June 25, 2026

Yеар: 2026

вссов-дан-сколе-(2)

Дан Високе школе: Признања најбољим студентима основних и мастер студија

Aleksandra Djuran Април 4, 2026

Висока школа струковних студија за образовање васпитача обележила је 4. април, Дан студената, који је уједно и Дан једине високошколске установе у нашем граду. Ово је била прилика да се најбољим студентима основних и мастер студија доделе признања.

Најбоља на основним студијама је Јелена Петровић из Зрењанина са просеком 9,64 на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста.

-Школу сам одабрала јер волим овај позив, а и због тога што, нама, који смо родитељи значи настава викендом. Запослена сам у струци и настављам са усавршавањем. Уписала сам мастер јер желим да будем што боља у свом послу – истакла је Јелена Петровић.

Марија Малеш из Бочара, била је најбоља и на основним студијама, а исти успех поновила је и на мастер студијама. Она је добила плакету „Др Јелена Мићевић Карановић“, установљену у знак сећања на прерано преминулу професорицу ове школе.

-Велика је част што ми је припала плакету, посебно што сам имала ту привилегију да ми професорка Мићевић Карановић предаје. Мој највећи успех је тај што сам добила могућност да са знањем, које сам стекла током студија, допринесем унапређењу ове професије. Сматрам да бити васпитач значи одговорност – рекла је Марија Малеш.

Поменимо и то да је доделу повеље „Др Јелена Мићевић Карановић“ иницирао Немања Савић, наш колега, новинар Комуне.

Висока школа обележила је 72 године постојања и рада.

-Уручено је 35 диплома на основним и 45 на мастер студијама. Драго ми је што смо имали прилику да угостимо и наше пријатеље из Румуније из вртића у месту Деска са којим имамо одличну сарадњу – додала је директорица Ангела Месарош Живков.

У пригодном програму учествовала су деца из кикиндских вртића, као и студенти.

А.Ђ.

крофне-из-блокс-(3)

Хуманитарне „Крофне из блока“: Средства за породицу Мијин

Aleksandra Djuran Април 4, 2026

На платоу испред храма Светог Николе организована је хуманитарна продаја крофни у оквиру акције „Крофне из блока“.  Борислав Наумовић из организације „Срби за Србе“, подсетио је да се акција организује другу годину.

-Интересовање је огромно и ми смо припремили 600 крофни. Поучени искуством од прошле године надали смо се оваквом одзиву суграђана. Сва прикупљена средства биће донирана Лидији Мијин, самохраној мајци са осморо деце из Иђоша, како би им се обезбедило место за становање. Тренутно живи у једној соби и без основних хигијенских услова. Свако ко узме крофну да онолико новца колико може. Похвалио бих Кикинђане који су и овога пута показали колико су хумани – навео је Наумовић.

Акција се реализује уз благослов Српске православне црквене општине.

 

микрофон

Министар Станковић: Послаћемо просветну инспекцију да провери рад свих високошколских установа

Jelena Trifunović Април 4, 2026

Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је данас да је најважније да се прикупе све чињенице и открије истина како је страдала студенткиња на Филозофском факултету у Београду, али и утврди одговорност за овај трагичан догађај и најавио да министарство планира да пошаље просветну инспекцију на све високошколске установе како би сеевентуално откриле неправилности у њиховом раду.

“Истрага се води у овом тренутку. Ја не бих коментарисао. Ми ћемо, када заврше полиција и тужилаштво истражне радње, у складу са нашим надлежностима довести просветну инспекцију на све факултете да једноставно видимо правилности и неправилности у раду високошколских установа”, рекао је Станковић за Танјуг.

Он је објаснио да Министарство просвете односно просветна инспекција није истражни орган већ контролни орган.

“Ми сачињавамо извештаје које се састоје из неких чињеница и околности које се везују за функционисање институције и онда налажемо у складу са законом препоруке шта треба да ураде надлежни органи у оквиру високошколских установа или у оквиру Ректората као централног, хајде да кажем, органа који управља факултетима”, рекао је министар.

Навео је да постоје законске одредбе које дефинишу надлежности, а из тога проистичу наравно и одговорности различитих чинилаца који управљају било појединачним факултетом, било универзитетом.

