April 18, 2026

Year: 2026

hospitality-3793946-1280

Nemački gigant tone: “Bosch” u dubokoj krizi!

Jelena Trifunović January 31, 2026
Kako portal Srpski ugao u svom tekstu prenosi : Nemački industrijski gigant “Bosch” ulazi u 2026. godinu sa ozbiljnim problemima, a njegovi rezultati sve više liče na dijagnozu stanja cele nemačke industrije, piše „Noje Ciriher cajtung“ (NZZ) u analizi objavljenoj 30. januara 2026. godine.

Prema preliminarnom bilansu za 2025. godinu, “Bosch” je ostvario prihod od 90,5 milijardi evra, što predstavlja pad od 1,5%, dok je operativna dobit pre kamata i poreza pala za čak 45% i iznosi svega 1,3 milijarde evra. Profitna marža od 1,4% najniža je u poslednjih petnaest godina i daleko ispod nivoa koji bi omogućio stabilan razvoj.

Iz kompanije upozoravaju da ni 2026. godina ne donosi olakšanje. Očekuje se stagnacija prihoda, nastavak pritiska na profit zbog slabe potražnje u automobilskoj industriji, rekordno visokih cena energije u Nemačkoj i sve agresivnije konkurencije iz Kine. Kao odgovor, “Bosch” planira ukidanje do 6.000 radnih mesta do 2027. godine, uglavnom u Nemačkoj, kao i godišnje smanjenje troškova od oko 1,5 milijardi evra. Za kompaniju koja je decenijama bila sinonim za nemačku industrijsku stabilnost, to predstavlja dramatičan zaokret.

Međutim, ovo nije kriza jedne firme. “Bosch” danas pokazuje šta se dešava sa celim industrijskim modelom kada se dugogodišnja dominacija u tehnologijama motora sa unutrašnjim sagorevanjem naglo zamenjuje elektromobilnošću koja još uvek nije profitabilna. Dok kineski proizvođači preplavljuju svetsko tržište jeftinim baterijama i vozilima, nemački koncerni gube konkurentsku prednost zbog najviših cena energije u Evropi, rastuće birokratije i regulatornih zahteva, kao i političkog forsiranja zelene tranzicije bez čvrstog ekonomskog oslonca.

Posledice su vidljive: pad narudžbina, zatvaranje pogona, masovna otpuštanja i ubrzano premeštanje proizvodnje van Nemačke. Savezna vlada pokušava da odgovori obećanjima o takozvanoj „industrijskoj struji“ po ceni od pet centi po kilovat-satu, ali i u industriji i u analitičkim krugovima vlada uverenje da je reč o kozmetičkoj meri. Ona ne rešava suštinske probleme – zavisnost od kineskih dobavljača, visoke poreze, skupu energiju i regulatorni okvir koji guši proizvodnju.

Nemačka, nekada industrijski motor Evrope, sve više pokazuje znake deindustrijalizacije. Milioni radnih mesta su pod pritiskom, a kompanije poput “Boscha”, “Volkswagena” i “Siemensa” već sele delove proizvodnje u Mađarsku, Srbiju ili direktno u Kinu. Dok se u Berlinu i Briselu govori o klimatskim ciljevima i „zelenoj budućnosti“, realnost pokazuje da se ta budućnost gradi van nemačkih granica. U samoj zemlji ostaju prazne hale, višak visokoobrazovanih inženjera i poreski teret koji dodatno slabi konkurentnost.

Ovo nije niz slučajnih loših odluka, već logičan ishod politike koja je žrtvovala realnu ekonomiju zarad apstraktnih ciljeva. Industrija koja je decenijama hranila nemačku srednju klasu i održavala evropsku ekonomsku stabilnost sada se suočava sa sopstvenim ograničenjima i cenom prebrzih odluka.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Bosch danas nije izuzetak – nemačka industrija slabi jer je realnu proizvodnju podredila ideološkim projektima. Dok se milijarde ulažu u tranziciju koja još ne donosi profit, fabrike se zatvaraju, a radnici ostaju bez posla. Ovo nije put u budućnost, već proces samouništavanja. Održiva privreda gradi se na onome što funkcioniše i donosi vrednost, a ne na političkim sloganima. Dok se to ne prizna, Nemačka će gubiti industrijsku snagu, a Evropa će snositi posledice te zablude.

