Од данас до петка Културни центар организује манифестацију „Змајеве дечије игре“ које се у нашем граду одржавају 30., јубиларни, пут. Под слоганом „Свака звезда има свога пута…“ од јутрос су одржани квиз за основце, дечија ликовна колонија и јавни час балета ученика Балетске школице у Кикинди. Отварена је и ретроспективa изложбе „30 година змајевања у Кикинди” којој је присуствовала Душица Мариновић, директорица „Змајевих дечијих игара“.
-Кикинда је једини град, после Новог Сада, који оволико организује најлепшу дечију манифестацију. Можемо да се похвалимо са три деценије успешне сарадње са децом, младима, менторима и породицама у вашем граду који је одличан домаћин. За све ове године учествовало је мноштво културних стваралаца који су радо сарађивали са некадашњим Домом омладине, а садашњим Културним центром. Програмима су била обухваћена и села, тако да су најмлађи могли да се друже са Мињом Суботом, Бранком Веселиновић, Драганом Лукићем, Душком Трифуновићев, као и познатим глумцима – рекла је Душица Мариновић.
Марко Марковљев, директор КЦК додаје да су „Змајеве дечије игре” најстаријa и најдуговечнија дечија манифестација у Кикинди која није прекинута ни за време недаћа које су снашле нашу земљу.
-Изложба је направљена у сарадњи са новосадским „Змајевим дечијим играма“, Историјским архивом и део материјала је из наше архиве. Представља ретроспективу 30 година манифестације. Овде је мали део онога што је организовано. На фотографијама су деца која су сада одрасли људи и имају своју децу која учествују у нашим програмима – истакао је Марковљев.
На тему овогодишњег слогана пристигао је велики број литерарних и ликовних радова. За најбољи литерарни рад у категорији од првог до четвртог разреда проглашен је састав Емануеле Дабић из иђошке Школе „Миливој Оморац“, док је у категорији од петог до осмог разреда награду добила Милица Весков из мокринске Школе „Васа Стајић“.
У категорији ликовних радова награђен је Михајло Станкић из вртића „Пчелица“, Јања Цветићанин, ученица ОШ „Жарко Зрењанин“ била је најбоља у нижим, а Мартин Куцуровски из ОШ „Фејеш Клара“ прво место освојио је у категорији виших разреда основних школа.
На првим „Змајевим дечијим играма“ у Кикинди учествовали су писци Мира Алечковић, Раша Попов, Павле Јанковић Шоле, Перо Зубац, Раде Обреновић, Миња Субота и други.
Најмасовнија манифестација Црвеног крста, „Трка за срећније детињство“, биће одржана у суботу 34. пут, најављено је данас у овој организацији.
– Ово је највећи јесењи догађај у нашем граду јер укључује децу, васпитаче, родитеље… Трка је прихваћена у нашем граду и има и хуманитарни аспект. Захваљујем подмлатку Црвеног крста који је показао изузетну истрајност, љубав и пожртвованост – рекао је Драгослав Угарчина, председник Организацционог одбора Трке.
Манифестација ће почети на циљу, на углу Светосавске, Вука Караџића и Ђоке Радака, културно-уметничким програмом предшколаца у 9 и 30, а одмах затим и ревијалном трком мајки са бебама. На траси у Светосавској улици следе трке предшколаца, основаца и средњошколаца, а такмичења се завршавају трком суграђана „Здрав и способан“, волонтера Црвеног крста и ревијалном трком на ролерима.
– Читав програм је хуманитарног карактера, сва средства од продаје стартних бројева као и све што смо прикупили донаторством, вратиће се школама и Предшколској установи, у односу на број деце која су се пријавила за учешће. И ранијих година смо имали веома велики одзив, у највећем броју предшколаца и млађих основаца, а сада очекујемо више од три хиљаде учесника – истакла је секретарка Црвеног крста, Данијела Бјељац.
Захваљујући „Гиндексу“, сви првопласирани добиће ваучере у вредности од пет хиљада динара, сви који буду заузели једно од прва три места добиће и мајице, а специјалне награде – тротинети и бицикли, намењени су победницима у тркама предшколаца, првака и ученика петог разреда. За ревијалну трку мајки са бебама ЦК Војводине обезбедио је специјалну награду – викенд за целу породицу у одмаралишту на Вршачком брегу.
Пријатељи Трке, „Јафа“ и „Колачић среће“, постараће се да свако дете које прође кроз циљ добије слаткиш или сланиш.
У Црвеном крсту напомињу да сви који желе да купе стартни број пре трке, то могу да учине на два пункта: код Галадске и код ОШ „Свети Сава“, по цени од сто динара.
