Igor Crnogorac, autor sa Kikindski portal

Uz zvuke himne „Đelem, đelem“, podignuta romska zastava ispred Gradske kuće – da jedni druge uvažavamo i podržavamo

Igor Crnogorac April 8, 2024

Podizanjem zastave Roma na jarbolu ispred Gradske kuće obeležen je Dan ove nacionalne manjine. Kikinda je jedan od prvih gradova u kojima je, pre tri godine, zaživeo ovaj simbolični čin kojim se skreće pažnja na položaj Roma i njegovo unapređenje, rekao je koordinator za romska pitanja u Gradskoj upravi, Željko Radu.

– I sredstva i rad ulažemo u obrazovanje Roma, Gradska uprava pomaže izlazak iz siromaštva romske manjine: obezbedila je sredstva za školski pribor za sve učenike od prvog do osmog razreda, to pokazuje brigu – istakao je Radu. – Grad je oformio i Mobilni tim za unapređenje položaja Roma. U njemu se nalaze i pedagoški asistent i zdravstvena medijatorka i svi koji mogu da pomognu u poboljšanju položaja Roma. Imamo i saradnju sa Predškolskom ustanovom, vodimo evidenciju o tome koliko se romske dece upisuje, koliko imaju problema prilikom upisa. Mi smo prva stanica koja te probleme rešava i rezultati su vidljivi. Ovaj dan obeležavamo kako bi se skrenula pažnja na težak položaj u kojem Romi, nažalost, i dalje žive i na to da su na marginama društva.

Uoči 8. aprila, Svetskog dana Roma, održano je i sportsko druženje, podsetio je Radu i dodao da je ponosan na to koliko je već urađeno na ovom planu, kao i da postoje nove ideje koje će se sprovoditi u delo. Trudimo se i zajedno idemo ka istom cilju, istakao – da Romi budu prihvaćeni i ravnopravni članovi društva.

Svečanom podizanju zastave Roma uz intoniranje himne „Đelem, đelem“, prisustvovali su predstavnici lokalne vlasti: gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski, predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan, članovi Gradskog veća i sekretari sekretarijata.

Gradonačelnik je pripadnicima romske populacije čestitao njihov dan.

– U duhu suživota u multinacionalnoj i multikulturalnoj sredini svima omogućavamo maksimalnu integraciju u život Grada; tako je i romska nacionalna manjina apsolutno uključena u sistem odlučivanja. Održavamo kontinuitet pomoći – od socijalnih davanja, preko zapošljavanja, otvaranja novih mogućnosti, uređivanja prostora za pripremu programa i aktivnosti kako bi prikazali svoju tradiciju i kulturu – rekao je Lukač. – Gradska uprava je zaposlila nekoliko visokoobrazovanih Roma i zajedno sa njima rešavamo probleme. Najvažnije i najlepše je da u životu i radu jedni druge uvažavamo, podržavamo i poštujemo.

U Gradu i okolini živi oko tri hiljade Roma. Njihov dan se, planetarno, obeležava 8. aprila, što je odlučeno na kongresu u Poljskoj 1990. godine, kada je i ustanovljena himna kao i zvaničan naziv Rom, u značenju „čovek“.

S. V. O.

Dan kada je Devica Marija primila blage vesti: po običajima ne valja raditi dve stvari

Igor Crnogorac April 7, 2024

Pravoslavni hrišćani danas svetkuju Blagovesti – praznik kojim obeležavaju dolazak Arhangela Gavrila koji je javio Bogorodici blagu vest da će ona začeti od Duha Svetoga (bez muškarca) i roditi Sina Božijeg kao Sina Čovečijeg, sa imenom Isus Hristos.

Presveta Deva Marija je pristala na to tek pošto je proverila Arhangela. Jer ona se tajno zavetovala Bogu da će uvek biti devojka, a to je znao samo Bog, njen tobožnji muž Josif i ona sama. Ona je znala iz Biblije da se i đavo može javiti u obliku svetlog Angela.

Na praznik Blagovesti, Bogorodica je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je upotrebila svoju slobodu na zlo i na radost đavola, a Bogorodica je upotrebila svoju slobodu na svetu službu Bogu i smireno uskliknula “Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po tvojoj reči!”.

Blagovesti se u pravoslavlju ubrajaju među dvanaest velikih praznika. Danas je crveno slovo u kalendaru.

