Игор Црногорац, аутор са Кикиндски портал

Уз звуке химне „Ђелем, ђелем“, подигнута ромска застава испред Градске куће – да једни друге уважавамо и подржавамо

Igor Crnogorac Април 8, 2024

Подизањем заставе Рома на јарболу испред Градске куће обележен је Дан ове националне мањине. Кикинда је један од првих градова у којима је, пре три године, заживео овај симболични чин којим се скреће пажња на положај Рома и његово унапређење, рекао је координатор за ромска питања у Градској управи, Жељко Раду.

– И средства и рад улажемо у образовање Рома, Градска управа помаже излазак из сиромаштва ромске мањине: обезбедила је средства за школски прибор за све ученике од првог до осмог разреда, то показује бригу – истакао је Раду. – Град је оформио и Мобилни тим за унапређење положаја Рома. У њему се налазе и педагошки асистент и здравствена медијаторка и сви који могу да помогну у побољшању положаја Рома. Имамо и сарадњу са Предшколском установом, водимо евиденцију о томе колико се ромске деце уписује, колико имају проблема приликом уписа. Ми смо прва станица која те проблеме решава и резултати су видљиви. Овај дан обележавамо како би се скренула пажња на тежак положај у којем Роми, нажалост, и даље живе и на то да су на маргинама друштва.

Уочи 8. априла, Светског дана Рома, одржано је и спортско дружење, подсетио је Раду и додао да је поносан на то колико је већ урађено на овом плану, као и да постоје нове идеје које ће се спроводити у дело. Трудимо се и заједно идемо ка истом циљу, истакао – да Роми буду прихваћени и равноправни чланови друштва.

Свечаном подизању заставе Рома уз интонирање химне „Ђелем, ђелем“, присуствовали су представници локалне власти: градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Градског парламента Младен Богдан, чланови Градског већа и секретари секретаријата.

Градоначелник је припадницима ромске популације честитао њихов дан.

– У духу суживота у мултинационалној и мултикултуралној средини свима омогућавамо максималну интеграцију у живот Града; тако је и ромска национална мањина апсолутно укључена у систем одлучивања. Одржавамо континуитет помоћи – од социјалних давања, преко запошљавања, отварања нових могућности, уређивања простора за припрему програма и активности како би приказали своју традицију и културу – рекао је Лукач. – Градска управа је запослила неколико високообразованих Рома и заједно са њима решавамо проблеме. Најважније и најлепше је да у животу и раду једни друге уважавамо, подржавамо и поштујемо.

У Граду и околини живи око три хиљаде Рома. Њихов дан се, планетарно, обележава 8. априла, што је одлучено на конгресу у Пољској 1990. године, када је и установљена химна као и званичан назив Ром, у значењу „човек“.

С. В. О.

Дан када је Девица Марија примила благе вести: по обичајима не ваља радити две ствари

Igor Crnogorac Април 7, 2024

Православни хришћани данас светкују Благовести – празник којим обележавају долазак Архангела Гаврила који је јавио Богородици благу вест да ће она зачети од Духа Светога (без мушкарца) и родити Сина Божијег као Сина Човечијег, са именом Исус Христос.

Пресвета Дева Марија је пристала на то тек пошто је проверила Архангела. Јер она се тајно заветовала Богу да ће увек бити девојка, а то је знао само Бог, њен тобожњи муж Јосиф и она сама. Она је знала из Библије да се и ђаво може јавити у облику светлог Ангела.

На празник Благовести, Богородица је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је употребила своју слободу на зло и на радост ђавола, а Богородица је употребила своју слободу на свету службу Богу и смирено ускликнула “Ево слушкиње Господње, нека ми буде по твојој речи!”.

Благовести се у православљу убрајају међу дванаест великих празника. Данас је црвено слово у календару.

