August 8, 2026

Yеар: 2026

вауцери

Испред Поште ред за туристичке ваучере

Jelena Trifunović Аугуст 3, 2026

Од 8 сати почела је пријава пензионера за доделу 30.000 туристичких ваучера у вредности од по 10.000 динара на шалтерима пошта.

Програм је намењен пензионерима чија месечна пензија не прелази 80.000 динара, имајући у виду да су управо они претходних година били најбројнији корисници ове мере подршке домаћем туризму.

Пријава се подноси лично, а уз пријаву је потребно приложити личну карту или пасош, потврду о резервацији смештаја и доказ о оствареном праву на пензију.

Ваучери ће моћи да се користе до 1. новембра 2026. године.

данијела-бјељац

Данијела Бјељац дужност секретара Црвеног крста Кикинда предала Бели Шаму

Jelena Trifunović Аугуст 3, 2026

После две деценије професионалног рада и укупно 33 године проведене у Црвеном крсту Кикинда, од чега 13 као волонтер и 20 као запослена, Данијела Бјељац више неће обављати дужност секретара ове хуманитарне организације.

Како наводи, свој професионални ангажман наставиће ван седишта Црвеног крста Кикинда, али остаје верна хуманитарној мисији организације и враћа се у редове волонтера.

– Велико ми је задовољство што сам као секретар, а претходно и као програмски сарадник Црвеног крста Кикинда, имала прилику да сарађујем са свима вама, за опште добро људи у потреби и корисника наших програма и активности, а посебно оних најугроженијих. Након 13 година волонтерског стажа и 20 година професионалног рада, радујем се повратку у редове волонтера и остајем верна организацији, њеним принципима и хуманитарној мисији – навела је Бјељац.

Саопштила  је да је дужност секретара предала дугогодишњем колеги и сараднику Бели Шаму, који ће убудуће руководити организацијом Црвеног крста Кикинда.

Бјељац је упутила захвалност свим сарадницима и пријатељима са којима је годинама реализовала бројне хуманитарне акције.

– Посебна захвалност упућена је жени огромног срца, нашој председници Маријани Мирков, за три деценије подршке, одрицања и разумевања. Хвала свима на сарадњи и прилици да чинимо добре ствари заједно – поручила је доскорашња секретарка.

Током свог дугогодишњег рада у Црвеном крсту Кикинда, Данијела Бјељац била је један од носилаца бројних хуманитарних, здравствено-превентивних и едукативних програма, као и акција добровољног давалаштва крви, пружајући значајан допринос раду једне од најактивнијих организација Црвеног крста у Србији.

 

2.8.-мали-фудбал-1

Иђош: Стартовао турнир у малом фудбалу

Dejan Panić Аугуст 2, 2026

Утакмицама по групама стартовао је турнир у малом фудбалу у Иђошу. Планирано је да се мечеви играју до 11. августа, а потом ће започети и завршне борбе по тзв. нокаут систему.

тиса-адорјан-офк-кикинда

Друга провера: Тиса (Адорјан) – ОФК Кикинда 3:2 (1:0)

Dejan Panić Аугуст 2, 2026

У другој провери овога лета, пораз ОФК Кикинде у Адорјану од Тисе, резултатом 3:2. Повео је домаћин, члан војвођанског „Севера”, ближе одмору. Погрешио је Пајтин, пресекао му је пас домаћи играч и поентирао. У наставку, Тиса је удвостручила предност из казненог ударца којег је скривио Цвијановић, а остала је дилема и је ли ОФК Кикинда, у акцији која је претходила пеналу, била оштећена за недосуђени офсајд у којем је вероватно био домаћи фудбалер. Средином наставка, 3:0 за Тису, а онда у финишу најпре Вланиколин, с двадесетак метара по средини, шутира за 3:1, а који минут касније и Пашић се уписује међу стрелце, главом из петерца након повратног центаршута Белоша, за коначан исход.
ОФК КИКИНДА: Шево, Цвијановић, Кнежевић, Белош, Барбул, Кресоја, Лекај, Пајтин, Коцкар, Ђорић, Стојанов. Играли су још: Радаковић, Вланиколин, Путник, Радивојша, Смани, Пашић, Чудан, Војновић, Лукић, Јанков, Степанчев.
Д. П.

цз-рс

Црвена звезда иступила из Војвођанске лиге „Исток”: Рускоселци у најнижем рангу

Dejan Panić Аугуст 2, 2026

У минулој сезони рускоселска Црвена звезда, заузела је пето место на војвођанском „Истоку”, па ја тако била најбоље пласирана екипа са шире територије нашег града у том рангу, али целокупан играчки кадар напустио је овог лета клуб и управа је одлучила да се будући млади састав не изложи катастрофалним поразима у покрајинском рангу већ да дечаци од предстојеће јесени заиграју у најнижем степену.
– Последњих седмица покушавали смо да оформимо екипу која би иоле могла парирати ривалима, али када је постало јасно да би кадети и понеки омладинац били топовска храна за поправљање гол-разлике противничким тимовима, одлучили смо се на овај изнуђени потез. Клуб се није угасио, а много пута досад испадао је и то на терену у најнижи ранг и зато поручујемо да ће се фудбал и надаље играти у Руском Селу, а за неколико дана требало би да буде и формирана лига ФСГ Кикинда састављена од седам клубова. Наш тим с клупе предводиће Бране Војновић који има потребну лиценцу, а досад је био тренер најмлађима – каже Душко Вујановић, председник Црвене звезде.
Д. П. 

