Igor Crnogorac

GRAD-KIKINDA-BKC

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) расписују конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора до 35 година старости. Конкурс се односи на ауторе који живе на територији Града Кикинде, на ауторе из Србије и из дијаспоре.

Град Кикинда и БКЦ више од 15 година заједнички објављују прве књиге, а штампано је преко 30 наслова у оквиру ове сарадње.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови…) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра. Жири ће настојати да одабере по један рукопис аутора из Кикинде, са територије Србије и из дијаспоре.

Жири ради у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија).

Пропозиције конкурса: рукописе у word формату, биографију аутора и контакт податке (адреса, мејл, телефон) послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 29. марта до 1. јула. Резултати ће бити објављени 1. августа, а књиге до краја 2024. године.

За све додатне информације о конкурсу обратити се на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Katolička crkva

За католике, протестанте, англиканце, вернике неких православних и бројних мањих цркава данас је Велики петак, дан страдања и смрти Исуса Христа, дан поста и немрса, што потврђују сведочанства из другог века.

То је једини дан у години када нема свете мисе, али се у црквама после подне чита Крижни пут, пут страдања Христовог.

Следи клањање Светом крсту, молитва верника и причешћивање, не звоне звона, оргуље не свирају, олтар је без крста, свећњака и цвећа, а верници се у окупљају у тишини.

С обзиром на то да је Велики петак најтужнији дан у години, ускршња јаја фарбају се, по правилу, на Велику Суботу, а обичај је и да се праве переци, који симболизују Христов венац.

K-17-(1)

Студенти Универзитета у Новом Саду окупили су се у великом броју испред Филозофског факултета, где су на миран начин протестовали и тражили смену професора Динка Грухоњића. Након мирног протеста и говора Дамјана Вакањца, студента проректора Универзитета у Новом Саду, студенти су заузели факултет до даљег.

Вакањац је на почетку послао поруку да су студенти новосадских факултета против говора мржње те да неће стајати мирно док се некажњено толерише говор мржње и насиље. Он је навео и неколико изјава професора Грухоњића, које су настале пре конференције у Дубровнику, од којих је издвојио: “У свакој генерацији студената којој ја предајем, то је просто антрополошки и биолошки нормална ствар, имате једну мањину изванредних студената, имате мањину битанги и осталу су медиокритети”.

-Новосадски студенти нису добили одговор од Филозофског факултета поводом изјава говора мржње професора Динка Грухоњића и били су приморани да се окупе и дигну свој глас. Блокада ће трајати док неко не преузме одговорност за фашистичке изјаве професора Грухоњића и док се неко не огласи. Ми као новосадски студенти смо добили подршку свих студената из Србије, који ће доћи на блокаду и дефинитивно ћемо истрајати док се факултет не огласи и не санкционише професора Динка Грухоњића- рекао је Вакањац за НС Уживо.

(nsuzivo.rs)

Profesor-Madjarev-(3)

Књига „Заборављене приче“ др Милана Мађарева, професора Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) представљена је вечерас у библиотеци Школе. Последњи део трилогије о Ивану Исакову из Новог Бечеја, за разлику од прва два дела која је издао Банатски културни центар, постоји једино у аудио и електронском издању.

– Бавим се писањем критика, театролошким писањем, повремено режирам, и моја прва књига прича настала је доста касно, пре пет, шест година – каже Мађарев. – Сматрао сам да нисам за писца, међутим, после објављивања прича у важним књижевним часописима и мишљења еминентних људи да то ваља, био сам подстакнут да објавим прву књигу – „Приче“.

Уследиће „Нове приче“, а затим и „Заборављене приче“ о којима је на промоцији говорио и Никола Халаи, струковни мастер васпитач, бивши студент ВШССОВ.

– Писац нас води кроз заборављене кутке живота главног лика Ивана Исакова и, као што сам јунак књиге каже: свака изгубљена прича, после много лутања, нађе свог трагача, само ако он покаже да му је и даље стало до ње. Зато мислим да ове приче нису заборављене, него су само чекале своје право време и своје уживаоце – рекао је Халаи.

Студенти Високе школе читали су приче професора Мађарева и публици пружили прилику да се упознају са симпатичним и необичним човеком Иваном Исаковим.

Професор Мађарев предаје драмске и аудио-визуелне уметности у Високој школи. На Факултету драмских уметности у Београду магистрирао је на тему креативна драма и докторирао с радом „Театар покрета Јожефа Нађа“ за који је добио Награду за театарску критику и публицистику „Марко Ковачевић“ на 52. МЕСС-у у Сарајеву 2012. Објавио је и „Креативну драму у Шкозоришту“. Са Марином Миливојевић Мађарев и Иваном Правдићем написао је „Паралелну историју театра/Алтернативни театар у аматеризму Србије 1980-2000. године“, затим „Примењено позориште у Војводини од 2000. до данас“ и превео књигу „Вера у лутку“ Едија Мајарона са словеначког језика. Иницирао је покретање импро-сцене у Војводини 2003. године. У ВШССОВ води Импро-студио.

