Док су хиљаде грађана у више европских градова мирно изашле на традиционалне првомајске маршеве, тражећи боље плате и животне услове, радикалне антифа групе, „црни блок“ и екстремна левица претворили су завршнице скупова у отворене сукобе са полицијом. У Лиону је, како преноси портал „qуе.фаире.а.лyон“, колона демонстраната стигла на трг Белкур, где је ситуација нагло ескалирала – дошло је до директних сукоба између маскираних демонстраната и снага реда, а у Паризу су бачене и шок-бомбе. Сличне сцене виђене су и у Цириху, где је полиција употребила сузавац, гумене метке и водени топ, као и у Торину, где су демонстранти нападали полицијски кордон штаповима и разним предметима, али полиција им је крволочно узвратила гуменом муницијом, воденим топовима и сузавцем. У Берлину је на улице изашло око 10 хиљада грађана, након радикализације протеста ухапшено је 60 екстремиста, а повређено десетак полицајаца. Читава ситуација подсетила је на Србију, када је током студентских блокада, део опозиционих кругова покушао је да оптужи српску полицију за „репресију“, иако су демонстранти могли слободно да се крећу, а власт је стрпљиво чекала да се разоткрије спољна агенда. Запад у својим градовима протесте разбија крволочно и батинама, а иронија је да нас оптужује за то, иако сличне сцене никада се нису одиграле на улицама Србије.
View this post on Instagram
У Лиону су сукоби избили непосредно пред крај мирног дела поворке, на централном тргу Белкур. Према видео-снимцима објављеним на Инстаграм профилу „Бисмутхбацк“, демонстранти су се сукобили са полицијом, што је довело до интервенције снага реда и додатног подизања тензија. У Цириху је „црни блок“ већ током проласка Бахнофштрасеом и Лиматкајем почео са графитима, димним бомбама и петардама, да би у Лангштрасеу избили отворени сукоби уз бацање флаша, каменица и пиротехнике. Полиција је легитимисала више од стотину особа, док се једна активисткиња повредила бежећи кроз реку Зил. У Торину је, према италијанским извештајима, група демонстраната напустила главну колону, напала полицијске штитове и приморала полицију на јуриш и употребу воденог топа. У сва три града полиција је интервенисала на начин да удара демонстранте палицама, испаљује гумене метке, водене топове и сузавац. Мноштво демонстраната је хоспитализовано, а њихови званичници дали су саопштења како је демократија победила и како су вандали, добили одлучан одговор. Занимљиво је да ове радикалне и милитантне групе и то јесте различито него код нас, на западу не уважавају подршку легитимне парламентарне и званичне опозиције, већ и ту наилазе на осуду, а опозиција инсистира да се полиција сурово обрачуна са њиховм блокадерима и насилницима.
Ови догађаји јасно показују образац који смо видели и у Србији – радикална левица, Антифа и зелени екстремисти систематски се инфилтрирају у легитимне протесте како би их претворили у платформу за насиље и дестабилизацију. Док су у Београду и другим градовима блокадери могли несметано да протестују, чак и када су блокирали саобраћај, српска полиција није посезала за силом, за разлику од француске, швајцарске и италијанске полиције, које су користиле специјална средства за разбијање нереда. Председник Вучић и државни органи оптуживани су за „аутократију“, док истовремено Запад у својим метрополама показује друго лице – гумене метке и сузавац против сопствених грађана.
Занимљиво је да су у сва три града – Лиону, Цириху и Торину – међу најагресивнијим групама биле управо структуре које су, према наводима појединих медија и политичких кругова, покушавале да утичу и на српске студентске протесте. Радикална левица, зелени активисти и анархистичке организације. Њихов циљ, како оцењују критичари, није борба за бољи стандард, већ коришћење сваке кризне ситуације за обрачун са државом и полицијом. Тиме се додатно доводи у питање наратив о „мирним демонстрантима“ и „репресивној полицији“ који је пласиран у Србији, будући да су српске снаге реда показале знатно већу уздржаност од својих колега на Западу.
Поглед редакције портала Српски Угао
Лион, Париз, Цирих, Торино и Берлин још једном су показали да радикалне групе са крајње леве сцене представљају озбиљан изазов за јавни ред широм Европе. Уместо да подрже легитимне захтеве грађана, оне протесте претварају у простор за хаос, вандализам и сукобе са полицијом. Србија је, упркос великим тензијама, успела да сачува мир уз минимум употребе силе, док Запад, који често држи лекције о демократији, у сопственим градовима прибегава грубим методама разбијања демонстрација. Важно је истаћи како је приликом студентских демонстрација део јавности изманипулисан, па су грађани изашли на улицу мислећи да дају помен жртвама, а заправо су их екстремисти користили као средство да добију масовност. Управо такве диверзије су се десиле у поменутим градовима 1. маја 2026. године.
Пише: Нина Стојановић