Догађаје Благовести описује један јеванђелиста — апостол Лука. У свом јеванђељу он извештава да је, у шестом месецу по зачећу праведне Јелисавете, мајке светог Јована Претече, арханђела Гаврила Бог послао у Назарет Девици Марији са вешћу о предстојећем рођењу Спаситеља света:

И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! А она видевши га, уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја.

Према одређеном броју теолога, речи арханђела Гаврила — „Радуј се, благодатна!” прве су „добре” вести за човјечанство од пада Адама и Еве.

Празник посвећен женама

Према народним обичајима, данас жене не би требало да се чешљају, али је зато пожељно умити се на реци или потоку. Такође, не би требало бити великих весеља. Пошто су у току Васкршњи пост и недеља тиховања, мировања, обичај је да се овај дан прослави у миру, без велике помпе.

Жене које желе да роде, а не могу, на овај дан треба да се помоле поред иконе Богородице. Нови почетак је симбол овог празника, па је чишћење куће пожељно. Избаците све оно непотребно и оно због чега се осећате лоше.

Наши стари су веровали да од Благовести наступа пролеће, те да је готово са хладним временом и зимом. Сматрало се да на Благовести воћари треба да калеме воће, а виноградари да орежу лозу.

Радови на Ритејл парку испред рока – могуће отварање већ у септембру

Igor Crnogorac Април 5, 2024

На градилишту Ритејл парка, на углу улица Михајла Пупина и Јована Јовановића Змаја, ради се интензивно и максимално се користи лепо време. Данас је градоначелник Никола Лукач, са Небојшом Јовановим, чланом Градског већа задуженим за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације и представницима инвеститора, извођача и подизвођача радова, обишао градилиште. У разговору са извођачима и инвеститорима закључено је да је сасвим могуће да Ритејл центар буде завршен у септембру, што је два месеца пре рока.

Изградња модерног тржног центра испуњење је жеље је грађана, то је показала и анкета спроведена пре неколико година, подсетио је градоначелник.

– Оно што смо обећали и реализујемо, добићемо један уређени део града са додатним садржајима и стотинак радних места – рекао је Лукач. – Поред тога, чека нас и уређење улице Михајла Пупина, од Светосавске до Јована Јовановића Змаја – пратићемо темпо инвеститора. Решићемо и проблем атмосферске канализације код Светосавске улице. Ово је велика инвестиција и надам се да ће грађани бити задовољни, али ми се на томе нећемо зауставити.

Директорица „РЦ Еуропе“, инвеститора радова, Бојана Кољеншић, такође је задовољна темпом којим се одвијају радови.

– Веома смо задовољни пре свега сарадњом са локалном самоуправом, очекујемо да ће све бити завршено пре рока. Биће изграђена и нова, додатна паркинг места у Змај Јовиној улици и иза Ритејл парка – напоменула је Кољеншићева.

Монтажа објекта почеће до Ускрса, најавио је Марко Бистричић, главни извођач у фирми „Пента Ге.Цо“ из Београда, која је носилац радова.

– Већ смо терен насули песком и тампоном туцаника који ће служити за подну плочу, а започета је и израда префабриковане конструкције чија би монтажа требало да почне већ између 15. и 20. априла. До Ускрса би, тако, требало да имамо комплетан објекат у коцкици, то је већ изливена конструкција у нашем погону у Инђији чија монтажа ће почети већ за десетак дана – најавио је Бистричић. – Трудимо се да завршимо објекат и пре самог рока који је почетак новембра. Ако нас време послужи, можда то буде и месец и два раније. За сада смо испред рока и потрудићемо се да крај радова буде 1. или 15. септембар.

Бистричић је подсетио да ће тржни центар бити приземни објекат висине 7,15 метара, са 14 јединица и стотину паркинг-места у централној јединици. Објекат ће бити ограђен и улаз ће бити из улице Михајла Пупина, на крају Угљеше Терзина улице. Он је додао да је само рушење затеченог објекта површине 1.880 квадрата било веома захтевно. Објекат од армираног бетона је, каже, и после више од 20 година био у одличном стању. Извођачи су успели да га сруше, заједно са темељима, за мање од месец дана и да га изнесу са парцеле.

