У време кад су зиме дуже трајале и кад је снежни покривач већ у октобру покривао земљу, настала је и народна изрека: Свети Тома- снег већ дома, Свети Срђе – снег све грђе.

Pedagoska 7

Висока школа струковних студија расписала је конкурс за упис на прву годину мастер студија на програм мастер васпитач у октобарском року за 2023/2024. годину.

Мастер могу да упишу студенти који су завршили основне струковне студије за васпитаче деце предшколског, јасленог узраста или за традиционалне игре, са најмање 180 ЕСПБ бодова, као и особе које су завршиле основне

академске студије за васпитаче и професоре разредне наставе, психолози и педагози и дипломирани студенти других сродних високих школа и факултета из области друштвено-хуманистичких наука, са најмање 180 ЕСПБ, односно они који су завршили основне академске студије по старом програму.

Школа уписује укупно осам студената који сами сносе трошкове студирања у износу од 75 хиљада динара.

Пријављивање кандидата је до 23. октобра, од 9 до 14 сати, а упис ће бити 27. октобра. Ближе информације могу се добити на телефон 0230/422-423  и мејл: vsssovki@vaspitacka.edu.rs.

Maksimovic

За глумца Народног позоришта Владимира Максимовића данас је у Градској кући одржан пријем код градоначелника којем је присуствовала и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски. Непосредан повод је престижна награда коју је овај глумац добио на недавно одржаним Филмским сусретима у Нишу – његова улога брата близанца у остварењу „Овуда ће проћи пут“ проглашена је за најбољу мушку епизодну улогу на Фестивалу.

– Мало ми је и непријатно због награде јер мислим да људи само треба да раде свој посао најбоље што могу. Не осећам бреме овог признања јер сам увек радио пуног срца и са максимумом снаге и тако ћу и наставити – рекао је Максимовић.

Владимир Максимовић је рођен у Винчи, а глуму је завршио на Академији уметности у Новом Саду, у класи Љубослава Мајере, кикиндској позоришној публици добро познатог и једног од омиљених редитеља. Први професионални ангажман у Народном позоришту имао је у двема представама 2013. и 2014. године, а од 2020. је у сталном радном односу у овој кући.

– Заљубио сам се Кикинду када сам први пут дошао овде са студентском представом – признаје Максимовић. – Када је дошло време да бирам између две понуде за запослење, у једном позоришту у Београду или овде, уопште нисам имао дилему. Допада ми се град, као и људи и изузетно волим ово позориште. Колеге су ме веома лепо примиле и имам посебан однос према тим даскама на којима стојим јер сам свестан ко је све играо на њима.

Градоначелник Лукач честитао је Максимовићу на овом значајном признању рекавши да су Кикинђани почаствовани тиме што имају оваквог глумца у свом позоришту.

– Ово је и доказ да Град разишља о култури, о Позоришту и о његовом напретку, да радимо на томе да обезбедимо што боље услове у свим установама културе. Поред свих великана које смо имали и имамо у нашем позоришту, сада имамо и успешног младог глумца који ће сигурно утицати на своје колеге да буду што успешнији, и на рад Позоришта. Захваљујући њему бићемо препознати као град који води рачуна о култури и о њеном напретку. Верујем да ће Владимир мотивисати младе људе да дају најбоље од себе – рекао је градоначелник.

Као најдражу награду Максимовић наводи признање за најбољу изведбу коју је добио, како каже, на свом омиљеном фестивалу, „Змајевим дечјим играма“ у Новом Саду, за улогу у монодрами „Лав“.

У кикиндском позоришту остварио се у много различитих улога, али посебно издваја лик Душана Васиљева у представи „Облаци“. Таленат и посвећеност кикиндска позоришна публика препознала је од његове прве улоге на нашој сцени, а сам Владимир признаје да му је жеља да одигра улогу Астрова у представи „Ујка Вања“ Антона Павловича Чехова.

Sveti Toma

Данас се Православна црква сећа Светог Томе, једног од дванаесторице апостола, јединог међу њима који није крио своју сумњу у Васкрсење Христово, због чега је и назван Неверни Тома. Сматра се да је, кроз његову неверицу у тај чудесан догађај, хришћанство добило потврду Васкрсења.

Према Новом завету, када се Христ појавио пред њим и понудио му да му опипа ране, Тома је узвикнуо речи по којима је упамћен: ”Господ мој, и Бог мој!”

Свети Тома је био једини апостол који је проповедао изван граница тадашњег Римског царства. Познат је као апостол Персије и Индије у којој је установио цркву и поставио свештенике и епископе. Многи људи су тамо прихватили хришћанску веру следећи га.

У Сиријској оријентално-православној цркви, Тома је познат као Исусов брат који је утемељио цркве на Истоку. У раном хришћанству постојало је предање да је Исус имао брата близанца, по имену Јуда Тома Дидимос.

Апостолу Томи се приписује да је аутор неканонског Јеванђеља по Томи. За живота се прославио многим чудесима.

Једини од апостола закаснио је на погреб Свете Богородице. Када је на његово наваљивање гроб отворен, видело се да нема тела, да је васкрсла и узнела се на небо, чиме је откривено чудесно прослављење Мајке Божје.

У нашем народу, у сушном периоду, Светом Томи се упућују молитве, јер овај светац чува печат од облака и доноси драгоцену кишу.

Томиндан многе породице у Србији обележавају као крсну славу, а како је био и  вешт дрводеља,  као еснафску славу прослављају га дрводеље, бачвари, колари, столари, ужари, дунђери, бунарџије, калдрмџије и зидари.

У неким крајевима верује се да Свети Тома штити од вукова. У православном календару, овај празник није обележен црвеним словом. Према веровању, данас се никуд не иде. Каже се: “Свети Тома, седи дома”.