Događaje Blagovesti opisuje jedan jevanđelista — apostol Luka. U svom jevanđelju on izveštava da je, u šestom mesecu po začeću pravedne Jelisavete, majke svetog Jovana Preteče, arhanđela Gavrila Bog poslao u Nazaret Devici Mariji sa vešću o predstojećem rođenju Spasitelja sveta:

I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama! A ona videvši ga, uplaši se od reči njegove i mišljaše: kakav bi ovo bio pozdrav? I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca njegova; I carovaće nad domom Jakovljevim vavijek, i carstvu njegovu neće biti kraja.

Prema određenom broju teologa, reči arhanđela Gavrila — „Raduj se, blagodatna!” prve su „dobre” vesti za čovječanstvo od pada Adama i Eve.

Praznik posvećen ženama

Prema narodnim običajima, danas žene ne bi trebalo da se češljaju, ali je zato poželjno umiti se na reci ili potoku. Takođe, ne bi trebalo biti velikih veselja. Pošto su u toku Vaskršnji post i nedelja tihovanja, mirovanja, običaj je da se ovaj dan proslavi u miru, bez velike pompe.

Žene koje žele da rode, a ne mogu, na ovaj dan treba da se pomole pored ikone Bogorodice. Novi početak je simbol ovog praznika, pa je čišćenje kuće poželjno. Izbacite sve ono nepotrebno i ono zbog čega se osećate loše.

Naši stari su verovali da od Blagovesti nastupa proleće, te da je gotovo sa hladnim vremenom i zimom. Smatralo se da na Blagovesti voćari treba da kaleme voće, a vinogradari da orežu lozu.

Radovi na Ritejl parku ispred roka – moguće otvaranje već u septembru

Igor Crnogorac April 5, 2024

Na gradilištu Ritejl parka, na uglu ulica Mihajla Pupina i Jovana Jovanovića Zmaja, radi se intenzivno i maksimalno se koristi lepo vreme. Danas je gradonačelnik Nikola Lukač, sa Nebojšom Jovanovim, članom Gradskog veća zaduženim za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije i predstavnicima investitora, izvođača i podizvođača radova, obišao gradilište. U razgovoru sa izvođačima i investitorima zaključeno je da je sasvim moguće da Ritejl centar bude završen u septembru, što je dva meseca pre roka.

Izgradnja modernog tržnog centra ispunjenje je želje je građana, to je pokazala i anketa sprovedena pre nekoliko godina, podsetio je gradonačelnik.

– Ono što smo obećali i realizujemo, dobićemo jedan uređeni deo grada sa dodatnim sadržajima i stotinak radnih mesta – rekao je Lukač. – Pored toga, čeka nas i uređenje ulice Mihajla Pupina, od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja – pratićemo tempo investitora. Rešićemo i problem atmosferske kanalizacije kod Svetosavske ulice. Ovo je velika investicija i nadam se da će građani biti zadovoljni, ali mi se na tome nećemo zaustaviti.

Direktorica „RC Europe“, investitora radova, Bojana Koljenšić, takođe je zadovoljna tempom kojim se odvijaju radovi.

– Veoma smo zadovoljni pre svega saradnjom sa lokalnom samoupravom, očekujemo da će sve biti završeno pre roka. Biće izgrađena i nova, dodatna parking mesta u Zmaj Jovinoj ulici i iza Ritejl parka – napomenula je Koljenšićeva.

Montaža objekta počeće do Uskrsa, najavio je Marko Bistričić, glavni izvođač u firmi „Penta Ge.Co“ iz Beograda, koja je nosilac radova.

– Već smo teren nasuli peskom i tamponom tucanika koji će služiti za podnu ploču, a započeta je i izrada prefabrikovane konstrukcije čija bi montaža trebalo da počne već između 15. i 20. aprila. Do Uskrsa bi, tako, trebalo da imamo kompletan objekat u kockici, to je već izlivena konstrukcija u našem pogonu u Inđiji čija montaža će početi već za desetak dana – najavio je Bistričić. – Trudimo se da završimo objekat i pre samog roka koji je početak novembra. Ako nas vreme posluži, možda to bude i mesec i dva ranije. Za sada smo ispred roka i potrudićemo se da kraj radova bude 1. ili 15. septembar.