представа-курија

Препуно двориште Курије: Црнохуморна представа „Само нек иде редом” одушевила Кикинђане

Jelena Trifunović Аугуст 2, 2026

Да је градска управа односно Туристичка организација Града Кикинде направила пун погодак довођењем представе „Само нек иде редом“ у наш град, показало је синоћно препуно двориште Курије. Тражило се место више за ову црнохуморну комедију о наследству.

Немања Јаничић, један од глумаца у овом комаду Кикинђанима је већ добро познато лице:

-Ово је већ четврта или пета година узастопце да долазим у Кикинду на Културно лето и заиста је фантастично. Ова публика је одлична и зна да гледа добре комедије. Знају да награде аплаузом и знају да се насмеју и нама је то јако значајно.

Потом је открио и детаље саме радње овог комада:

-Представа је класична комедија менталитета. Деда, који је преминуо, имао је три унука и заплет настаје око питања кога је деда више волео.

Иначе, овај глумац наводи да је у последње време врло тражен за разне серијске формате, али да увек радо игра овакве позоришне комедије, јер му је непосредан контакт с публиком важан. То доказује и својим летњим ангажманом на Гардошу, где га, по његовим речима, сваке вечери уживо гледа преко 600 људи, а тако је било и ове кикиндске вечери.

Поред Јаничића у подели за овај комад су и Никола Тришић, Никола Миленковић и Ђорђе Стојковић, који се већ неколико пута поклањао севернобанатској публици:

-Мени је ово већ треће гостовање у Кикинди. Био сам 2018. с представом „Боје штека“ , а прошле године сам с колегама Немањом Јаничићем и Мирком Васиљевић играо у кикиндском позоришту „Мамбо италијано“. Захвалан сам Кикинђанима што сам тада имао прилику да играм и на овдашњим позоришним даскама, јер то је то био посебан осећај-наводи овај популарни глумац, мада, наводи Стојковић,  приступ отвореним и затвореним сценама се доста разликује, али, како каже, глумци увек пружају максимум, свеједно какав је амбијент.

Стојковић се и дотакао критика „софистициранијих“ позоришних гледалаца који сматрају да су летње такозване „тезгарошке“ представе често тривијалне и лаке:

-Људима требају и тежи и лакши садржаји, али људи кад оду на одмор читају мало лакше штиво. Тако је и са представама и мислим да овакве лаке комедије боље легну на ову врућину, као неко расхлађење. А с друге стране не мислим да је комедија као жанр лака, штавише, то је најтежи жанр и најтеже је насмејати човека, а ми смо то успели вечерас овде у Кикинди, задовољан је овај популарни драмски уметник.

Догађају је присуствовала и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу.

Н.С.

имаге1-(5)

Све десетке и једна деветка: Млади лекар Матеј Имброњев међу најбољим студентима медицине

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2026

Матеј Имброњев, овог јула, студије медицне завршио је у року и као један од најбољих студената Медицинског факултета у Београду са просеком 9,98. Током читавог школовања имао је само једну деветку, све остало су биле десетке. Како каже медицина није била његов избор, она је одабрала њега:

-Никада нисам успео да замислим себе у неком другом позиву. Што сам дуже студирао, то сам био сигурнији да нисам донео одлуку само разумом, већ да сам препознао нешто што је у мени одавно постојало. Медицина је за мене управо таква, не тек занимање, већ позив који је, на неки необјашњив начин, одувек био део мог бића.

На почетку студија просек му није био циљ, занимало га је знање и да разуме он што учи и управо је усмереност ка знању, а не ка бројкама, на крају донела и висок просек.

-Било је пуно времена проведеног над књигом, одрицања, непроспаваних ноћи и тренутака када је требало направити избор између тренутног задовољства и дугорочног циља. Ипак, никада нисам желео да медицина постане једина димензија мог живота. Трудио сам се да сачувам време за породицу, пријатеље, путовања и књиге, јер верујем да управо ширина интересовања и искустава обликује човека и једног дана га чини бољим лекаром – каже Матеј.

Медицина је веома компетитивна професија у којој се лекари често вреднују кроз различите показатеље, попут просека, броја научних радова, цитираности и других академских достигнућа. Ипак Матеј сматра да је најважније да се не изгуби она првобитна нит, љубав према човеку и жеља да му се помогнемо.

-Знање и успех имају прави смисао тек када остану у служби те идеје. Највећа вредност студија за мене нису само знање и вештине које сам стекао. У мој живот ушетали су људи са којима делим слична интересовања, вредности и поглед на свет. Медицина је била оно везивно ткиво које нас је спојило, али су пријатељства која су из тога проистекла одавно прерасла границе факултета и остала један од најдрагоценијих делова тог искуства – прецизира Матеј Имброњев.