“То је оно што треба да утврде надлежни органи у правичном поступку, дакле никога не можемо унапред да оптужимо да је крив, али исто тако не можемо никога због његових политичких ставова или због његовог положаја који има у друштву да изузмемо од истражних радњи. Једноставно сваки грађанин је дужан властима ове земље да пружи одговарајуће сазнања које има о неком догађају које је трагичног карактера. Истражни органи то морају да знају”, рекао је Станковић.

На питање да ли је полиција морала у униформама да уђе на Филозосфки факултет, Станковић је истакао да је полиција ушла у зграду Ректората по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, у складу са својом законском процедуром.

“Како полиција улази, да ли улази у униформи или у цивилу, то одлучује полиција, не одлучује министар просвете. Оно што је најважније јесте да се прикупе све чињенице и утврде околности које се везују за тај трагичан случај, да јавност сазна истину о томе зашто се тако нешто догодило. да ми као просветне власти заједно са Универзитетом разредимо механизме који ће спречити да се тако нешто не догоди будућности и да наравно да у складу са законом и евентуално неким поступком који буде вођен људи одговарају за оно што су учинили и оно што нису учинили”, рекао је Станковић.

 Он је казао да се догодио један трагичан догађај и да ће истрага која је у току утврдити који су узроци и шта сте десило.

 Говорећи о моралној одговорности поводом трагедије на Филозофском факултету, Станковић је рекао да је морал једним делом друштвена чињеница, али у нормативном смислу пре свега индивидуална ствар.

“Морал, лично мислим да је ствар савести сваког човека, а савест је неки унутрашњи глас који вам говори да ли поступате исправно или не. Тако да ја не бих се бавио савешћу оних који управљају Универзитетом, они треба да се баве собом”, рекао је Станковић.

Извор: Танјуг

јеремy888-траин-4745050-1280

Воз искочио из шина у Аустрији: Хиљаде путника заглављено!

Jelena Trifunović Април 4, 2026

На једној од најпрометнијих алпских железничких линија између Иннсбруцка и граничне станице Бреннер дошло је до озбиљног инцидента празан теретни воз је у петак поподне искочио из шина, што је довело до потпуне обуставе саобраћаја на овој кључној рути према Италији, пише Српски угао. Према саопштењу аустријске државне железнице ОББ, пруга ће остати затворена најмање до суботе у току дана, а путници су принуђени на заменски аутобуски превоз и дужа чекања управо уочи великог ускршњег путничког таласа.

Како преноси ОРФ Тирол, несрећа се догодила око 14.55 часова, када је празан теретни воз напуштао станицу Бреннер, која се налази на италијанској страни границе. Код једне скретнице (Wеицхе) искочило је више вагона. Срећом, није било повређених лица, нити је воз превозио опасне материје, или путнике. Ипак, инцидент је моментално блокирао целокупан саобраћај између Иннсбруцка и Бреннера, како регионални, тако и међународни возови ка Италији.

Аустријске власти су брзо реаговале и организовале заменски превоз за регионалне путнике аутобуси саобраћају између Стеинацх ам Бреннер и Бреннера, док се даљински возови замењују аутобусима на релацији Иннсбруцк Хауптбахнхоф – Бреннер. Путници су упозорени да рачунају на знатна кашњења, а у неким случајевима и до пола сата дуже путовање. Ова обустава долази у најнезгоднијем могућем тренутку, на самом почетку Васкршњег викенда, када хиљаде људи креће на пут ка југу Европе.

Узрок искочења још увек није познат, а истрага је у току. ОББ је саопштио да се очекује да ће пруга бити ослобођена „у току суботе“, иако се раније помињало „субота ујутро“. Ово није први пут да Бреннер-бахн, витална артерија за теретни и путнички саобраћај између Аустрије и Италије, показује рањивост пред непредвиђеним догађајима. У прошлости су сличне незгоде доводиле до вишедневних обустава и великих трошкова.

Поглед редакције портала Српски Угао

Инцидент је изазвао талас незадовољства међу путницима, посебно онима који су планирали породична путовања за Васкрс. Многи су на друштвеним мрежама поделили фрустрације због хаоса на једној од најважнијих европских транзитних рута. Док се Европа суочава са све већим притиском на железничку инфраструктуру, Нарочито због низа железничких несрећа у Шпанији овакви догађаји подсећају да чак и у развијеним земљама попут Аустрије. Мале техничке грешке могу да изазову ланчане поремећаје, јер несреће се свуда дешавају.