Bistričić je podsetio da će tržni centar biti prizemni objekat visine 7,15 metara, sa 14 jedinica i stotinu parking-mesta u centralnoj jedinici. Objekat će biti ograđen i ulaz će biti iz ulice Mihajla Pupina, na kraju Uglješe Terzina ulice. On je dodao da je samo rušenje zatečenog objekta površine 1.880 kvadrata bilo veoma zahtevno. Objekat od armiranog betona je, kaže, i posle više od 20 godina bio u odličnom stanju. Izvođači su uspeli da ga sruše, zajedno sa temeljima, za manje od mesec dana i da ga iznesu sa parcele.

Ritejl park biće površine pet hiljada kvadrata,a vrednost investicije je veća od sedam miliona evra. Već je poznato da će zakupci biti „New Yorker“, „Sinsay“, „Tehnomedia“, „Sport Vision“, „Đak sport“, „Pet Zone“, „Pepco“, „Lilly“, „Maxi“, „Frida“, „Benu“ apoteka.

S. V. O.

Međunarodni „Kampus Tera“ za studente umetnosti

Igor Crnogorac April 5, 2024

Centar za lepu i primenjenu umetnost „Tera“, u saradnji sa akademskim institucijama iz regiona organizuje, od 15. aprila do 17. maja, međunarodni vajarsko-edukativni kamp za studente umetnosti – „Kampus Tera 2024”.

Koncipiran kao višednevni međunarodni stručni skup, „Kampus Tera“ će okupiti studente likovnih i primenjenih umetnosti, arhitekture i drugih srodnih disciplina, kao i nastavnike umetničkih i arhitektonskih fakulteta koji će raditi i razmenjivati znanja i iskustva tokom boravka u Kikindi.

Kamp je stručna praksa vajanja u terakoti u nastavnoj bazi „Tera“ i pohađaće ga studenti završnih godina studija fakulteta iz Beograda, Novog Sada, Cetinja, Temišvara, Tirane, Rijeke i Osijeka.

Ove aktivnosti se sprovode radi jačanja umetničke produkcije mladih, da se podrži participativnost i zajednička vizija svih učesnika i da se ojačaju postojeće i stvaraju nove veze i saradnje, navodi se u saopštenju iz CLPU „Tera“.

U okviru programskih aktivnosti je i „Međunarodni masterklas Tera” u kojem će gostujući nastavnici održavati predavanja i raditi sa studentima.

Sve aktivnosti projekta realizovaće se u prostoru Ateljea, a učesnici će biti podeljeni u dve grupe, koje će raditi od 15. do 30. aprila i od 7. do 17. maja.

Najava isključenja struje za ponedeljak

Igor Crnogorac April 5, 2024

Prema najavi iz „Elektrodistribucije“, zbog planiranih radova na mreži, u ponedeljak, 8. aprila, od 8 do 10 sati, struje neće biti u Kikindi, u Semlačkoj ulici, u delu od Hajduk Veljkove, odnosno Braće Laković do Nikole Pašića.

Članovi SUBNOR-a obeležili godišnjicu pogibije Lidije Aldan

Igor Crnogorac April 4, 2024

Članovi četvrtog Mesnog odbora Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova (SUBNOR), i drugih kikindskih odbora ove organizacije, danas su odali počast Lidiji Aldan, sekretaru Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) i članu Komunističke partije Jugoslavije.

Uoči godišnjice pogibije dvadesetjednogodišnje Lidije Aldan, položen je venac na njenu bistu u dvorištu nekadašnje četvrte Mesne zajednice, a članovi SUBNOR-a prisetili su se ove revolucionarke koja je, kao veoma aktivna u ilegalnom radu SKOJ-a, bila na meti okupatora. Pronašli su je 1942. godine u selu Ferdin kod Alibunara; u nameri da se ne preda živa, Lidija je izvršila samoubistvo hicem iz pištolja.

– Veoma aktivna i posvećena, bila je izabrana za člana komiteta SKOJ-a već 1940. godine. Lidija je rođena u Rusiji, a u Kikindi je njena porodica živela u ulici Đure Jakšića. U kikindskoj gimnaziji koju je pohađala, započela je revolucionarni rad zajedno sa Olgom Udicki, Vladom Bogaroškim, Slobodankom Acigan, Radovanom Brančićem. Bila je odana ideji i spremna da, u svako doba, pomogne proletarijatu. Formirala je Mesni komitet SKOJ-a i bila njegov sekretar – rekla je Mira Stupar, potpredsednica četvrtog Mesnog odbora SUBNOR-a u Kikindi.

Lidija Aldan utkala je svoje detinjstvo u revoluciju i slobodu za naš narod, rečeno je na skupu.

