Igor Crnogorac

Стевановиц-библиотека-(1)

“Три слободе за Симону“ назив је најновијег романа Младена Стевановића који је вечерас представио кикиндској публици у Народној библиотеци. Стевановић, рођени Крушевљанин, запослен као просветни радник у Београду, пре овог објавио је три романа, од којих је два већ представио у нашем граду. У близини Кикинде одвија се и део радње његовог најновијег дела.

– Јунаци се, у неком моменту, налазе на граничном прелазу Наково, а читава радња романа се дешава на потезу Кикинда – Вршац јер је Симона Румунка. После романа „Хипократова деца“, на стална питања о чему ће бити следећи роман, одговарао сам да ће бити о бившој румунској гимнастичарки и тако сам, из иронијског елемента, схватио да је то могуће – каже Стевановић.

„Три слободе за Симону“ настајале су три године и сада је јасно ко може Симони да дарује слободу.

– Само она сама и за себе, то је једини начин – каже. – Ради се о покушају да се на нашем поднебљу сачини шпијунски роман који се бави кључним историјским моментима у другој половини 20. века, на ироничан и циничан начин.

Поред наведених, Стевановић је написао и романе „Рамови за погрешне слике“ и „Судбине плешу танго“.

–  Да пишем је насушна потреба. Човек увек себи тражи забаву, ја у писању налазим сјајну забаву и тада сам искрено срећан – закључује писац.

О најновијем Стевановићевом роману говорио је и др Василије Милновић, књижевни критичар и историчар.

 

Прекид у снабдевању струјом најављен је за део потрошача у другом рејону у Кикинди, као и за потрошаче у Винцаиду.

Због радова на мрежи, у петак, 17. маја, од 9 до 12 сати, струје неће бити у Кикинди, у следећим улицама:

– Киш Михаља

– Краљевића Марка, од Киш Михаља до Милоша Црњанског

– Кумановска, од Киш Михаља до Стевана  Лакаи Гиге

– Кумановска, од Киш Михаља до Вељка Петровића

– Албертова, од Милоша Црњанског до Жарка Гавранова

– Милоша Црњанског

– Краљевића Марка, од Милоша Црњанског до Жарка Гавранова

– Албертова (парна страна), од Стевана Лакаи Гиге до Милоша Црњанског

– Албертова, лева страна, од Милоша Црњанског до половине улице према улици Ђуре Оличкова.

У понедељак, 20. маја, биће искључени потрошачи у Винцаиду, од 10 до 12 сати, најављено је из кикиндске “Електродистрибуције”.

наса-куца-цвеце-(4)

„Овде гајимо љубав“ назив је програма-терапије баштованством која се спроводи у Центру за пружање услуга социјалне заштите. Корисници Центра данас су изашли на трг и понудили суграђанима зачинско биље које су сами узгојили.

– Посејали смо биљке пре два месеца, све нам се примило, и пуно смо радили. Имамо лимунски, црвенолисни и обичан босиљак, жалфију, нану, све у саксијама,  и резано цвеће са лавандом, рузмарином, матичњаком и наном – каже Слободан Крста.

Поред тезге код Културног центра су и родитељи који су, такође, учествовали у овој пластеничкој производњи у програму поводом Дана породице.

– Ово је трећа година како спроводимо акцију, а на трг излазимо више пута у току године. Имамо и воћњак који је у фази раста, са 60 садница и за сада су нам већ помало родиле кајсије и шљиве. У пластенику узгајамо и цвеће и надамо се да ћемо га изнети на продају и посадићемо га у нашем дворишту како бисмо оплеменили простор – каже Николета Павлов, в. д. директор Центра.

Ароматично биље продаје се по симболичној цени од 150 динара за саксију, а велики мирисни букети резаног биља су сто динара и суграђани их радо купују. Прикупљени новац баштовани из Центра искористиће за екскурзије и друге своје активности. Продаје на тргу данас ће бити до 14 сати и поново сутра од 10 до 14, а  затим и на следећем базару Туристичке организације.

Дан-сколе-Р-Село-(1)

Свечано је данас било у Основној школи у Руском Селу где је прослављено 208 година постојања. Дан школе слави се на дан рођења народног хероја Глигорија Попова по којем Школа носи име. Ђаци и запослени угостили су родитеље, сараднике школе, представнике локалне самоуправе и Месне заједнице на приредби која је одржана у фискултурној сали.

– Данас је и Дан породице што није случајно јер смо ми велика породица. Ово је наш други дом, ми овде радимо, живимо и нижемо успехе. Врата наше школе увек су отворена – рекла је директорица, Александра Фелбаб.

Рођендан је честитао градоначелник Никола Лукач који је, са чланицом Градског већа Валентином Мицковски и председником Савета Месне заједнице, Душаном Марјановићем, присуствовао свечаности.

– У наредном периоду унапредићемо услове у Школи – рекао је Лукач. – Од Министарства за заштиту животне средине добијено је 10 милиона, а Град издваја још два милиона динара за замену котла за грејање. Урађен је и пројекат за комплетну санацију – уређење крова, учионица, столарије, подова и четири нове учионице.

Школу „Глигорије Попов“ похађа 160 ђака, има 47 запослених и 23 полазника основног образовања за одрасле. Настава се одвија на српском и мађарском језику. Велики број садашњих и бивших ученика учествовао је на данашњој приредби на којој су гостима и мештанима приказали све своје таленте.