Ритејл парк биће површине пет хиљада квадрата,а вредност инвестиције је већа од седам милиона евра. Већ је познато да ће закупци бити „Неw Yоркер“, „Синсаy“, „Техномедиа“, „Спорт Висион“, „Ђак спорт“, „Пет Зоне“, „Пепцо“, „Лиллy“, „Маxи“, „Фрида“, „Бену“ апотека.

С. В. О.

Међународни „Кампус Тера“ за студенте уметности

Igor Crnogorac Април 5, 2024

Центар за лепу и примењену уметност „Тера“, у сарадњи са академским институцијама из региона организује, од 15. априла до 17. маја, међународни вајарско-едукативни камп за студенте уметности – „Кампус Тера 2024”.

Конципиран као вишедневни међународни стручни скуп, „Кампус Тера“ ће окупити студенте ликовних и примењених уметности, архитектуре и других сродних дисциплина, као и наставнике уметничких и архитектонских факултета који ће радити и размењивати знања и искуства током боравка у Кикинди.

Камп је стручна пракса вајања у теракоти у наставној бази „Тера“ и похађаће га студенти завршних година студија факултета из Београда, Новог Сада, Цетиња, Темишвара, Тиране, Ријеке и Осијека.

Ове активности се спроводе ради јачања уметничке продукције младих, да се подржи партиципативност и заједничка визија свих учесника и да се ојачају постојеће и стварају нове везе и сарадње, наводи се у саопштењу из ЦЛПУ „Тера“.

У оквиру програмских активности је и „Међународни мастерклас Тера” у којем ће гостујући наставници одржавати предавања и радити са студентима.

Све активности пројекта реализоваће се у простору Атељеа, а учесници ће бити подељени у две групе, које ће радити од 15. до 30. априла и од 7. до 17. маја.

Најава искључења струје за понедељак

Igor Crnogorac Април 5, 2024

Према најави из „Електродистрибуције“, због планираних радова на мрежи, у понедељак, 8. априла, од 8 до 10 сати, струје неће бити у Кикинди, у Семлачкој улици, у делу од Хајдук Вељкове, односно Браће Лаковић до Николе Пашића.

Чланови СУБНОР-а обележили годишњицу погибије Лидије Алдан

Igor Crnogorac Април 4, 2024

Чланови четвртог Месног одбора Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), и других кикиндских одбора ове организације, данас су одали почаст Лидији Алдан, секретару Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члану Комунистичке партије Југославије.

Уочи годишњице погибије двадесетједногодишње Лидије Алдан, положен је венац на њену бисту у дворишту некадашње четврте Месне заједнице, а чланови СУБНОР-а присетили су се ове револуционарке која је, као веома активна у илегалном раду СКОЈ-а, била на мети окупатора. Пронашли су је 1942. године у селу Фердин код Алибунара; у намери да се не преда жива, Лидија је извршила самоубиство хицем из пиштоља.

– Веома активна и посвећена, била је изабрана за члана комитета СКОЈ-а већ 1940. године. Лидија је рођена у Русији, а у Кикинди је њена породица живела у улици Ђуре Јакшића. У кикиндској гимназији коју је похађала, започела је револуционарни рад заједно са Олгом Удицки, Владом Богарошким, Слободанком Ациган, Радованом Бранчићем. Била је одана идеји и спремна да, у свако доба, помогне пролетаријату. Формирала је Месни комитет СКОЈ-а и била његов секретар – рекла је Мира Ступар, потпредседница четвртог Месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

Лидија Алдан уткала је своје детињство у револуцију и слободу за наш народ, речено је на скупу.