Пише: Стефан Стојановић

Извор: Српски угао

врбица-2026-(1)

Врбица, симбол дечије радости и Лазаревог васкрсења

Aleksandra Djuran Април 4, 2026

Православни верници обележавају Лазареву субота односно Врбица. Овај празник посвећен је дечијој радости, а у центру града постављене су тезге са слаткишима, сланишима, играчкама, цвећем, сликама, пољопривредним производима, рукотворинама.

Обичај је и да мајке свечано обучену децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, воде у цркву и купују им звончиће везане за тробојку које малишани носе око врата. Срели смо Сергеја и Владислава Перовића и Милана и Милу Марић који су носили звончиће око врата.

-Звончиће смо купили у цркви, а носе се зато што је данас Врбица. Јуче смо прескакали ватру на Лазарици, а данас смо дошли у цркву и да купимо нешто на Врбици – открили су нам наши саговорници.

Већ више од деценије звончиће свих боја и украса на Градском тргу продаје Александра Мркоњић из Београда.

-Ову традицију је започела моја мајка, а отац и ја смо наставили. Чувамо њене дизајне и убацујемо нове, у складу са временом. Долазе нам и родитељи који нам кажу да имају наше звончиће које су добили када су били мали. Кикинђани радо купују звончиће који су симбол радости Лазаревог васкрсења – казала је Мркоњић.

На Лазареву суботу бере се и пруће од врбе преко којег се, по веровању, преносила снага зеленила на децу и одрасле. Сваке године она се прославља освештањем врбових грана и литијом деце око цркве. По традицији у православним црквама освештавају се врбе, а верницима се  деле освештане гране.

А.Ђ.

 

пеxелс-микхаил-нилов-8718466

Верници који Ускрс славе сутра обележавају Велику суботу, дан тишине, ишчекивања и духовне припреме

Aleksandra Djuran Април 4, 2026

За вернике који Ускрс славе по Грегоријанском календару  данас је Велика субота, дан пред велики празник Ускрс.

Велика субота, односно Света субота, последњи је, трећи дан Вазменог тродневља и овај дан има посебно место јер је посвећен тишини и молитви. Овај дан познат је и под другим називима, међу којима су Велики шабат, Црна субота, Радосна субота, Субота славе.

Посебно мјесто у обележавању овог дана има Вазмено бдење, које се традиционално слави ноћу. Ово богослужје не почиње пре него што падне ноћ, а завршава пре сванућа ускрсне недеље. Тада се вјерници окупљају око огња који свештеник благослови, а тим пламеном пали се ускрсна свијећа, симбол Исуса Криста, светла и новог живота.

Велика субота је дан тишине, ишчекивања и духовне припреме. Између туге Великог петка и радости Ускрса, овај дан у хришћанској традицији носи поруку мира, сабраности и наде, док се у многим домовима истовремено обављају и посљедње припреме за  прославу Ускрса.

лазарице-синдјелицева-(4)

Ватре Лазарице терају зло, духове и болести: Уживали и стари и млади

Aleksandra Djuran Април 3, 2026

Улице у Кикинди и околним селима ове вечери обасјавале су ватре Лазарице. Деца су са нестрпљењем чекала да падне први мрак, како би могли да прескачу ватру. Палили су се тулај, слама, гране.

 

Дечија граја праћена будним оком старијих чула се и у  улици Стевана Синђелића где су се окупили чланови Кикиндског коњичког друштва. И Ника Белеслин била је једна од оних који су прескакали Лазарицу.

-Долазим сваке године. Окупио се велики број мојих другара. Волим да прескачем ватру, није ме страх ни када је велика– каже Ника.

 

Мира Ракић присетила се како је то било некада:

-У паљењу Лазарице учествовао је читав комшилук. Било је пуно младих, пуно парова и деце. Спремале су кокице, палачинке, кифле и крофне и кокице обавезно, а старији би попили по коју ракију и вино. Народно весеље трајало је до поноћи. Неретко је ту била и хармоника па се запевало и заиграло- сазнајемо од Мире Ракић.

Градоначелник Младен Богдан такође је уживао у овом обичају. Прескакао је ватру разговарао са суграђанима и дружио се са децом. Како је истакао, ови обичаји су важни, јер, пре свега, окупљају све генерације на једном месту.

И данас је тако, док млади прескачу ватру, старији Кикинђани друже се уз крофне, кокице и ракију.  Тако је било и у Малом Бедему где се окупило стотинак становника овог дела града, истакао је Золтан Кочиш.

