April 29, 2026

Igor Crnogorac

Katolicki-Uskrs-(12)

Uskršnje poruke mira i blagostanja

Igor Crnogorac March 31, 2024

Danas je Uskrs za katoličke i sve vernike koji se služe Gregorijanskim kalendarom. Uskršnjoj misi u Crkvi Svetog Franje Asiškog prisustvovali su  mnogobrojni vernici i predstavnici Gradske uprave: gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan, predsednik Ssaveta Mesne zajednice Sajan, Zoltan Tot, i članice Gradskog veća Valentina Mickovski i Melita Gombar, zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, koja je uputila čestitke sugrađanima koji danas slave Uskrs.

– Želim da ovaj praznik provedu u radosti i miru, sa svojim porodicama i prijateljima. Uskrs je vreme nade i blagostanja, takođe i simbol novog života, preporoda i obnove, Neka nam Uskršnji praznici ojačaju veru i ljubav, neka nam podare dobro zdravlje, duhovni mir i blagostanje našim srcima i našim domovima, snagu, istrajnost i hrabrost da se suočimo sa svakodnevnim izazovima i problemima koje nam život neminovno nameće – rekla je Melita Gombar. – Veoma smo ponosni na našu zajednocu koja je multikulturalna i multinacionalna sredina, radimo na ojačavanju tih odnosa, negovanju kulture, tradicije i međusobnog suživota naših sugrađana.

Ispred Katoličke crkve vernike su dočekali i predstavnici Turističke organizacije sa farbanim jajima i slatkišima, i članovi Dramske radionice Dečijeg pozorišta „Lane“.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju ovom, kao i svim drugim praznicima, posebno obeležje. Danas pravoslavci komšijama koji proslavljaju ovaj veliki praznik upućuju čestitke i od njih dobijaju farbana jaja. Za mesec dana katolici će čestitati pravoslavni Uskrs i to je samo jedna tačka u kojoj različite kulture postaju jedna, ista, ujedinjena u ljudskosti i doborosusedskim odnosima.

S. V. O.

kus-petlic

Repertoar Narodnog pozorišta za april

Igor Crnogorac March 31, 2024

U utorak, 2. aprila, na repertoaru je vodvilj „Pidžama za šestoro“. Najnovija predstava, „Džepovi puni kamenja“, igraće se u petak, 5. aprila. Sterijina „Laža i paralaža“ zakazana je za utorak, 9. april.

U petak, 12. aprila, kikindska publika imaće priliku da gleda gostovanje Pozorišta iz Kule, sa predstavom „Kus petlić“. Po delu Aleksandra Popovića, komad je režirao Dragan Ostojić.

Predstava „Oblaci“ na repertoaru je 16, a komad „Pa se vidimo u snu“ u utorak, 19. aprila. „Ljubavno pismo“ igraće se 23. aprila.

U petak, 26, na repertoaru je „Smrt čoveka na Balkanu“, a u utorak, 30. aprila – „Kovači“.

farbana-jaja

Danas je Uskrs za katolike

Igor Crnogorac March 31, 2024

Katolički praznici okupljaju porodice i s radošću se dočekuju među vernicima. Uskrs je za katoličke zajednice i vernike središte čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu.

Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija (crkvene povorke – litije) s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i ukrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Katolička crkva, odnosno Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja mada su oni u suštini slični i kod pravoslavnih i kod katolika.

Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Pepelnicom (Čista sreda) kada počinje post, koji povezuje zimsko i prolećno vreme i traje sve do Uskrsa. Bogatstvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom tom obredu još jedno sasvim posebno obeležje.

Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto i pripremi što više raznovrsne hrane.

Uskršnja svetkovina počinje nakon jutarnje mise. U nekim mestima se čuvaju običaji da ponedeljkom, na Drugi dan Uskrsa, momci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju ukrašenim jajima i nekim drugim poklonima.

ezgif-4-a8afd9e40b

Može lepo da se radi i zaradi, budućnost je ovde: Marko i Dragan se vratili iz inostranstva i objasnili šta to ima u Srbiji, a nema u svetu!

Igor Crnogorac March 30, 2024

Putevi širom naše zemlje povezuju ljude i omogućavaju da brojni bajkoviti predeli budu dostupni svakome od nas ma gde živeli

Da se u Srbiji sve više gradi i da se ubrzano razvija i modernizuje, a njen napredak je očigledan u svim oblastim, najbolje svedoči podatak da sve više onih koji su je nekada napustili, vraćaju u nju.

Srbija je zemlja bogata prirodnim lepotama, sa velikim brojem kulturnih i istorijskih znamenitosti. Gde god se uputite naićićete na srdačne domaćine, nasmejane ljude i ukusnu hranu. Putevi širom naše zemlje povezuju ljude i omogućavaju da brojni bajkoviti predeli budu dostupni svakome od nas ma gde živeli.

