Православни верници данас обележавају празник посвећен Светом великомученику Димитрију, у народу познатији као Митровдан.
Свети Димитрије рођен је у трећем веку у Солуну. Верује се да је тај град спасавао од непријатељских војски и земљотреса и сматра се његовим заштитником.
Цар Максимилијан поставио је Димитрија за намесника Солуна и дао му задатак да прогони хришћане. Димитрије је, међутим, и сам био хришћанин, па се оглушио о царево наређење и почео јавно да проповеда хришћанство.
Предање каже да је Свети Димитрије знао шта га чека, па је разделио сав свој иметак и мирно отишао у тамницу, спреман на страдање. Цар је наредио да Димитрије буде погубљен, што су војници и учинили тако што су га изболи копљима и то за време молитве.
Његово тело је бачено, а хришћани су га тајно узели и сахранили на месту где је касније подигнута црква. По казивању, његов гроб мирисао је на босиљак и смирну, а многи верују у лековитост његових моштију.
У народу се Митровдан сматра за дан када долази зима. Ако падне снег на Митровдан, верује се, задржаће се до априла. Лепо време на овај дан најављује благу зиму.
Док је Србија била под Турцима, говорило се да су се хајдуци на Митровдан разилазили и скривали код својих јатака, да би се поново састали на пролеће, за Ђурђевдан. Отуд и позната изрека – „Митровданак – хајдучки растанак и Ђурђевданак – хајдучки састанак”.
Овај дан је црвено слово у православном календару. Верује се да до Митровдана треба завршити све велике послове који се раде напољу и да на тај дан не треба излазити из куће. Постоји још једно предање везано за Митровдан, да на тај дан није добро прекоревати децу, чак и ако су била неваљала, јер ће онда бити таква целе године.
