јануар 31, 2026

Дан: 13. март 2023.

336199202_1811497042568893_8332269990296057620_n

На трећој изборној скупштини Градског одбора Српске напредне странке у Кикинди одржаној вечерас у Народном позоришту, Станислава Хрњак једногласно је изабрана за председницу тог одбора. У обраћању је истакла да је почаствована указаним поверењем и да јој је велико задовољство да говори о резултатима рада одбора у Кикинди.

-Кикинда је имала ту срећу да са другим градовима Србије итекако осети бољитак и прогрес. Од 2013. године када је Српска напредна странка преузела одговорност за вршење власти, у нашем граду ништа више није исто. Од сивила, празне касе, дугова и безнађа, Кикинда је поново постала град који се развија и расте, град који верује у бољу будућност. Резултате можемо видети на сваком кораку, од улаза у град који потпуно другачије изгледа, до фабрика које данас запошљавају хиљаде Кикинђанки и Кикинђана. Овај развој може се видети и кроз озбиљна улагања у образовање, здравство, културу, спорт и све друге области живота. Кикинда је поново оно што је увек и требало да буде, град добрих и задовољних људи- истакла је прва дама кикиндских напредњака.

 

-Жеља нам је да се наш тим и даље шири и расте са идејом даљег развоја града. Да се нашој странци прикључи још више младих који ће својом креативношћу унети нову енергију у наш рад. У потпуности подржавамо визију председника Вучића о окупљању најумнијих људи града и читаве Србије, без обзира на политичку припадност у циљу стварања сигурне будућности за сву нашу децу и генерације које долазе. Завршићу реченицом председника Вучића која ће, сигурна сам, обележити период пред нама у коју сви верујемо- „Србија сања и снове остварује“- поручила је  новоизабрана председница Градског одбора.

За потпредседнике Градског одбора изабрани су Никола Лукач, Нина Петков, Никола Војиновић и Драган Кнежевић, а за секретара Нинослав Чујић.

Изборној скупштини су присуствовали потпредседник Извршног одбора и члан председништва СНС Дамир Зобеница, народни посланик и члан председништва Миленко Јованов, чланови Извршног одбора Срђан Кружевић и Ђорђе Радиновић, челници општинских одбора из Севернобанатског округа, као и представници странака коалиционих партнера.

Иницијативни одбор СНС који је касније прeрастао у Градски одбор у Кикинди, формиран је само дан након одлуке о оснивању странке 22. октобра 2008. године и један је од првих одбора у Србији. Данас има 4.512 чланова. На претходним парламентарним изборима листа предвођена СНС освојила је 51,68% гласова. За председника Србије Александра Вучића гласало је чак 67,35 % грађана.

Станислава Хрњак је у Српској напредној странци од оснивања. Посланица је у актуелном сазиву Скупштине АП Војводине. Била је чланица Градског већа и председница локалне скупштине. Њене страначке колеге истичу њену енергичност,  посвећеност, предан рад којим се истицала и док је Српска напредна странка била у опозицији.

Јованов: Деликатан и тежак тренутак за Србију

Ново руководство странке бирамо у деликатном и тешком тренутку за Србију што се пресликава и на Кикинду, истакао је у вечерашњем обраћању на изборној скупштини Градског одбора СНС Миленко Јованов, народни посланик  и шеф напредњака у Скупштини Србије.

-Те људе чека врло тешко и изазовно време. Зато вас молим да се међусобно подржавамо и да олакшате људима који ће преузети одговорност. Србија је у питању, немамо простора да се играмо и да губимо време. Није лаж нити политичка прича да ће се сви заједно за један сат договорити само ако буду могли да нас склоне са власти. А шта нам је онда преостало? Кад год желите да видите како изгледа њихова политика погледајте Хотел Нарвик, не треба вам ништа друго. Отели, како, само они знају и онда урушили и уништили и направили на крају штенару. Е сад је на нама и на вама да одлучимо хоћемо ли им дати да од Кикинде и Србије праве штенару- јасан је био Јованов чији је говор пропраћен громогласним аплаузом.