Izvor: Srpski ugao

stari-zanati-ugovoti-macut-mesarovic-(1)

Podrška države starim zanatima: Sredstva za unapređenje i razvoj dobilo osmoro sugrađana

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Kikindski preduzetnici, njih osmoro koji se bave starim zanatima dobili su sredstva na konkursu Ministarstva privrede za kupovinu materijala ili mašina. Željku Zeljkoviću, sapundžiji, Danijeli Jerinkić koja se bavi tkanjem, Nevenki Bošnjakov koja se bavi vosakrstvom, Smiljki Bulatović, koja se bavi trukovanjem, sestrama Oliveri i Saneli Has koje se bave bombondžijskim zanatom Ljubici Erdeljan, grnčarki i Mirni Rackov, opančarki, ugovore su dodelili predsednik Vlade Srbije profesor dr Đuro Macut  i potpredsednica Vlade i ministarkom privrede Adrijana Mesarović.  Sredstva su dodeljena u okviru programa podsticaja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo i za razvoj starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti.

U Palati Srbije ovom prilikom izlagalo je i 12 preduzetnika iz zemlje među kojima su predstavljeni i opanci iz radionice „Mace papučarice“ iz Kikinde vlasnice Mirne Rackov koja je i govorila u ime onih koji su ugovore dobili za stare zanate.

-Od samog početka, 2009. godine, firma se bavi izradom tradicionalnih opanaka i obuće za folklor, uz poštovanje principa ručne izrade i zanatskog umeća koje se ne uči iz knjiga, već se stiče radom, strpljenjem i posvećenošću. Danas u  ponudi imamo više od 40 modela opanaka, kao i baletanke i cipele za folklorne probe, zatim čizme i obuću za igre iz Vojvodine. Hvala svima na podršci koju pružaju ženama preduzetnicama i svima koji se trude da sačuvaju proizvodnju, zanat i tradiciju. Za nas koji radimo ručno i stvaramo svojim rukama, ova podrška znači ohrabrenje da nismo sami i da naš rad ima vrednost – navela je Mirna Rackov.

Veliki broj preduzetnika koji se bave i ženskim preduzetništvom, ali i starim i umetničkim zanatima, dobilo je podršku za razvoj i nastavak onoga čime se bave, naveo je dr Đuro Macut i dodao:

-Država na ovaj način prepoznaje napore ljudi koji čuvaju kulturni identitet, kulturno blago i nasleđe naše zemlje, ali i da podrži žene u naporu da budu ravnopravni činioci u ekonomskom razvoju naše zemlje.

Adrijana Mesarović istakla je da je odobreno  84 zahteva preduzetnicama koje dolaze iz 18 različitih okruga u Srbiji.

– Ukupna vrednost investicija premašuje 208 miliona dinara, od čega bespovratna sredstva iznose skoro 100 miliona dinara. Najviše podržanih projekata dolazi iz uslužnih i prerađivačkih delatnosti, što pokazuje da žene preduzetnice u Srbiji razvijaju i tradicionalne i savremene privredne grane – precizirala je ministarka Mesarović.

A.Đ.

rak-dojke-2

Urađene 153 mamografije- dva rano otkrivena karcinoma

Tijana Despotovski January 31, 2026

Organizovani skrining na rak dojke u Kikindi sprovodi se od kraja septembra 2025. godine, a do kraja decembra urađene su 153 mamografije. Pregledi se realizuju u okviru programa prevencije u Severnobanatskom okrugu, sa ciljem ranog otkrivanja malignih promena. Od 29. septembra do 31. decembra na pregled je pozvano 510 žena. Deo njih je odbio pregled, pojedine žene se nisu javile na telefon, a deo je u prethodne dve godine obavio mamografiju ili je u međuvremenu preminuo.

Prema rečima dr Tatjane Pecarski, načelnice Odeljenja za kontrolu i prevenciju bolesti, dosadašnji odziv može se smatrati solidnim za početnu fazu programa.