– Teško je pronaći reči koje bi dočarale njihovu ljudskost. Ona nije imala detinjstvo, bila je siromašna, bez oca, ali je imala duh slobode, hrabrosti i pravednosti, koji je hranio dečije naume. Bez takvih ljudi naša sadašnjost i budućnosti bile bi anemičnije i siromašnije. Lidija Aldan i njeni saborci dali su svoje mlade živote za našu budućnost. Imali su samo sebe i to su ostavili za nas, a nama su stavili trag koji ne smemo zaboraviti – istakla je Vesna Balaban.

Obeležavanju sećanja na kikindsku revolucionarku prisustvovali su predstavnici odbora kikindskog SUBNOR-a koji, ukupno, ima oko 300 članova u četiri odbora u gradu i po jedan u svakom selu. Sledeća aktivnost članova je odlazak u Šid, na obeležavanje godišnjice proboja Sremskog fronta koji se dogodio 12. aprila 1945. godine.

S. V. O.

Danas je 90 diplomaca-vaspitača bacilo kape u vis u školi koja proslavlja jubilej

Igor Crnogorac April 4, 2024

Značajan jubilej proslavlja se danas u Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) – Dan škole, osnovane pre tačno 70 godina. Program je počeo odavanjem pošte Zori Krdžalić Zagi, profesorici, učesnici NOB-a, društveno-političkom radniku čije je ime nosila Škola. Venac je, sa studentima, na bistu čiji je autor, položila akademska vajarka Miroslava Kojić, nekadašnja profesorica u Visokoj školi, redovni član Evropske akademije nauka u Beogradu.

Pored studenata i zaposlenih u Visokoj školi, svečanosti dodele diploma studentima osnovnih i master studija koji su, u ovoj školskoj godini, odbranili završni rad, prisustvovao je veliki broj zvanica, bivših studenata i profesora. Školu je, ovim povodom, posetio i pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, prof. dr Zoran Milošević.

– Ovo je jubilej za poštovanje, posebno zato što Škola izrasta u sredini koja brine o obrazovanju – rekao je prof. dr Milošević. – Prisustvo gradonačelnika govori o tome da Grad brine o njoj. Duga istorija niza kulturnih institucija i manifestacija nekako se ugradila u dugogodišnju tradiciju Visoke škole. Briga o vaspitanju tada i sada jednaka je i imamo zadovoljstvo da izrastaju generacije koje nisu samo orijentisane na novac, na materijalno ostvarenje, nego i na moralna, estetska i kulturna načela. Mislim da su nam vaspitači potrebni više nego ikada i ova škola sa ostalih pet u Vojvodini, pokazuje nam gde je fokus našeg društva.

Podsećajući na činjenicu da je VŠSSOV jedina visokoškolska ustanova u gradu i Okrugu, gradonačelnik Nikola Lukač čestitao je jubilej studentima i zaposlenima.

– Grad apsolutno podržava rad Visoke škole i njene projekte da, uz pomoć pokrajinske i republičke administracije, unapredimo uslove rada jer profesori, svi zaposleni i studenti to, svojom posvećenošću, zaslužuju. Razmišljamo o novim profilima koje treba otvoriti i još više unaprediti kvalitet ove visokoobrazovne ustanove – izjavio je Lukač.

Pored gradonačelnika, lokalnu samoupravu predstavljale su i članice Gradskog veća Valentina Mickovski, zadužena za kulturu i obrazovanje, i Melita Gombar.

U godini jubileja, ovom danu i svečanosti prethodili su različiti obrazovni, kulturni i humanitarni programi i akcije, istakla je direktorica škole, prof. dr Angela Mesaroš Živkov.

– Programi će se odvijati se sve do kraja školske godine – dodala je direktorica. – Na današnjoj svečanosti dodelićemo 90 diploma i dve posebne nagrade – studentu generacije i najboljem studentu master strukovnih studija, koji će dobiti priznanje sa imenom prerano preminule profesorke naše škole, dr Jelene Mićević Karanović.

Na sceni amfiteatra u programu su nastupili studenti, sadašnji i bivši, deca iz Predškolske ustanove i Osnovne muzičke škole.

Student generacije, dvadesetdevetogodišnja Jelena Daljev, poslala je važnu poruku mladima.

