Teodor Iličin (24) iz Kikinde od 2017. godine školuje se u Sloveniji i trenutno je je na masteru iz matematičke fizike. Osnovnu školu „Jovan Popović“ završio je kao đak generacije i prvu i drugu godinu srednje škole bio đak Gmnazije „Dušan Vasiljev“. Od treće godine srednje škole je u Ljubljani zahvaljujući stipendiji u okviru programa na engleskom jeziku, u Drugoj mariborskoj gimnaziji.
-Bez preteranog razmišljanja sam se prijavio za stipendiranje, želeći samo da se uporedim sa vršnjacima iz drugih škola i da vidim hoću li biti primljen. Težina odluke preda mnom postala je jasna tek kada sam dobio potvrdan odgovor. Uz savete roditelja i prijatelja, ali i mnogo kolebanja, odlučio sam da ipak odem, jer iskustvo koje mogu da steknem nadoknađuje sve ono što gubim preranim odlaskom od kuće – priča nam Teodor.
Po završetku srednje škole odlučio je da ostane u Sloveniji i da upiše studije fizike. Iako ova nauka nije popularna među mladima Teodoru je bila privlačna.
-U srednjoj školi zanimalo me je nekoliko naizgled potpuno oprečnih disciplina: filozofija i književnosti, matematika i fizika… Međutim, od ranih đačkih dana, bilo mi je jasno da ću se baviti prirodnim naukama ili tehnikom. Teško je reći zašto, da li zbog ličnog afiniteta ili zbog toga što se u društvu, mora reči nepravedno, više cene „prave“ nauke. Sada ne mogu da kažem zašto sam se konkretno odlučio za fiziku. Možda zato što sam uživao u rešavanju zadataka, a možda mi je bilo bitno što je fizika fundamentalna nauka. Danas znam, da kada sam upisivao fakultet nisam imao predstavu o tome šta znači biti fizičar ili da budem precizan šta znači baviti se bilo čime. Ne kažem da mi je žao zbog puta koji sam izabrao, naprotiv, imao sam sreće i uživam u svom pozivu. Hoću samo da kažem da je svaka odluka u tom uzrastu vredna koliko i bacanje novčića – napominje naš sagovornik.
Teodor je završio osnovne studije fizike na Fakultetu za matematiku i fiziku u Ljubljani. Na pitanje da uporedi strudiranje u inostranstvu i kod nas kaže:
-Od početka studija sam u inostranstvu, nemam iskustva sa našim visokim obrazovanjem i ne mogu dobro da uporedim svoje studiranje. Po onome što sam saznao u razgovoru sa kolegama iz Srbije, studiranje je skoro isto, razlike su možda u tehničkim detaljima: broju ispitnih rokova, predispitnih obaveza i slično. Živimo u dobu informacija, literatura je dostupnija nego ikad i verujem da čovek može da stekne isto znanje u Srbiji, Sloveniji ili Americi. Uprkos tome, čini mi se da život u inostranstvu omogućava drugu vrstu saznanja. Kada se izbliza posmatra drugo, tuđe društvo, čovek jasnije može da vidi šta je isto svuda, a koje su razlike, šta je isto kod Srba i Slovenaca, šta je iskonski ljudsko, a šta su posebnosti jednog okruženja.
Na istom fakultetu rešio je da se usavršava. Za master je izbarao matematičku fiziku, još jedan od predmeta za koji se njegova generacija teže odlučuje.
-Master studije na mom fakultetu su poprilično fleksibilne, većina predmeta su izborni i zvanje programa nije toliko bitno. Pored matematičke fizike, zanimaju me mnoge druge grane, tako da je skup predmeta koje sam do sada slušao vrlo eklektičan, da ne kažem nekoherentan – rekao nam je Teodor.
Ne smatra da se studije u Sloveniji mnogo razlikuju po mogućnosti da se stekne znanje. Ipak njegov fakultet omogućava studentima nižih godina „pravi“ istraživački rad na institutu ili na fakultetu.
-To podrazumeva rad na aktuelnim istraživačkim problemima i vrlo je korisno za studente koji razmišljaju o takvoj karijeri. To je možda prednost u odnosu na mesta, gde slične mogućnosti ne postoje – rekao je Teodor.
O planovima mladi fizičar dodaje:
-Nils Bor, jedan od otaca kvantne mehanike, rekao je: „Predviđanje je teško, naročito o budućnosti“. Ne mogu, dakle, ništa da tvrdim sa sigurnošću. Želeo bih doduše da nastavim da se bavim istraživačkim radom. To znači doktorske studije nakon završenog mastera, možda u Ljubljani, možda negde drugde, ne bih ništa da predviđam – zaključio je Iličin.
A.Đ.
PROFESOR NA NEKOLIKO DANA
Teodor Iličin oprobao se i kao profesor. Predavao je kratko vreme fiziku u Gimnaziji sa svojim nekadašnjim profesorima.
-Predavao sam svega nekoliko dana, kraće nego što bih želeo, zbog obaveza na fakultetu. Iskustvo je bilo zanimljivo, napornije nego što sam očekivao. Tek sada mi je jasan napor i trud koji podrazumeva kvalitetan pedagoški rad. Trenutno mi karijera ide drugim putem, ali ne bih imao ništa protiv, da se nekad u životu bavim i prenošenjem stečenog znanja – napominje naš sagovornik.
RADO BI SE VRATIO U SRBIJU
Iako nerado predviđa, Teodor nam je otkrio da bi se rado vratio, kada bi naišla dobra prilika.
-Teško da bih u Kikindi mogao da se bavim onim što me zanima, ali volim svoj rodni grad i voleo bih da živim negde u blizini – kazao je Iličin.