–Ukupno je urađeno 153 mamografije, što je u proseku oko 50 pregleda mesečno. To je dobar rezultat za start organizovanog skrininga, iako uvek ima prostora za veći odziv – ističe dr Pecarski.

Od pregledanih žena, šest je upućeno na dopunsku dijagnostiku zbog sumnjivih nalaza, kod jedne je utvrđena je benigna promena, kod dve  je potvrđen maligni tumor, dok se za preostale još očekuju rezultati.

–Očekujemo veći odziv tokom 2026. godine i postepeno prevazilaženje uočenih organizacionih izazova – dodaje dr Pecarski koja i ovim putem apeluje na sugrađanke koje budu pozvane da se odazovu na pregled, naglašavajući značaj prevencije i ranog otkrivanja bolesti:

–Skrining može da spase život. Prema procenama, oko pet odsto žena koje će se pregledati u 2026. godini imaće sumnjive nalaze koji zahtevaju dalju dijagnostiku – navodi sagovornica.

Skrining na rak dojke u Severnobanatskom okrugu najpre je pokrenut u opštini Senta 2013. godine, dok su ostale opštine okruga, među kojima je i Kikinda, u program uključene od septembra prošle godine. Program je namenjen ženama koje dobijaju poziv na pregled, sa ciljem da se bolest otkrije u ranoj fazi, kada su mogućnosti lečenja značajno veće.

T. D.

njiva-atar-vojvodina-poljoprivreda-

Privremeni zastoj u isplati podsticaja biće otklonjen u najkraćem roku, saopštili iz Ministarstva poljoprivrede

Aleksandra Djuran January 31, 2026

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavestilo je poljoprivredne proizvođače i javnost da je došlo do privremenog zastoja u isplati podsticaja, zbog tehničkih problema, i navelo da se nastavak isplate podsticaja, prema trenutnim podacima, očekuje već od ponedeljka.

Kako se navodi u saopštenju iz tog Ministarstva, došlo je do privremenog zastoja u radu informacionih sistema koji se koriste za obradu i isplatu podsticaja, usled tehničkog problema u sistemu napajanja u okviru eksterne infrastrukture od koje zavisi rad više državnih servisa, a ne samo sistema u poljoprivredi. Zbog tog, neočekivanog prekida rada sistema, korisnici tokom prethodnih dana nisu bili u mogućnosti da pristupe uslugama, niti je bilo moguće nastaviti redovnu obradu zahteva i isplate podsticaja.

Sve nadležne službe su u stalnoj komunikaciji sa tehničkim timovima koji rade na otklanjanju problema i očekuje se da sistem ponovo bude u punoj funkciji u najkraćem roku. Ministarstvo poljoprivrede izvinjava se poljoprivrednicima zbog kašnjenja u isplatama koje je nastalo usled okolnosti na koje Uprava za agrarna plaćanja nije mogla da utiče.

-Svesni smo koliko je svako odlaganje isplata osetljivo za poljoprivredna gazdinstva i upravo zbog toga su sve službe angažovane da se čim se sistem stabilizuje nastavi sa redovnom dinamikom isplata. Prema trenutnim informacijama, nastavak isplate podsticaja očekuje se već od ponedeljka, odmah po uspostavljanju punog rada sistema – navodi se u saopštenju.

pusenje-2

Nacionalni dan bez duvanskog dima: Mladi najviše izloženi riziku

Tijana Despotovski January 31, 2026

Ove godine, Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, obeležavamo pod sloganom „Svakog dana bez duvana“. Podaci iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” ukazuju na to da više od trećine punoletnih građana Srbije puši, dok su mladi najizloženiji duvanskom dimu u mestima za izlazaku našoj zemlji.

Prema rezultatima nacionalnog istraživanja sprovedenog tokom 2023. godine na reprezentativnom uzorku od 1.598 građana uzrasta od 18 do 64 godine, 37,9 odsto stanovništva puši – 34,1 odsto svakodnevno, a 3,8 odsto povremeno. Svakodnevno pušenje je najzastupljenije u starosnoj grupi od 35 do 44 godine, dok polovina mladih od 18 do 24 godine nikada nije pušilo.

