фебруар 1, 2026

Dan: 4. septembar 2023.

IMG_1518 izdvojena

(VIDEO) „Dani ludaje“ promovisani u Subotici

Aleksandra Djuran septembar 4, 2023 0

Već po tradiciji, narandžasti karavan obilazi gradove i poziva na „Dane ludaje“. Prva promocija naše najveće i najstarije manifestacije organizovana je u Subotici, a najslađi i najmlađi promoteri bili su mališani  iz vrtića „Šilja“ iz Novih Kozaraca. Obučeni u plodove jeseni uz pesmu i igru, u pratnji gajdaša i uz neizbežne kolače od ludaje pozvali su Subotičane da budu naši gosti od 14. do 17. septembra.

-Pozivam sve Subotičane da budu naši dragi gosti i da se uvere da su Kikinđani dobri domaćini, a da je naša manifestacija jedna od najlepših u Srbiji. Bogat program pratiće „Banatski fruštuk“, „Evropski kutak“, merenje najteže i najduže bundeve, koncerti na Gradskom trgu, niz kulturnih, ali i sportskih sadržaja koji će okupiti veliki broj sportista iz naše i okolnih zemalja. Kikinda će tokom četiri dana sa pravom nositi naziv najveće gostinske sobe Evrope – rekao je Dragan Pecarski, član Gradskog veća na promociji u Subotici.

Milanka Tutić, članica Gradskog veća Subotice napomenula je da Subotičani i Kikinđani imaju dugogodišnju odličnu saradnju.

– Ove godine manifestacija „Pogačijada“, koja se organizuje u Ljutovu, prvi put će se predstaviti u Kikindi. Na „Banatskom fruštuku“ promovisaćemo tradicionalnu domaću pogaču sa naših prostora. Pozivam Subotičane da dođu u Kikindu i uvere se u gostoprimstvo naših dragih prijatelja – rekla je Milanka Tutić.

Gastronomski, kulturni, sportski, zabavni i mnogi drugi sadržaji biće dostupni svim gostima na 38. „Danima ludaje“.

foto

Udruženje „Velikoselke“ ugostile predstavnice Srba iz Švedske

Aleksandra Djuran septembar 4, 2023 0

Predstavnice organizacije žena Saveza Srba u Švedskoj u poseti su našem gradu, a ugostile su ih članice udruženja žena „Velikoselke“ iz Banatskog Velikog Sela. Saradnja koja traje godinama sada je upotpunjena i, kako je istaknuto na prijemu u kabinetu gradonačelnika Nikole Lukača, biće produbljena i u narednom periodu.  Do razmene iskustava i upoznavanja dve organizacije žena došlo je na inicijativu Slavice Sljepčević, rođene Subotić, iz Banatskog Velikog Sela koja je u daleku Švedsku, zajedno sa suprugom Gojkom, otišla 1970. godine. Korene nije zaboravila i često dolazi u rodno selo. Zajedno sa suprugom u Švedskoj se bavi društvenim radom.

-Volimo da dođemo u našu kuću u Banatskom Velikom Selu, a tako smo naučili i našu decu i unučiće. Sarađujemo sa  udruženjem „Velikoselke“  čije članice su bile kod nas 2015. godine, a ugostili smo i decu iz KUD-a „Marija Bursać“. Naša želja je da se saradnja razvija i bude još bolja jer tako jačamo veze sa rodnim mestom – rekla je Slavica Sljepčević.

Brankica Pušac, predsednica organizacije žena Saveza Srba u Švedskoj je od 1991. godine. Ova organizacija okuplja oko 3.200 članica, dok Savez Srba ima oko 7.500 članova.

 

-Sa udruženjem „Velikoselke“ imamo odličnu saradnju i drago nam je što smo ovde. Naš cilj je očuvanje identiteta, jezika, kulture i običaja, a to rade i članice udruženja „Velikoselke“. Nadam se da ćemo se češće posećivati, razmenjivati iskustva i uspostaviti još bolju saradnju. Imamo humanitarni fond „Radmila Erikson“ preko kog pomažemo svima kojima je pomoć potrebna kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj i Hercegovini – rekla je Brankica Pušac.