Mreža auto-puteva u Srbiji se u poslednjih 10 godina konstantno širi. Kompletiran je pravac ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj; Izgrađen je auto-put Miloš Veliki do Čačka, a do kraja 2024. godine biće završen deo do Požege. Uveliko se gradi Moravski koridor koji će povezati istok i zapad Srbije. Krajem 2023. godine u saobraćaj je puštena deonica od Pojata do Kruševca, a do kraja godine auto-putem će se stizati od Čačka do Kraljeva. Kako bi rokovi bili ispoštovani radnici vredno rade. Uspeh zavisi od čoveka i ova priča dočarava da samo neko ko voli svoju zemlju i veruje u nju može da uradi puno, bude nasmejan i uspešan u svemu što radi.

(24sedam)

Tera-za-komsije-(1)

U Muzej „Tera“ danas su stigle komšije i prvi put se oprobale u umetničkom stvaranju

Igor Crnogorac March 30, 2024

Izuzetnu ideju promocije svojih sadržaja i takozvanom običnom svetu, u „Teri“ su započeli pre dve sedmice, na radionici „Repeticija“. Danas su im, na poziv, stigle najbliže komšije i, uglavnom prvi put, stvarale u glini.

– Uspostavljamo dobre komšijske odnose, što mislim da je prirodno, to je sada praksa u „Teri“ – da se otkloni barijera za koju ljudi misle da postoji, ali je potpuno iracionalna – rekla je vajarka Sonja Beloš, volonterka „Tere“, koja je vodila radionicu. – Podjednako su nam entuzijastični i najmlađi i odrasle komšije.

U vajarskoj radionici “Muzej Tera sa komšijama“ učesnici su bili zadovoljni – po lepom vremenu, uz posluženje, okupile su se, čini se, sve generacije.

– Nikad nisam radila sa glinom, jako mi se dopada ideja. Napravila sam šolju, sad još treba da napravim i šerpu i sigurno ću doći ponovo – kaže komšinica Desa Gavranov.

Osmogodišnji Veljko imao je malo vremena za razgovor.

– Već sam radio sa glinom i jako mi se to dopada. Pravim „gospodina prstena“ sa štapom.

Komšinica Slobodanka kaže da ima dobar osećaj i da voli da radi u glini.

– Pravila sam posudu i sad bih volela da napravim korpu sa jajima. Doći ću ponovo – sigurna je Slobodanka.

Inicijativa „Tere“ radi jačanja veza sa lokalnom zajednicom pruža polaznicima konkretna znanja; upoznaje ih sa materijalima, tehnikama, i pomaže da razviju svoje kreativne potencijale.

Radioničari su stvarali ispred Muzeja i imali su, takođe, priliku da posete prvu izložbu u izlagačkoj sezoni Salona Muzeja, postavku „KOD“ Umetničke kolaborativne grupe „Dim tim“ bračnog para Danijele Mršulje Vasić i Milenka Vasića iz Beograda.

Ova izložba otvorena je proteklog vikenda i biće na raspolaganju posetiocima do 26 aprila. Izlagačka sezona u Salonu trajaće do kraja jeseni, a podrazumevaće i prateće programe, kao i radionice kakva je bila današnja. Umetničke postavke u Muzeju odvijaće se paralelno i sa izložbama u „Terinoj“ Galeriji na Trgu, najavila je istoričarka umetnosti Tijana Toševski, kustoskinja u „Teri“.

Od polovine meseca, „Terin“ Muzej produžio je radno vreme; za posetioce sada  petkom i subotom radi od 10 do 18, a utorkom, sredom i četvrtkom otvoren je od 10 do 16 sati. Duže radno vreme primenjivaće se do kraja izlagačke sezone, do 26. novembra.

S. V. O.

Uskrsnja-radionica-Muzej-(4)

Na prvoj Uskršnjoj radionici u Muzeju – porodično i kreativno

Igor Crnogorac March 30, 2024

Uskršnji ukrasi već se prave i to u Narodnom muzeju, u Dečijem klubu. Mališani su danas, sa braćom i sestrama, neki i sa mamama, proveli popodne u prijatnoj atmosferi Muzeja, u kreativnim aktivnostima.

Mirna nam se pohvalila da je već pravila uskršnje figurice

– Napravila sam jaja, zeke i piliće, a jaja ukrašavam vodenim bojama – kaže Mirna.

Eliza je danas oslikavala jaja, a kod kuće će ih , kaže, farbati sa svojom bakom.