Тренутно одрађује приправнички стаж, који траје шест месеци. После интензивних година студирања, ово је уједно и први период у којем има мало више времена за себе, па настоји да га искористи и за одмор и за лични развој.

-Након завршетка приправничког стажа и положеног државног испита волео бих да се запослим и наставим да учим кроз свакодневни клинички рад, док чекам прилику за специјализацију. Када је реч о избору специјализације, мислим да је то процес који траје од првог дана студија. Оно што нам се допада на папиру често се промени када из амфитеатра пређемо на одељење и видимо како заправо изгледа свакодневни рад. Тренутно ме највише привлачи дерматовенерологија. То је област која обједињује клинички рад, дијагностичко размишљање, могућност дугорочног праћења пацијената и интензиван научни развој. Ипак, сматрам да је прерано говорити са потпуном сигурношћу, јер медицина увек има начин да вас изненади и покаже нешто ново – закључио је Имброњев.

А.Ђ.

имагес-(15)

Православни верници обележавају Светог Илију

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2026

Српска православна црква и њени верници данас обележавају Светог пророка Илију – Илиндан, један од најпоштованијих празника у православном календару. Свети Илија сматра се строгим и непоколебљивим проповедником вере, а у народном предању познат је и као Илија Громовник.

Према хришћанском предању, Свети пророк Илија био је међу пророцима који су се на гори Тавор поклонили Исусу Христу на празник Преображења Господњег. Због тога се његов лик често налази на иконама које приказују овај велики празник.
У српској народној традицији верује се да Свети Илија небом језди у ватреним кочијама које вуку четири коња, а да су грмљавина и муње заправо одјек његових кола. Због тога је у народу познат као господар грома и олује.

Илиндан пада у најсушније и најтоплије доба године, па народно веровање каже да се на овај празник не раде тешки послови, нарочито у пољу, како се не би навукао гнев светитеља. Многи верници овај дан проводе у молитви, одласку у цркву и породичном окупљању, док бројне породице данас обележавају своју крсну славу.

ТРИ-ПРАСЕТА-(1)

На репертоару позоришта „Лане“ је комад „Три прасета“

Aleksandra Djuran Аугуст 2, 2026

На репертоару дечијег позоришта „Лане“ вечерас у 19 сати на репертоару је комад „Три прасета“. Текст је написала Нада Адамовић.

Ова дечија представа отвара август, месец пријатељства, на матичној летњој сцени позоришта.

етно-камп-р-село-2

Из Немачке право у Руско Село: Рекордан број деце у Етно-кампу у „Торонталу”

Jelena Trifunović Аугуст 1, 2026

Етно кућа „Торонтал” у Руском Селу и овог лета постала је место где се традиција преноси на најлепши могући начин – кроз дечју игру, песму, дружење и старе занате. На традиционалном Етно-кампу одржаном од 27. до 31. јула, окупило се више од 110 деце из Кикинде, околних општина, али и Немачке, Аустрије, Мађарске и других европских земаља, која су током пет дана учила о културном наслеђу својих предака и стварала успомене за цео живот.

Лепе утиске са кампа преноси десетогодишњи Нико Мартоноши, који живи у Немачкој. Његови родитељи потичу из Руског Села и Нове Црње, па распуст проводи код баке и деке.

-Први пут сам учествовао на кампу, а сестра је већ долазила. Допало ми се баш све, од радионица до дружења са вршњацима, због чега бих радо поново дошао- каже Нико.

Једна од дугогодишњих предавача, Марика Јонаш из Нове Црње, већ две деценије ради са децом.

– Децу учимо ткању, грнчарији и другим старим занатима, јер желимо да знања која су некада била део свакодневног живота не падну у заборав. Најлепше је видети колико их то занима и са колико ентузијазма раде – истиче Јонаш.

Председник Удружења „Торонтал”, Шандор Талпаи, напомиње да камп има много шири значај од самог учења старих заната.

– Израда грнчарије, дуборез, батик, пустовање вуне, везивање перлица, ткање и други занати само су део онога што деца овде уче. Подједнако је важно да негујемо мађарске народне игре, песме и обичаје. Иако нас је, нажалост, све мање, посебно припадника националних мањина, ове године оборили смо рекорд по броју учесника. То нам показује колико родитељи желе да њихова деца сачувају везу са својим пореклом – наводи Талпаи.

Сваке године камп окупља бројне малишане који живе у иностранству, а распуст проводе у завичају својих родитеља и бака и дека.

– Родитељи који живе у иностранству планирају годишње одморе тако да деца могу да дођу у Руско Село на камп. То је прилика да стекну нова пријатељства, науче нешто о традицији и проведу време са вршњацима који живе овде – истиче Талпаи.

Камп је намењен деци основношколског узраста, а многи бивши учесници данас се враћају као волонтери и помажу млађима што потврђује да је ова манифестација, одржана 25. пут, омиљено место окупљања, на којем се традиција преноси са генерације на генерацију, стварајући лепе успомене и брижно чувајући идентитет заједнице.