Predsednica udruženja „Velikoselke“ Dragana Đurđević istakla je da je cilj da gošće upoznaju sa tradicijom, običajima, gastronomijom, ali i manifestacijama koje naš grad ima. Tu je i iskustvo u humanitarnom radu koje imaju obe organizacije.

-Mi smo multikulturna sredina i na nama je da predstavimo kulturu i istoriju našeg kraja. Poznati smo i kao dobri domaćini tako da sam sigurna da će naše gošće sa sobom poneti lepe uspomene – napomenula je Dragana Đurđević.

Važno je očuvati korene, ma gde se nalazili, a to odlično radi organizacija žena u Švedskoj, rekao je gradonačelnik Nikola Lukač, izrazivši svoje zadovoljstvo što može da ih ugosti.

-Važno je očuvati veze sa domovinom, a saradnja među udruženjima jedan je od načina da ona bude još snažnija. Grad Kikinda sada uzvraća posetu i siguran sam da će saradnja u budućnosti biti još bolja. Lokalna samouprava potrudiće se da ona bude dvosmerna i proširena na kulturne i sportske sadržaje kako bi se razvijala nova prijateljstva – precizirao je Lukač.

Osim Kikinde, delegacija žena iz Švedske obići će Požarevac, Veliku Planu, Paraćin, Čačak i Beograd.

 

dan polja

Dan polja kukuruza i suncokreta

Aleksandra Djuran septembar 4, 2023 0

Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ u sredu, 6. septembra, na oglednom polju „Kinđa“ organizuje Dan polja kukuruza i suncokreta. Ovo je prilika da se na jednom mestu susretnu poljoprivrednici, stručnjaci, predstavnici semenarskih kuća, kao i da pogledaju 80 hibrida kukuruza i 50 suncokreta, među kojima ima i novih sorti.

Opšti zaključak je da je godina bila šarenolika za uzgoj prolećnih kultura i da prinosi i kvalitet zavise od lokaliteta do lokaliteta. Ono što je obeležilo ovogodišnju proizvodnju su nestabilne vremenske prilike. Iako je padavina bilo više u odnosu na prošlu godinu, te je do kraja jula rod obećavao uticaj vetra, leda i visokih temperatura od početka avgusta doveo je do toga da se prinosi sucokreta, čija žetva je u toku, kreću od 500 kilograma do 2,5 tone po jutru što je ispod višegodišnjeg proseka. Žetvu popularne uljarice je prekinula kiša koja je pala u nedelju, a u pojedinim delovima atara bilo je i 20 litara po kvadratnom metru.

Na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca pod suncokretom je oko 21.500 hektara i maltene da nema njive gde nije bilo poleganja, ali i većih šteta. Dok su se Kikinđani borili sa ledom, Mokrinčani su imali sušu.

Berba kukuruza, koji je i najrasprostranjenija kultura, počela je sporadično. U Kikindi i Novom Kneževcu pod zlatnim zrnom je oko 27.000 hektara, a kukuruz je bolje podneo nestabilne vremenske prilike koje su zadavale muku proizvođačima.

7

Šarandžije iz Kikinde balkanski prvaci

Aleksandra Djuran septembar 4, 2023 0

Ekipa „Šaran 1“ iz Kikinde pobednik je Balkanskog prvenstva u šaranskom ribolovu održanom na jezeru Lapovac u mestu Našice u Hrvatskoj. Sportski ribolovci Zoran Popov, Zoran Kajla i Dražen Ševo za 52 sata takmičenja uhvatili su ukupno 211,43 kilograma ribe među kojima je bilo pet šarana i 13 amura. Najteži šaran imao je 22,45 kilograma i to je ujedno o najteža riba takmičenja.

-Ponosni smo na uspeh kojim smo praktično vratili pehar u naš grad s obzirom na to da je ekipa „Šaran 2“ iz Kikinde prošle godine takođe bila balkanski prvak, na takmičenju održanom na kikindskom „Ribolovačkom carstvu“. Osvojili smo pehar, medalje i  pehar za najtežu ribu prvenstva. Osvajanjem prvog mesta stekli smo pravo da učestvujemo na Balkanskom prvenstvu sledeće godine kako bi odbranili titulu. Mesecima smo se spremali za ovo nadmetanje i trud i rad su se isplatili – saznajemo od Zorana Popova.