Najviše svakodnevnih pušača ima među građanima starosti od 35 do 44 godine, a većina pušača nema nameru da prestane. Čak 59,4 odsto njih ne razmišlja o odvikavanju, dok skoro tri četvrtine smatra da cigarete neće ostaviti ni u budućnosti. Prilikom izbora cigareta, pušačima su najvažniji ukus i cena – mlađima je presudan ukus, a starijima trošak.

Iako zakon zabranjuje pušenje u zatvorenim javnim i radnim prostorima, izloženost duvanskom dimu i dalje je veoma rasprostranjena. Više od 85 odsto građana koji posećuju mesta za izlazak bilo je izloženo dimu, dok gotovo polovina zaposlenih navodi da duvanski dim udiše i na radnom mestu

Podaci o mladima dodatno ukazuju na rano usvajanje rizičnih navika. Prema ESPAD istraživanju iz 2024. godine, više od trećine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola pušilo je cigarete bar jednom u životu, dok je elektronske cigarete probalo više od polovine ispitanih. Više od četvrtine učenika pušilo je cigarete u poslednjih 30 dana, a deo njih sa pušenjem je počeo već sa 13 ili manje godina.

Iako većina građana podržava primenu Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, istraživanja pokazuju da se zakon u praksi samo delimično poštuje. Stručnjaci ukazuju da ovi podaci predstavljaju jasan signal za dosledniju primenu postojećih propisa i jačanje preventivnih programa, posebno usmerenih ka deci i mladima.

Institut podseća na besplatnu telefonsku liniju i internet stranicu ostavipusenje.rs gde građani mogu pronaći odgovore na pitanja i podršku ukoliko se odluče da ostave pušenje. Telefonski broj je 080 020 0002 i dostupan je svakog radnog dana od 11 do 14 časova.

rukomet-1

ARKUS liga: MRK Kikinda – Partizan 27:33 (14:15)

Dejan Panić January 30, 2026
Kikinda – Dvorana: „Jezero”. Gledalaca: 340. Sudije: Marko Sekulić i Vladimir Jovandić (obojica Pančevo). Sedmerci: MRK Kikinda 3(3), Partizan 6(6). Isključenja: MRK Kikinda 6 minuta, Partizan 8 minuta.
MRK KIKINDA: Balaban, Davidović 2, Jokić, Jovanović 6, Ćosić 3, Miškov (9 odbrana), Todorov 2, M. Panić 1, Kitanović, Gajski, L. Panić 1, Kosanović, Petrović 3(3), Lazić 1, Kovačević 8, Gaćinović (4 odbrane).
PARTIZAN: Crnoglavac 9(2), Šotić, Ilije, Ivanov 2, Trnavac (13 odbrana), Kotar 1, Zečević 1, Šijan 5, Mićić 3, Popović, Nikolić 1, Stanković 2(2), Jevtić 2, Zorić, Anđelković 6(2), Damjanović 1.
Igrač utakmice: Nikola Crnoglavac (Partizan).
Semafor: 1:3(5.), 6:5(13.), 8:9(20.), 12:12(26.), 13:15(30.), 20:19(39.), 21:22(42.), 24:27(49.), 25:29(52.), 25:31(54.).
Beogradski „crno-beli”, teže nego što se očekivalo, potvrdili su, u „Jezeru” na startu nastavka šampionata, šampionske ambicije. Na severu Banata krenulo se u obostrano laganom ritmu, više je to domaćinu odgovaralo pa su timovi u prvom poluvremenu bili u egalu i nekoliko puta smenjivali se u vodstvu. Osim toga, gosti su načinili i, za njihov renome i nivo kojem teže, veliki broj grešaka u napadu, ispuštali lopte i pogrešno ih dodavali i samo su ih izvrstan golman Trnavac odbranama, te donekle Crnoglavac golovima, držali u egalu ili minimalnoj prednosti.
U nastavku, Crnoglavac je bio još bolji, ali u redovima domaćina Jovanović i Kovačević zablistali su napadu pa je odnos snaga na terenu, praktično, bio podjednak sve do finiša. Partizan je tada, prvi put na meču, stigao do plus tri. Završnica je potom ušla u mirniji tok, Trnavac je opet bio na visini zadatka, a gosti su zapravo tek tada zaigrali kako se očekivalo, načinili mini-seriju od 4:0 i sve je bilo odlučeno, premda su se domaćini još uvek trudili i na kraju skupo prodali kožu pa su na kraju pljeskom ispraćeni od publike.
D. P. 
kockanje-6