– Došla sam na radionicu jer volim da crtam i kreativna sam – rekla nam je Eliza. – Jaja svake godine šaram sa bakom. Stavljamo biljke iz njene bašte na jaja, a onda ih umačemo u čaj. Danas, na radionici, slikam jaja vodenim bojama.

Na Kreativnoj uskršnjoj radionici danas je najmlađi umetnik imao samo tri godine, a aktivne su bile i neke od mama.

– Na ovoj, već tradicionalnoj radionici pred katolički Uskrs, radimo nešto moderniju varijantu, a pred pravoslavni Uskrs ponovo ćemo organizovati radionicu sa tradicionalnim elementima – kaže Ljubica Takačev, vodič u Muzeju koja je danas bila kreativni domaćin radionice. – Pravimo zeke koji skakuću i piliće, imamo razne slagalice sa motivima Uskrsa.

Ulaznica na radionicu bila je oslikano jaje koje je ostalo na izložbi mladih i odraslih kreativaca.

S. V. O.

penzioneri6

Penzije za mart od utorka

Igor Crnogorac March 30, 2024

Prema informacijama iz Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, posle penzionera samostalnih delatnosti, koji će primanja za mart dobiti u utorak, 2. aprila, u petak, 5-og, prinadležnosti stižu za poljoprivredne i vojne penzionere.

Bivši zaposleni i penzioneri iz republika SFRJ, svoja primanja za mart počeće da dobijaju u sredu, 10. aprila. Na kućne adrese u Srbiji penzije stižu sutradan, u četvrtak.

viber-slika-2024-03-29-21-57-24-963

Uskršnja radionica u Muzeju

Igor Crnogorac March 30, 2024

Narodni muzej danas (subota, 30. mart), u Dečijem klubu na spratu, organizuje Kreativnu uskršnju radionicu.

Radionica je namenjena deci i porodicama sa decom i trajaće od 13 do 16 sati.

Pčele

Topla zima i prolećni mrazevi nisu, za sada, loše uticali na pčele

Igor Crnogorac March 29, 2024

Prema nedavno objavljenom bilansu u biltenu Republičkog hidrometeorološkog zavoda, zima 2023/2024. godine bila je najtoplija od 1951. godine i sušna u većem delu zemlje. Zabeležene su rekordno visoke vrednosti temperatura. U nekim mestima zabeleženi su i letnji dani, a registrovana su dva toplotna talasa. Kikinda se našla među tri grada (pored Kruševca i Kraljeva) u kojima je izmereno rekordno dugo sijanje sunca tokom zime.

Između ostalih, posledice uticaja ovih zimskih meteoroloških iznenađenja, polako svode i pčelari.

– Cela zima i prvi dani proleća su nas vrlo iznenadili – kaže za Kikindski portal Saša Čolak, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine. – Pčelarstvom se bavim gotovo 40 godina, ali ovakve vremenske prilike nisam zapamtio. Ipak, pčele nikad nisu bile bolje nego ovog proleća, ali je to relativno jer je sve i oživelo dosta ranije. Ono čega se plašimo, što smo imali prvih dana proleća, to je mraz kojeg je bilo u celoj zemlji. Kod nas su te najniže temperature bile stepen i dva ispod nule, što će se loše odraditi na cvetanje voća. Pčele su, za sada, nakupile dovoljno hrane, ne znamo još šta nas čeka, ali se nadamo dobrom.

Pčele su u dobrom stanju u ovom trenutku i prilično dobro podnose promenu klime, tvrdi Čolak i navodi da je bagrem pretrpeo dosta veliku štetu zbog mraza.

– Mi u Kikindi nemamo bagremovu pašu, ali je repica u fazi pred cvetanje. Obično počinje da cveta 15. aprila, ali će ove godine to biti bar 20 dana ranije. Suncokret, koji je tek u fazi u setve, poneće ishranu, ali samo ako ne bude trovanja, ako ratari i mi budemo na istom zadatku, kao što smo bili nekoliko godina unazad jer jedino će tako biti dobro i njima i nama – siguran je Čolak.

Ako tome dodamo i već poznate probleme sa kojima se suočavaju pčelari: činjenice da je otkupna cena suncokretovog meda niska – prošle godine je bila 1,8 evra za kilogram, ali da otkupa gotovo i da nema, pčelarima ostaju problemi stvaranja zaliha jer od kuće prodaju samo pet do 10 odsto proizvodnje.

Pored toga, kako se čulo jesenas na skupu vojvođanskih pčelara u Kikindi, subvencije su suviše niske da bi bile dovoljne za opstanak pčelara, posebno onih kojima je to jedini izvor prihoda. U Kikindi se pčelarstvom bavi između 250 i 300 sugrađana.

S. V. O.