Због одржавања Трке, од 7 до 13 сати биће обустављен саобраћај у Светосавској улици.
Захваљујући хуманим опредељењима и доброј вољи донатора, данас су представници Трећег месног одбора ГрО Српске напредне странке уручили Општој болници донацију – телевизор марке Самсунг од 50 инча за Ургентно-пријемно-тријажну службу.
Како су рекли представници донатора, идеја за овај хумани гест потекла је од самих грађана и чланова Трећег месног одбора СНС-а који су, као пацијенти, увидели да би, на овај начин, могло да се помогне у превенцији различитих болести и у промоцији здравља уопште.
Др Душан Прекратић, специјалиста гинекологије и акушерства запослен у Болници, као одборник у Градској скупштини нагласио је да Српска напредна странка има слуха за потребе грађана и чини све што је у њиховом интересу.
Захваливши на поклону, в. д. директорка Болнице др Весна Томин, истакла је да је здравље свих грађана приоритет у раду установе.
– Отворени смо за сваку врсту хуманог геста и помоћи – рекла је др Томин. – Напредујемо корак по корак и помаци се виде у свим сегментима, у набавци нове, савремене медицинске опреме, и у организационом и кадровском смислу.
Телевизор ће бити коришћен за емитовање здравствено-едукативног материјала и за промоцију здравља.
До краја недеље биће завршено асфалтирање у улици Уроша Предића. Осим реконструкције пута у дужини од 270 метара, уређени су и колски прилази, а постављене су и риголе и ивичњаци који ће омогућити одводњавање вишка воде ка колекторима у улицама Уроша Предића и Сутјеска. Становници улице истичу да од када је изграђено ово насеље није било радова на путу. Марија Бор живи у улици Уроша Предића 46 година.
-Улица је била катастрофална. Када падне киша вода се задржавала и практично смо пливали у води. Презадовољна сам што је оно што нам је обећано и урађено – рекла је Марија Бор.
Становници улице дуго година апелују да се она реконструише, сазнајемо од Миленка Бабића.
-Ова улица била је најгора у Граду. Точак од бицикла или аутомобила није могао да прође, а да не упадне у рупу. Градоначелник Лукач нас је саслушао, био је у улици када је падала киша и уверио се да је то неопходно. Свака част власти која испуњава обећања – додао је Бабић.
Градилиште су посетили градоначелник Никола Лукач и в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо који је истакао да се реконструкција и санација путева на територији Града приводе се крају.
-Асфалтирање, изградња паркинг места, реконструкција комплетне инфраструктуре у улици Уроша Предића значајно је за становнике јер је решен дугогодишњи проблем који су имали са одвођењем воде. Осим у Граду, средства у износу од 70 милиона динара, али и радове смо равномерно расподелили и у селима тако да су завршени послови у Мокрину, а започети су у Руском Селу. Очекује нас реконструкција у Банатској Тополи и у Башаиду. Извођач радова је „Еко градња“ и сав посао биће завршен за месец дана – рекао је Гверо.
Приоритетне радове заједно су договорили ЈП „Кикинда“ и локална самоуправа, јер је најважније да посао буде квалитетно обављен, казао је Никола Лукач.
-Обилазак радова, али и разговор са грађанима који нас дочекају важни су за нас који водимо град, јер у непосредном разговору чујемо предлоге о томе шта недостаје у појединим деловима града. Становници улице Уроша Предића задовољни су јер је проблем који су имали решен. Настављамо са радовима на селима, онако како смо и договорили са мештанима почетком године. Ускоро ће почети санација улице Бранка Радичевића код Градске пијаце према вртићу „Плави чуперак“, ради се на атмосферској канализацији у Чанадској, а на више локација у току је замена водовода. Молим моје суграђане за стрпљење због раскопаних улица, али сви поменути радови су значајни и важни. Захваљујем се на разумевању покрајинској и републичкој власти која има слуха за важне инфраструктурне пројекте за наш град – прецизирао је Лукач.
Ускоро ће бити расписана јавна набавка за одбир зимске службе. У оквиру овог уговора биће предвиђено такозвано хладно крпљење које ће подразумевати санацију ударних рупа током зиме, када температуре то дозволе.
