Матија Француски, кларинетиста, несуђени гитариста, Кикинђанин на студијама на Музичкој академији у Љубљани, одржао је вечерас концерт за своје суграђане у сали КУД „Еђшег“.
– Веома сам почаствован што имам могућност поново да свирам у свом родном граду. Овде сам свирао матурски концерт, затим када сам био на првој години. Наступ је био планиран и за прошлу годину, али није одржан због познатих трагичних догађаја у нашој земљи – каже Матија.
Овај даровити музичар започео је школовање у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“, на одсеку гитаре и, после пет година, решио да упише и кларинет, код наставника Марка Ћурчића. Основно четворогодишње школовање за овај инструмент завршио је по убрзаном програму – за годину дана завршавао је двогодишњи програм.
– Тај инструмент ме је више привукао и више сам се повезао са њим јер није као сви остали инструменти, има јако леп тон, боја звука је предивна, од дрвета је, што значи да звук живи јер је природан материјал. Када свирам, целу душу уливам у инструмент – прича Матија.
Он је студент треће, завршне године, у класи професора Тадеја Кенига. После основних студија, преостају му још две године мастера, а затим има сасвим конкретне планове, али и жеље.
– Можда ћу се запослити у школи и, надам се, свирати у оркестрима, мада би ми највећа жеља била да са музиком путујем светом – искрен је Матија.
Пре концерта у Кикинди одржао је концерт у својој средњој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду и, каже, веома је задовољан наступом. За вечерашњи концерт имао клавирску пратњу корепетитора Оскара Ритера, професора новосадске Академије уметности. Пред бројном публиком извео је дела Шумана, Франсеа, Бериа, Вауда и Ковача, писана за клавир и кларинет и за соло кларинет.
– Осим Шумана, то су све композитори 20. века, значи и модернијег звука. Матија изводи и једно дело експерименталне музике аутора Лучана Бериа, композитора који се бавио истраживањем могућности инструмента. То су нагли скокови из висине у дубину, из гласног у тихо, композиције су технички веома захтевне јер је неопходна посебна техника језика и уста, снага дувања и издржљивост. Његов професор је рекао да је, од када постоји словеначка академија, он тек други студент који свира дело тог композитора. Веома сам поносна – рекла је Матијина мајка, Ева Француски Арањош, професор клавира.
На почетку концерта о Матији је причала Маргита Детари, директорица Музичке школе у Кикинди у којој је он пронашао и започео свој музички пут. Судећи по досадашњим постигнућима, Матију очекује озбиљна уметничка каријера, али верујемо да ће део ње увек бити и концертирање за његове Кикинђане који су му, и овога пута, пружили пуну подршку.
С. В. О.