Већина жене

Српску напредну странку у Кикинди чини 2.320 жена и 2.192 мушкарца. Трећина чланства има мање од 40 година. Само у последње две и по године странци се прикључило 942 нових чланова.

 

 

Šećer na kraju. Petrovu, kao članu tima Srbije, ekipna pištoljaška bronza u Talinu

У мноштву одличних резултата наше репрезентације, и у пушци и у пиштољу како појединачно тако и екипно гледано, на Првенству Европе у естонском главном граду Талину, своје место нашло је и двоје пиштољаша Кикинђана: Душко Петров, члан СД Кикинда и Бранкица Зарић, чланица Новог Сада.

Фото: фејсбук Стрељачки савез Србије

Већ смо писали, Петров је у појединачној конкуренцији заузео 31. место, али је „шећер дошао на крају”. Као члану тима Србије припала му је екипна бронза, а у саставу је био и нови појединачни првак Европе Микец те Гргић (појединачно 18. на континенту).

Зарићева се са женском екипом Србије, уз Аруновићеву (осму појединачно) и Тодоровићеву (42. место појединачно), окитила сребром, док је појединачно такмичење окончала на 20. месту.

Фото: Приватна архива

Поједини стрелци Србије изборили су и Олимпијске норме за Париз 2024, али Кикинђани их нису упуцали.

 

Miroslava Narančić 1

Градска управа Кикинда постиже запажене резултате у управљању отпадом. За протеклих осам година, број дивљих депонија је, са 27, сведен на осам, на подручју града и околних места. То је био разлог да представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој буду позвани да се активно укључе у рад конференције под називом „Безбедност и здравље на раду са здравствено-медицинског и техничко-безбедносног аспекта екологије и заштите од пожара“.

Конференција је одржана прошле седмице на Копаонику, у организацији HSE Центра (Health, Safety & Environment – здравље, безбедност и животна средина). Кикинда је била једина локална самоуправа међу представницима надлежног министарства, здравствених установа и универзитета из Србије и Црне Горе.

Рад под називом „Управљање отпадом на нивоу локалне самоуправе“ представили су аутори – секретарка Секретаријата, Мирослава Грујић, Едвин Тот и Драган Грујић.

– Указана нам је велика част да представимо начин на који се наша локална средина бави уклањањем отпадом. Кикинда је један од првих и малобројних градова у Србији који се управљањем отпадом активно бави од 2007. године. Ми смо међу првим локалним самоуправама у Србији које имају Регионалну депонију и активно раде на смањењу броја дивљих депонија у свим насељеним местима – каже Мирослава Наранчић.

HSE Centar окупља стручну јавност и представнике власти ради размене искустава, унапређивања струке и представљања примера добре праксе на конференцијама које организује од 2019. године. Представници кикиндског Секретаријата до сада су, у раду конференција, на позив, учествовали други пут.

Stevan Bodroža

Захваљујући кикиндском театру, тачније позоришним ствараоцима, уметност ће дати допринос исправљању неправде у данашњем статусу Кикинђанина Душана Васиљева, књижевника, једног од најзначајнијих српских експресиониста.

У Народном позоришту почеле су пробе на комаду „Облаци – Душан Васиљев“. По тексту Нине Плавањац, представу потписује Стеван Бодрожа, редитељ из  Београда. Са његовим редитељским изразом кикиндска публика имала је прилику да се упозна у представи „Лажа и паралажа“, коју је радио у нашем граду пре две године.

Представа „Лажа и паралажа“

Са Стеваном Бодрожом разговарали смо о новом комаду и порукама које ћемо пронаћи у позоришној симболици приче о Душану Васиљеву.

Кикиндски портал: Режирали сте, са великим успехом, и класике и савремене писце. Какав је изазов за Вас да на сцену поставите наменски написан комад о једној личности?