Od ukupno 52 sata takmičenja, spavalo se svega dva sata, napominje naš sagovornik. Učestvovalo je deset ekipa iz Srbije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, a svaka ekipa, da bi stekla pravo učešća, morala je da prođe kvalifikacije i da bude prva na svojim državnim prvenstvima.

-Priželjkivali smo pobedu, ali nismo je očekivali s obzirom na to da je ekipa Hravtske bila favorit. Utisci sa takmičenja su odlični, a najemotivniji momenat bilo je intoniranje srpske himne prilikom uručenja pehara i medalja. Želim da se zahvalim lokalnoj samoupravi, Sportskom savezu grada, kao i gradonačelniku Nikoli Lukaču koji su podržali naše učešće na ovom prvenstvu – dodao je Popov.

Kao rezerve u kikindskoj ekipi bili su Atila i Stefan Terek, a prošlogodišnji pobednici , ekipa „Šaran 2“, koju su činili Zoran Subotički, Saša i Nikola Velemirov zauzeli su šesto mesto sa ulovom od 99,7 kilograma. U ukupnom plasmanu drugo mesto zauzela je ekipa iz Crne Gore sa 206,95, a treći su bili Hrvati sa 147,55 kilograma ulovljene ribe.

Stasa

Pokrajinski budžet pokazatelj privrednog rasta: Više od trećine za kapitalna ulaganja

Jelena Trifunović septembar 4, 2023 0

Budžet AP Vojvodine sada iznosi 122,9 milijardi dinara nakon što je na protekloj sednici pokrajinske skupštine u utorak usvojen rebalans. Čak 45,5 milijardi opredeljeno je za kapitalna ulaganja. Povećanje budžeta je posledica rasta privrede, a značajno je to što prvi put pokrajinski budžet iznosi više od 7 odsto odrepubličkog budžeta, ukazuje Stanislava Hrnjak, pokrajinska poslanica i predsednica Gradskog odbora SNS Srpske napredne stranke.

– Tekući prihodi budžeta premašili su onih sedam procenata definisanih Ustavom Republike Srbije. Na ukupan budžet to je i više, 7,7 odsto. Za kapitalna ulaganja ide tri sedmine iznosa, što je vrlo važno istaći. Ako pogledate period od 2016. do 2023. godine videćete da je ova pokrajinska administracija na čelu sa Srpskom naprednom strankom imala u kontinuitetu povećanje budžeta, osim, u jednoj prilici 2020. godine kada je jedan rebalans išao naniže i to usled epidemije korone.. Bitna činjenica je, takođe, da smo mi i u prethodnom periodu imali 65 odsto transfernih sredstava. U ovom trenutku od bezmalo 123 milijarde, 56 milijardi je transfernih sredstava, a sve ostalo praktično ide u kapitalni deo budžeta koji je jasan pokazatelj ozbiljnog privrednog rasta- precizira Stanislava Hrnjak.

Rebalansom je budžet uvećan za 6,2 milijarde dinara. U poređenju sa početnim budžetom za 2023. godinu, koji je iznosio 108,5 milijardi dinara, njegov obim povećan je za preko 13 odsto, odnosno za 14,4 milijarde dinara.

– Samo u ovoj godini, imali smo dva rebalansa, oba sa povećanjem, na šta najviše ukazuje rast prihoda od poreza na dobit što govori o tome da je privreda stabilna i rastuća. Videli ste da i tokom ove godine postoji ozbiljna podrška pokrajinske vlade, i kroz komunalnu infrastrukturu, ulaganja u obrazovanje, sport, kulturu i druge projekte. Budžet Vojvodine oslikava stvarno stanje na teritoriji AP Vojvodine i ozbiljan napredak naše zemlje i na to smo veoma ponosni- ističe naša sagovornica.