Захваљујући сарадњи Града и општине Источна Илиџа, на нашим „Данима лудаје“ угостили смо делегацију из Источног Сарајева, и пробали сируп од четина и приглавке са мотивима Удружења „Покрени се“. Узвратна посета, као и годинама уназад, уследила је врло брзо, протеклог викенда, када је делегација Града, уз представнике установа, удружења и произвођача, била гост на јубиларној, десетој манифестацији „Дани тикве“ у Источном Сарајеву. О унапређењу сарадње локалних самоуправа са домаћинима су разговарали председник Градског парламента Младен Богдан и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
Међу онима који су, на позив Туристичке организације Града, представили наше производе од лудаје/тикве, била је и Александра Бутер чија породица је већ позната по необичним и потпуно новим производима од лудаје. Ово су препознали и домаћини и Александра се кући вратила са признањем.
– Нисам уопште очекивала да ћу добити награду јер нисам ни знала да сам у конкуренцији. Организатори су ми доделили признање за најукусније јело од тикве, за наш ловачки сос који правимо од карамелизованог љубичастог лука, бундеве и зачина и који се многима свидео – прича Александра. – Организатори су предвидели да ће оцењивати пите од бундеве које су једине, осим мог соса, биле у конкуренцији. Нису очекивали да од тикве може још нешто да се направи, и одушевили су се.
Она додаје да је ловачки сос, који има и своју љуту варијанту, одличан као намаз или прилог уз тесто, месо и рибу. Александрина породица део је Удружења „Кикиндска лудаја“, а своје оригиналне производе пласирају као бренд „Sweet Butter Land“.
Бутери су одавно одлучили да покажу да лудаја не мора само да иде у питу. Захваљујући машти и гастрономском умећу, од лудаје праве готово незамисливо: кечап, салату, ратлук, мафине, куглофе и кекс и, наравно, сокове, ликере, компот, али и еликсир. Сви производи су без вештачких адитива и сви су аутентични и по томе што се праве искључиво од бундеве из Кикинде.
Културни центар Кикинда јубиларни, 30. пут, организује најстарију манифестацију за децу у нашем граду „Змајеве дечје игре” ове године под слоганом „Свака звезда има свога пута….”.
Манифестација почиње данас , 4. октобра и траје до петка, 6. октобра, када је централна приредба на Градском тргу. За сутра, почев од 10 часова, планирани су квиз за основце, дечија ликовна колонија, јавни час балета ученика Балетске школице у Кикинди, отварање ретроспективне изложбе „30 година змајевања у Кикинди”, додела награда за најбоље ликовне и литерарне радове на тему овогодишњег слогана, концерт ученика ОМШ „Слободан Малбашки“, као и предавање „Од атома до галаксије“.
У четвртак, такође од 10 сати, на програму су дечија представа „Царство другарство“, изложба „Гертруде“ Весне Пантелић у Галерији „Тера“, вођење кроз изложбу „Лета пре нета“ у Народном музеју, пројекција филма „Лето кад сам научила да летим“ у Културном центру, а Народна библиотека „Јован Поповић“ организоваће радионицу „Отвара се школа за пачиће мале“.
У петак ће у рускоселској ОШ „Глигорије Попов“ бити организована приредба „На Змајевим крилима“, и у 15 сати је централну приреба у којој учествују малишани из вртића ПУ „Драгољуб Удицки“ и дечији писци.
Због реконструкције водоводне мреже сутра, 4. октобра, без воде ће од 7 до 20 часова остати потрошачи у Кумановској од Ђуре Оличкова до Жарка Гавранова и Жарка Гавранова од Албертове до Кумановске.
Из ЈП „Кикинда“ моле потрошаче да обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760 и 062/8844888.
Поводом Међународног дана старијих особа данас је у Црвеном крсту уприличено дружење корисника програма „Брига о старијима“. Изложени су радови настали у оквиру окупационо-радне терапије и креативних активности.
Овај програм се спроводи већ дуже од две деценије и једна је од важнијих делатности ове организације, каже Љиљана Богосављев, сарадница Црвеног крста и руководилац Програма. Други члан тима је медицинска сестра у пензији, Ержебет Цуцић. Тренутно имају око 80 корисника, углавном жена, које обилазе свака два месеца.
– Програм подразумева контролу здравља и психо-социјалну подршку. Контролишемо крвни притисак и количину шећера у крви, уколико је потребно препоручујемо им да се јаве изабраном лекару. Наш посао је и да разговарамо са њима, што је, у ствари, и најбитиније. Старијим људима недостаје разговор, некада им је лакше да нешто испричају нама него најрођенијима и ми их увек саслушамо. Како бисмо програм обогатили, предложила сам увођење радне терапије, да бисмо их укључиле у активности које нису тешке, и показале да још увек могу нешто да ураде. Често оргаанизујемо изложбе њихових ликовних радова и свака има назив „Ја још хоћу, ја још могу“. Већину радионица обављамо у њиховим домовима, а свака два-три месеца организујемо их и у просторијама Црвеног крста. Важно је да знају да старост није крај живота, да може још много тога да се уради. Оне су све пуне елана и живота, што значи и да су здравије и да смо постигле циљ – каже Љиљана Богосављев.