– Тешко је пронаћи речи које би дочарале њихову људскост. Она није имала детињство, била је сиромашна, без оца, али је имала дух слободе, храбрости и праведности, који је хранио дечије науме. Без таквих људи наша садашњост и будућности биле би анемичније и сиромашније. Лидија Алдан и њени саборци дали су своје младе животе за нашу будућност. Имали су само себе и то су оставили за нас, а нама су ставили траг који не смемо заборавити – истакла је Весна Балабан.

Обележавању сећања на кикиндску револуционарку присуствовали су представници одбора кикиндског СУБНОР-а који, укупно, има око 300 чланова у четири одбора у граду и по један у сваком селу. Следећа активност чланова је одлазак у Шид, на обележавање годишњице пробоја Сремског фронта који се догодио 12. априла 1945. године.

С. В. О.

Данас је 90 дипломаца-васпитача бацило капе у вис у школи која прославља јубилеј

Igor Crnogorac Април 4, 2024

Значајан јубилеј прославља се данас у Високој школи струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) – Дан школе, основане пре тачно 70 година. Програм је почео одавањем поште Зори Крџалић Заги, професорици, учесници НОБ-а, друштвено-политичком раднику чије је име носила Школа. Венац је, са студентима, на бисту чији је аутор, положила академска вајарка Мирослава Којић, некадашња професорица у Високој школи, редовни члан Европске академије наука у Београду.

Поред студената и запослених у Високој школи, свечаности доделе диплома студентима основних и мастер студија који су, у овој школској години, одбранили завршни рад, присуствовао је велики број званица, бивших студената и професора. Школу је, овим поводом, посетио и покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Зоран Милошевић.

– Ово је јубилеј за поштовање, посебно зато што Школа израста у средини која брине о образовању – рекао је проф. др Милошевић. – Присуство градоначелника говори о томе да Град брине о њој. Дуга историја низа културних институција и манифестација некако се уградила у дугогодишњу традицију Високе школе. Брига о васпитању тада и сада једнака је и имамо задовољство да израстају генерације које нису само оријентисане на новац, на материјално остварење, него и на морална, естетска и културна начела. Мислим да су нам васпитачи потребни више него икада и ова школа са осталих пет у Војводини, показује нам где је фокус нашег друштва.

Подсећајући на чињеницу да је ВШССОВ једина високошколска установа у граду и Округу, градоначелник Никола Лукач честитао је јубилеј студентима и запосленима.

– Град апсолутно подржава рад Високе школе и њене пројекте да, уз помоћ покрајинске и републичке администрације, унапредимо услове рада јер професори, сви запослени и студенти то, својом посвећеношћу, заслужују. Размишљамо о новим профилима које треба отворити и још више унапредити квалитет ове високообразовне установе – изјавио је Лукач.

Поред градоначелника, локалну самоуправу представљале су и чланице Градског већа Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Мелита Гомбар.

У години јубилеја, овом дану и свечаности претходили су различити образовни, културни и хуманитарни програми и акције, истакла је директорица школе, проф. др Ангела Месарош Живков.

– Програми ће се одвијати се све до краја школске године – додала је директорица. – На данашњој свечаности доделићемо 90 диплома и две посебне награде – студенту генерације и најбољем студенту мастер струковних студија, који ће добити признање са именом прерано преминуле професорке наше школе, др Јелене Мићевић Карановић.

На сцени амфитеатра у програму су наступили студенти, садашњи и бивши, деца из Предшколске установе и Основне музичке школе.

Студент генерације, двадесетдеветогодишња Јелена Даљев, послала је важну поруку младима.

– Волела бих да мој пример подстакне све који нису уписали школу са својим вршњацима, да то учине, да им поручим да никад није касно и да могу да остваре све што желе. Волим своју земљу и свој град и волела бих да останем овде – рекла је Јелена која се, после студија у Београду и боравка у Немачкој, на Тајланду и у Кини, вратила у свој град и са оценом десет одбранила дипломски рад на смеру васпитач деце предшколског узраста.

Плакету „Проф. др Јелена Мићевић Карановић“ добио је Никола Халаи који је био најбољи на мастер студијама Школе.