Kockanje među mladima: rizik prepoznat, ali ponašanje se ne menja

Tijana Despotovski January 30, 2026

Iako većina mladih u Srbiji prepoznaje kockanje kao opasno ponašanje, veliki broj njih se i dalje upušta u igre na sreću, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog među 500 tinejdžera uzrasta od 15 do 18 godina u više gradova Srbije. Podaci ukazuju da se kockalo ili se i dalje kocka 59 odsto mladića i 34 odsto devojaka, dok 62 odsto ispitanih smatra da je kockanje ozbiljan društveni problem.

Psihološkinja Jovana Davidhazi navodi da interesovanje za kockanje najčešće počinje u adolescenciji i da u rizičnoj grupi ni su sva deca podjednako zastupljena.

-Tinejdžeri koji ulaze u problem sa kockanjem često i ranije pokazuju impulsivnost, otpor prema autoritetima i društvenim normama, kao i sklonost da sopstveno zadovoljstvo stave ispred posledica – ističe Davidhazi.

Prema njenim rečima, mladi se u početku najčešće upuštaju u kockanje „iz naivnih razloga – želje za lakom zaradom, zabavom ili prihvatanjem u društvu“, ali je ključni problem to što je teško uočiti trenutak kada igra prelazi u zavisnost.

-Kada zabavu zameni zavisnost, ulazi se u začarani krug u kome kockanje postaje jedini način da se osoba oseti dobro i stimulisano, bez obzira na dobitke ili gubitke – objašnjava sagovornica.

Ona upozorava da zavisnost od kockanja ima sve karakteristike ozbiljnog poremećaja.

-Gubitak kontrole, opsesivne misli, takozvana kockarska euforija i izražena napetost kada se sa kockanjem prekine jasni su pokazatelji zavisnosti – navodi Davidhazi, dodajući da posledice ne pogađaju samo psihičko zdravlje, već i porodične odnose, socijalno funkcionisanje i finansijsku stabilnost mladih.

Posebnu ulogu u ranom prepoznavanju problema ima porodica, ali se, kako kaže, u praksi često dešava suprotno.

-Članovi porodice neretko prikrivaju problem – plaćaju dugove ili minimiziraju posledice – verujući da pomažu, a zapravo time produbljuju zavisnost – kaže Davidhazi i naglašava da je rana intervencija znatno efikasnija od lečenja u kasnijim fazama.

Zabrinjavajući je i podatak da 69 odsto mladih ne zna kome bi se obratilo ukoliko ima problem sa kockanjem. Prema rečima psihološkinje, pomoć najčešće prvo traže bližnji, dok sami mladi dugo ne prepoznaju ili ne prihvataju da imaju problem.

-Ako osoba ne smatra da ima problem sa kockanjem, ona neće tražiti pomoć, niti će je prihvatiti kada joj se ponudi – ukazuje Davidhazi.

Iako u Srbiji postoje ustanove koje se bave lečenjem bolesti zavisnosti, sagovornica smatra da je neophodno unaprediti sistem podrške, pojačati kontrolu dostupnosti kockarskih sadržaja i učiniti informacije o pomoći jasnijim i dostupnijim.

-Mladima je kockanje danas veoma lako dostupno, a bez jasnih granica i adekvatne zaštite, rizik od razvoja zavisnosti je izuzetno visok – zaključuje Davidhazi.

T. D.

muzej-10

Muzej u džepu: audio-vodič koji o Kikindi priča na četiri jezika

Tijana Despotovski January 30, 2026

Narodni muzej Kikinda krajem 2025. godine uveo je multijezični digitalni audio-vodič koji posetiocima omogućava samostalno i interaktivno upoznavanje stalne postavke muzeja i lokaliteta Suvača. Vodič je dostupan putem mobilne aplikacije i koristi se u okviru redovne ulaznice, bez dodatne naplate.