– Volela bih da moj primer podstakne sve koji nisu upisali školu sa svojim vršnjacima, da to učine, da im poručim da nikad nije kasno i da mogu da ostvare sve što žele. Volim svoju zemlju i svoj grad i volela bih da ostanem ovde – rekla je Jelena koja se, posle studija u Beogradu i boravka u Nemačkoj, na Tajlandu i u Kini, vratila u svoj grad i sa ocenom deset odbranila diplomski rad na smeru vaspitač dece predškolskog uzrasta.

Plaketu „Prof. dr Jelena Mićević Karanović“ dobio je Nikola Halai koji je bio najbolji na master studijama Škole.

– Srećan sam što sam baš ja dobio nagradu koja nosi naziv moje mentorke, profesorice koju sam veoma poštovao – rekao je Nikola prilikom preuzimanja nagrade. – Ja znam da me ona sada vidi i da je ponosna na mene.

Nagradu su uručili sestra i suprug profesorice dr Mićević Karanović.

Na VŠSSOV nastavu trenutno pohađa 300 studenata na dva smera: vaspitač dece predškolskog uzrasta i vaspitač za tradicionalne igre. Ukupno 90 studenata danas je dobilo diplome – 44 na osnovnim i 46 na master studijama. Prvi put od Škole su dobili i kape za diplomce koje su, na kraju svečanosti, poletele u vis, zajedno sa željama za srećnu i mirnu budućnost u vaspitavanju mladih naraštaja.

S. V. O.

Dan VŠSSOV – sedam decenija uspešnog rada i razvoja

Igor Crnogorac April 4, 2024

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u četvrtak, 4. aprila, od 12 sati, obeležava Dan škole, Dan studenata i jubilej – 70 godina postojanja.

Posle polaganja cveća na bistu Zore Krdžalić Zage, profesorke i učesnice Narodnooslobodilačke borbe, čije je ime nosila Škola, biće održana svečanost u amfiteatru.

Studentima koji su u ovoj školskoj godini odbranili završne radove biće uručene diplome, a prvi put će najboljem studentu master strukovnih studija biti dodeljeno priznanje koje nosi ime prerano preminule profesorke dr Jelene Mićević Karanović.

U godini jubileja, proslavi su prethodili različiti programi: izložbe, promocije, predavanja i humanitarne akcije.

420406135-988715463255695-5428728808520381327-n

„Eđšeg“ domaćin pokrajinske smotre mađarskih amaterskih pozorišta – u konkurenciji 16 predstava

Igor Crnogorac April 3, 2024

U Kikindi će se, od petka, 5. aprila, u KUD „Eđšeg“, održati 28. Smotra amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine. Ove godine, kažu organizatori, prijavilo se 16 pozorišnih ansambala, a manifestaciju otvaraju domaćini sa predstavom „Himna“, u režiji Šandora Kiralja.

Predstave će se igrati svakodnevno, u nekoliko termina, do nedelje, 14. aprila, kada će biti dodeljene nagrade stručnog i žirija publike.

– Do sada je uvek bilo pravilo da se jedne godine Smotra održava u Bačkoj, a jedne u Banatu. Mi smo domaćini četvrti put. Prijavili su se ansambli koji su procenili da su, po kvalitetu, na nivou Smotre. To su ozbiljni ansambli i predstave koje bi mogle da se igraju i u profesionalnim pozorištima. Poslednjih godina se smanjilo zanimanje za pozorište, i kovid je tome puno doprineo. Na Smotri, svake godine, bude od 15 do 19 predstava. Ove godine je veoma kvalitetan festival, imaćemo odlične predstave, nekoliko njih su u samom teatarskom vrhu – kaže Šandor Kiralj, glumac i reditelj u „Eđšegu“.

O kvalitetu predstava odlučivaće tročlani žiri: Rozalija Brešćanski Boroš, dramaturg u Narodnom pozorištu u Subotici, Timea Lerinc, Gumica u Senćanskom mađarskom kamernom pozorištu i Žofia Mađar, glumica u subotičkom Narodnom pozorištu. Između ostalih, biće dodeljene i nagrade za najbolju tradicionalnu i alternativnu predstavu, za scenski govor, a priznanje će dodeliti i žiri publike.

Nekada se, kaže Kiralj, dodeljuju i nagrade u novim kategorijama. Tako je, prošle godine, na Festivalu u Bačkoj Topoli, kikindska „Hiljadita noć“, osim za predstavu, režiju (Šandor Kiralj) i sporednu mušku ulogu (Imre Tombac), ponela i nagradu za predstavu koja daje najviše povoda za razmišljanje.