– Срећан сам што сам баш ја добио награду која носи назив моје менторке, професорице коју сам веома поштовао – рекао је Никола приликом преузимања награде. – Ја знам да ме она сада види и да је поносна на мене.

Награду су уручили сестра и супруг професорице др Мићевић Карановић.

На ВШССОВ наставу тренутно похађа 300 студената на два смера: васпитач деце предшколског узраста и васпитач за традиционалне игре. Укупно 90 студената данас је добило дипломе – 44 на основним и 46 на мастер студијама. Први пут од Школе су добили и капе за дипломце које су, на крају свечаности, полетеле у вис, заједно са жељама за срећну и мирну будућност у васпитавању младих нараштаја.

С. В. О.

Дан ВШССОВ – седам деценија успешног рада и развоја

Igor Crnogorac Април 4, 2024

Висока школа струковних студија за образовање васпитача у четвртак, 4. априла, од 12 сати, обележава Дан школе, Дан студената и јубилеј – 70 година постојања.

После полагања цвећа на бисту Зоре Крџалић Заге, професорке и учеснице Народноослободилачке борбе, чије је име носила Школа, биће одржана свечаност у амфитеатру.

Студентима који су у овој школској години одбранили завршне радове биће уручене дипломе, а први пут ће најбољем студенту мастер струковних студија бити додељено признање које носи име прерано преминуле професорке др Јелене Мићевић Карановић.

У години јубилеја, прослави су претходили различити програми: изложбе, промоције, предавања и хуманитарне акције.

420406135-988715463255695-5428728808520381327-н

„Еђшег“ домаћин покрајинске смотре мађарских аматерских позоришта – у конкуренцији 16 представа

Igor Crnogorac Април 3, 2024

У Кикинди ће се, од петка, 5. априла, у КУД „Еђшег“, одржати 28. Смотра аматерских мађарских позоришта Војводине. Ове године, кажу организатори, пријавило се 16 позоришних ансамбала, а манифестацију отварају домаћини са представом „Химна“, у режији Шандора Кираља.

Представе ће се играти свакодневно, у неколико термина, до недеље, 14. априла, када ће бити додељене награде стручног и жирија публике.

– До сада је увек било правило да се једне године Смотра одржава у Бачкој, а једне у Банату. Ми смо домаћини четврти пут. Пријавили су се ансамбли који су проценили да су, по квалитету, на нивоу Смотре. То су озбиљни ансамбли и представе које би могле да се играју и у професионалним позориштима. Последњих година се смањило занимање за позориште, и ковид је томе пуно допринео. На Смотри, сваке године, буде од 15 до 19 представа. Ове године је веома квалитетан фестивал, имаћемо одличне представе, неколико њих су у самом театарском врху – каже Шандор Кираљ, глумац и редитељ у „Еђшегу“.

О квалитету представа одлучиваће трочлани жири: Розалија Брешћански Борош, драматург у Народном позоришту у Суботици, Тимеа Леринц, Гумица у Сенћанском мађарском камерном позоришту и Жофиа Мађар, глумица у суботичком Народном позоришту. Између осталих, биће додељене и награде за најбољу традиционалну и алтернативну представу, за сценски говор, а признање ће доделити и жири публике.

Некада се, каже Кираљ, додељују и награде у новим категоријама. Тако је, прошле године, на Фестивалу у Бачкој Тополи, кикиндска „Хиљадита ноћ“, осим за представу, режију (Шандор Кираљ) и споредну мушку улогу (Имре Томбац), понела и награду за представу која даје највише повода за размишљање.

Ученици ОШ „Фејеп Клара“ биће укључени у писање билтена Смотре, кажу у „Еђшегу“. Традиционално, награде су дела уметника с подручја места у којем се одржава манифестација. Улазак на све представе је бесплатан, а извођења неће имати превод.

