Od danas do petka Kulturni centar organizuje manifestaciju „Zmajeve dečije igre“ koje se u našem gradu održavaju 30., jubilarni, put. Pod sloganom „Svaka zvezda ima svoga puta…“ od jutros su održani kviz za osnovce, dečija likovna kolonija i javni čas baleta učenika Baletske školice u Kikindi. Otvarena je i retrospektiva izložbe „30 godina zmajevanja u Kikindi” kojoj je prisustvovala Dušica Marinović, direktorica „Zmajevih dečijih igara“.
-Kikinda je jedini grad, posle Novog Sada, koji ovoliko organizuje najlepšu dečiju manifestaciju. Možemo da se pohvalimo sa tri decenije uspešne saradnje sa decom, mladima, mentorima i porodicama u vašem gradu koji je odličan domaćin. Za sve ove godine učestvovalo je mnoštvo kulturnih stvaralaca koji su rado sarađivali sa nekadašnjim Domom omladine, a sadašnjim Kulturnim centrom. Programima su bila obuhvaćena i sela, tako da su najmlađi mogli da se druže sa Minjom Subotom, Brankom Veselinović, Draganom Lukićem, Duškom Trifunovićev, kao i poznatim glumcima – rekla je Dušica Marinović.
Marko Markovljev, direktor KCK dodaje da su „Zmajeve dečije igre” najstarija i najdugovečnija dečija manifestacija u Kikindi koja nije prekinuta ni za vreme nedaća koje su snašle našu zemlju.
-Izložba je napravljena u saradnji sa novosadskim „Zmajevim dečijim igrama“, Istorijskim arhivom i deo materijala je iz naše arhive. Predstavlja retrospektivu 30 godina manifestacije. Ovde je mali deo onoga što je organizovano. Na fotografijama su deca koja su sada odrasli ljudi i imaju svoju decu koja učestvuju u našim programima – istakao je Markovljev.
Na temu ovogodišnjeg slogana pristigao je veliki broj literarnih i likovnih radova. Za najbolji literarni rad u kategoriji od prvog do četvrtog razreda proglašen je sastav Emanuele Dabić iz iđoške Škole „Milivoj Omorac“, dok je u kategoriji od petog do osmog razreda nagradu dobila Milica Veskov iz mokrinske Škole „Vasa Stajić“.
U kategoriji likovnih radova nagrađen je Mihajlo Stankić iz vrtića „Pčelica“, Janja Cvetićanin, učenica OŠ „Žarko Zrenjanin“ bila je najbolja u nižim, a Martin Kucurovski iz OŠ „Feješ Klara“ prvo mesto osvojio je u kategoriji viših razreda osnovnih škola.
Na prvim „Zmajevim dečijim igrama“ u Kikindi učestvovali su pisci Mira Alečković, Raša Popov, Pavle Janković Šole, Pero Zubac, Rade Obrenović, Minja Subota i drugi.
Najmasovnija manifestacija Crvenog krsta, „Trka za srećnije detinjstvo“, biće održana u subotu 34. put, najavljeno je danas u ovoj organizaciji.
– Ovo je najveći jesenji događaj u našem gradu jer uključuje decu, vaspitače, roditelje… Trka je prihvaćena u našem gradu i ima i humanitarni aspekt. Zahvaljujem podmlatku Crvenog krsta koji je pokazao izuzetnu istrajnost, ljubav i požrtvovanost – rekao je Dragoslav Ugarčina, predsednik Organizaccionog odbora Trke.
Manifestacija će početi na cilju, na uglu Svetosavske, Vuka Karadžića i Đoke Radaka, kulturno-umetničkim programom predškolaca u 9 i 30, a odmah zatim i revijalnom trkom majki sa bebama. Na trasi u Svetosavskoj ulici slede trke predškolaca, osnovaca i srednjoškolaca, a takmičenja se završavaju trkom sugrađana „Zdrav i sposoban“, volontera Crvenog krsta i revijalnom trkom na rolerima.
– Čitav program je humanitarnog karaktera, sva sredstva od prodaje startnih brojeva kao i sve što smo prikupili donatorstvom, vratiće se školama i Predškolskoj ustanovi, u odnosu na broj dece koja su se prijavila za učešće. I ranijih godina smo imali veoma veliki odziv, u najvećem broju predškolaca i mlađih osnovaca, a sada očekujemo više od tri hiljade učesnika – istakla je sekretarka Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.