Učenici OŠ „Fejep Klara“ biće uključeni u pisanje biltena Smotre, kažu u „Eđšegu“. Tradicionalno, nagrade su dela umetnika s područja mesta u kojem se održava manifestacija. Ulazak na sve predstave je besplatan, a izvođenja neće imati prevod.

Održavanje 28. Smotre amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine podržali su Zavod za kulturu vojvođanskih Mađara iz Sente i subotički Savet za kulturu vojvođanskih Mađara i Grad Kikinda.

Program Smotre:

– petak, 5. april, 18 sati: otvaranje 28. Smotre i predstava Glumačkog ansambla „Jožef Atila“, Kikinda – „Himna“, Švajda Đerđa u režiji Šandora Kiralja;

– subota, 6. april, 16 sati: Glumački ansambl „Grund“, Palić – „Emily“, filmska adaptacija; 20 sati: „Nepker“, Subotica – „Fabula Rasa“, Petefi Šandor – Vitez Janoš;

– nedelja, 7. april, 15.30: Novosadska institucija za mađarsku kulturu i umetnost – „Dečaci Pavlove ulice“; 20 sati: Ansambl „Gondolat-jel“, Kanjiža – „Kuća Bernarde Albe“ – F. G. Lorka;

– ponedeljak, 8. april, 16 sati: Dom Kulture Bačka Topola – „Ćelava pevačica“ – Ežen Jonesko; 20 sati: Amatersko pozorište „Madach“, Zrenjanin – „Baronica Lili“ – M. Ferenc i H. Jene;

– utorak, 9. april, 19 sati: Mađarsko kulturno-umetničko društvo “Sirmai Karoly”, Temerin – „Portugal“ – Egressy Zoltan;

– sreda, 10. april, 18.30: „KEX“, Senta – „Dvaput bio, i nigde nije“; 20.30: Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Adi Endre“, Sajan – „Alkohol ubija“ – Keri Ferenc;

– četvrtak, 11. april, 15 sati: Omladinska grupa „Svi sveci iz Čonoplje“ – „Rekli da je vila prazna“ Hamori Ištvan Peter; 17.30: Mađarsko kulturno-umetničko društvo „Petefi Šandor“ iz Tobe – „Siroti Fehervari“ – Laslo Mikloš; 20 sati: Mađarsko kulturno umetničko društvo „Sturcz Jožef“ iz Kupusine – „Žuto ždrebe“- Csepreghy Ferenc i Sulhof Jožef;

– petak, 12. april, 15 sati: Mađarsko kulturno-umetničko društvo iz Palića – „Slike sa jedne planete“ – Frierich Dürrenmatt; 17.30 – Mesna kulturno-prosvetna zajednica Bezdan – Glumačka grupa „Dr. Pfaff Mihalj“ – „Najbolji oslonac nam je šank“ – Hamori Ištvan Peter; 20 sati – Amatersko pozorište „Mara“ iz Bačke Topole – „Prekid programa“ – Sakonji Karolj;

– subota, 13. april, 15 sati: izložba dečijih radova o pozorištu; 15.10 – interaktivna radionica za decu

– nedelja, 14. april, 18 sati – svečana dodela nagrada; 19 sati – Senćansko mađarsko kamerno pozorište – „Šta je bio sa ženom“ – A. P. Čehov – Čaba Kiš .

S. V. O.

Besplatni preventivni pregledi u nedelju u Drugoj zdravstvenoj

Igor Crnogorac April 3, 2024

Dom zdravlja i Opšta bolnica organizuju novi krug besplatnih preventivnih pregleda. Pregledi će se obavljati u Drugoj zdravstvenoj stanici u nedelju, 7. aprila, od 8 do 16 sati.

Građani će, bez zakazivanja, moći da urade kardiološki pregled, odnosno EKG, merenje krvnog pritiska i određivanje nivoa glukoze, triglicerida i holesterola u krvi.

Akcija koju organizuju ove dve ustanove posebno je važna jer su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok obolevanja i umiranja u Srbiji i u svetu, pa je prevencija od ključnog značaja.

U većini slučajeva kardiološke bolesti izazvane su faktorima rizika koji se mogu kontrolisati ili lečiti – visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost.

Država ovim pregledima želi da ukaže na značaj prevencije i da je učini pristupačnim svim građanima. Preventivni pregledi biće organizovani u oko 170 zdravstvenih ustanova širom Srbije.

S. V. O.