Reč je o projektu „Multijezični digitalni vodiči i mobilne platforme za prezentaciju i promociju kulturnog nasleđa Narodnog muzeja Kikinda“, čiji je cilj osavremenjivanje načina prezentacije muzejskih sadržaja i njihova veća dostupnost domaćoj i stranoj publici. Audio-sadržaji su dostupni na srpskom, engleskom, mađarskom i rumunskom jeziku, a obuhvataju tekstove, fotografije i zvučne zapise.

Prema rečima muzejskog savetnika dr Dragana Kiurskog, glavni razlog za uvođenje audio-vodiča jeste sve raznovrsnija struktura posetilaca.

-Naš muzej sve češće posećuju strani turisti, a nemamo uvek mogućnost da im obezbedimo vodiča na stranom jeziku. Audio-vodič omogućava da svi dobiju kvalitetno i razumljivo tumačenje postavke – naveo je Kiurski.

Vodič obuhvata 15 tačaka u okviru stalne postavke Narodnog muzeja Kikinda, uključujući priču o zgradi muzeja, arheološku, etnološku, istorijsku i umetničku zbirku, kao i izložbe posvećene prirodnjačkom nasleđu i slikarstvu 20. i 21. veka. Poseban segment posvećen je Suvači, mlinu na konjski pogon iz 1899. godine, koji je pod programskom upravom muzeja.

Aplikacija se besplatno preuzima sa Google Play prodavnice pod nazivom „Heritage Guide“ i ostaje dostupna korisnicima i van muzeja. Sadržaj je prilagođen različitim grupama posetilaca, a poseban značaj ima za slepe i slabovide osobe, u skladu sa inkluzivnim pristupom muzeja.

Projekat je realizovan u saradnji sa kompanijom Go2TECH d.o.o., koja je bila zadužena za dizajn i tehničku izradu aplikacije, dok je finansiran sredstvima Ministarstva kulture. Na pripremi tekstova radili su kustosi i edukatori Narodnog muzeja Kikinda, a realizacija je trajala oko tri meseca.

Kako ističu u muzeju, uvođenje audio-vodiča predstavlja važan korak u modernizaciji rada ustanove, ali i doprinos turističkoj ponudi grada.

-Iako ništa ne može da zameni živu reč i direktan kontakt sa predmetom, digitalni vodič pruža novo iskustvo i drugačiji pogled na postavku, čak i onima koji misle da muzej već dobro poznaju – poručuje dr Dragan Kiurski.

T. D.

migrant

Migranti uništavaju „belu“ Evropu: Taker Karlson objavio film o najopasnijoj ruti

Tijana Despotovski January 30, 2026

Američki konzervativni novinar Taker Karlson objavio je 20. januara 2026. dokumentarni film „Kako se menja Evropa: Putem najsmrtonosnije migrantske rute na svetu“ na svojoj platformi Tucker Carlson Network. Film se bavi jednom od najrizičnijih migracionih putanja ka Evropi, koja prema autorima, počinje na atlantskoj obali Zapadne Afrike u Mauritaniji, prelazi okean do Kanarskih ostrva – španske teritorije u Atlantiku, uključujući ostrvo „El Hijero“, a zatim se nastavlja ka kontinentalnoj Španiji, Francuskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

U filmu se ova ruta opisuje kao organizovani kanal masovne migracije u kojem najvažniju ulogu imaju krijumčarske mreže. Karlson navodi da se prevoz naplaćuje desetine hiljada evra po plovilu i da je reč o opasnom putovanju koje svake godine odnosi veliki broj života. Poseban akcenat stavljen je na strukturu migranata i na bezbednosne i socijalne posledice po zemlje prijema.

Dokumentarac prati kretanje migranata iz regiona Sahela i Magreba, kao i iz pojedinih delova Zapadne Afrike i Bliskog istoka. Karlson iznosi tvrdnje da zapadne vlade, kao i pojedine međunarodne organizacije i nevladine strukture, ne samo da ne sprečavaju ilegalne prelaze, već da ih, prema njegovoj interpretaciji, logistički i finansijski olakšavaju. U tom kontekstu pominje se „International Organisation for Migration“ (Međunarodna organizacija za migracije – IOM), agencija sistema Ujedinjenih nacija koja se bavi migracionim pitanjima, kao i druge humanitarne organizacije aktivne duž rute.