Тим „Бриге о страијима“ увек унесе и добро расположење у домове, каже једна од новијих корисница, Живанка Бабић.
– Веома сам задовољна, Љиља и Ержика ме обиђу, преконтролишу здравље. Радила сам ручне радове док сам могла. Сада у радионицама урадим колико могу, – каже Живанка и показује слику своје ћерке Весне коју је направила.
Сретенка Галешев каже део је Програма неколико година.
– Придружила сам се због дружења, то ми много значи. Имам 84 године и доста пријатеља. Волим да се шалим, волим да живим – закључује Сретенка.
Своје радове данас је изложила и Ана Шуриња.
– Ово нам много помаже, забавно је и свиђа ми се када радимо заједно – истакла је Ана. – Волим ручни рад, и волим да будем са људима. Не осећам да сам стара. Радим оно што могу и добро ми је.
Програм је, пре свега, намењен особама које живе саме, без деце и имају више од 65 година. Из тима Црвеног крста поручују да је позив отворен за нове кориснике и да могу да се јаве овој организацији и започну дружење и са другим корисницима који су и данас, у бризи једни за друге и добром расположењу обележили свој дан.
У Србији је у недељу почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369 пољопривредних газдинстава и сви они биће у обавези да учествују у попису, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.
-За попис су ангажована 24 пописивача који ће имати идентификационе картице тако да ће бити лако препознатљиви. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се самопопишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица – казала је наша саговорница.
Подаци који се прикупљају могу се сврстати у три групе. Неопходно је попунити податаке о газдинству, о броју стоке, о усевима, и то су питања која се постављају свим испитаницима. Постојаће одређени сет питања који се поставља само онима који су укључени у узорак за та питања. Трећи сет су практично питања које пописивач уопште неће постављати, зато што постоје добри административни извори, па ће се одатле повлачити.
-Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. Пописивачи ће сваког дана бити на терену и уколико никога не затекну код куће остављају обавештење да ће се вратити у време када то власнику газдинства одговара – додаје Мирослава Нарнчић.
Пописивачи су крајем септембра прошли обуку и спремни су за овај посао. Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.
Након гостовања у Прибоју на Данима Данила Лазовића и представе „Смрт човека на Балкану”, кикиндско Народно позориште је с успехом извело представу „Настојник” у Српском позоришту у Будимпешти. Сезону репертоарског играња у Кикинди отвориће винковачко позориште „Јоза Ивакић” с представом „Три и пол сестре” у режији Пеђе Гвоздића, а по тексту глумице Петре Цицварић, која уједно у овој представи, уз још три женска лика, тумачи и једну од улога. Кикинђани имају интензивну и добру сарадњу с винковачким позориштем, која се највише огледа у размени представа. Тако ће бити и овог 4. октобра.
Био је то повод да разговарамо с ауторком комедије „Три и пол сестре” Петром Цицварић. Иначе, ова глумица је ширу популарност стекла пре више од деценије играјући у ТВ новелама „Најбоље године” и „Ружа вјетрова”.
Најпре сте завршили Математичку гимназију у Осијеку, па крећете са студијама на Филозофском факултету, а потом се ипак одлучујете за уметност. Како је дошло до преокрета и одлуке да упишете глуму?
– Искрено говорећи, Филозофски факултет уписала сам јер нисам имала довољно храбрости отићи на пријемни за глуму. Провела сам ту прву годину студија у Загребу више одлазећи у казалишта него на предавања. Након једне представе, враћала сам се у свој малени студентски стан, те сам у трамвају сусрела пријатељицу из основне школе, с којом сам дуги низ година ишла на драмску секцију у Осијеку (у Дјечјем казалишту Бранка Михаљевића). Она ми је рекла да се отворила Академија у Осијеку, да има одсјек за глуму и луткарство, те како се она и још њих пар с драмске заједно припремају за пријемни. Одмах сам знала да је то то, да морам заборавити на свој страх и пробати. Пар мјесеци послије отишла сам у Осијек на пријемни и уписала глуму и луткарство.