„Заборављене приче“ прво је његово дело у аудио и електронском издању, мада је професор оставио могућност да добију и своје штампано издање.

– Сада је право време за ову књигу јер сматрам да ми патимо од неке врсте колективне амнезије. Ако се сетимо неких ствари које су остале у прошлости, можда нађемо неки курс за садашњост и за будућност – рекао је аутор.

У међувремену, већ је најављено још једно представљање Заборављених прича“ – у Мокрину, у Дому културе, 9. маја, од 19 сати.

С. В. О.

klub-umjetnickih-dusa-mrkonjic-grad

На XXIII Јавном конкурсу хумора и сатире, поводом 1. априла, у организацији „Клуба уметничких душа“, из Мркоњић Града у Републици Српској, награде су освојили и наши суграђани, Весна Ђукановић, за најоригиналнију басну, и Драган Поп Драган, за најоригиналнији афоризам и за најоригиналнију шифру којом је потписан рад, а она је. “Шишај овце, пери новце!”.

Ове године тема је била “Прање новца“, а на конкурсу су учествовали сатиричари из: Србије, БиХ, Хрватске, Северне Македоније, Црне Горе, Бугарске и Италије.

Весна Ђукановић, по професији учитељица, пише поезију и прозу. Објавила је две збирке кратких прича: „Радост жуте лубенице”, за коју је добила награду „Чучкова књига“ Народне библиотеке из Хан Пијеска, и „Одсјај свилених нити “, и књигу песама „Можда безгрешан“. За свој књижевни рад вишеструко је награђивана. Објављује у више књижевних часописа, пише и дијалекатску поезију. За најновије признање каже да јој је значајно јер се први пут опробала у овом жанру. Поред писања, бави се и осликавањем свиле.

Драган Поп Драган (Драган Батинић), добро познат читалачкој публици као новинар и књижевник, објавио је пет књига поезије: „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, „Речи о мислима, мисли о речима“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Такође је добитник великог броја књижевних признања. Поезија му је превођена на мађарски, румунски, бугарски, јапански и енглески језик.

На Конкурсу хумора и сатире, на тему „Прање новца“, Батинић је, између осталих, послао и ове афоризме:

-Тајкунска химна: Шишај овце, пери новце!

-Кад прођу кроз његове прљаве руке паре су чисте, опране.

-Сумњиво зарађени новац је опрао, а биографију испеглао и сад је угледни грађанин.

-Свеже опран новaц окачио je у јавности да се осуши, али је остао без њега јер су га одували нови политички ветрови.

-У тај пројекат паре су улазиле прљаве а излазиле чисте, а људи су улазили чисти а излазили прљави.

-На земљи су прикривене: прљаве паре, прљаве политике, прљаве душе… али све се то јасно види са чистог Неба.

С. В. О.

Bolnica zgrada - Copy

У складу са најновијим препорукама Института за јавно здравље Војводине и Покрајинског секретаријата за здравство, Општа болница Кикинда донела је одлуку да се од понедељка, 1.априла, поново дозволе посете пацијентима који су на стационарном лечењу у нашој Болници.

Посете ће бити омогућене сваког дана од 15 до 17 сати, осим пацијентима који се лече на Инфективном и Дечијем одељењу, као и у Јединици за интензивно лечење, где забрана и даље остаје на снази. Пакети за болеснике ће се носити на одељење где леже, у термину предвиђеном за посету.

Дозвољено је да у исто веме код пацијента у посети може бити само једна особа у трајању од 15 минута, уз обавезно ношење заштитне маске, саопштено је из кикиндске болнице.

20240327-201329

Централна и завршна свечаност, после низа изузетних културних програма манифестације „Дани Душана Васиљева“, одржана је вечерас у Народном позоришту. На академији су додељена књижевна признања и одигран је позоришни чин „Наш Душан – човек пева после рата“.

Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.

– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.

На књижевни конкурс Града стигла су чак 152 дела. Награда је припала др Милану Мицићу, генералном секретару Матице српске, за књигу прича „Чудо у Банату“.

– Будући да је Мицић и историчар, овде има доста историјских података, и стварних људи и догађаја, али будући да је и приповедач, има и маште и надомдештања непознаница. Књига се може читати и као хроника Баната, али и као приче базиране чак на чуду и на фантастици, што је веза са експресионистичком бајком, чувеним филмом „Чудо у Милану,“ – образложио је потпредседник жирија, Ненад Ђерић, директор Српског народног позоришта. О награди су још одлучивали и књижевници Радован Влаховић и Ђорђе Писарев.

Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.

– Радња је у  епохи Душана Васиљева, после Великог рата, када су промењене државе, постављене нове границе на подручју Баната, и стигле нове идеологије. Банат је мој завичај, моја инспирација, а Кикинда је град са сликама мог одрастања и сазревања као човека, књижевника и историчара. За мене је у Банату највећа инспирација најчистије и најдубље небо. Трагови и знакови на земљи и на банатској води су најгушћи – истакао је.