Наша кућа 2

Центар за пружање услуга социјалне заштите ће у четвртак и петак (16. и 17. маја) одржати своју трећу продају зачинског биља, као резултат терапије баштованством под називом “Овде гајимо љубав”. Биље које су узгојили корисници Центра продаваће се  испред Културног центра од 10 до 14 сати.

ЦСУ-(2)

У Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) најавили су данас активности по свом редовном програму „Мај – месец математике“.

– Имаћемо пет активности за све узрасте и потрудили смо се да буду разноврсне – каже Гордана Трнић Иличић. – Почињемо у петак, када ћемо имати две радионице и један оглед са фирмом „Биосенс“ из Београда. Оглед ће се радити у пољу, коришћењем нових технологија – прскаће се кукуруз дроном и то је у складу са програмом Центра за промоцију науке. Ово је занимљиво јер ћемо касније моћи да видимо и резултате и да их упоредимо са онима на другим парцелама. Последња активност је „Манкала“, древна афричка игра.

По јавном позиву Центра за промоцију науке кикиндски Центар добио је, за своје годишње програме, највише новца до сада.

– На Јавном позиву овог центра учествујемо сваке године и овога пута добили смо највише новца до сада – 793.280 динара, што ће бити утрошено на укупно четири пројекта и на 12 програма који се, по нашем плану, одвијају током целе године. Један од програма је „Шта сове лове“. Реализује се са Центром из Шапца, одакле ће нам доћи гости који ће учествовати у радионици на ову тему – рекла је Трнић Иличић.

Директор ЦСУ, Дејан Карановић истакао је да се у њиховом Научном клубу редовно организују радионице за ђаке, а бесплатно коришћење опреме је, уз претходни договор, доступно свима.

 

тијана

Књига младе кикиндске песникиње Тијане Нашпалић, „Путовање душе“, биће представљена у петак, 17. маја, од 18 сати, у Културном центру. Говориће рецензент књиге, Душица Бодловић, приређивач, др Милутин Ђуричковић, песници Тома Недић и Драгана Љуна и професор Наташа Игаз. У музичком делу наступиће Вид Вашалић.

резервисти

Резервне војне старешине Милан Вејин, Драган Дивјачки и Радивој Сарић представљале су кикиндску организацију на првом Спортском сусрету резервних војних старешина Војводине у Новој Пазови и постигли су сјајан успех. Екипно су, у конкуренцији екипа из 26 општина и градова, освојили друго место у шутирању пенала на мале голове, док је, у истој дисциплини, Дивјачки појединачно освојио бронзу.

– Наша екипа учествовала је и у осталим дисциплинама: у шуту тројки, пикаду, бацању плочица на циљ, једино, због времена, нисмо дочекали такмичење у брзом ходању. Ово је велики успех јер је било око 120 такмичара – каже Милан Вејин, председник кикиндске Организације резервних војних старешина и напомиње да учешће на овој манифестацији не би било могуће без подршке локалне самоуправе.

– У нашој градској организацији имамо 30 активних чланова, али на територији града има око хиљаду резервних војних старешина – каже Вејин. – То је значајан капацитет, велики број наших чланова је на одговорним дужностима у Полицији и у Војсци. Многи угледни Кикинђани били су резервне старешине.

Вејин додаје да у кикиндској организацији планирају тематску изложбу.

– Град није добио новог резервног старешину већ годинама, али смо овде и желимо грађане да подсетимо на то. Наши чланови су школовани и обучени и наше постојање је фактор сигурности – подсетио је Вејин.

з-јовина

После реконструкције улица – коловоза, тротоара и пешачких стаза у другом рејону, увелико се ради на обнављању путне инфраструктуре на улазу у град, у улици Јована Јовановића Змаја. Радове су обишли градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, члан Градског већа  Небојша Јованов и в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

– Као што смо и обећали, путна инфраструктура се обнавља и у граду и у селима – рекао је градоначелник. – Овде је урађена канализација у улици Шумице и радови су настављени у Змај Јовиној, тако да ће овај улаз у Кикинду бити много уређенији, са пуно паркинг места, што ће допринети функционалнијем саобраћају. Биће урађен квалитетан пут и решен проблем атмосферске канализације. Настављамо да уређујемо сваки део града, по приоритетима, равномерно и у складу с буџетским могућностима. Радимо један по један сегмент, све ће бити уређено јер Кикинда сутра мора да изгледа много функционалније и боље.

У првој фази која је при крају, обновљена је деоница Змај Јовине од Башаидског друма до раскрснице са Партизанском улицом.

– Рехабилитацију коловоза и паркинг површина урадили смо на првих 189 метара.  Завршено је четрдесетак паркинг места, јуче је асфалтирана саобраћајница и данас радимо спој паркинг површине и коловоза. Очекујемо да, пошто урадимо обележавање сигнализације, овај део отворимо за саобраћај до краја недеље – изјавио је Зоран Бјелан, технички директор „Еко-градње“ из Зрењанина.

У другом делу уговора вредног 27,5 милиона динара је наставак радова у овој улици у дужини од 600 метара и реконструкција паркинг површина све до улице Михајла Пупина и новог тржног центра. Такође, радиће се обнова раскрснице Јована Јовановића Змаја и Партизанске улице са решавањем атмосферске канализације с десне стране, од улаза са Башаидског друма.

Кикинда

Народна библиотека „Јован Поповић“ угостиће у четвртак, 16. маја, од 19 сати, Младена Стевановића, аутора књиге „Три слободе за Симону”. О књизи ће говорити и др Василије Милновић, књижевни критичар и историчар.