Zahvaljujući „Gindeksu“, svi prvoplasirani dobiće vaučere u vrednosti od pet hiljada dinara, svi koji budu zauzeli jedno od prva tri mesta dobiće i majice, a specijalne nagrade – trotineti i bicikli, namenjeni su pobednicima u trkama predškolaca, prvaka i učenika petog razreda. Za revijalnu trku majki sa bebama CK Vojvodine obezbedio je specijalnu nagradu – vikend za celu porodicu u odmaralištu na Vršačkom bregu.
Prijatelji Trke, „Jafa“ i „Kolačić sreće“, postaraće se da svako dete koje prođe kroz cilj dobije slatkiš ili slaniš.
U Crvenom krstu napominju da svi koji žele da kupe startni broj pre trke, to mogu da učine na dva punkta: kod Galadske i kod OŠ „Sveti Sava“, po ceni od sto dinara.
Zbog održavanja Trke, od 7 do 13 sati biće obustavljen saobraćaj u Svetosavskoj ulici.
Zahvaljujući humanim opredeljenjima i dobroj volji donatora, danas su predstavnici Trećeg mesnog odbora GrO Srpske napredne stranke uručili Opštoj bolnici donaciju – televizor marke Samsung od 50 inča za Urgentno-prijemno-trijažnu službu.
Kako su rekli predstavnici donatora, ideja za ovaj humani gest potekla je od samih građana i članova Trećeg mesnog odbora SNS-a koji su, kao pacijenti, uvideli da bi, na ovaj način, moglo da se pomogne u prevenciji različitih bolesti i u promociji zdravlja uopšte.
Dr Dušan Prekratić, specijalista ginekologije i akušerstva zaposlen u Bolnici, kao odbornik u Gradskoj skupštini naglasio je da Srpska napredna stranka ima sluha za potrebe građana i čini sve što je u njihovom interesu.
Zahvalivši na poklonu, v. d. direktorka Bolnice dr Vesna Tomin, istakla je da je zdravlje svih građana prioritet u radu ustanove.
– Otvoreni smo za svaku vrstu humanog gesta i pomoći – rekla je dr Tomin. – Napredujemo korak po korak i pomaci se vide u svim segmentima, u nabavci nove, savremene medicinske opreme, i u organizacionom i kadrovskom smislu.
Televizor će biti korišćen za emitovanje zdravstveno-edukativnog materijala i za promociju zdravlja.
Do kraja nedelje biće završeno asfaltiranje u ulici Uroša Predića. Osim rekonstrukcije puta u dužini od 270 metara, uređeni su i kolski prilazi, a postavljene su i rigole i ivičnjaci koji će omogućiti odvodnjavanje viška vode ka kolektorima u ulicama Uroša Predića i Sutjeska. Stanovnici ulice ističu da od kada je izgrađeno ovo naselje nije bilo radova na putu. Marija Bor živi u ulici Uroša Predića 46 godina.
-Ulica je bila katastrofalna. Kada padne kiša voda se zadržavala i praktično smo plivali u vodi. Prezadovoljna sam što je ono što nam je obećano i urađeno – rekla je Marija Bor.
Stanovnici ulice dugo godina apeluju da se ona rekonstruiše, saznajemo od Milenka Babića.
-Ova ulica bila je najgora u Gradu. Točak od bicikla ili automobila nije mogao da prođe, a da ne upadne u rupu. Gradonačelnik Lukač nas je saslušao, bio je u ulici kada je padala kiša i uverio se da je to neophodno. Svaka čast vlasti koja ispunjava obećanja – dodao je Babić.
Gradilište su posetili gradonačelnik Nikola Lukač i v.d. direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero koji je istakao da se rekonstrukcija i sanacija puteva na teritoriji Grada privode se kraju.
-Asfaltiranje, izgradnja parking mesta, rekonstrukcija kompletne infrastrukture u ulici Uroša Predića značajno je za stanovnike jer je rešen dugogodišnji problem koji su imali sa odvođenjem vode. Osim u Gradu, sredstva u iznosu od 70 miliona dinara, ali i radove smo ravnomerno raspodelili i u selima tako da su završeni poslovi u Mokrinu, a započeti su u Ruskom Selu. Očekuje nas rekonstrukcija u Banatskoj Topoli i u Bašaidu. Izvođač radova je „Eko gradnja“ i sav posao biće završen za mesec dana – rekao je Gvero.