Професорица књижевности у Гимназији, Дубравка Војводић, истакла је да су на конкурс пристигли радови из Србије и Румуније жанровски веома шаролики.

– Издвојило се десет радова и међу њима прича ученице првог разреда, Тисе Фелбаб. На другом месту је дивна песма коју је написала такође ученица првог разреда, Петра Павловић, из београдске Филолошке гимназије, а на трећем је поема Филипа Влашковића, ученика ужичке гимназије. Надам се да је овај конкурс само почетак нове традиције у Гимназији – истакла је професорица Војводић.

Прва лауреаткиња, Тиса Фелбаб, рекла је да јој је награда веома значајна.

– Први пут сам се такмичила на озбиљнијем литерарном конкурсу. Читала сам доста Васиљевих дела, идем у гимназију која носи његово име и све је то од велике важности за мене – нагласила је Тиса. – Мој рад је инспирисан његовом песмом из које сам узела један стих. Није био једноставно, али када сам почела да пишем, речи су се само излиле и већ тада сам знала како ћу рад завршити.

Након церемоније доделе, публика је имала прилику премијерно да гледа позоришни приказ живота Васиљева. У режији Драгана Остојића, играли су Анђела Киковић, Стефан Остојић и Владимир Максимовић.

„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним  околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који  препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.

С. В. О.

Gimnazija-plakete-(6)

Уз пригодан програм у којем су учествовали ђаци и њихови гости из АДЗНМ „Гусле“, у Галерији „Нова“ Народног музеја у којој је у току изложба о Душану Васиљеву, данас су уручене плакете најбољим гимназијалцима, ученицима четвртог разреда. Ђацима и наставницима Дан школе честитао је градоначелник Никола Лукач који је и уручио признања.

– Част нам је и задовољство да поздравимо најбоље међу најбољима. Знаменити Кикинђанин Душан Васиљев, чије име носи ваша школа, умро је на данашњи дан, а његова борба и живот треба да буду пример како се воли свој град и своја земља. Са тим искуствима сви можемо да будемо бољи – рекао је Лукач.

Гимназија у Кикинди постоји 166 година, а 58 година носи име овог песника и прозаисте. Пре десетак година уведена је пракса да се, додељивањем плакета, Школа одужује онима који су је најбоље представљали у току школовања, рекла је директорица, Мирјана Дражић.

– Плакете се заслужују залагањем, учењем и примерним владањем. Ученици подносе биографије, а комисија, у којој су представници Савета родитеља, председници актива и директор, у складу са правилником, доносе одлуку о награђенима – нагласила је директорица.

Милица Савковић понос је своје школе због достигнућа у многим областима.

– Школу сам представљала у Америци годину дана, била сам и веома активна у Ђачком парламенту – каже Милица и поручује вршњацима да учествују у свим активностима јер тако стичу знање, самопоуздање и нове пријатеље. У Парламенту и радионичарским активностима истицао се и Филип Бабић.

– Учествовао сам на такмичењима из математике, три пута сам представљао Школу на републичком такмичењу у пливању и једном на ученичкој олимпијади Војводине, на којој сам добио сребрно одличје – рекао је Филип који је осмислио и мото, односно поруку данашње манифестације: да се не ограничавамо ограниченом маштом других људи.

Ове школске године у Гимназији ће матурирати 86, од укупно 355 ученика.

mala-lila-haljina

У Културном центру у уторак, 2. априла, биће отворена тродневна изложба “Мала лила хаљина” коју ова установа приређује у сарадњи са Народним Музејом и Кућом Симића из Крушевца. Отварање и стручно вођење изложбе хаљина из приватног власништва заказано је за 19 сати у Галерији КЦ.

Кућа Симића спада у најстарије очуване објекте у Крушевцу и својом архитектуром сведочи оријентални изглед некадашње чаршије. Кућу је Кнез Милош поклонио свом куму, Стојану Симићу, једној од најмаркантнијих личности српске политичке историје XIX века. У овом објекту, на Божић 1834, скована је Милетина буна, која је резултирала доношењем Сретењског устава 1835, и потоњом кнежевом абдикацијом (1839).

У Кући Симића крушевачки музеј сталном поставком приказује део породичног живота у крушевачкој вароши кроз ентеријер једног грађанског дома на прелазу из 19. у 20. век.

Nas-Dusan-najava-Valentina

У оквиру манифестације „Дани Душана Васиљева“ коју организује Град, сутра (среда, 27. март) ће, на дан песникове смрти пре тачно сто година, у 11 сати, бити положено цвеће на његов гроб на Мелином гробљу.

Од 17 сати, у Галерији „Нова“ Народног музеја биће уручене плакете најбољим матурантима Гимназије. Свечана академија под називом „Наш Душан – човек пева после рата“ биће одржана од 19 сати у Народном позоришту.

У току програма др Милану Мицићу биће уручена књижевна награда „Душан Васиљев“ по конкурсу који расписује Град Кикинда. Такође ће Тиси Фелбаб бити додељена награда за најбољи рад, изабран на првом литерарном конкурсу Гимназије.