Стеван Бодрожа: Када у позоришту стварате комад о било којој конкретној особи, заправо покушавате да дочарате универзалну причу која се не тиче само те особе, него је референтна за шири круг људи. Ми покушавамо да, у судбини Душана Васиљева, пронађемо одређене тачке, подударности, које могу да проговоре о судбини читавих генерација. Конкретно, а то је јасно на примеру Васиљева, осећам да се наша, српска  култура, врло маћехински односи према даровитим младим људима. Ми нисмо култура која верује младости, која ће младе подржати, дати им ветар у леђа. Душан Васиљев није доживео дубоке године у којима би га друштво признало, умро је врло млад. Веома се намучио у животу, био је из сиромашне породице која није могла да га школује, борио се на разне начине, а све време је истрајно писао и оставио веома значајно дело које, до данас, нема адекватно признање. За њега се зна, неке његове песме се сматрају квалитетним, чак изванредним, али његова специфична, истакнута и поштовања и сећања вредна личност није довољно призната у нашој средини.

Кикиндски: Душан Васиљев је, са социјалне маргине, уз јаку вољу и веома млад, покушавао да уђе у средишње друштвене токове и донесе промену. Да ли мислите да је, у том смислу, данас друкчија ситуација у односу на време у којем је он живео?

Бодрожа: Бављење уметношћу јесте својеврсна привилегија. Толстој сигурно не би написао своје „буцмасте“ романе да није био ситуирани племић, да није могао да негује свој неоспорни гениј. Ми ни не знамо колико генијалаца у нашем друштву ради у пекарама, колико изванредних младих људи престаје да студира јер родитељи не могу да им финансирају школовање. Бивша Југославија је, у једном кратком периоду, била земља у којој је могао да се деси тај класни „квантни скок“.  Моји родитељи су дошли из села у град, ја сам се родио у Београду, што је направило разлику у односу на то какав би био мој живот да сам остао тамо одакле су они дошли. Мислим да су проблеми са којима се суочавао Душан Васиљев поново актуелни. Његов живот је прича о невероватној издржљивости, посвећености уметности и немогућности да се било шта друго изабере. Мислим да то текст Нине Плавањац отеловљује на фантастичан начин – тај позив, јачи од било чега, од било каквог конформизма, било каквог приватног односа, чак и љубавног. Нина је  написала псеудобиографију о томе како су могли да изгледају Душанови односи, његов животни пут. Драму сачињавају, у мери од  чак  деведесет одсто, саме Душанове реченице, било да су његови стихови, или реченице узете из његових прича, или пак из његове две драме. А опет, то није „прикладна“ драма – за потребе наменске представе „колаж“ састављен од већ постојећих дела. Нинина драма има све елементе самосвојног драмског дела и стоји независна у односу на опус самог Васиљева.

Кикиндски: Други пут режирате у кикиндском позоришту, познајете ансамбл. Пробе увелико трају, какви су сада утисци?

Бодрожа: Стварно уживам у раду у овом позоришту. Дивно је сарађивати са глумцима и са управником који имају слуха за то шта шта је све непходно урадити, измаштати и обезбедити да би једно уметничко дело имало свој интегритет. То, морам да признам, није увек случај. Ипак, некако успевам на свом путу да се сретнем са истомишљеницима.

У представи „Облаци – Душан Васиљев“ играју: Владимир Максимовић – у насловној улози, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Мина Стојковић, и Лука Јовановић и Филип Клицов, као гости.

Драматургију такође потписује Нина Плавањац, сценограф је Милица Бајић Ђуров, костимограф Милица Коларић, и сарадник за сценски говор је Дијана Маројевић. Премијера представе очекује се крајем априла.

Otvoreno Prvenstvo Srbije za juniore. Plivačima VK devet odličja

На Отвореном Првенству Србије у Београду (355 пливача, 40 клубова, шест држава), јуниори Велике Кикинде освојили су девет медаља (једну златну и по четири сребрне и бронзане), а четворо њих изборило је и статус јуниорских репрезентативаца Србије чије ће боје бранити на четворомечу нација, са селекцијама: Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније.