Prioritetne radove zajedno su dogovorili JP „Kikinda“ i lokalna samouprava, jer je najvažnije da posao bude kvalitetno obavljen, kazao je Nikola Lukač.
-Obilazak radova, ali i razgovor sa građanima koji nas dočekaju važni su za nas koji vodimo grad, jer u neposrednom razgovoru čujemo predloge o tome šta nedostaje u pojedinim delovima grada. Stanovnici ulice Uroša Predića zadovoljni su jer je problem koji su imali rešen. Nastavljamo sa radovima na selima, onako kako smo i dogovorili sa meštanima početkom godine. Uskoro će početi sanacija ulice Branka Radičevića kod Gradske pijace prema vrtiću „Plavi čuperak“, radi se na atmosferskoj kanalizaciji u Čanadskoj, a na više lokacija u toku je zamena vodovoda. Molim moje sugrađane za strpljenje zbog raskopanih ulica, ali svi pomenuti radovi su značajni i važni. Zahvaljujem se na razumevanju pokrajinskoj i republičkoj vlasti koja ima sluha za važne infrastrukturne projekte za naš grad – precizirao je Lukač.
Uskoro će biti raspisana javna nabavka za odbir zimske službe. U okviru ovog ugovora biće predviđeno takozvano hladno krpljenje koje će podrazumevati sanaciju udarnih rupa tokom zime, kada temperature to dozvole.
Zahvaljujući saradnji Grada i opštine Istočna Ilidža, na našim „Danima ludaje“ ugostili smo delegaciju iz Istočnog Sarajeva, i probali sirup od četina i priglavke sa motivima Udruženja „Pokreni se“. Uzvratna poseta, kao i godinama unazad, usledila je vrlo brzo, proteklog vikenda, kada je delegacija Grada, uz predstavnike ustanova, udruženja i proizvođača, bila gost na jubilarnoj, desetoj manifestaciji „Dani tikve“ u Istočnom Sarajevu. O unapređenju saradnje lokalnih samouprava sa domaćinima su razgovarali predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
Među onima koji su, na poziv Turističke organizacije Grada, predstavili naše proizvode od ludaje/tikve, bila je i Aleksandra Buter čija porodica je već poznata po neobičnim i potpuno novim proizvodima od ludaje. Ovo su prepoznali i domaćini i Aleksandra se kući vratila sa priznanjem.
– Nisam uopšte očekivala da ću dobiti nagradu jer nisam ni znala da sam u konkurenciji. Organizatori su mi dodelili priznanje za najukusnije jelo od tikve, za naš lovački sos koji pravimo od karamelizovanog ljubičastog luka, bundeve i začina i koji se mnogima svideo – priča Aleksandra. – Organizatori su predvideli da će ocenjivati pite od bundeve koje su jedine, osim mog sosa, bile u konkurenciji. Nisu očekivali da od tikve može još nešto da se napravi, i oduševili su se.
Ona dodaje da je lovački sos, koji ima i svoju ljutu varijantu, odličan kao namaz ili prilog uz testo, meso i ribu. Aleksandrina porodica deo je Udruženja „Kikindska ludaja“, a svoje originalne proizvode plasiraju kao brend „Sweet Butter Land“.
Buteri su odavno odlučili da pokažu da ludaja ne mora samo da ide u pitu. Zahvaljujući mašti i gastronomskom umeću, od ludaje prave gotovo nezamislivo: kečap, salatu, ratluk, mafine, kuglofe i keks i, naravno, sokove, likere, kompot, ali i eliksir. Svi proizvodi su bez veštačkih aditiva i svi su autentični i po tome što se prave isključivo od bundeve iz Kikinde.
Kulturni centar Kikinda jubilarni, 30. put, organizuje najstariju manifestaciju za decu u našem gradu „Zmajeve dečje igre” ove godine pod sloganom „Svaka zvezda ima svoga puta….”.
Manifestacija počinje danas , 4. oktobra i traje do petka, 6. oktobra, kada je centralna priredba na Gradskom trgu. Za sutra, počev od 10 časova, planirani su kviz za osnovce, dečija likovna kolonija, javni čas baleta učenika Baletske školice u Kikindi, otvaranje retrospektivne izložbe „30 godina zmajevanja u Kikindi”, dodela nagrada za najbolje likovne i literarne radove na temu ovogodišnjeg slogana, koncert učenika OMŠ „Slobodan Malbaški“, kao i predavanje „Od atoma do galaksije“.