 

-Ми овако обележавамо сваке године Лазарицу. Палимо тулај, гране, сламу по старом обичају. Зна се да је петак вече пред Врбицу  увек весео. Деца су једва чекала да падне мрак и да упалимо ватру. Кокице су обавезне. Сви донесу по нешто тако да деца поред прескакања ватре уживају и у слатким и сланим ђаконијама – открио нам је Кочиш.

Паљење ватри Лазарица сваке године пада у петак, седам дана пре Великог петка за православне вернике. Некада се веровало да прескакање упаљених снопова кукуруза, грана, сламе, тера зле духове, вештице и болест.

А.Ђ.

хана-докиц

Хуманитарна акција у Мокрину: Прикупљају се средства за четрнаестогодишњу Хану Докић

Aleksandra Djuran Април 3, 2026

У недељу, 5. априла од 16 сати, на Варошком тргу биће организован хуманитарни слатко- слани базар. Сва средства која се прикупе биће донирана за помоћ Мокринчанки четрнаестогодишњој Хани Докић.

-Хани је са две године постављена дијагноза мишићна спинална атрофија – сазнајемо од Зорице Лазић која је иницирала хуманитарну акцију. – Са десет година дошло је до погоршања болести и са 11 је почела да користи колица. Средства су јој неопходна за куповину колица која ће јој омогућити да се лакше креће и да преброди све баријере на тротоару и уопште на путу од школе до куће, а које јој отежавају живот. Неопходна колица постоје само у Швајцарској и њихова цена је четрдесетак хиљада евра. Део средстава је већ прикупљен, а надам се, да ће уз помоћ људи добре воље, врло брзо Хани на располагању бити цела сума, што би јој омогућило да квалитетније живи.

Хана, чији су родитељи су Мокринчани, са породицом живи у Новом Саду и ученица је прве године Гимназије „Исидора Секулић“.

Број жиро рачуна на који је могуће уплатити средства за Хану Докић је 200716000000315750 банка Поштанска штедионица.

болница-донације-(23)

Здравственим установама у Кикинди опредељено 58,5 милиона динара за нову медицинску опрему

Aleksandra Djuran Април 3, 2026

Покрајински секретаријат за здравство донео је одлуку  о додели средстава на конкурсу за финансирање односно суфинансирање изградње, одржавања и опремања здравствених установа у Војводини. За три здравствене установе у Кикинди одобрено је укупно 58,5 милиона динара.

Општа болница, по основу поменуте одлуке, набавиће 4К видео лапароскопски стуб са сетом за лапароскопију и сетом за хистероскопију за који је одобрено 17,2 милиона динара, ултразвук за радиологију у износу од 10,3 милиона, оптички кохерентни томограф у износу од 9,2 милиона, апарат за анестезију  за који ће бити издвојено 6,1 милион, апарат за интраоперативно спашавање крви у износу од четири милиона, транспортни респиратор вредан 1,8 милиона динара и  бронхоскоп од 1,5 милиона динара. Укупан износ на који Општа болница може да рачуна је 50,3 милиона динара.

По истом конкурсу Дому здравља припало је укупно 4,3 милиона динара.  За набавку осам комада  аутоклава за стоматолошку здравствену заштиту опредељено је 3,8 милиона динара, а за седам  компресора за стоматолошку здравствену заштиту 545 хиљада динара.

Заводу за јавно здравље за набавку апарата за паразитолошки преглед фецеса који користи напредну АИ технологију и дигиталну микроскопију са припадајућим подацима одобрено је 3,8 милиона динара.

А.Ђ.

 

 

ускрс-јаја

За вернике који Ускрс прослављају по Грегоријанском календару данас је Велики петак

Aleksandra Djuran Април 3, 2026

Хришћани који време рачунају по Грегоријанском календару и Ускрс славе 5. априла, данас ће широм света и Србије обележити Велики петак, дан спомена Христове муке, разапињања и смрти.

Дан када је на крсту страдао Исус Христ најтужнији је дан у хришћанству, а за вернике, Велики петак је дан поста и немрса. Велики петак, једини је дан у години кад Католичка црква нема свету мису, али се у црквама после подне чита Крижни пут – односно пут страдања Христовог.

Верници фарбају јаја, која представљају симбол обнављања природе и живота, а ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.Према предању, прва јаја цару Тиберију поклонила је Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о ускрснућу.

У дане Светог тродневља, на Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу црквена звона не звоне, а они се  завршава празником Христовог ускрснућа, Ускрса.

error: Content is protected !!