Фото: Пеђа Гвоздић
Играли сте у ТВ серијама „Најбоље године” и „Ружа вјетрова”. После су Вас некако заобилазили кастинзи. Значи ли то да је у Хрватској, као и у Србији велика „производња” дипломираних глумаца и тешко се долази до простора?
– Мислим да је сигурно велика „производња“ глумаца. Пуно већа него што је била прије. Има, сва срећа, различитих послова унутар тог нашег глумачког позива. Наравно да глума подразумијева казалиште, серије и филмове, али има ту још тога – синкронизације, анимације, водитељства, вођење драмских секција… и колико знам и видим, глумци се јако добро сналазе. Све више глумаца режира, пише, продуцира и сматрам како смо способни све то чинити, наравно да некоме иде боље једно, некоме друго, нисмо сви једнаки. Исто тако, има оних који уз своје глумачке послове раде и друге послове (као нпр. вожња таксија, вожња за Глово или Болт…) само како би се мало више попунили џепови, јер живот у градовима је све скупљи. Вјерујем да „простор“ ми глумци морамо стварати сами. Не сматрам да је успјех само бити на телевизији или у најновијем филму, пуно тога још лежи у ономе што зовемо успјехом и наравно, за свакога је он другачији. Схватила сам да телефон не може увијек звонити сам од себе, па сам одлучила сама себи створити прилику. Мој одабир стварања простора јест да пишем, стварам нове драме, тражим могућности гдје се оне могу играти. Имала сам срећу да је ондашњи равнатељ Градског казалишта „Зорин дом“ у Карловцу, гдје сам и запослена, био врло отворен за моје идеје. Вјеровао ми је кад сам му први пут рекла да имам драмски текст за дјечју представу. Поставили смо га као представу која је била јако успјешна, па ми је то отворило многа врата.
Фото: Joanna Paciorek
Сами сте написали и комад „Три и пол сестре” у коме и играте и који успешно гостује по регији. Значи ли то да Вам је љубав према писању остала још из детињства или је у питању тежња да заиграте у неком комаду који ће бити писан баш по вашем укусу?
– И једно и друго. Не бих се окушала у томе да у мени не постоји љубав и исконска тежња за писањем. А кад то већ тиња у мени, онда сам рекла самој себи да ћу написати текст који ће дати глумицама прилику да покажу своје таленте. Сматрам како смо још увијек у дефициту с добрим, квалитетним женским улогама. Већина их је у функцији мушкараца, а знам многе добре глумице које заслужују прилику показати што могу и развијати се кроз слојевите улоге. Овај текст је баш то – прилика за глумице.
Ваша представа се бави тајнама. Кажете да их свака фамилија има. Је ли по Вама суочење не само с тајнама, него и са самим собом важан део сазревања?
– Мислим да тајне има свака фамилија, да. Не морају то бити страшне ствари, наравно има свега. Али „тајне“ могу бити и осјећаји кривње, неадекватности, губитка себе… било што. Тајне могу бити мисли које потискујемо дубоко у себи. Мислим да је све то нормално. Као мајка, схваћам да је тешко све подијелити, или да се одређене ствари могу открити у каснијим фазама живота. Сјећам се свог првог разговора о љубави с мојим родитељима. Имала сам 14 година и нисам схваћала њихово поимање љубави, односа, брака. Сада већ могу причати с њима о обитељском животу, о подјелама унутар заједнице, жртвама, и они са мном могу подијелити неке ствари које нису могли кад сам била млађа, које ја тада једноставно нисам могла схватити. Суочавање с тајнама, потиснутим истинама, осјећајима, догађајима, сигурно може донијети напредак и сазријевање. Ако смо на то спремни. Суочавање са самим собом сматрам кључним аспектом за развој. Без тога, мислим, само стојимо на мјесту.
Уз Вас „Три и пол сестре” чине још три глумице. Да ли је теже радити кад није мешовита мушко-женска подела улога?
– Хм… Не знам. Искрено, волим када је мушко-женска подјела јер тако осјећам баланс међу енергијама. Можда сам само навикла на то, не знам, посљедњих осам година стално сам радила у мушко-женским подјелама. Ово је прва представа, након више од осам година, у којем имам само женске партнерице. Али овдје је био мушки редатељ који је ипак уносио своју енергију. Свој потпис. И то ми се свиђало у цијелом процесу.
Да ли сте до сада посећивали Кикинду и по чему Вам је град препознатљив?
– Била сам у Кикинди прије више од 10 година. Но тада сам живјела пуно бржим и немирнијим животом и након представе смо одмах путовали назад. Сада ћу си дати мало више времена. Прошетати улицама, прочитати нешто о повијести града, погледати које су занимљивости…