U četvrtak, takođe od 10 sati, na programu su dečija predstava „Carstvo drugarstvo“, izložba „Gertrude“ Vesne Pantelić u Galeriji „Tera“, vođenje kroz izložbu „Leta pre neta“ u Narodnom muzeju, projekcija filma „Leto kad sam naučila da letim“ u Kulturnom centru, a Narodna biblioteka „Jovan Popović“ organizovaće radionicu „Otvara se škola za pačiće male“.
U petak će u ruskoselskoj OŠ „Gligorije Popov“ biti organizovana priredba „Na Zmajevim krilima“, i u 15 sati je centralnu prireba u kojoj učestvuju mališani iz vrtića PU „Dragoljub Udicki“ i dečiji pisci.
Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže sutra, 4. oktobra, bez vode će od 7 do 20 časova ostati potrošači u Kumanovskoj od Đure Oličkova do Žarka Gavranova i Žarka Gavranova od Albertove do Kumanovske.
Iz JP „Kikinda“ mole potrošače da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760 i 062/8844888.
Povodom Međunarodnog dana starijih osoba danas je u Crvenom krstu upriličeno druženje korisnika programa „Briga o starijima“. Izloženi su radovi nastali u okviru okupaciono-radne terapije i kreativnih aktivnosti.
Ovaj program se sprovodi već duže od dve decenije i jedna je od važnijih delatnosti ove organizacije, kaže Ljiljana Bogosavljev, saradnica Crvenog krsta i rukovodilac Programa. Drugi član tima je medicinska sestra u penziji, Eržebet Cucić. Trenutno imaju oko 80 korisnika, uglavnom žena, koje obilaze svaka dva meseca.
– Program podrazumeva kontrolu zdravlja i psiho-socijalnu podršku. Kontrolišemo krvni pritisak i količinu šećera u krvi, ukoliko je potrebno preporučujemo im da se jave izabranom lekaru. Naš posao je i da razgovaramo sa njima, što je, u stvari, i najbitinije. Starijim ljudima nedostaje razgovor, nekada im je lakše da nešto ispričaju nama nego najrođenijima i mi ih uvek saslušamo. Kako bismo program obogatili, predložila sam uvođenje radne terapije, da bismo ih uključile u aktivnosti koje nisu teške, i pokazale da još uvek mogu nešto da urade. Često orgaanizujemo izložbe njihovih likovnih radova i svaka ima naziv „Ja još hoću, ja još mogu“. Većinu radionica obavljamo u njihovim domovima, a svaka dva-tri meseca organizujemo ih i u prostorijama Crvenog krsta. Važno je da znaju da starost nije kraj života, da može još mnogo toga da se uradi. One su sve pune elana i života, što znači i da su zdravije i da smo postigle cilj – kaže Ljiljana Bogosavljev.
Tim „Brige o straijima“ uvek unese i dobro raspoloženje u domove, kaže jedna od novijih korisnica, Živanka Babić.
– Veoma sam zadovoljna, Ljilja i Eržika me obiđu, prekontrolišu zdravlje. Radila sam ručne radove dok sam mogla. Sada u radionicama uradim koliko mogu, – kaže Živanka i pokazuje sliku svoje ćerke Vesne koju je napravila.
Sretenka Galešev kaže deo je Programa nekoliko godina.
– Pridružila sam se zbog druženja, to mi mnogo znači. Imam 84 godine i dosta prijatelja. Volim da se šalim, volim da živim – zaključuje Sretenka.
Svoje radove danas je izložila i Ana Šurinja.
– Ovo nam mnogo pomaže, zabavno je i sviđa mi se kada radimo zajedno – istakla je Ana. – Volim ručni rad, i volim da budem sa ljudima. Ne osećam da sam stara. Radim ono što mogu i dobro mi je.
Program je, pre svega, namenjen osobama koje žive same, bez dece i imaju više od 65 godina. Iz tima Crvenog krsta poručuju da je poziv otvoren za nove korisnike i da mogu da se jave ovoj organizaciji i započnu druženje i sa drugim korisnicima koji su i danas, u brizi jedni za druge i dobrom raspoloženju obeležili svoj dan.