Na protekloj sednici doneto je i više pokrajinskih skupštinskih odluka o donošenju prostornih planova i zaštiti prirodnih dobara, među kojima je i Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IV reda granični prelaz sa Mađarskom Bački Breg – Sombor – Kula – Vrbas – Srbobran -Bečej – Kikinda – granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo).

IZ POKRAJINE ZA KIKINDU

Među najznačajnijim aktuelnim projektima koji se finansiraju iz pokrajinske kase je sveobuhvatna rekonstrukcija vodovodne mreže. Treba pomenuti i mini- postrojenja u selima, koja će takođe biti izgrađena zahvaljujući pokrajinskim sredstvima. Postavljanje javne rasvete u novoj industrijskoj zoni, radovi u više osnovnih i srednjih škola, predstojeća obimna rekonstrukcija OŠ „Feješ Klara”- samo su neki od projekata koje značajnim iznosima podržava Pokrajinska vlada.

Saobracajna policija

Vikend na putevima: Šest vozača isključeno zbog alkohola i psihoaktivnih supstanci

Jelena Trifunović septembar 4, 2023 0

Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode sa materijalnom štetom u ukupnom iznosu od 111.000 dinara.

Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 16 učesnika u saobraćaju i izdato je 78 prekršajnih naloga.

Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno šest vozača, od čega su četiri lica zadržana u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 mg/ml.

Takođe, otkriveno je 25 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 36 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 47 ostalih prekršaja.

osmeh_vojvodine_230423_tw1024

Usvojena odluka o prostornom planu za brzu saobraćajnicu Sombor-Kikinda: Projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju

Jelena Trifunović septembar 4, 2023 0

Skupština AP Vojvodine usvojila je na protekloj sednici odluku o donošenju Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IV reda granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg)-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo).

Ovaj projekat je, zaključkom Vlade Srbije proglašen projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju i njegova realizacija će se vršiti po osnovu Zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

– Pored saobraćajnog povezivanja i realizacije interesa u oblasti saobraćajne infrastrukture, izgradnja predmetne saobraćajnice predstavlja projekat koji je od velikog uticaja na razvoj i unapređenje infrastrukturnih, ekonomskih, privrednih i drugih interesa, kako Republike Srbije kao celine, tako i AP Vojvodine, ali i lokalnih interesa u područjima kroz koje planirana saobraćajnica prolazi. Realizacijom projekta, saobraćajno-geografski položaj Grada Sombora i Grada Kikinde, kao i opština Kule, Vrbasa, Srbobrana, Bečeja i Novog Bečeja i saobraćajna pristupačnost će biti unapređeni u značajnoj meri, što će usloviti brži i efikasniji razvoj ovih opština i gradova – navodi se na sajtu Skupštine Vojvodine.

Ilustracija

Osnovni razlog za izradu i donošenje Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IB reda je, kako se navodi, stvaranje uslova za realizaciju nacionalnih i regionalnih interesa u oblasti saobraćajne infrastrukture na principima održivog razvoja i zaštite, odnosno obezbeđenje prostornih uslova za izgradnju brze saobraćajnice.

Podsetimo, nakon obavljenog javnog uvida, nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora državnog puta IV reda granični prelaz sa Mađarskom (Bački Breg)-Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Kikinda-granični prelaz sa Rumunijom (Nakovo) predat je Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Brza saobraćajnica dužine 175 kilometara spojiće dva granična prelaza, i između njih Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu.

(E Kapija)

struja

Isključenja struje za ponedeljak i utorak

Igor Crnogorac septembar 4, 2023 0

Zbog planiranih radova na mreži, iz „Elektrodistribucije“ najavljuju isključenja struje u Kikindi za naredne dane.

U ponedeljak, 4. septembra, od 8 do 12 sati, biće isključeni potrošači u Srbobranskoj ulici, u delu od Marka Miljana do Omladinske.

U utorak, 5. septembra,

od 8.30 do 9.30 bez struje će ostati ulice:

– Vojvode Mišića, od Moravske do Prizrenske i

– Moravska, od Vojvode Mišića do Nikole Francuskog;

i, od 10.30 do 11.30:

– Albertova, parna strana, od Miloša Crnjanskog do Kiš Mihalja.

Don`t copy text!