Film sadrži snimke sa terena, intervjue sa migrantima i izjave sagovornika koji govore o motivima odlaska, načinu prelaska i ulozi posrednika. Karlson ove iskaze tumači kao dokaz da migracije nisu isključivo humanitarni fenomen, već deo šireg političkog i ekonomskog procesa koji, kako tvrdi, ima duboke posledice po socijalnu koheziju, tržište rada i bezbednost evropskih društava.

Autori filma navode da su tokom snimanja nailazili na pritiske i incidente, uključujući i napad na članove ekipe u Parizu. Ovi događaji u filmu služe kao ilustracija, kako Karlson ocenjuje, narušenog javnog reda i ograničenog delovanja institucija u pojedinim zapadnoevropskim gradovima.

Kao bivši dugogodišnji voditelj Fox News-a, Karlson nastavlja kritiku migracione politike i debate o identitetu i integraciji. Posebno se osvrće na Španiju, Francusku i Nemačku i ističe nizak natalitet domaćeg stanovništva, izazove integracije i rastuće tenzije u urbanim sredinama. Kritičari filma upozoravaju da Karlson koristi selektivne podatke i dramatizaciju, dok njegove pristalice tvrde da dokumentarac otvara teme koje su, po njihovom mišljenju, potisnute iz glavnih medija.

Film je dostupan isključivo putem pretplate na sajtu tuckercarlson.com i od objavljivanja je izazvao snažne reakcije na društvenim mrežama, naročito na platformi X, gde se vode intenzivne rasprave o migracionoj politici i budućnosti Evrope.

Dokumentarac Takera Karlsona predstavlja jasan politički stav i upozorenje. Bez obzira na kontroverze, film otvara pitanje koje evropske elite često izbegavaju – da li masovne migracije u sadašnjem obliku doprinose stabilnosti ili dugoročno potkopavaju društvenu koheziju i identitet država. Karlsonov rad afirmiše potrebu za otvorenom raspravom o granicama, suverenitetu i odgovornosti država prema sopstvenim građanima. U tom smislu, ovaj film nije poziv na strah, već na političko preispitivanje pravca u kojem se Zapad kreće.

Izvor: Nina Stojanović / Srpski ugao

bebi-paketi-januar-2026-(7)

Najlepša akcija u Gradskoj kući: Bebi paketi za najmlađe sugrađane

Aleksandra Djuran January 30, 2026

Za 165 beba rođenih u septembru, oktobru, noveembru i decembru prošle godine u Gradskoj kući dodeljeni su paketi sa osnovnom opremom, dar lokalne samouprave.

Poklon za novorođenče dobila je i Nikolina Manojlović Feher.

-Sina Petra rodila sam pre četiri meseca i to mi je druga beba. Imam i osmogodišnjeg sina Nikolu. Puno nam znači što grad misli na nas i našu decu. Paketi su dobro došli, a multifunkcionalna stolica je  – Manojlović Feher.

 

Najmlađe goste Gradske kuće i njihove roditelje, bake i deke pozdravio je gradonačelnik Mladen Bogdan koji je naveo da su pokloni koje obezbeđuje „Bebi klub“ jedna od najlepših i najradosnijih akcija lokalne samouprave.

-Za sve nas ovo je porodično okupljanje jer je Gradska kuća dom svih naših sugrađana. Svim roditeljima, ali i onima koji se još uvek nisu odlučili za ovaj korak, možemo da obećamo da će lokalna samouprava uvek biti uz njih. Izdvajamo značajna sredstva za populacionu politiku i dečiju zaštitu, a za mere socijalne zaštite u ovoj godini opredeljeno je više sredstava. U planu je da uvećamo izdvajanja za Savetovalište za brak i porodicu – poručio je gradonačelnik Bogdan.

Dodeli su prisustvovali i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski, kao i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.

 

A.Đ.