U Srbiji je u nedelju počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369 poljoprivrednih gazdinstava i svi oni biće u obavezi da učestvuju u popisu, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.
-Za popis su angažovana 24 popisivača koji će imati identifikacione kartice tako da će biti lako prepoznatljivi. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samopopišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica – kazala je naša sagovornica.
Podaci koji se prikupljaju mogu se svrstati u tri grupe. Neophodno je popuniti podatake o gazdinstvu, o broju stoke, o usevima, i to su pitanja koja se postavljaju svim ispitanicima. Postojaće određeni set pitanja koji se postavlja samo onima koji su uključeni u uzorak za ta pitanja. Treći set su praktično pitanja koje popisivač uopšte neće postavljati, zato što postoje dobri administrativni izvori, pa će se odatle povlačiti.
-Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. Popisivači će svakog dana biti na terenu i ukoliko nikoga ne zateknu kod kuće ostavljaju obaveštenje da će se vratiti u vreme kada to vlasniku gazdinstva odgovara – dodaje Miroslava Narnčić.
Popisivači su krajem septembra prošli obuku i spremni su za ovaj posao. Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.
Nakon gostovanja u Priboju na Danima Danila Lazovića i predstave „Smrt čoveka na Balkanu”, kikindsko Narodno pozorište je s uspehom izvelo predstavu „Nastojnik” u Srpskom pozorištu u Budimpešti. Sezonu repertoarskog igranja u Kikindi otvoriće vinkovačko pozorište „Joza Ivakić” s predstavom „Tri i pol sestre” u režiji Peđe Gvozdića, a po tekstu glumice Petre Cicvarić, koja ujedno u ovoj predstavi, uz još tri ženska lika, tumači i jednu od uloga. Kikinđani imaju intenzivnu i dobru saradnju s vinkovačkim pozorištem, koja se najviše ogleda u razmeni predstava. Tako će biti i ovog 4. oktobra.
Bio je to povod da razgovaramo s autorkom komedije „Tri i pol sestre” Petrom Cicvarić. Inače, ova glumica je širu popularnost stekla pre više od decenije igrajući u TV novelama „Najbolje godine” i „Ruža vjetrova”.
Najpre ste završili Matematičku gimnaziju u Osijeku, pa krećete sa studijama na Filozofskom fakultetu, a potom se ipak odlučujete za umetnost. Kako je došlo do preokreta i odluke da upišete glumu?
– Iskreno govoreći, Filozofski fakultet upisala sam jer nisam imala dovoljno hrabrosti otići na prijemni za glumu. Provela sam tu prvu godinu studija u Zagrebu više odlazeći u kazališta nego na predavanja. Nakon jedne predstave, vraćala sam se u svoj maleni studentski stan, te sam u tramvaju susrela prijateljicu iz osnovne škole, s kojom sam dugi niz godina išla na dramsku sekciju u Osijeku (u Dječjem kazalištu Branka Mihaljevića). Ona mi je rekla da se otvorila Akademija u Osijeku, da ima odsjek za glumu i lutkarstvo, te kako se ona i još njih par s dramske zajedno pripremaju za prijemni. Odmah sam znala da je to to, da moram zaboraviti na svoj strah i probati. Par mjeseci poslije otišla sam u Osijek na prijemni i upisala glumu i lutkarstvo.
Foto: Peđa Gvozdić
Igrali ste u TV serijama „Najbolje godine” i „Ruža vjetrova”. Posle su Vas nekako zaobilazili kastinzi. Znači li to da je u Hrvatskoj, kao i u Srbiji velika „proizvodnja” diplomiranih glumaca i teško se dolazi do prostora?