Лука Ђукић био је први на 200 метара прсно, а Матија Торњански други на 400 и трећи на 200м краул те трећи на 200м делфин. Теодора Станчић друга је на 200 и трећа на 100м делфин, а исте пласмане остварио је и Алекса Коцкар на 50 и 100м леђно.

Још је Милош Менда био члан штафете Велике Кикинде, уз: Торњанског, Коцкара и Ђукића, која је допливала до сребра на 4х100м мешовито.

Dragana Malešević

Промоција интерактивних књига за децу едиције „Књиге са којима се расте“ ауторке др Драгане Малешевић биће одржана у среду у Високој школи струковних студија за образовање васпитача.

Наслови ових књига су „Биљке“, „Животиње наших крајева“, „Облици и бројеви“, „Откривамо чудесни свет“, „Шта све може моје тело“ и „Животиње далеких крајева“. Оне доносе издавачку новину јер књига није више само текст и илустрација, већ медиј који има звучне и видео записе QR кодова.

Књиге ове едиције утичу на дететов развој у свим доменима његове личности. У интелектуалном домену на развој способности за учење, памћење, опажање, пажњу и мишљење; у вољном домену подстичу вољу деце да уче, откривају, закључују; у емоционалном домену подстичну пријатне емоције код деце и граде позитиван однос према другима и свом окружењу; у социјалном домену развијају однос одговорног односа према другим бићима и заједници, развијају еколошку свест и подстичу децу на акције очувања средине; док у физичком домену подстичу децу на физичку активност.

Књиге доприносе развоју дигиталне компетенције деце и у складу су са Годинама узлета, новим основама рада предшколских установа. Више о овој едицији можете прочитати  ОВДЕ.

Vetrenjače 3

Изложба ветрењача од рециклираног материјала које су правили ученици нижих разреда 12 основних школа са територије града, отворена је данас у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе. На конкурс, расписан поводом обележавања Светског дана енергетске ефикасности, 5. марта, стигло је више од 200 радова.

– Акцију смо спровели како бисмо скренули пажњу на заборављене, обновљиве изворе енергије: енергију ветра, сунца и воде, што су и енергије будућности. Ветрењачу смо изабрали јер она симболише производњу хране у давним временима. Због јако великог одзива, а уз то имамо и групне и појединачне радове, још увек нисмо осмислили начин награђивања, али свакако ћемо се трудити да обрадујемо поклонима што већи број деце – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата.

Изложбу је подржала чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски, која је и присуствовала отварању.

Сара, Анђела и Ивана, ученице трећег разреда школе „Вук Караџић, данас су са другарима из одељења дошле на отварање изложбе. Сара и Анђела су и ауторке радова за које кажу да их није било тешко напрвити, а од материјала су користиле картон, колаж-папир и фолију.

Марко и Стефан из Школе „6. октобар“ испричали су нам чему служе ветрењаче и рекли да им се највише свиђају оне највеће, које „личе на праве“.

Наредних дана и ђаци осталих основних школа посетиће изложбу и са својим учитељима причати о обновљивим изворима енергије.

selo8

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду расписао је конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима за шта је предвиђено 200 милиона динара.

Циљ конкурса јес да се подстакне останак младих у руралним подручјима и њихов повратак из градова на село.

Бесповратна средства за подршку инвестиција дају се у износу до 90 одсто од укупно прихватљивих трошкова инвестиције, по једној пријави се може добити највише милион и по, а најмање пола милиона динара.

Новац се даје за инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдинстава, а право на подстицаје имају физичка лица старости између 18 и 40 година, који су први пут уписани у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци пољопривредног газдинства након 1. априла прошле године и нису остваривали право на подстицаје.

Don`t copy text!