Одржавање 28. Смотре аматерских мађарских позоришта Војводине подржали су Завод за културу војвођанских Мађара из Сенте и суботички Савет за културу војвођанских Мађара и Град Кикинда.

Програм Смотре:

– петак, 5. април, 18 сати: отварање 28. Смотре и представа Глумачког ансамбла „Јожеф Атила“, Кикинда – „Химна“, Швајда Ђерђа у режији Шандора Кираља;

– субота, 6. април, 16 сати: Глумачки ансамбл „Грунд“, Палић – „Емилy“, филмска адаптација; 20 сати: „Непкер“, Суботица – „Фабула Раса“, Петефи Шандор – Витез Јанош;

– недеља, 7. април, 15.30: Новосадска институција за мађарску културу и уметност – „Дечаци Павлове улице“; 20 сати: Ансамбл „Гондолат-јел“, Кањижа – „Кућа Бернарде Албе“ – Ф. Г. Лорка;

– понедељак, 8. април, 16 сати: Дом Културе Бачка Топола – „Ћелава певачица“ – Ежен Јонеско; 20 сати: Аматерско позориште „Мадацх“, Зрењанин – „Бароница Лили“ – М. Ференц и Х. Јене;

– уторак, 9. април, 19 сати: Мађарско културно-уметничко друштво “Сирмаи Каролy”, Темерин – „Португал“ – Егрессy Золтан;

– среда, 10. април, 18.30: „КЕX“, Сента – „Двапут био, и нигде није“; 20.30: Мађарско културно-уметничко друштво „Ади Ендре“, Сајан – „Алкохол убија“ – Кери Ференц;

– четвртак, 11. април, 15 сати: Омладинска група „Сви свеци из Чонопље“ – „Рекли да је вила празна“ Хамори Иштван Петер; 17.30: Мађарско културно-уметничко друштво „Петефи Шандор“ из Тобе – „Сироти Фехервари“ – Ласло Миклош; 20 сати: Мађарско културно уметничко друштво „Стурцз Јожеф“ из Купусине – „Жуто ждребе“- Цсепрегхy Ференц и Сулхоф Јожеф;

– петак, 12. април, 15 сати: Мађарско културно-уметничко друштво из Палића – „Слике са једне планете“ – Фриерицх Дüрренматт; 17.30 – Месна културно-просветна заједница Бездан – Глумачка група „Др. Пфафф Михаљ“ – „Најбољи ослонац нам је шанк“ – Хамори Иштван Петер; 20 сати – Аматерско позориште „Мара“ из Бачке Тополе – „Прекид програма“ – Сакоњи Карољ;

– субота, 13. април, 15 сати: изложба дечијих радова о позоришту; 15.10 – интерактивна радионица за децу

– недеља, 14. април, 18 сати – свечана додела награда; 19 сати – Сенћанско мађарско камерно позориште – „Шта је био са женом“ – А. П. Чехов – Чаба Киш .

С. В. О.

Бесплатни превентивни прегледи у недељу у Другој здравственој

Igor Crnogorac Април 3, 2024

Дом здравља и Општа болница организују нови круг бесплатних превентивних прегледа. Прегледи ће се обављати у Другој здравственој станици у недељу, 7. априла, од 8 до 16 сати.

Грађани ће, без заказивања, моћи да ураде кардиолошки преглед, односно ЕКГ, мерење крвног притиска и одређивање нивоа глукозе, триглицерида и холестерола у крви.

Акција коју организују ове две установе посебно је важна јер су болести срца и крвних судова водећи узрок оболевања и умирања у Србији и у свету, па је превенција од кључног значаја.

У већини случајева кардиолошке болести изазване су факторима ризика који се могу контролисати или лечити – висок крвни притисак, гојазност, пушење, недовољна физичка активност.

Држава овим прегледима жели да укаже на значај превенције и да је учини приступачним свим грађанима. Превентивни прегледи биће организовани у око 170 здравствених установа широм Србије.

С. В. О.