– Mislim da je sigurno velika „proizvodnja“ glumaca. Puno veća nego što je bila prije. Ima, sva sreća, različitih poslova unutar tog našeg glumačkog poziva. Naravno da gluma podrazumijeva kazalište, serije i filmove, ali ima tu još toga – sinkronizacije, animacije, voditeljstva, vođenje dramskih sekcija… i koliko znam i vidim, glumci se jako dobro snalaze. Sve više glumaca režira, piše, producira i smatram kako smo sposobni sve to činiti, naravno da nekome ide bolje jedno, nekome drugo, nismo svi jednaki. Isto tako, ima onih koji uz svoje glumačke poslove rade i druge poslove (kao npr. vožnja taksija, vožnja za Glovo ili Bolt…) samo kako bi se malo više popunili džepovi, jer život u gradovima je sve skuplji. Vjerujem da „prostor“ mi glumci moramo stvarati sami. Ne smatram da je uspjeh samo biti na televiziji ili u najnovijem filmu, puno toga još leži u onome što zovemo uspjehom i naravno, za svakoga je on drugačiji. Shvatila sam da telefon ne može uvijek zvoniti sam od sebe, pa sam odlučila sama sebi stvoriti priliku. Moj odabir stvaranja prostora jest da pišem, stvaram nove drame, tražim mogućnosti gdje se one mogu igrati. Imala sam sreću da je ondašnji ravnatelj Gradskog kazališta „Zorin dom“ u Karlovcu, gdje sam i zaposlena, bio vrlo otvoren za moje ideje. Vjerovao mi je kad sam mu prvi put rekla da imam dramski tekst za dječju predstavu. Postavili smo ga kao predstavu koja je bila jako uspješna, pa mi je to otvorilo mnoga vrata.
Foto: Joanna Paciorek
Sami ste napisali i komad „Tri i pol sestre” u kome i igrate i koji uspešno gostuje po regiji. Znači li to da Vam je ljubav prema pisanju ostala još iz detinjstva ili je u pitanju težnja da zaigrate u nekom komadu koji će biti pisan baš po vašem ukusu?
– I jedno i drugo. Ne bih se okušala u tome da u meni ne postoji ljubav i iskonska težnja za pisanjem. A kad to već tinja u meni, onda sam rekla samoj sebi da ću napisati tekst koji će dati glumicama priliku da pokažu svoje talente. Smatram kako smo još uvijek u deficitu s dobrim, kvalitetnim ženskim ulogama. Većina ih je u funkciji muškaraca, a znam mnoge dobre glumice koje zaslužuju priliku pokazati što mogu i razvijati se kroz slojevite uloge. Ovaj tekst je baš to – prilika za glumice.
Vaša predstava se bavi tajnama. Kažete da ih svaka familija ima. Je li po Vama suočenje ne samo s tajnama, nego i sa samim sobom važan deo sazrevanja?
– Mislim da tajne ima svaka familija, da. Ne moraju to biti strašne stvari, naravno ima svega. Ali „tajne“ mogu biti i osjećaji krivnje, neadekvatnosti, gubitka sebe… bilo što. Tajne mogu biti misli koje potiskujemo duboko u sebi. Mislim da je sve to normalno. Kao majka, shvaćam da je teško sve podijeliti, ili da se određene stvari mogu otkriti u kasnijim fazama života. Sjećam se svog prvog razgovora o ljubavi s mojim roditeljima. Imala sam 14 godina i nisam shvaćala njihovo poimanje ljubavi, odnosa, braka. Sada već mogu pričati s njima o obiteljskom životu, o podjelama unutar zajednice, žrtvama, i oni sa mnom mogu podijeliti neke stvari koje nisu mogli kad sam bila mlađa, koje ja tada jednostavno nisam mogla shvatiti. Suočavanje s tajnama, potisnutim istinama, osjećajima, događajima, sigurno može donijeti napredak i sazrijevanje. Ako smo na to spremni. Suočavanje sa samim sobom smatram ključnim aspektom za razvoj. Bez toga, mislim, samo stojimo na mjestu.
Uz Vas „Tri i pol sestre” čine još tri glumice. Da li je teže raditi kad nije mešovita muško-ženska podela uloga?
– Hm… Ne znam. Iskreno, volim kada je muško-ženska podjela jer tako osjećam balans među energijama. Možda sam samo navikla na to, ne znam, posljednjih osam godina stalno sam radila u muško-ženskim podjelama. Ovo je prva predstava, nakon više od osam godina, u kojem imam samo ženske partnerice. Ali ovdje je bio muški redatelj koji je ipak unosio svoju energiju. Svoj potpis. I to mi se sviđalo u cijelom procesu.
Da li ste do sada posećivali Kikindu i po čemu Vam je grad prepoznatljiv?
– Bila sam u Kikindi prije više od 10 godina. No tada sam živjela puno bržim i nemirnijim životom i nakon predstave smo odmah putovali nazad. Sada ću si dati malo više vremena. Prošetati ulicama, pročitati nešto o povijesti grada, pogledati koje su zanimljivosti…
